Информатор Ветеринарске управе о птичјем грипу (авијарна инфлуенца)

ШТА ЈЕ ТО ПТИЧЈИ ГРИП?

Птичји грип (авијарна инфлуенца) је заразна болест птица изазвана инфлуенца вирусом тип А који се под природним условима може пренијети и на човјека. Ова болест никада није регистрована у нашој земљи.

Широм свијета постоји велики број подтипова вируса птичјег грипа који могу изазвати различите клиничке манифестације болести код птица. Вирус птичијег грипа може инфицирати кокошке, ћурке, патке, фазане, гуске као и различите врсте дивљих птица. Доказано је да су миграторне птице природни резервоар ове болести.

Подтипови вируса птичијег грипа класификовани су у двије групе: нископатогени и високопатогени у зависности од интензитета болести коју изазивају. Већина подтипова вируса класификује се као нископатогени и изазивају слабе или чак никакве клиничке знаке болести. Међутим, неки нископатогени подтипови вируса имају способност да у природним условима мутирају у високопатогене подтипове. Високопатогени птичји грип је екстремно инфективна и фатална форма болести која може узроковати веома брзо угињавање птица без било каквих претходних упозоравајућих знакова.

КЛИНИЧКИ ЗНАЦИ

Обољеле птице могу показивати један или више сљедећих знакова:
- апатија и губитак апетита
- пад носивости
- јаја са јако танком или меканом кором
- оток главе, очних капака, кресте, подбрадњака
- изражено модрило подбрадњака, кресте и ногу
- исцједак из очију и носних отвора
- некоординисано кретање
- пролив
- изненадна смрт без видљивих клиничких симптома


ПРЕНОШЕЊЕ БОЛЕСТИ

Контакт живине са миграторним воденим птицама и међународна трговина живином и живинарском опремом, као и међународна путовања људи представљају ризик од уношења болести у земљу. Једном унесена, болест се преноси са птице на птицу директним контактом са секретима и екскретима, а посебно са фецесом инфицираних птица. Вирус може бити пренесен и водом, храном, опремом, возилима, амбалажом за јаја и људима чија су одјећа и обућа били у контакту са вирусом. Вирус је отпоран на варирање температуре у спољној средини и веома дуго се може одржати у замрзнутом стању.

ПРЕНОШЕЊЕ БОЛЕСТИ НА ЧОВЈЕКА

Од преко 140 подтипова овог вируса који су до сада познати, само један (Х5Н1) је у стању да под природним условима инфицира човјека. Прва таква епидемија десила се у Хонг Конгу 1997. године када је обољело 18 људи од којих је 6 умрло. Иако се инфекција код људи још увијек ријетко дешава, фармери, ветеринари и здравствени радници представљају најугроженије категорије људи и они морају у свом раду користити адекватна средства заштите (чизме, заштитну одјећу, рукавице, маске, капе...), као и спроводити адекватне ветеринарске и санитарне процедуре дезинфекције.

За сада болест се преноси на човјека једино контактом са инфицираним птицама,а није доказано да се преноси са човјека на човјека.

СУЗБИЈАЊЕ БОЛЕСТИ

За сада не постоји вакцина против птичјег грипа.
У случају појаве болести предузимају се сљедеће ветеринарско-санитарне мјере на фарми:
- потпуна изолација фарме
- забрана транспорта у и са фарме
- нешкодљиво уништавање инфицираних и потенцијално инфицираних јата живине
- нешкодљиво уништавање простирке, ђубрета и хране из зараженог објекта
- ригорозна дезинфекција свих просторија, опреме и возила на фарми
- одмор објекта од најмање 21 дан након спроведених свих мјера



МЈЕРЕ ПРЕДОСТРОЖНОСТИ

Власници живине морају предузимати слиједеће мјере предострожности:
- активно сарађивати са ветеринарском службом ради предузимања биосигурносних мјера у циљу минимизирања ризика појаве болести
- примјењивати систем држања живине све унутра све ван
- онемогућити контакт живине са дивљим или миграторним птицама
- држати живину далеко од воде која је на било који начин могла бити у контакту са дивљим птицама и такву воду не користит за било коју сврху
- дозволити само неопходним радницима и возилима да улазе на фарму
- обезбиједити чисту одјећу и средства за дезинфекцију за потребе запослених (људи који долазе у контакт са живином)
- редовно спроводити детаљно прање и дезинфекцију опреме и возила (уључујући точкове и стајни трап) при уласку и изласку са фарме
- не користити опрему или возила са неке друге фарме
- избјегавати посјету другим фармама. Ако је посјета неизбјежна онда промијенити одјећу и обућу прије повратка на сопствену фарму
- поставити дезинфекционе баријере на улазу у фарму и објекте
- запослени и посјетиоци морају носити чиста заштитна одијела и гумене чизме и обавезно проћи кроз дезинфекциону баријеру и опрати руке ефикасним дезифицијенсом
- не куповати нове животиње од непровјерених и непознатих купаца и без уредног Увјерења о здравственом стању
- спријечити улазак паса, мачака, глодара и других животиња на фарму и складишта хране за животиње
- о свим промјена здравственог стања живине одмах обавијестити надлежног ветеринара


Овдје можете преузети фотографије обољеле живине.