Излагање министра рада и социјалног старања Славољуба Стијеповића на Донаторској конференцији посвећеној презентацији Стратегије за трајно рјешавање питања избјеглица и интерно расељених лица

ДОНАТОРСКА КОНФЕРЕНЦИЈА
Славољуб Стијеповић, министар рада и социјалног старања
Будва, 08.07.2005.


Даме и господо,

Проблем избјеглиштва притиска Црну Гору готово 15 година. Иако смо у почетку вјеровали да је то проблем пролазног карактера, живот нас је разувјерио. Но, и поред свега, у Црној Гори је постојала добра воља да се свим невољницима који су тражили уточиште пружи помоћ и подршка. У томе се у главном успијевало и то изнад наших реалних могућности и очекивања. Наравно, подршка међународне заједнице, кроз различите облике помоћи, била је присутна свих ових година. Чињеница је да би без те подршке Црна Гора била суочена са хуманитарном катастрофом.

Потврђујући своју чврсту жељу да понуди помоћ и конкретна рјешења избјеглицама и интерно расељеним лицима, Влада Републике Црне Горе је усвојила Националну стратегију за трајно рјешење питања избјеглица и интерно расељених лица.

Тренутно, у Црној Гори борави око 27.000 избјеглица и интерно расељених лица (што представља преко 4,2% укупне популације) од чега је 8.474 избјеглица и око 18.500 интерно расељених лица. Међу расељеним лицима у Црној Гори најбројнија су интерно расељена лица са Косова - 68%, 23% су избјеглице из Босне и Херцеговине, док је 8,8% из Хрватске.

Важећа "Уредба о збрињавању расељених лица" (Сл. Лист РЦГ 37/92) познаје само термин "расељена лица". У смислу Националне Стратегије за рјешавање питања избјеглица и интерно расељених лица, "избјеглица" је расељено лице из бивших југословенских република, које су сада међународно признате државе. "Интерно расељено лице" је расељено лица са Косова и Метохије.

Иако се са становништва међународног права избјеглице и интерно расељена лица не могу третирати на исти начин, посљедице боравка обје групе у Црној Гори су готово у потпуности једнаке. Овдје прије свега мислим на економске, социјалне, образовне, демографске и развојне последице.

Циљ Стратегије је да у наредне три године у зависности од економских могућности Црне Горе, а имајући у виду постојеће међународне стандарде и принципе, изнађе оптимално могуће рјешење за избјеглице и интерно расељене у Црној Гори.

У изради Стратегије пошло се од важеће међународне и домаће регулативе. Безбједоносна ситуација у земљама поријекла, економске могућности Црне Горе, економски положај њених градјана, усвојени стратешки документи и жеље избјеглица и интерно расељених, указују на три могућа рјешења за трајно збрињавање избјеглица и интерно расељених лица, и то:

1. Репатријација избјеглица и повратак интерно расељених лица;
2. Локална интеграција са статусом избјеглице или стално насељеног странца уз могућност приступа натурализацији, односно са статусон интерно расељеног лица са правон на дјелотворну заштиту и помоћ;
3. Одлазак у треће земље.

Основни принципи на којима почива репатријација су:
1. безбједност/сигурност;
2. поврат имовине, и
3. остваривање основних права у домицилним земљама;

Треба напоменути да се један број лица која тренутно бораве у Црној Гори користи заштитом своје државе (што укључује добијање држављанства, пребивалишта, исправа,). Такодје, једном дијелу лица враћена је имовина. Ова права остварена су на основу слободне воље лица која тренутно бораве у Црној Гори да затраже заштиту домицилне земље и/или да затраже поврат имовине. Зато би њихов даљи боравак у Црној Гори у статусу избјеглица, уз истовремено остваривање наведених права, значио да таква лица остварују заправо већа права од домицилног становништва.
Стратегијом су дефинисане процедуре спроводјења репатријације у Хрватску, Босну и Херцеговину и на Косово и Метохију.

Активности које је потребно реализовати како би се постигао овај циљ Стратегије су:

Прикупљање података о условима за повратак избјеглица у домицилне земље, кроз сарадњу са Високим комесаријатом УН;

Успостављање директних механизама сарадње измедју Црне Горе и Босне и Херцеговине, Хрватске, медјународних организација са којима не постоје директни контакти, са циљем да се дефинише регионални приступ у рјешавању овог проблема;

Билатерална сарадња, односно покретање иницијативе за потписивање билатералних споразума о избјеглицама измедју Црне Горе и Босне и Херцеговине и Хрватске;

Интензивирање мултилатералне сарадње Црне Горе са Босном и Херцеговином, Хрватском и медјународним организацијама, на промовисању заштите раније стечених права избјеглица;

Успоставитављање Протокола о организованом повратку којим би се поставиле основне смјернице одрживог повратка и утврдила процедура повратка;

Обезбијеђивање пуног ангажовања релевантних државних институција Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске кроз дослиједну примјену потписаних споразума измедју ових држава;

Успостављање механизма дерегистрације избјеглица који су се вратили у Босну и Херцеговину и Хрватску;

Развијање програма стимулатавне репатријације;

Спровођење законодавне и административне реформе;

Организовање информативних кампања, како би избјеглице биле упознате са правима у земљама поријекла и како би одлука о повратку расељених лица из бивших југословенских република била заснована на потпуној обавијештености.

