Закон о безбједности хране

На основу члана 95 тачке 3 Устава Црне Горе доносим
Указ о проглашењу Закона о безбједности хране
Проглашавам Закон о безбједности хране, који је донијела Скупштина Црне Горе на другој сједници другог редовног засиједања у 2007. години, дана 29. новембра 2007. године.
Број: 01-1424/2
Подгорица, 14. децембра 2007. године
Предсједник Црне Горе,
Филип Вујановић, с.р.
Закон о безбједности хране
Закон је објављен у "Службеном листу ЦГ", бр. 14/2007 од 21.12.2007. године.
И. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Предмет закона
Члан 1
Овим законом уређују се основе и начела за обезбјеђење високог нивоа заштите живота и здравља људи, заштите интереса потрошача и захтјеви у области производње и промета безбједне хране и хране за животиње.
Овај закон заснива се на начелу поузданог, научно утемељеног и ефикасног спровођења поступака у избору и предузимању мјера у области безбједности хране и хране за животиње, примјерених захтјевима из области заштите живота и здравља људи, здравља и добробити животиња, здравља биља и заштите животне средине.
Примјена закона
Члан 2
Овај закон примјењује се на све фазе производње и промета хране или хране за животиње.
Овај закон не примјењује се на:
- примарну производњу хране или хране за животиње за сопствену употребу у домаћинству;
- припрему, руковање или складиштење хране која служи за сопствену употребу у домаћинству или хране за животиње које служе за производњу хране за сопствену употребу у домаћинству;
- непосредно снабдијевање потрошача малим количинама примарних производа;
- храну за животиње које не служе за производњу хране.
Начело слободне трговине
Члан 3
Овај закон примјењује се у складу са принципима слободне трговине, уз обезбјеђење високог нивоа заштите живота и здравља људи.
Појам хране
Члан 4
Храном, у смислу овог закона, сматра се свака супстанца или производ, прерађен, дјелимично прерађен или непрерађен који је намијењен за исхрану људи или се може очекивати да ће се користити за исхрану људи.
Храна из става 1 овог члана обухвата и воду:
- која служи за јавно водоснабдијевање као вода за пиће;
- која се користи, односно уграђује у храну током њене производње, припреме или обраде;
- флаширану или на други начин упаковану воду, стону, изворску или минералну воду.
Храна из става 1 овог члана обухвата и пића, супстанце које се уграђују у храну током производње, припреме или обраде, жвакаће гуме као и суплементе и храну минералног поријекла.
Храном, у смислу овог закона, не сматрају се:
а) храна за животиње;
б) живе животиње, осим ако нијесу намијењене за стављање у промет ради исхране људи;
ц) биљке прије жетве, бербе или убирања плодова;
д) лијекови и медицински производи;
е) козметички производи;
ф) дуван и дувански производи;
г) наркотици или психотропне супстанце;
х) резидуе и контаминенти.
Подјела хране
Члан 5
Храна се према поријеклу дијели на:
- храну животињског поријекла;
- храну биљног поријекла;
- комбиновану храну која садржи производе биљног поријекла и прерађене производе животињског поријекла (у даљем тексту: комбинована храна);
- осталу храну.
Значење израза
Члан 6
Поједини изрази употријебљени у овом закону имају сљедеће значење:
1) пословање с храном или храном за животиње је профитабилна или непрофитабилна дјелатност, јавна или приватна, која се обавља у свим фазама производње, прераде, обраде, дораде, амбалажирања, преамбалажирања, паковања, складиштења, превоза или дистрибуције хране или хране за животиње;
2) субјекат у пословању с храном или храном за животиње је привредно друштво, друго правно лице, предузетник или физичко лице које је одговорно за спровођење и извршавање утврђених захтјева ради обезбјеђења безбједности хране или хране за животиње у оквиру дјелатности коју обавља;
3) храна за животиње је супстанца или производ биљног или животињског поријекла, укључујући и адитиве прерађене, дјелимично прерађене или непрерађене, намијењене за пероралну исхрану животиња;
4) продаја на мало је:
- руковање храном, односно њена обрада, припрема, складиштење и послуживање на мјесту продаје или испоруке крајњем потрошачу у угоститељским објектима, у објектима колективне и јавне исхране и кетеринг;
- продаја крајњем потрошачу у продавницама, супермаркетима, мегамаркетима и другим продајним објектима у појединачним декларисаним паковањима;
5) продаја на велико је поступак руковања храном или храном за животиње који обухвата преузимање, сортирање, чување, складиштење, превоз и дистрибуцију хране или хране за животиње ради даље продаје или прераде;
6) ризик је могућност настајања штетног утицаја на живот и здравље људи и животиња и озбиљност тог утицаја који наступа као последица постојања опасности;
7) анализа ризика је поступак који се састоји од три међусобно повезана дијела: процјене ризика, управљања ризиком и обавјештавања о ризику;
8) процјена ризика је научно заснован поступак који се састоји од утврђивања опасности, дефинисања опасности, процјене изложености и дефинисања ризика која обухвата и процјену могућих негативних ефеката по здравље људи због присуства адитива, загађивача, штетних материја или организама који проузрокују болести изазване храном;
9) управљање ризиком је поступак, одвојен од процјене ризика, којим се упоређују различите могућности поступања у вези с ризиком, у сарадњи са заинтересованим учесницима, узимајући у обзир процјену ризика и друге релевантне факторе, као и избор одговарајућих превентивних и контролних мјера;
10) обавјештавање о ризику је међусобна размјена информација и мишљења у поступку анализе ризика, у вези са опасностима и ризицима, факторима и перцепцији ризика, између процјењивача ризика, надлежних органа и организација за управљање ризицима, потрошача, субјеката у пословању с храном или храном за животиње и других заинтересованих субјеката, које укључује и стручно тумачење налаза процјене ризика, као основе за доношење одлука у управљању ризиком;
11) опасност је биолошки, хемијски или физички фактор у храни или храни за животиње или стање хране или хране за животиње који може да изазове штетно дјеловање на живот и здравље људи и животиња;
12) суплемент је додатак исхрани који представља концентровани извор микронутритијената и има физиолошки и нутритивни ефекат;
13) следљивост је могућност праћења хране, хране за животиње, животиња које служе за производњу хране, сировина или супстанци које су намијењене уграђивању у храну или храну за животиње, кроз све фазе производње и промета;
14) производња хране је поступак који обухвата све фазе од пријема компоненти, припреме, обраде, дораде, прераде, паковања, као и складиштења хране код произвођача;
15) промет је поступак руковања храном након завршетка производње који обухвата складиштење, превоз, дистрибуцију, продају, излагање ради продаје, размјену и поклањање хране и хране за животиње, увоз и извоз, осим у научне-истраживачке сврхе;
16) примарна производња је производња и узгој примарних пољопривредних производа у биљној производњи, сточарству и рибарству, укључујући жетву и бербу плодова, мужу и узгој животиња прије клања, лов и риболов и сакупљање самониклих плодова и биљака из природе која обухвата и руковање, транспорт и складиштење примарних производа на мјесту производње, која за резултат има искључиво производ који није подвргнут технолошким поступцима након жетве, сакупљања плодова или улова, осим једноставне физичке обраде;
17) примарни производ је производ добијен из примарне производње;
18) прерада је процес којим се мијења примарни производ примјеном одређених физичких и хемијских поступака;
19) пакована храна је храна која је упакована у амбалажу;
20) потрошач је лице које конзумира храну;
21) објекат је пословна јединица субјекта у пословању с храном или храном за животиње која је одобрена за обављање дјелатности или дијела дјелатности;
22) хигијена хране или хране за животиње је скуп утврђених мјера и захтјева чије испуњавање је неопходно за контролу опасности и обезбјеђивање подесности хране за људску потрошњу, односно исхрану животиња, у складу са њеном намјеном;
23) цертификовање је поступак који обухвата потврђивање усаглашености хране и хране за животиње са прописаним захтјевима и издавање потврде о усаглашености у писаној форми;
24) мониторинг безбједности хране и хране за животиње је систематско спровођење низа прописаних и планираних активности које се предузимају ради стицања општег увида у стање безбједности хране и хране за животиње;
25) храна животињског поријекла је храна добијена од животиња или која потиче од животиња у прерађеном и непрерађеном облику (у одређеним случајевима обухвата и живе животиње нпр. јастоге или живе шкољке);
26) храна биљног поријекла је храна поријеклом од биљака у прерађеном и непрерађеном облику;
27) комбинована храна је храна која садржи производе биљног поријекла и прерађене производе животињског поријекла;
28) остала храна је храна минералног поријекла, вода, пића, жвакаће гуме и др.;
29) генетски модификован организам је организам, осим људског, чија је генетска основа промијењена употребом технологије рекомбинантне ДНК - генетичко инжењерство (у даљем тексту: ГМО).
