Софија: Излагање министра рада и социјалног старања Славољуба Стијеповића на Другом министарском Самиту о запошљавању у Југоисточној Европи

Министар рада и социјалног старања Славољуб Стијеповић:: "Даме и господо, постоване колеге

Након деценију и по укупне нестабилности у Црној Гори, у последње три године, поред безбједносне и политичке, актуелна Влада Црне Горе је својом политиком и мјерама постигла и макроекономску стабилност. У том амбијенту, Влада, у стабилној атмосфери, наставља да спроводи своју политику која је у потпуности посвећена реализацији реформских процеса, како у дијелу системских рјешења у свим областима, тако и у односима са медјународном заједницом. Стратешко опредјељење Црне Горе је придруживање Европској унији и Евроатлантским интеграцијама. Полазећи од тога, у дијелу реформи и институционалног јачања система постављена су три глобална циља:

1. Раст животног стандарда и квалитета живота свих градјана уз адекватне системе социјалне и здравствене заштите и образовња
2. Брз и одржив привредни развој кроз повећање економских слобода, јачање утицаја приватног сектора, постизање већег степена макроекономске стабилности;
3. Изградња институционалног и правног оквира компатибилног са медјународним стандардима и нормама, заснованог на владавини права;

Влада Црне Горе је 2003. године усвојила Агенду економских реформи, која се базира на отвореној тржишној економији, доминацији приватне својине и заштити својинских права и уговора, а чији је главни и крајњи циљ бољи стандард и квалитет живота свих грађања.

У протекле двије године Влада се фокусирала на постизање макроекономске стабилности кроз смањење будзетског дефицита, инфлације и кроз изградњу институционалног оквира. Тиме су створени предуслови да се тежиште у наредном периоду помјери ка економском расту и развоју, и креирању радних мјеста.

Агендом економских реформи наведено је шест основних области у којима треба спровести низ мјера, а које треба да трансформишу црногорску привреду, и то: предузетништво, инвестирање, легализација сиве економије, повећање конкурентности црногорске економије кроз адекватан порески систем, и отварање нових радних мјеста, уз одржавање постигнуте макроекономске стабилности.
Поред резултата стабилног пословног окружења отовреног за домаће и стане инвестиције, завршене приватизације, фискалне одрживости и добро регулисаног финансијског сектора, финансијски одрживог пензијског система, реформисане јавне администрације и локалне управе, важни очекивани ефекати Агнеде су смањено сиромаштво, повећање запослености и смањење незапослености.

У том смислу Влада Црне Горе посебну пажњу посветила је и посвећује реформи тржишта рада, већој флексибилности, легализацији рада на црно и отварању нових радних мјеста.

Примјеном Владиних политика и мјера, незапосленост у Црној Гори је смањена са 76.000 незапослених лица на почетку 2003. године, на 51.600 у октобру 2005. године, што је смањење од око 24.500 односно 47,8%.

Висока незапосленост на почетку 2003. године, структурна неускладјеност понуде и тражње радне снаге, недостаци у фискалном систему, као и резултати анкете незапослених лица, јасно су показивали потребу реформе у тој области. Тежина проблема је наметала обавезу примјене веома конкретних и хитних мјера активне политике запошљавања.

У том циљу донијети су нови Закон о запошљавању, Закон о раду, Закон о запошљавању странаца, Закон о заштити градјана Црне Горе на раду у иностранству, Закон о заштити на раду, Закон о инспекцији рада, Закон о евиденцијама у области рада и запошљавања, а све уз подршку експертских знања Свјетске банке, УСАИД-а и осталих.

Медјутим, да би реформе на тржишту рада дале одговарајуће резултате, и смањиле број незапослених лица, требало је предузети одговарајуће мјере и у другим областима, прије свега у економији Црне Горе, односно створити макроекономску стабилност. Понављам, са тиме се и успјело у потпуности.

Тако је у 2004. години у односу на претходну, бруто домаћи производ порастао 3,7%, инфлација је износила 4,3%, раст индустријске производње 13,8%, уз изванредне резултате у области туристичке привреде, као једне од развојних грана Црне Горе, гдје је пораст туристичког промета износио чак 18,1% уз повећање броја страних туриста од 31%.

Овакав тренд раста основних параметара који утичу на макроекономску стабилност настављен је и у 2005. години, у којој је планирано да бруто домаћи производ расте по стопи од 4,1%, да инфлација не прелази 3% уз раст индустријске производње и посебно туристичког промета од 10,3%, смањење буџетског дефицита са тадашњих 2,9% на 2,17% учешћа у бруто домаћем производу, смањење јавне потрошње, даље смањење незапослености. Резултати економске политике Владе Црне Горе у овој години, за првих девет мјесеци, гарантују остваривање ових циљева, односно они ће бити премашени.