Иницирање питања успостављања потпуне безбиједности, слободе кретања, права из радног односа, социјалне и здравствене заштите, образовања, приступа и учешћа у јавном животу, те учешћа у институцијама привремене самоуправе на Косову као битних предуслова за повратак на Косово;

Иницирање реконструкције оштећене имовине кроз бољу сарадњу и координацију са медјународним организацијама које дјелују у Црној Гори и на Косову, те успоставити различите облике сарадње измедју државних органа Црне Горе, привремених институција на Косову и медјународних организација;

Локална интеграција подразумијева отварање цјелокупног система за укључивање избјеглица и интерно расељене популације у значајан дио сегмената друштвеног живота. Неопходно је обезбиједити услове за: смјештај, школовање, запошљавање, здравствену заштиту, бригу за лица са посебним потребама, одговарајућу инфраструктуру... Истовремено, у суочавању са проблемима социјалне и здравствене сигурности, могућности запошљавања и економског просперитета избјеглица и интерно расељених лица, морамо имати у виду потребе домицилног становништва.

Према Стратегији, основни принципи на којима почива локална интеграција су:
1. заједничко третирање проблема избјеглица и интерно расељених лица на једној, и домицилног становништва, на другој страни;
2. избјегавање концентрације избјеглица и интерно расељених лица;
3. ослањање на реалне могућности изналажења рјешења. То конкренто значи да уколико лице са статусом избјеглице или интерно расељеног лица одбије неки од понуђених програма, а који се прије свега односе на обезбјеђење смјештаја и/или професионалну оријентацију лица која траже да буду локално интегрисана, рјешавање проблема локалне интеграције таквог лица губи приоритет све до ситуације када се буду стекли услови за испуњење захтјева таквог лица, али без гаранција надлежних органа за налажење рјешења за дато лице по основу програма локалне интеграције.

Активности које је потребно реализовати у циљу остваривања локалне интеграције односе се на:
Прикупљање података
Креирати програме обезбјеђивања смјештаја
Креирати програме запошљавања
Обезбиједити приступ примарној здравственој заштити
Креирати програме укључивања избјеглица и интерно расељених лица у образовни систем
Креирати програме приступа систему социјалне заштите
Обезбиједити функционисање система додјеле новчане помоћи
Законодавном и административном реформом обезбиједиће се:
- начин реализације права која су гарантована медјународним документима, као и обим тих права за лица која и даље буду имала статус избјеглица;
- могућност Црне Горе да натурализује избјеглице, као и услове за приступ црногорском држављанству; те
- основна права лица која више не буду имала заштиту Црне Горе, а немају приступ држављанству.

Одлазак у треће земље - поштујући жељу расељених да, усљед немогућности повратка на родни праг, будући живот граде у некој од развијених земаља Запада, Влада Републике Црне Горе и надлежни органи ће у билатералним разговорима са званичницима ових земаља истицати жељу и провјеравати могућности остварења намјера избјеглица и интерно расељених.

Основни принципи одласка у треће земље су:
1. добровољност, и
2. транспарентност.

Мјере за спроводјење процеса одласка у треће земље:

Радити на успостављању билатералних уговора којима ће се омогућити одлазак у треће земље.

Настојати да се у билатералним аранжманима са трећим земљама нађе рјешење да се задрже лица која су у те земље отишла као избјеглице.

Организовати информативне кампање сходно договореним могућностима око пресељења у треће земље.

У Стратегији је дат план активности као и носиоци тих активности које је потребно реализовати за наредни трогодишњи период (2005-2007). Такодје, припремљен је сет појединачних пројеката који детаљније разрадјују активности предвидјене Акционим планом.

За реализацију активности предвиђених Стратегијом потребна су значајна финансијска средства која је неопходно обезбиједити уз подршку међународне заједнице. Према процјенама, само за реализацију активности које се односе на интеграцију избјеглица и интерно расељених лица неопходно је обезбиједити преко 100 милиона за период трајања реализације. Ови пројекти у одређеној мјери третирају и домицилно становништво.
Наравно, медју предвидјеним активностима дефинисани су приоритети по одређеним областима, од здравства, образовања, смјештаја, запошљавања... о чему ће више ријечи бити касније.

У реализацији Националне стратегије за трајно рјешење питања избјеглица и интерно расељених лица у Црној Гори учествоваће више институција. Координирајућа институција биће Министарство рада и социјалног старања, које је руководило и процесом израде Стратегије. Ту су и:

Министарство иностраних послова
Министарство унутрашњих послова
Министарство здравља
Министарство просвјете и науке
Комесаријат за расељена лица РЦГ
Завод за запошљавање
Дирекција за мала и средња предузећа
Црвени крст Црне Горе
Локална самоупра
НВО које се баве проблематиком избјеглих и расељених лица
Средства јавног информисања

У зависности од сарадње и подршке која се обезбиједи од медјународних организација, дефинисаће се локални партнери на појединим пројектима. У овој фази, допринос ниједне институције није остављен по страни.

Важно је напоменути да се реализација активности и програма дефинисаних овом Стратегијом одвија паралелно са напорима Европске комисије, ОЕБС-а и УНХЦР-а да ријеше проблем избјеглиштва у региону, Босни и Херцеговини, Хрватској, Србији и Црној Гори, кроз припрему и имплементацију регионалних Мапа пута за рјешавање отворених питања избјеглица и интерно расељених лица као и већ започетим иницијативама у Пакту Стабилности и у оквиру МАРРИ-а које се такође односе на питања избјеглиштва.

На крају, желим да поновим да данас говоримо о регионалном економском и политичком проблему, те да рјешавање питања избјеглица и интерно расељених лица у Црној Гори захтијева заједничку активност и одговорност Влада земаља поријекла расељених и међународне заједнице.

Наше данашње окупљање и присуство релевантних партнера потврђује заједничку спремност да се приступи рјешавању проблема. Вјерујем да сама Стратегија и акциони план представљају солидну основу, а да предлози пројеката чине добру операционализацију зацртаног циља.

Хвала на пажњи!