Примјена других закона
Члан 7
На поступке који се воде у складу са овим законом примјењују се одредбе закона којим је уређен општи управни поступак, осим ако овим законом није друкчије одређено.
ИИ. НАДЛЕЖНОСТИ У СПРОВОЂЕЊУ ЗАКОНА
Надлежни органи
Члан 8
Послове државне управе у области безбједности хране и хране за животиње врше:
- Министарство надлежно за послове пољопривреде (у даљем тексту: Министарство пољопривреде);
- Министарство надлежно за послове здравља (у даљем тексту: Министарство здравља);
- орган управе надлежан за послове ветеринарства;
- орган управе надлежан за фитосанитарне послове.
Обављање појединих послова од јавног интереса надлежни органи државне управе из става 1 овог члана могу повјерити овлашћеним правним лицима, у складу са законом.
Надлежности
Члан 9
Министарство пољопривреде у вршењу послова из члана 8 став 1 алинеја 1 овог закона доноси годишњи план контроле, план мониторинга, план за управљање кризним ситуацијама у области безбједности хране биљног поријекла на нивоу примарне производње, хране животињског поријекла, комбиноване хране и хране за животиње, одлучује по жалбама на рјешења донесена у првостепеном поступку и сарађују са међународним организацијама и надлежним органима других држава у области безбједности хране и врши друге послове у складу са овим законом.
Министарство здравља у вршењу послова из члана 8 став 1 алинеја 2 овог закона доноси годишњи план контроле, план мониторинга, план за управљање кризним ситуацијама у области безбједности хране биљног поријекла након примарне производње, комбиноване хране и остале хране, сарађује са међународним организацијама и надлежним органима других држава у области безбједности хране, утврђује испуњеност прописаних захтјева и издаје и одузима одобрења, односно сагласности за обављање дјелатности субјектима у пословању с храном биљног поријекла након примарне производње, комбинованом храном и осталом храном, врши контролу и инспекцијски надзор и врши друге послове у складу са овим законом.
Орган управе надлежан за послове ветеринарства из члана 8 став 1 алинеја 3 у извршавању овог закона припрема стручне основе за годишњи план контроле, план мониторинга и план за управљање кризним ситуацијама у области безбједности хране животињског поријекла, комбиноване хране и хране за животиње и за доношење прописа из области које су у његовој надлежности, утврђује испуњеност прописаних захтјева, издаје и одузима одобрења за обављање дјелатности субјектима у пословању храном животињског поријекла, комбинованом храном и храном за животиње након примарне производње, врши контролу и инспекцијски надзор и врши друге послове у складу са овим законом.
Орган управе надлежан за фитосанитарне послове из члана 8 став 1 алинеја 4 у извршавању овог закона припрема стручне основе за годишњи план контроле, план мониторинга и план за управљање кризним ситуацијама у области безбједности хране биљног поријекла на нивоу примарне производње и доношење прописа из области које су у његовој надлежности, утврђује испуњеност прописаних захтјева, врши контролу и инспекцијски надзор и врши друге послове у складу са овим законом.
Подјела надлежности
Члан 10
Послове из члана 8 став 1 алинеја 2 и члана 9 став 2 овог закона, у области безбједности хране биљног поријекла након примарне производње, комбиноване и остале хране у производњи,међународном промету, промету на велико, промету на мало, као и појединачно декларисане упаковане хране животињског поријекла и комбиноване хране у промету на мало, врши Министарство здравља.
Послове из члана 8 став 1 алинеја 3 и члана 9 став 3 овог закона, у области безбједности хране животињског поријекла, комбиноване хране и хране за животиње у производњи, међународном промету, промету на велико, промету на мало меса, риба и других производа аквакултуре врши орган управе надлежан за послове ветеринарства.
Послове из члана 8 став 1 алинеја 4 и члана 9 став 4 овог закона, у области безбједности хране биљног поријекла на нивоу примарне производње врши орган управе надлежан за фитосанитарне послове.
Врсте комбиноване хране и њихово разврставање утврђују се прописом Владе Црне Горе (у даљем тексту: Влада), на предлог Министарства пољопривреде и Министарства здравља.
Прописи Министарства пољопривреде
Члан 11
Министарство пољопривреде, у извршавању овог закона, уз претходно мишљење Министарства здравља доноси прописе којима уређује:
- начин обраде и уклањања хране биљног поријекла на нивоу примарне производње, хране животињског поријекла, комбиноване хране и хране за животиње која не испуњава прописане услове безбједности;
- спровођење мониторинга безбједности хране животињског поријекла, комбиноване хране и хране за животиње ради утврђивања микробиолошких, хемијских и биолошких контаминената, адитива и других састојака и супстанци, ради процјене угрожености здравља и живота људи и животиња;
- захтјеве за хигијену хране биљног поријекла на нивоу примарне производње, хране животињског поријекла, комбиноване хране и хране за животиње у свим фазама производње и промета.
Поред прописа из става 1 овог члана Министарство пољопривреде доноси и прописе о:
- начину вршења прегледа хране животињског поријекла, комбиноване хране или хране за животиње у производњи и промету;
- начину вршења прегледа хране биљног поријекла на нивоу примарне производње;
- микробиолошке критеријуме о дозвољеним врстама и количинама микроорганизама, паразита, бактеријских токсина и хистамина опасних по здравље у храни за животиње;
- друге прописе на основу овог закона.
Прописи Министарства здравља
Члан 12
Министарство здравља, у извршавању овог закона, уз претходно мишљење Министарства пољопривреде, доноси прописе којима уређује:
- микробиолошке критеријуме о дозвољеним врстама и количинама микроорганизама, паразита, бактеријских токсина и хистамина опасних по здравље у храни;
- микробиолошке критеријуме за хигијену, методе одређивања и процјену;
- дозвољене количине тешких метала, металоида, остатака пестицида, ветеринарских лијекова, микотоксина и других супстанци штетних за здравље људи у храни;
- дозвољене концентрације радионуклеида у храни;
- начин обраде и уклањања хране биљног поријекла након примарне производње, комбиноване хране и остале хране која не испуњава прописане услове безбједности;
- спровођење мониторинга безбједности хране биљног поријекла након примарне производње, комбиноване хране и остале хране ради утврђивања микробиолошких, хемијских и биолошких контаминената, адитива и других састојака и супстанци, ради процјене угрожености здравља и живота људи;
- начин узимања узорака и методе за обављање анализа воде;
- захтјеве за хигијену хране биљног поријекла након примарне производње, комбиноване хране и остале хране у било којој фази производње и промета;
- захтјеве за безбједност хране подвргнуте јонизујућем зрачењу;
- захтјеве за безбједност додатака исхрани (суплементи).
Поред прописа из става 1 овог члана Министарство здравља доноси пропис о начину вршења прегледа хране биљног поријекла након примарне производње, комбиноване хране и остале хране и друге прописе на основу овог закона.
Национални савјет за процјену безбједности хране
Члан 13
Ради континуираног праћења и процјене безбједности хране или хране за животиње у циљу унапрјеђивања нивоа заштите живота и здравља људи и животиња, давања предлога за одлучивање о стручним питањима и пружања научне и стручне помоћи у доношењу одлука и припреми прописа из области безбједности хране и хране за животиње оснива се Национални савјет за процјену безбједности хране (у даљем тексту: Савјет за храну).
Савјет за храну:
- анализира стање и достигнућа у области безбједности хране или хране за животиње на основу расположивих података;
- даје стручне савјете и пружа стручну и научну подршку за унапрјеђење безбједности хране или хране за животиње;
- предлаже предузимање мјера у отклањању ризика од хране или хране за животиње;
- даје мишљења на нацрте и предлоге закона, других прописа и општих аката у области безбједности хране или хране за животиње;
- даје научна и стручна мишљења приликом анализе ризика, израде и усвајања мјера за отклањање ризика и других мјера у области безбједности хране или хране за животиње;
- сарађује са надлежним државним органима, органима управе и међународним институцијама у области размјене научних и стручних информација;
- даје предлоге за обавјештавање, учешће јавности и едукацију о значају безбједности хране или хране за животиње;
- врши друге послове утврђене актом о оснивању Савјета за храну у складу са овим законом.
У вршењу послова из ст. 1 и 2 овог члана Савјет за храну сарађује са министарствима, надлежним државним органима и органима управе.
