Царинска вриједност

ЦАРИНСКА ВРИЈЕДНОСТ


И . ЗАКОНСКИ ОСНОВ ЗА УТВРДЈИВАЊЕ ЦАРИНСКЕ ВРИЈЕДНОСТИ


Утврдјивање царинске вриједности прописано је одредбама Царинског закона ( Сл. лист РЦГ бр. 7/2002) чл. 29 до чл.45. , као основним актом и Уредбом за спроводјење Царинског закона (Сл. лист РЦГ бр. 15/2003) чл.68 до чл. 98. као пратећим прописом. Принципи утврдјивања царинске вриједности за робу која се увози утврдјени су у складу са одредбама ГАТТ-а из 1994 год. и Споразума о имплементацији чл. ВИИ Општег споразума о тарифи и трговини такодје из 1994 год.


ИИ. МЕТОДИ ЦАРИНСКОГ ВРЕДНОВАЊА


-Трансакцијска вриједност

Царински закон РЦГ прописао је чл. 30 до 37 као методе царинског вредновања. Основни метод за утврдјивање царинске вриједности је "трансакцијска вриједност" како је дефинисано у чл. 30. Царинског закона. Чл. 30 треба тумачити заједно са чл. 38 истог закона којим се врши ускладјивање стварно плаћене цијене или цијене која треба да се плати за увезену робу у случајевима када купац сноси неке специфичне трошкове и издатке који се сматрају саставним дијелом вриједности за царинске потребе, а која нијесу обухваћена цијеном увезене робе. Овим чланом 38. се такодје предвидја урачунавање у трансакцијску вриједност неких ставки које купац преноси продавцу у виду одредјених роба и услуга умјесто у новчаном облику.

-Трансакцијска вриједност идентичне робе

Уколико се царинска вриједност не може одредити према одредбама чл. 30. Царинског закона, утврдиће се на основу чл. 32. истог закона, а то значи на основу трансакцијске вриједности идентичне робе продате за извоз у Републику и извезене у исто или скоро исто вријеме, и која се продаје по истом комерцијалном основу у претежно истој количини, као роба која се процјењује. Ако није могуће наћи овакав примјер продаје, примјењиваће се трансакцијска вриједност идентичне робе продате на различитој комерцијалној основи или у различитим количинама уз потребна ускладјивања разлика које проистичу из комерцијалних основа или количине, под условом да се таква ускладјивања могу спровести на основу поднесених доказа који јасно показују примјереност и тачност ускладјивања, без обзира на то да ли ускладјивање доводи до пораста или смањења вриједности.

-Трансакцијска вриједност сличне робе

Када није могуће утврдити царинску вриједност на основу чл. 30. и 32. Царинског закона, онда се она утврдјује на основу чл.33. истог закона то јест на основу трансакцијске вриједности сличне робе узимајући у обзир комерцијалну основу и количине као и код чл. 32.Царинског закона.

Уколико није могуће утврдити царинску вриједност на основу чл. 30, 32 и 33 Царинског закона, царинска вриједност се утврдјује према одредбама чл. 35 и чл. 36 овог закона са тим што се редослед примјене ова два члана може замијенити на захтјев увозника.

- Дедуктивни метод утврдјивања царинске вриједности

Чл. 35. Царинског закон и чл. 80. Уредбе за спроводјење царинског закона прописују Дедуктивни метод одредјивања царинске вриједности. Ако се иста или идентична или слична роба продаје у Републици у истом стању у којем је увезена, царинска вриједност робе која се процјењује утврдјује се на основу јединичне цијене по којој се највећи могући број јединица такве или идентичне или сличне увезене робе продаје у истом или приближно истом временском периоду као ироба која се процјењује и то лицима која нису повезана са лицима од којих ту робу купују. Оваккву цијену треба умањити за износ уобичајене провизије или уобичајена увећања ради остваривања добити, уобичајених трошкова превоза и осигурања и других трошкова који настану у Републици, царина, пореза и других накнада које се плаћају у Републици увоза или продаје робе. У случају да се у исто или у приближно исто вријеме увоза робе која се процјењује, не продаје ни иста ни идентична ни сличнаувезена роба, царинска вриједност робе ће се утврдити према јединичној цијени по којој се иста или идентична или слична роба продаје у Републици и то у најкраћем року након увоза робе али не дужем од 90 дана од дана увоза. У случају да се оваква роба не продаје у Републици, на захтјев увозника, царинска вриједност робе ће се заснивати на јединичној цијени по којој се увезена роба након даље прераде продаје у највећој укупној количини, под условом да је у процјени узета у обзир вриједност додата роби прерадом

- Метод обрачунате вриједности

Царинска вриједност увезене робе према чл. 36. Царинског закона и чл. 81. Уредбе за спроводјење Царинског закона се обрачунава као збир:
1. вриједности материјала и трошкова производње или друге врсте прераде која је употријебљена у производњи увезане робе
2. износа добити и општих трошкова који је једнак уобичајеном износу који се остварује при продаји робе исте групе или врсте као што је роба која се процјењујеи коју је произвео производјач у замљи извоза за извоз у Републику
свих трошкова и давања из чл. 38 став 1 тачка 1

- Метод расположивих података у Републици

Ако се царинска вриједност увезене робе не може утврдити према одредбама чл. 30. до 36. Царинског закона утврдиће се на основу расположивих података у Републици уз примјену одговарајућих метода које су ускладу са принципима и основним одредбама Споразума о примјени чл. ВИИ Општег споразума о царинама и трговини из 1994 год. а како прописује чл.37. Царинског закона.


ИИИ. РЕДОСЛЕД ПРИМЈЕНЕ ЧЛАНОВА ПРИЛИКОМ УТВРДЈИВАЊА ЦАРИНСКЕ ВРИЈЕДНОСТИ

Методи царинског вреновања према чл. 30 до 37. Царинског закона прописани су по њиховом редоследу примјене. Значи, када се царинска вриједност не може утврдити на основу одредби чл. 30. Царинског закона, приступиће се утврдјивању на основу следећих чланова док се не додје до првог одговарајућег члана на основу којег је могуће утврдити царинску вриједност.