Доношењем закона из области запошљавања и рада, као и низа других закона, посебно у области образовања, уз остварену макроекономску стабилност, стекли су се услови за реформисање тржишта рада.

То се и остварило.

Понављам да је на почетку 2003. године, када је било око 76.000 незапослених лица, стопа незапослености износила 29,1%, док се у октобру 2005. године на евиденцији Завода за запошљавање налази око 51.000 лица, уз стопу незапослености од 19,6%.

У истом периоду учешће незапослених младих лица је са 30% незапослених у 2003. години, смањено на 22%, а број незапослених жена је са 59% у 2003. години, смањен на 49,3%. Такодје, број оглашених слободних радних мјеста, посредовањем Завода за запошљавање је са око16.000 у 2002. години порастао на преко 30.000 годишње у 2003. години и 2004. години, а тај тренд ће бити настављен, односно премашен у текућој години. У обуку за запошљавање (преквалификације, доквалификације, стручно оспособљавање ) у том периоду је било укључено 8.500 лица.

У овом периоду, сходно Програму перманентног стимулисања предузетништва и запошљавања додијељено је 2.601 кредит, запослено 4.960 лица и за те намјене утрошено 20,6 милиона еура.

Посљедњих година успјешно се покреће запошљавање лица са инвалидитетом, Рома и осталих вулнерабилних група. Сезонски карактер стратешких грана Црне Горе, туризма и пољопривреде, намеће посебну потребу Министарству рада и социјалног старања и Заводу за запошљавање за обезбједјењем квалитетне радне снаге за ове послове. То се постиже активном обуком незапослених лица са евиденције незапослених и пријемом квалификоване радне снаге из земаља у региону, што је омогућено кроз примјену Уредбе о радном ангажовању нерезидентних физичких лица.

Осим тога, на почетку 2003. године Влада је донијела више подзаконских аката од којих посебно истичем Уредбу о пореским олакшицама за новозапослена лица и Уредбу о радном ангажовању нерезидентних физичких лица, гдје је комбинацијом стимулативних и казнених мјера покушала и успјела да елиминише рад на црно у Црној Гори. Наиме, овим мјерама Влада је драстично смањила порезе и доприносе за новозапослена лица (за 80%), чиме је снажно стимулисала послодавце на ново запошљавање. Резултати су више него задовољавајући, рад на црно је сведен на свега неколико процената, што је и валоризовано кроз позитивну оцјену у Студији изводљивости Европске Уније.
У примјени казнених мјера посебну улогу је одиграла инспекција рада која је у континуитету контролисала примјене закона и уредби, посебно код оних послодаваца који су користили бенефиције предвиђене овим актима.

Примјеном ових мјера незапосленост у Црној Гори је, за мање од три године, смањена 47,8%.

Црна Гора је спремна да запосленост као глобални, а у нашем случају веома значајан регионални проблем, рјешава заједно и у партнерству са релевантним националним и медјународним институцијама. Бићемо и убудуће веома предани у процесу регионалне сарадње у области запошљавања, тржишта рада и обуке, и због припреме наше будуће интеграције у Европску Унију, имплементације стандарда у области запошљавања и операционализације глобалне агенде запошљавања МОР-а у нашој држави.

И убудуће ћемо радити на побољшању националне политике запошљавања, промовишући прилагодљивост и запошљивост на тржишту рада кроз креирање макроекономске политике која ће, уз примјену мјера и програма активне политике запошљавања, максимизирати отварање нових радних мјеста.

Поштоване колеге,

На крају, желим да вам потврдим да ће Влада Црне Горе и даље инсистирати и подржавати социјални дијалог са партнерима у циљу креирања и имплементације ефикасне политике запошљавања. Испуњење нашег средњорочног циља и тежња креирања система обликованог процесом интеграције са Европом, подразумијева и отворену билатералну сарадњу са земљама у региону, Савјетом Европе, Пактом стабилности за Југоисточну Европу и Медјународном организацијом рада.

Дозволите ми да вам потврдим да је Црна Гора својом политичком и институционалном стабилношћу недвосмислено привржена сарадњи са регионом и развијеним окружењем и да на то неће утицати промјене државно-правног статуса која нам предстоји наредне године. Сигуран сам да ћемо као независна и међународно призната држава, након демократског референдума, са више-вјековном, мулти-етничком традицијом, бити фактор стабилности и повезивања региона, као што смо и до сада били.

Хвала".