Састав и начин рада Савјета за храну
Члан 14
Савјет за храну оснива Влада Црне Горе.
Савјет за храну има предсједника и 10 чланова које на предлог надлежних органа из члана 8 овог закона именује Влада на период од четири године.
Чланови Савјета за храну првенствено се именују из реда истакнутих јавних, научних и стручних радника из области везаних за безбједност хране или хране за животиње.
Рад Савјета за храну је јаван.
Начин рада и организација Савјета за храну ближе се уређује пословником Савјета за храну.
Савјет за храну подноси Влади извјештај о свом раду, најмање једном годишње.
Стручне и административно-техничке послове за потребе Савјета за храну обављају паритетно Министарство пољопривреде и Министарство здравља.
ИИИ. ОПШТА НАЧЕЛА
1. Начело анализе ризика
Процјена ризика
Члан 15
Ради постизања општег циља високог нивоа заштите живота и здравља људи, мјере које се примјењују у складу са овим законом морају се заснивати на процјени ризика, осим када то није примјерено околностима или природи мјере.
Процјена ризика заснива се на доступним и расположивим научним доказима и сазнањима и обавља се на независан, објективан и транспарентан начин.
Процјену ризика врши Савјет за храну.
Управљање ризиком
Члан 16
Управљање ризиком врши се на начин који обезбјеђује да превентивне мјере, надзор и контрола, предузете ради смањивања, уклањања или избјегавања ризика за здравље људи конзумирањем хране, буду утемељене на резултатима процјене ризика и другим факторима који су од значаја за отклањање ризика и да буду ефикасне, непристрасне и примјерене.
Управљање ризиком врше надлежни органи из члана 8 овог закона, спровођењем надзора, контроле и предузимањем превентивних мјера.
Обавјештавање о ризику
Члан 17
Обавјештавање о ризику обухвата интерактивну размјену података и мишљења кроз процес анализе ризика између Савјета за храну и надлежних органа за управљање ризиком из члана 8 овог закона, других организација и заинтересованих лица, потрошача и субјеката у пословању с храном или храном за животиње.
2. Начело предострожности
Члан 18
Надлежни државни органи из члана 8 овог закона ће предузети привремене мјере управљања ризиком, до прибављања научно утемељених мишљења потребних за разјашњење научних недоумица и спровођење свеобухватне процјене ризика када се након процјене доступних информација утврди могућност штетног дјеловања хране и хране за животиње на здравље људи и животиња, али постоје научне недоумице у погледу обезбјеђења највишег могућег нивоа заштите здравља.
Мјере из става 1 овог члана морају бити примјерене ризику и њима се не смије ограничавати слободан проток хране и хране за животиње у мјери већој од потребне за обезбијеђење ефикасне заштите живота и здравља људи.
Предузете мјере се преиспитују у року примјереном идентификованом ризику.
3. Начело транспарентности
Члан 19
Уколико постоји опасност да одређена храна или храна за животиње може представљати ризик по здравље људи или здравље животиња, надлежни орган из члана 8 овог закона је дужан да одмах, посредством медија са националном покривеношћу, обавијести јавност о врсти хране или хране за животиње, ризику који она представља, као и о мјерама које се предузимају или ће бити предузете за спрјечавање, смањивање или уклањање тог ризика.
4. Начело учешћа јавности
Јавна расправа
Члан 20
Приликом припреме прописа, оцјене њихових ефеката и приступања измјенама или предузимања мјера у складу са овим законом, доносилац прописа, односно орган државне управе надлежан за спровођење мјере дужан је да обезбиједи организовање, односно спровођење јавних расправа.
5. Начело заштите интереса потрошача
Члан 21
Потрошачи се обавјештавају о саставу, карактеристикама и безбједном коришћењу и начину употребе хране декларисањем и означавањем, обезбјеђивањем упутстава и других докумената који прате храну, ради спрјечавања превара и обмана у погледу састава, његових измјена, других својстава и поступака који могу довести потрошача у заблуду.
Начин обавјештавања потрошача из става 1 овог члана, документацију и садржину документације која прати храну биљног поријекла на нивоу примарне производње, храну животињског поријекла, комбиновану храну и храну за животиње утврђује прописом Министарство пољопривреде, а за храну биљног поријекла након примарне производње, комбиновану храну и осталу храну утврђује прописом Министарство здравља.
ИВ. БЕЗБЈЕДНОСТ ХРАНЕ
1. Захтјеви за безбједност хране
Безбједна храна
Члан 22
Забрањено је производити и стављати у промет храну која није безбједна.
Храна се сматра безбједном ако није штетна по здравље људи и ако је подесна за људску потрошњу, уколико се користи на правилан начин.
Ближи захтјеви за утврђивање безбједности хране
Члан 23
Безбједност хране утврђује се на основу:
- испуњености прописаних захтјева у свакој фази производње и промета, односно захтјева за руковање, чување и излагање, до продаје потрошачу, као и захтјева за припремање и потрошњу у складу с њеном намјеном;
- података који се достављају потрошачу, који обухватају податке на декларацији и њихову усаглашеност са произвођачком спецификацијом или друге информације које су доступне потрошачу, а које се односе на спрјечавање појаве штетних утицаја одређене врсте хране на здравље људи.
Штетност хране за здравље људи утврђује се у зависности од:
- могућих штетних утицаја, непосредних или посредних, краткорочних или дугорочних на здравље потрошача, као и могућих утицаја на будуће генерације;
- могућег кумулативног токсичног дјеловања;
- посебне здравствене осјетљивости специфичне категорије потрошача којој је та храна намијењена.
Неподесност хране за људску потрошњу утврђује се на основу њене намјене због могуће контаминације из спољашње средине или на други начин (због труљења, кварења, распадања и слично).
Када је храна, за коју је утврђено да је небезбједна, дио једне производне партије, серије или пошиљке исте врсте хране према опису и категорији, сматра се да је сва храна у тој производној партији, серији или пошиљци небезбједна, осим ако се не докаже супротно.
Небезбједна храна
Члан 24
Храна се сматра небезбједном за људску потрошњу, ако:
1) садржи микроорганизме, паразите, бактеријске токсине и хистамине изнад прописаних вриједности;
2) садржи природне токсине или друге природне токсичне материје изнад прописаних вриједности;
3) садржи тешке метале, металоиде, остатке пестицида, ветеринарских лијекова, микотоксина и других супстанци, изнад прописаних вриједности;
4) садржи адитиве који се не смију користити у одређеној врсти хране или је садржај дозвољених адитива изнад прописаних вриједности;
5) садржи радионуклеиде изнад прописаних вриједности или је храна озрачена изнад допуштене границе;
6) амбалажа, материјали и предмети који долазе у контакт с храном не испуњавају прописане захтјеве;
7) потиче од животиња које нијесу прегледане прије и послије клања и када месо није обиљежено у складу са прописима;
8) потиче од обољелих или угинулих животиња или од животиња за које клање и даља кланична обрада није дозвољена из било којих разлога;
9) су јој измијењена сензорска својства (укус, мирис, боја, изглед, конзистенција и друго) усљед физичких, хемијских, микробиолошких или других процеса;
10) садржи супстанце које нијесу токсиколошки евалуиране, провјерене и сигурне за људску потрошњу;
11) садржи механичке нечистоће;
12) је амбалажа оштећена па су могуће микробиолошке и хемијске промјене;
13) није произведена, обрађивана, пакована, чувана или дистрибуирана на прописан начин;
14) није декларисана и означена на прописан начин;
15) не задовољава прописане захтјеве у погледу нутритивног састава.
2. Захтјеви за безбједност хране за животиње
Безбједна храна за животиње
Члан 25
Забрањено је производити и стављати у промет храну за животиње која није безбједна и таквом храном хранити животиње које служе за производњу хране.
Храна за животиње сматра се безбједном ако испуњава прописане услове.
Ближи захтјеви које треба да испуњава безбједна храна за животиње утврђују се прописом Министарства пољопривреде.
Небезбједна храна за животиње
Члан 26
Храна за животиње се сматра небезбједном, ако:
- има штетан утицај на здравље животиња или људи;
- су производи добијени од животиња које служе за производњу хране небезбједни за људску потрошњу.
Када је храна за животиње, за коју је утврђено да је небезбједна, дио једне производне партије, серије или пошиљке исте врсте хране за животиње, према опису и категорији, сматра се да је сва храна за животиње у тој производној партији, серији или пошиљци небезбједна, осим ако се не докаже супротно.
Ближи параметри за утврђивање небезбједне хране за животиње
Члан 27
Храна за животиње се сматра небезбједном, ако:
1) садржи микроорганизме, паразите, бактеријске токсине и хистамине, изнад прописаних вриједности;
2) садржи природне токсине или друге природне токсичне материје изнад прописаних вриједности;
3) садржи тешке метале, металоиде, остатке пестицида, ветеринарских лијекова, микотоксина и других супстанци штетних по здравље људи и животиња, изнад прописаних вриједности;
4) садржи адитиве који се не смију користити у одређеној врсти хране за животиње или је садржај дозвољених адитива изнад прописаних вриједности;
5) садржи радионуклеиде изнад прописаних вриједности или је озрачена изнад допуштене границе;
6) амбалажа, материјали и предмети који долазе у контакт с храном за животиње не испуњавају прописане захтјеве;
7) су јој измијењена сензорска својства (мирис, боја, изглед, конзистенција и друго) усљед физичких, хемијских, микробиолошких или других процеса;
8) садржи супстанце које нијесу токсиколошки евалуиране, провјерене и сигурне за исхрану животиња;
9) садржи механичке нечистоће;
10) је амбалажа оштећена па су могуће микробиолошке и хемијске промјене;
11) није произведена, обрађивана, пакована, чувана или дистрибуирана на прописан начин;
12) није декларисана и означена на прописан начин;
13) не задовољава прописане захтјеве у погледу нутритивног састава.
3. Забрана промета
Члан 28
Када храна или храна за животиње представља непосредну опасност по живот и здравље људи или животиња, односно када храна или храна за животиње испуњава прописане захтјеве, али постоје разлози за сумњу у њену безбједност, надлежни органи државне управе из члана 8 овог закона могу наредити ограничење или забрану промета хране или хране за животиње, односно повлачење хране или хране за животиње из промета до отклањања опасности, односно сумњи у њену безбједност.
Мјере ограничења и забране промета из става 1 овог члана одређују се наредбом Министарства пољопривреде, односно Министарства здравља. Надлежни органи управе су дужни да о мјерама ограничења и забране промета из става 1 овог члана одмах, посредством медија са националном покривеношћу, обавијесте јавност.
Органи државне управе из става 2 овог члана могу, у зависности од ризика из става 1 овог члана, донијети упутство за спровођење хитних мјера ради избјегавања непосредне опасности по здравље људи или здравље животиња.
4. Декларисање, означавање, презентација и рекламирање
Декларисање и означавање
Члан 29
Храна или храна за животиње у производњи и промету мора бити декларисана и означена. Подаци из декларације и ознаке морају одговарати подацима наведеним у произвођачкој спецификацији и захтјевима утврђеним овим законом и прописима донесеним на основу овог закона.
Декларација, односно ознака мора садржати податке који омогућавају следљивост хране или хране за животиње, сировина, материја и супстанци које се уграђују у храну или храну за животиње, животиња које се користе за производњу хране и готових производа у свим фазама производње и промета.
Декларација не смије садржати податке којима се приписују љековита својства храни или храни за животиње.
Декларација, односно подаци који се уносе у декларацију за храну или храну за животиње која се ставља у промет морају бити написани на црногорском језику.
Ближи садржај, врсту података и начин њиховог исказивања у декларацији, као и начин означавања хране биљног поријекла на нивоу примарне производње, хране животињског поријекла, комбиноване хране и хране за животиње утврђује се прописом Министарства пољопривреде, односно за храну биљног поријекла након примарне производње, комбиновану храну и осталу храну прописом Министарства здравља.
Презентација и рекламирање
Члан 30
Рекламирање и презентација хране или хране за животиње, начин дизајнирања, окружење у коме је изложена као и информације које су о храни или храни за животиње доступне путем штампаних и других медија не смију потрошача, односно држаоца животиња доводити у заблуду.
Забрањено је приликом рекламирања и презентације хране или хране за животиње приписивати љековита својства храни.
Ближи захтјеви рекламирања и презентације хране биљног поријекла на нивоу примарне производње, хране животињског поријекла, комбиноване хране и хране за животиње утврђују се прописом Министарства пољопривреде, односно за храну биљног поријекла након примарне производње, комбиновану храну и осталу храну прописом Министарства здравља.
5. Материјали, амбалажа и предмети који долазе у контакт с храном или храном за животиње
Члан 31
Под материјалима, амбалажом и предметима који долазе у контакт с храном или храном за животиње сматрају се производи који су у непосредном контакту или долазе у контакт с храном или храном за животиње.
Материјали, амбалажа и предмети из става 1 овог члана морају бити израђени у складу са добром произвођачком и хигијенском праксом, на начин који онемогућава миграцију њихових састојака у храну или храну за животиње у количинама које би могле да угрозе здравље људи или животиња и доведу до промјена у саставу хране или хране за животиње или до промјена њених сензорних својстава под уобичајеним и предвиђеним условима употребе.
Ближи захтјеви које треба да испуњавају материјали, амбалажа и предмети из ст. 1 и 2 овог члана утврђују се прописом Министарства здравља, уз претходно мишљење Министарства пољопривреде.
6. Адитиви за храну или храну за животиње
Члан 32
Адитив је супстанца која се не користи као храна односно представља карактеристичан састојак хране или хране за животиње који се из технолошких разлога додаје храни или храни за животиње у току производње, прераде, припреме, обраде, паковања, транспорта или чувања и, непосредно или посредно, преко својих међупроизвода, постаје или може да постане састојак хране и хране за животиње.
Ближи захтјеви које треба да испуњавају адитиви у погледу безбједности, употребе и максимално дозвољених количина утврђују се прописом Министарства здравља, уз претходно мишљење Министарства пољопривреде.
7. Брзо замрзнута храна
Члан 33
Брзо замрзнута храна је храна која је подвргнута одговарајућем поступку брзог замрзавања којим се постиже максимална унакрсна кристализација у најкраћем могућем времену, зависно од врсте хране.
Температура у центру брзо замрзнуте хране након топлотне стабилизације мора се константно одржавати на нивоу од -18Ц и ниже.
Ближи захтјеви које треба да испуњава брзо замрзнута храна из ст. 1 и 2 овог члана утврђују се прописом који доноси Министарство пољопривреде за храну животињског поријекла и комбиновану храну, односно прописом Министарства здравља за храну биљног поријекла након примарне производње, комбиновану храну и осталу храну.
8. Дијететска храна
Члан 34
Дијететска храна је храна која се производи или припрема ради испуњења посебних нутритивних потреба које се јављају као посљедица одређених физичких, физиолошких или патолошких стања и поремећаја код људи, укључујући и храну која се користи у исхрани дјеце и одојчади.
Дијететском храном се сматра храна намијењена за исхрану лица код којих је потребно постићи одређена дејства контролисаном употребом хране као и додаци храни (суплементи).
Ближи захтјеви које треба да испуњава дијететска храна из ст. 1 и 2 овог члана у погледу безбједности и нутритивног састава утврђују се прописом Министарства здравља.
9. Нова храна
Члан 35
Нова храна је храна и састојци хране која није у знатнијем обиму коришћена за исхрану људи и није резултат генетске модификације.
У нову храну убрајају се следеће категорије хране и састојци хране:
- са новом или намјерно промијењеном примарном молекуларном структуром;
- који се састоје или су изоловани из микроорганизама, гљива или алги;
- који се састоје или су изоловани из биљака или животиња, осим хране и састојака хране добијених традиционалним начинима размножавања, односно узгоја, за које је познато да су безбједни за потрошњу;
- добијени технолошким поступком који се до сада није користио, који доводи до битне промјене у саставу или структури хране односно састојака хране, чиме утиче на њихову прехрамбену вриједност, метаболизам човјека или ниво прихватљивих супстанци за исхрану људи.
Категорије нове хране из става 1 овог члана не смију:
- бити опасне за здравље потрошача;
- стварати заблуду код крајњег потрошача;
- се разликовати од хране или састојака хране коју би по својој намјени требале замијенити, у мјери која доводи у питање њену нутритивну вриједност и безбједност.
Нова храна не укључује адитиве који су одобрени за употребу у храни или храни за животиње.
Ближи захтјеви које треба да испуњава нова храна из ст. 1 и 2 овог члана утврђују се прописом Министарства здравља, уз претходно мишљење Министарства пољопривреде.
10. Генетски модификована храна или храна за животиње
Члан 36
Генетски модификована храна или храна за животиње је храна која се састоји или је произведена од ГМО.
Категорије хране из става 1 овог члана не смију:
- бити опасне за здравље људи и животиња;
- стварати заблуду код потрошача;
- се разликовати од хране или хране за животиње или састојака хране или хране за животиње коју би по својој намјени требале замијенити, у мјери која доводи у питање њену нутритивну вриједност и безбједност.
Ближи захтјеви које треба да испуњава генетски модификована храна или храна за животиње из става 1 овог члана у погледу безбједности утврђују се прописом Министарства пољопривреде, уз претходно мишљење Министарства здравља.
11. Захтјеви за воду
Члан 37
Чиста вода је природна, вода из вјештачких акумулација, односно пречишћена морска вода, слатка или слана која не садржи микроорганизме, штетне супстанце или за морску воду токсичне морске планктоне у количинама које могу, посредно или непосредно, утицати на безбједност хране.
Водом за пиће, у смислу овог закона, сматра се вода намијењена за људску потрошњу:
- из система јавног водоснабдијевања или изворска вода у оригиналном паковању, односно послије третмана флаширана или на други начин упакована намијењена за пиће, кување, припрему хране или друге сврхе у домаћинству, флаширана или на други начин упакована, као и вода која се доставља преко дистрибутивне мреже, цистијернама, флаширана или на други начин упакована;
- вода која се користи у производњи и промету хране или хране за животиње.
Стоном водом, у смислу овог закона, сматра се флаширана, подземна вода за пиће, која се обрађује у циљу побољшања квалитета, с тим што квалитет послије обраде мора бити у складу са прописима о води за пиће.
Природном минералном водом, у смислу овог закона, сматра се вода посебног минералног састава са траговима елемената или њихових једињења .
Ближи захтјеви које треба да испуњава вода из ст. 1, 2, 3 и 4 овог члана у погледу безбједности утврђују се прописом Министарства здравља, уз претходно мишљење Министарства пољопривреде.
В. ОБАВЕЗЕ СУБЈЕКАТА У ПОСЛОВАЊУ С ХРАНОМ ИЛИ ХРАНОМ ЗА ЖИВОТИЊЕ И ХИГИЈЕНСКИ ЗАХТЈЕВИ
1. Опште обавезе
Обавезе
Члан 38
Субјекат у пословању с храном или храном за животиње дужан је да обезбиједи да у свим фазама производње и промета у оквиру дјелатности коју обавља буду испуњени захтјеви утврђени овим законом и прописима донијетим на основу овог закона.
Субјекат у пословању с храном или храном за животиње дужан је да о свакој промјени у поступку производње, а нарочито о измјени производног асортимана и произвођачке спецификације, најкасније 15 дана прије увођења промјене, обавијести надлежни орган из члана 8 овог закона.
Субјекат у пословању с храном или храном за животиње дужан је да у производњи има запослено најмање једно лице са високом стручном спремом, односно специјалистичким студијама из области која одговара врсти дјелатности коју обавља.
Ближи услови у погледу стручне спреме према врстама дјелатности, капацитету производње и начину ангажовања лица из става 3 овог члана утврђују се прописом Министарства пољопривреде за храну животињског поријекла, комбиновану храну и храну за животиње, односно прописом Министарства здравља за храну биљног поријекла након примарне производње, комбиновану храну и осталу храну.
Одговорности
Члан 39
Субјекат у пословању с храном или храном за животиње одговоран је за безбједност хране или хране за животиње у свим фазама производње и промета.
Одговорност за штету
Члан 40
Субјекат у пословању с храном или храном за животиње одговара за штету проузроковану храном или храном за животиње у складу са општим прописима.
Субјекат у пословању с храном или храном за животиње одговоран је и за штету потрошачу ако подаци који су наведени на декларацији и ознаци не одговарају карактеристикама хране и хране за животиње на коју се односе у складу са општим прописима.
Следљивост
Члан 41
Субјекат у пословању с храном или храном за животиње дужан је да обезбиједи следљивост хране и хране за животиње, сировина, материја и супстанци које се уграђују у храну и храну за животиње и животиња које служе за производњу хране у свим фазама производње и промета.
Субјекат из става 1 овог члана мора да има успостављен систем и утврђене поступке који обезбјеђују идентификацију субјеката у пословању с храном или храном за животиње који га снабдијевају и које он снабдијева сировинама, материјама и супстанцама које се уграђују у храну или храну за животиње, животињама које служе за производњу хране и готовим производима у свим фазама производње и промета.
Ближи садржај, обим, врста и начин вођења евиденције из става 2 овог члана утврђује се прописом Министарства пољопривреде, уз претходно мишљење Министарства здравља.
Обавеза повлачења небезбједне хране или хране за животиње из промета
Члан 42
Уколико субјекат у пословању с храном или храном за животиње сазна или посумња да храна или храна за животиње коју је увезао, произвео или ставио у промет не испуњава захтјеве прописане за безбједност хране или хране за животиње дужан је да, без одлагања, покрене поступак њеног повлачења из промета у случајевима када више није под његовом непосредном контролом и обавијести надлежни орган из члана 8 овог закона.
Када је храна стигла до потрошача, субјекат из става 1 овог члана дужан је да, на ефикасан и прецизан начин, обавијести потрошача о разлозима за повлачење хране и хране за животиње и, ако је неопходно, захтијева повраћај испорученог дијела, уколико друге мјере нијесу довољне.
Субјекат у пословању храном или храном за животиње у продаји на мало, који није могао да има непосредног утицаја на безбједност хране или хране за животиње, дужан је да сарађује и пружи расположиве информације везане за следљивост хране или хране за животиње.
2. Општи хигијенски захтјеви за храну или храну за животиње
Захтјеви у примарној производњи
Члан 43
Опште хигијенске захтјеве дужан је да испуњава субјекат у пословању с храном или храном за животиње који обавља дјелатност:
а) примарне производње;
б) транспорта, складиштења и руковања примарним производима на мјесту производње којим се битно не мијења њихова природа;
ц) транспорта живих животиња које се користе за производњу хране;
д) транспорта примарних производа биљног поријекла, рибе и ловне дивљачи, којима није битно измијењена природа од мјеста производње до објекта.
Ближи услови и начин испуњавања захтјева из става 1 овог члана утврђују се прописом Министарства пољопривреде.
Захтјеви у производњи и промету
Члан 44
Субјекат у пословању с храном или храном за животиње који обавља дјелатност производње и промета хране или хране за животиње послије примарне производње дужан је да обезбиједи испуњавање општих хигијенских захтјева у погледу: објеката, просторија, опреме, снабдијевања водом и енергијом, уклањања отпадних материја, услова транспорта, личне хигијене и обуке лица која рукују и долазе у контакт са храном или храном за животиње, у свим фазама производње и промета хране или хране за животиње.
Ближе услове и начин испуњавања захтјева из става 1 овог члана према врсти дјелатности утврђује прописом Министарство пољопривреде, односно Министарство здравља.
3. Посебни хигијенски захтјеви за храну или храну за животиње
Члан 45
Субјекат у пословању с храном или храном за животиње дужан је да, поред општих хигијенских захтјева из члана 44 овог закона, обезбиједи испуњавање и посебних хигијенских захтјева, у свим фазама производње и промета хране или хране за животиње, у погледу:
а) физичких, хемијских и микробиолошких критеријума;
б) усаглашености температурних режима са захтјевима у појединим фазама производње и промета;
ц) одржавања ланца расхлађивања;
д) узорковања и испитивања;
е) усаглашености са произвођачком спецификацијом.
Ближе услове и начин испуњавања захтјева из става 1 овог члана за храну животињског поријекла, комбиновану храну и храну за животиње утврђује прописом Министарство пољопривреде односно за храну биљног поријекла након примарне производње, комбиновану храну и осталу храну прописом Министарство здравља.
4. Анализа ризика и критичне контролне тачке (ХАЦЦП)
Члан 46
Субјекат у пословању с храном или храном за животиње који обавља дјелатност производње и промета хране или хране за животиње дужан је да успостави, одржава и континуирано примјењује поступке који се заснивају на ХАЦЦП принципима.
Када дође до измјене производа, обраде или промјене у поступку производње, субјекат у пословању с храном или храном за животиње дужан је да успостављене поступке усагласи са насталим промјенама.
Субјекат у пословању с храном или храном за животиње у примарној производњи и пратећим дјелатностима из члана 43 став 1 овог закона дужан је да успостави поступак спровођења добре хигијенске праксе, добре произвођачке праксе и добре узгојне праксе.
Субјекат у пословању с храном који у поступку производње хране примјењује традиционалне методе у објектима мањег производног капацитета и који се налазе у подручјима са посебним географским ограничењима, може обављати производњу у објектима који испуњавају прописане захтјеве.
Традиционалне методе производње, општи и посебни хигијенски захтјеви, капацитети производних објеката из става 4 овог члана и документацију која се прилаже уз захтјев за одобравање објекта утврђују се прописом Министарства пољопривреде за храну биљног поријекла на нивоу примарне производњу, храну животињског поријекла и комбиновану храну, односно прописом Министарства здравља за храну биљног поријекла након примарне производње, комбиновану и осталу храну.
Ближа правила за успостављање, одржавање и спровођење система заснованог на ХАЦЦП принципима утврђују се прописом Министарства пољопривреде за храну биљног поријекла на нивоу примарне производње, храну животињског поријекла и комбиновану храну, односно прописом Министарства здравља за храну биљног поријекла након примарне производње, комбиновану и осталу храну.
Упутства, приручници и водичи
Члан 47
Упутства, приручнике и водиче за спровођење добре хигијенске праксе, добре произвођачке праксе, добре узгојне праксе и процедура заснованих на ХАЦЦП принципима могу израђивати удружења произвођача хране или хране за животиње, уз консултације са Савјетом за храну, на захтјев и о трошку субјеката у пословању с храном или храном за животиње, по врстама дјелатности у области производње и промета хране или хране за животиње.
ВИ. ОДОБРАВАЊЕ ОБЈЕКАТА И УПИС У РЕГИСТАР ОДОБРЕНИХ ОБЈЕКАТА
Члан 48
Производњу и промет хране или хране за животиње могу обављати привредна друштва, друга правна лица, предузетници и физичка лица само у објектима уписаним у регистар одобрених објеката који испуњавају захтјеве утврђене овим законом и прописима донесеним на основу овог закона.
Привредна друштва, друга правна лица, предузетници и физичка лица не смију отпочети обављање дјелатности прије добијања рјешења надлежних органа из члана 50 овог закона.
Захтјев за одобравање објекта
Члан 49
Захтјев за одобравање објеката за производњу и промет хране биљног поријекла након примарне производње, комбиноване хране и остале хране и прописана документација подноси се Министарству здравља.
Захтјев за одобравање објеката за производњу и промет хране животињског поријекла и хране за животиње и прописана документација подноси се органу управе надлежном за послове ветеринарства.
Садржај захтјева и документацију која се прилаже уз захтјев из става 1 овог члана утврђује се прописом Министарства здравља.
Садржај захтјева и документацију која се прилаже уз захтјев из става 2 овог члана утврђује се прописом Министарства пољопривреде.
Утврђивање испуњености захтјева
Члан 50
Испуњеност захтјева прописаних овим законом за објекте из члана 49 став 1 овог закона, на основу непосредно извршеног прегледа, утврђује рјешењем Министарство здравља.
Испуњеност захтјева прописаних овим законом за објекте из члана 49 став 2 овог закона, на основу непосредно извршеног прегледа, утврђује рјешењем орган управе надлежан за послове ветеринарства.
Изузетно од ст. 1 и 2 овог члана, може се издати привремено рјешење за период до 180 дана од дана извршеног прегледа за производне објекте који испуњавају опште хигијенске захтјеве у погледу објекта, просторија, опреме, снабдијевања водом и енергијом и уклањања отпада, до испуњавања посебних хигијенских захтјева.
Трошкове прегледа објеката које врше надлежни органи из ст. 1 и 2 овог члана сноси подносилац захтјева.
Регистри одобрених објеката
Члан 51
Регистар одобрених објеката из члана 49 став 1 овог закона води Министарство здравља.
Регистар одобрених објеката из члана 49 став 2 овог закона води орган управе надлежан за послове ветеринарства.
Упис у регистар
Члан 52
Објекат за који је утврђено да испуњава прописане захтјеве уписује се у регистар одобрених објеката на основу рјешења о испуњености прописаних захтјева надлежног органа из члана 50 овог закона.
О упису у регистар одобрених објеката субјекту у пословању с храном или храном за животиње издаје се рјешење.
Рјешење из става 2 овог члана нарочито садржи:
- назив и сједиште субјекта у пословању с храном или храном за животиње, привредног друштва, као и мјесто у коме се налази одобрени објекат;
- име и презиме и пребивалиште субјекта у пословању с храном или храном за животиње, физичког лица, као и мјесто у коме се налази одобрени објекат;
- врсту дјелатности за коју је објекат одобрен;
- капацитет објекта и производни асортиман објекта;
- контролни број објекта.
Облик, садржај, начин вођења регистара и поступак уписа у регистре из члана 51 овог закона, за објекте из члана 49 став 1 овог закона утврђују се прописом Министарства здравља, а за објекте из члана 49 став 2 прописом Министарства пољопривреде.
Брисање из регистра
Члан 53
Објекат ће се брисати из регистра одобрених објеката из члана 52 овог закона рјешењем надлежног органа из члана 50 овог закона :
- на захтјев субјекта у пословању с храном и храном за животиње;
- када се у поступку контроле утврди да је објекат престао да испуњава прописане захтјеве, а у року одређеном за отклањање недостатака недостаци нијесу отклоњени;
- престанком обављања дјелатности субјекта у пословању с храном или храном за животиње, односно отуђењем објекта;
- изрицањем заштитне мјере трајне забране обављања дјелатности.
ВИИ. ОПШТЕ ОБАВЕЗЕ У ТРГОВИНИ С ХРАНОМ ИЛИ ХРАНОМ ЗА ЖИВОТИЊЕ
Мјере безбједности хране или хране за животиње у међународном промету
Члан 54
Мјере безбједности хране или хране за животиње у међународном промету могу се предузимати:
1) само у мјери потребној за заштиту живота и здравља људи и заснивати на научним принципима и расположивим научним доказима, међународним стандардима, смјерницама и препорукама;
2) на начин којим се избјегава произвољна или неоправдана дискриминација између држава у којима преовлађују исти или слични услови и дискриминацију између сопствене територије и других држава;
3) према процјени ризика по здравље и живот људи спроведеној у складу са методологијом међународних организација;
4) на начин који не представља прикривено ограничавање спољне трговине.
Члан 55
Процјена ризика по здравље и живот људи у области безбједности хране или хране за животиње заснива се на научним подацима, узимајући у обзир процесе и начине производње, методе инспекцијског надзора, узорковања и тестирања и релевантне еколошке услове.
Изузетно од става 1 овог члана, надлежни орган државне управе из члана 8 овог закона може, уколико нема довољно научних доказа за објективну процјену ризика или у хитним околностима, да предузме привремене мјере на основу расположивих података, као и података међународних организација или података о мјерама безбједности хране или хране за животиње других држава.
Мјере безбједности хране или хране за животиње могу се предузимати ради обезбјеђења вишег нивоа заштите живота и здравља људи од нивоа који се постиже мјерама заснованим на међународним стандардима, смјерницама и препорукама, уколико је то научно оправдано или ако се процијени да је такав ниво заштите одговарајући.
Мјере безбједности хране или хране за животиње, привремене мјере из става 2 овог члана и мјере које се предузимају у хитним околностима, надлежни орган државне управе из члана 8 овог закона преиспитује кад постану доступни нови научни подаци.
Акт о предузимању мјере безбједности хране или хране за животиње објављује се у "Службеном листу Црне Горе".
Члан 56
Ако међународни стандарди, смјернице и препоруке не постоје или мјере безбједности хране или хране за животиње нијесу у складу са међународним стандардима, смјерницама или препорукама и када мјера може да има значајан утицај на спољну трговину, надлежни орган државне управе из члана 8 овог закона:
1) објављује обавјештење о намјери примјене мјере приликом приступања њеној припреми;
2) обавјештава заинтересоване чланице СТО, у складу са правилима међународних споразума, о производима на које се мјера односи са образложењем предложене мјере;
3) на захтјев надлежних органа других држава, у складу са међународним споразумима, доставља текст акта којим се уводи предложена мјера, уз назначење одступања од међународних стандарда, смјерница, препорука;
4) одређује рок за достављање мишљења и на захтјев заинтересованих лица спроводи консултације.
Обавјештење из става 1 тачка 2 овог члана доставља се најмање 75 дана прије почетка поступка за доношења предложене мјере безбједности хране или хране за животиње.
Члан 57
Ако је ради заштите живота и здравља људи неодложно предузимање мјере безбједности хране или хране за животиње, Министарство здравља или Министарство пољопривреде мјеру утврђује по хитном поступку у оквиру надлежности из члана 8 овог закона .
Одредбе члана 56 овог закона не примјењују се у случају предузимања мјера безбједности хране или хране за животиње по хитном поступку из става 1 овог члана.
Надлежни орган државне управе из члана 8 овог закона обавјештава заинтересоване чланице СТО о мјери безбједности хране или хране за животиње донијетој по хитном поступку која није у складу са међународним стандардима, смјерницама или препорукама и када има значајан утицај на спољну трговину и о врсти и поријеклу хране или хране за животиње на које се мјера односи са образложењем мјере, природом хитних околности и позивом заинтересованим лицима за давање мишљења у погледу мјере донијете по хитном поступку.
Мјере безбједности хране или хране за животиње, донијете по хитном поступку надлежних органа државне управе из члана 8 овог закона, преиспитују се у року од шест мјесеци од дана објављивања у "Службеном листу Црне Горе", ради утврђивања потребе њеног продужавања.
Члан 58
Надлежни орган државне управе из члана 8 овог закона пружа информације и доставља документацију и обавјештења која проистичу из међународних споразума, а који се односе на:
1) предложене и донијете мјере безбједности хране или хране за животиње;
2) поступке контроле, надзора, одобравања и производње;
3) поступке процјене ризика и начина одређивања одговарајућег нивоа заштите живота и здравља људи у Црној Гори;
4) чланство и учешће у раду међународних и регионалних организација и система за заштиту здравља људи, постојање и садржај билатералних и мултилатералних споразума и уговора.
За пружене информације и достављање документације из става 1 овог члана може се у висини стварних трошкова наплатити накнада за пружене услуге.
Накнаде из става 2 овог члана приход су буџета Црне Горе.
Висина трошкова из става 2 овог члана утврђује се прописом Владе.
Члан 59
Мјере безбједности хране или хране за животиње у другој држави сматрају се еквивалентним мјерама у Црној Гори уколико надлежни орган односне државе на објективан начин укаже да обезбјеђују исти или виши ниво заштите здравља људи у односу на ниво који се захтијева у Црној Гори.
Надлежни орган државне управе из члана 8 овог закона, у складу са надлежностима из члана 9 овог закона, на захтјев заинтересованог лица, обавља потребне консултације и процјењује еквивалентност мјера из става 1 овог члана и одлучује о прихватању или одбијању стране мјере као еквивалентне.
Признавање еквивалентности стране мјере безбједности хране или хране за животиње објављује се у "Службеном листу Црне Горе".
Члан 60
Поступак за провјеру испуњености услова прописаних мјерама безбједности хране или хране за животиње спроводи се:
1) хитно, без неоправданог одлагања и дискриминације увозних производа у односу на сличне домаће производе;
2) само на основу чињеница и информација које су неопходне за вођење поступка пред надлежним органом, укључујући контролу употребе адитива и контролу нивоа толеранције за загађиваче у храни или храни за животиње;
3) на начин којим се обезбјеђује заштита повјерљивих информација;
4) узимањем узорака само у количини која је неопходна за спровођење поступака контроле и одобравања;
5) ако је након спроведене контроле извршена измјена спецификације хране или хране за животиње, поступак за измјене се спроводи само у мјери која је неопходна да се утврди да храна или храна за животиње, и поред измјене, задовољава одговарајуће прописе.
Општи захтјеви за увоз
Увоз хране или хране за животиње
Члан 61
Храна или храна за животиње која се увози у Црној Гори ради производње и промета мора испуњавати захтјеве утврђене овим законом и прописима донесеним на основу овог закона.
Изузетно од става 1 овог члана, ако је закључен међународни уговор између Црне Горе и државе извознице, храна или храна за животиње која се увози у Црну Гору ради производње и промета мора бити у складу са тим уговором, под условом да није у супротности са захтјевима бјезбедности хране или хране за животиње.
Посебни услови увоза
Члан 62
Надлежни органи државне управе из члана 8 овог закона, у складу са надлежностима из члана 9 овог закона, могу прописати посебне услове за увоз и транзит пошиљки хране или хране за животиње, након процјене ризика, међународних препорука и упутстава, у складу са законом којим је уређена спољна трговина.
Храна или храна за животиње могу се увозити само преко одређених граничних прелаза на којима је успостављен царински и одговарајући инспекцијски надзор у складу са законом.
Гранични прелази из става 2 овог члана морају испуњавати прописане техничке захтјеве за обављање инспекцијских прегледа.
Ближи технички захтјеви које требају да испуњавају гранични прелази из ст. 2 и 3 овог члана утврђују се прописом Министарства пољопривреде.
Извоз хране или хране за животиње
Члан 63
Храна или храна за животиње која се извози или се увози ради извоза из Црне Горе мора испуњавати захтјеве утврђене овим законом, осим ако друкчије не затраже надлежни органи државе увознице када храна или храна за животиње која се извози или се увози ради извоза мора испуњавати услове који су утврђени законима који су на снази у земљи увозници, а који нијесу у супротности са захтјевима безбједности хране или хране за животиње утврђеним овим законом.
Изузетно од става 1 овог члана, осим у случају када храна или храна за животиње није безбједна, може се извозити или увозити ради извоза, ако су надлежни органи земље која је крајње одредиште са тим изричито сагласни.
Изузетно од ст. 1 и 2 овог члана, ако се примјењују одредбе међународног уговора закљученог између Црне Горе и државе увознице, храна или храна за животиње која се извози мора бити у складу са одредбама тог уговора, а који није у супротности са захтјевима бјезбедности хране или хране за животиње утврђеним овим законом.
Члан 64
Одредбе чл. 61, 62 и 63 овог закона примјењују се и на слободне царинске зоне и царинска складишта.
Документација
Члан 65
Пошиљке хране или хране за животиње при увозу, извозу, увозу ради извоза и провозу мора пратити прописана међународна потврда (цертификат) или друга прописана документација, осим ако међународним уговором није друкчије одређено.
Цертификат из става 1 овог члана мора бити: оригиналан, означен серијским бројем, попуњен и потписан од стране надлежног органа државе извознице, на обрасцу који је утврдила одговарајућа међународна организација.
За пошиљке које се увозе цертификат из става 2 овог члана мора бити писан на црногорском језику и на језику земље извознице.
Изузеци
Члан 66
Изузетно од члана 65 овог закона, дозволиће се увоз, односно уношење хране која служи за снабдијевање посаде и путника у међународним средствима превоза; хране која се користи током путовања у средствима превоза; хране или хране за животиње која се наручује поузећем (поштом, телефоном или путем интернета) и испоручује купцу, као и хране за животиње која се користи за кућне љубимце током путовања.
Ближи услови које треба да испуњава храна или храна за животиње из става 1 овог члана, врсте и количине хране утврдиће се прописом Министарства пољопривреде за храну животињског поријекла, комбиновану храну и храну за животиње, а за храну биљног поријекла након примарне производње, комбиновану храну и осталу храну прописом Министарство здравља.
ВИИИ. УЗОРКОВАЊЕ И ИСПИТИВАЊЕ
Узимање узорака
Члан 67
Приликом узимања узорака хране или хране за животиње обавезно се, под истим условима и у исто вријеме, узима највише три узорка у количини потребној за испитивање (за прво испитивање, друго испитивање на захтјев субјекта у пословању с храном или храном за животиње и супер испитивање).
Узорковање се, изузетно од става 1 овог члана, у погледу броја, времена или количине може извршити примјерено расположивом материјалу, кварљивости производа или одређеном случају.
Руковање узорцима и њихово означавање мора бити такво да гарантује како правну тако и аналитичку вјеродостојност.
Ближи начин, поступак узимања, означавања, руковања узорцима и количине потребне за лабораторијско испитивање хране биљног поријекла на нивоу примарне производње, хране животињског поријекла, комбиноване хране и хране за животиње утврђује се прописом који доноси Министарство пољопривреде, односно за храну биљног поријекла после примарне производње, комбиновану храну и осталу храну прописом који доноси Министарство здравља.
Методе лабораторијских испитивања
Члан 68
Методе лабораторијског испитивања које се користе приликом испитивања, као и методе потврђивања и референтне методе које се користе у случају спора, критеријуме учинка, параметре испитивања, промјенљивост резултата мјерења и поступака потребних за валидацију метода, морају бити у складу са прописима.
Ближи захтјеви који се односе на методе из става 1 овог члана за храну биљног поријекла на нивоу примарне производње, храну животињског поријекла, комбиновану храну и храну за животиње утврђују се прописом који доноси Министарство пољопривреде, односно за храну биљног поријекла после примарне производње, комбиновану храну и осталу храну прописом који доноси Министарство здравља.
Овлашћене лабораторије
Члан 69
Испитивање узорака хране или хране за животиње у складу са овим законом може да се обавља у овлашћеним лабораторијама.
Овлашћење за вршење испитивања из става 1 овог члана може добити само лабораторија са својством правног лица, која испуњава услове утврђене прописом који доноси Министарство здравља уз претходно мишљење Министарства пољопривреде.
Лабораторије из става 1 овог члана морају бити акредитоване.
Овлашћење за обављање испитивања узорака узетих у поступку спровођења мониторинга и инспекцијског надзора хране на нивоу примарне производње, безбједности хране животињског поријекла, комбиноване хране и хране за животиње даје Министарство пољопривреде.
Овлашћење за обављање испитивања узорака узетих у поступку спровођења мониторинга и инспекцијског надзора безбједности хране биљног поријекла после примарне производње, комбиноване и остале хране даје Министарство здравља.
Овлашћење лабораторија за анализе из ст. 3 и 4 овог члана може бити дато за појединачна испитивања и групе испитивања.
Када лабораторија престане да испуњава услове акредитације одузима јој се овлашћење дато у складу са овим законом.
Поступак и начин давања овлашћења лабораторијама утврђује се прописом из става 2 овог члана.
Списак овлашћених лабораторија објављује се у "Службеном листу Црне Горе".
Референтне лабораторије
Члан 70
За свако испитивање које се спроводи ради контроле безбједности хране или хране за животиње надлежни органи из члана 8 овог закона овлашћују једну лабораторију као референтну лабораторију за одређено испитивање. Једна лабораторија може бити референтна за више испитивања.
Надлежни органи за појединачне тестове, односно групе тестова, који се проводе ради контроле безбједности хране или хране за животиње могу овластити као референтну лабораторију, лабораторију која је референтна у другој држави.
Референтне лабораторије из ст. 1 и 2 овог члана:
- сарађују са референтним лабораторијама других држава, а посебно са референтним лабораторијама Европске Уније у оквиру својих овлашћења;
- координирају активности овлашћених лабораторија које су одговорне за испитивање узорака у складу са прописаним условима;
- организују, када је то могуће, компаративна испитивања у неколико овлашћених лабораторија-међулабораторијске тестове;
- обезбјеђују доставу информација које добију од других референтних лабораторија надлежном органу и овлашћеним лабораторијама;
- обезбјеђују научну и техничку помоћ надлежном органу за примјену координисаних планова контроле усвојених у складу са чланом 73 овог закона;
- врше друге послове одређене у складу са овим законом и прописима донесеним на основу овог закона.
ИX. ПЛАН ЗА УПРАВЉАЊЕ КРИЗНИМ СИТУАЦИЈАМА, ИЗВЈЕШТАЈИ И МОНИТОРИНГ
Планирање управљања кризним ситуацијама
Члан 71
Када постоје директни или индиректни ризици по здравље људи, здравље животиња или животну средину чији су узрочници храна и храна за животиње чије наступање није могуће предвидјети, спријечити, уклонити или смањити до прихватљивог нивоа утврђеним мјерама примјењују се мјере утврђене Планом за управљање кризним ситуацијама у области безбједности хране и хране за животиње.
План из става 1 овог члана садржи врсту ситуације, поступке за управљање кризним ситуацијама, принцип транспарентности и стратегију комуникације.
Годишњи извјештаји
Члан 72
Органи управе из члана 8 овог закона дужни су да Влади доставе извјештај о спровођењу плана контроле и плана мониторинга безбједности хране до 31. марта текуће за претходну годину.
Влада може извјештаје из става 1 овог члана учинити доступним Европској комисији на њен захтјев.
Мониторинг безбједности хране и хране за животиње
Члан 73
Мјере систематске контроле микробиолошких, хемијских и биолошких контаминената у храни и храни за животиње (у даљем тексту: мониторинг безбједности хране), услове и начин спровођења мониторинга, методе контроле, услове и начин узимања и чувања узорака, вођење евиденције о узорцима и методе лабораторијских анализа за одређене микробиолошке, хемијске и биолошке контаминенте утврђују се прописом Министарства пољопривреде за храну биљног поријекла на нивоу примарне производње, храну животињског поријекла, комбиновану храну и храну за животиње, а за храну биљног поријекла, комбиновану и осталу храну прописом Министарства здравља.
Програм мониторинга безбједности хране доноси Министарство пољопривреде за храну биљног поријекла на нивоу примарне производње, храну животињског поријекла, комбиновану храну и храну за животиње, а за храну биљног поријекла, комбиновану и осталу храну Министарство здравља.
Програм мониторинга из става 2 овог члана садржи нарочито потребна средства за финансирање програма, мјере које ће се предузети у случају присуства микробиолошких, хемијских и биолошких контаминената, структуру органа и организација за спровођење програма и друге параметре од значаја за спровођење програма.
Програм мониторинга из става 2 овог члана доноси се до краја текуће за наредну годину.
Средства за спровођење програма обезбјеђују се у буџету Црне Горе.
X. ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР
Члан 74
Инспекцијски надзор над спровођењем овог закона и прописа донијетих на основу овог закона врши: Министарство здравља преко санитарног инспектора; орган управе надлежан за послове ветеринарства преко ветеринарског инспектора и орган управе надлежан за фитосанитарне послове преко фитосанитарног инспектора.
Овлашћења инспектора
Члан 75
Санитарни инспектор врши надзор безбједности хране биљног поријекла након примарне производње, комбиноване и остале хране у производњи, међународном промету, промету на велико и промету на мало, као и појединачно декларисане упаковане хране животињског поријекла у промету на мало.
Ветеринарски инспектор врши надзор безбједности хране животињског поријекла, комбиноване хране и хране за животиње у производњи, међународном промету, промету на велико и промету на мало меса, риба и других производа аквакултуре.
Фитосанитарни инспектор врши надзор безбједности хране биљног поријекла на нивоу примарне производње,
Инспекцијске контроле спроводе се уз коришћење контролних метода и техника као што су надзор и узимање узорака примјерених предмету контроле.
Овлашћења санитарног инспектора
Члан 76
Поред овлашћења инспектора утврђених законом којим је уређен инспекцијски надзор, санитарни инспектор нарочито има овлашћења да:
1) провјерава контролне системе које је успоставио субјекат у пословању храном и добијене резултате;
2) прегледа објекат, околину, просторије, опрему и транспортна средства;
3) прегледа и по потреби узоркује сировине, материје и супстанце које се користе за припрему и производњу хране;
4) прегледа и по потреби узоркује полупрерађене производе;
5) прегледа и по потреби узоркује прерађене производе;
6) прегледа и по потреби узоркује материјале, амбалажу и предмете који долазе у контакт с храном;
6) контролише процес чишћења, дезинфекције, дезинсекције и дератизације (ДДД), начин употребе и чувања средстава за чишћење и ДДД обраду, која се користе у пословању с храном;
7) контролише начин декларисања, означавања, презентације и рекламирања;
8) контролише ефикасност процедура везаних за анализу критичних контролних тачака (ХАЦЦП), за добру произвођачку праксу (ГМП) и добру хигијенску праксу (ГХП);
9) контролише начин вођења утврђене документације која може бити од значаја за оцјену усаглашености са овим законом и прописима донесеним на основу овог закона;
10) узима узорке воде и леда из објекта у којем се врши производња и промет хране;
11) узима брисеве радних површина, опреме и руку лица која рукују и долазе у контакт с храном;
12) очитава вриједности резултата добијених путем мјерних инструмената у објекту за производњу и промет хране и у транспортном средству;
13) врши мјерења употребом службене опреме како би се потврдили резултати добијени мјерењем које је извршио субјекат у пословању с храном;
14) провјерава испуњеност и других прописаних општих и посебних хигијенских захтјева у објекту у којем се врши производња и промет хране;
15) спроводи било коју другу активност потребну како би се обезбиједило испуњавање циљева овог закона.
Поред овлашћења из става 1 овог члана санитарни инспектор који врши инспекцијски надзор у царинским складиштима и у слободним царинским зонама има овлашћење и да:
1) након прегледа пошиљки хране и пратеће документације дозволи увоз или складиштење, рјешењем којим за сваку појединачну пошиљку посебно утврди да на основу прописаних услова нема сметњи за њихов увоз;
2) узима узорке хране и шаље их на лабораторијска испитивања у овлашћене лабораторије;
3) прегледа и контролише испуњеност прописаних захтјева у царинским складиштима и слободним бесцаринским зонама;
4) води евиденцију увезених пошиљки хране;
5) прати и контролише дезинфекцију превозних средстава, царинских складишта и складишта у слободним царинским зонама.
Овлашћења ветеринарског инспектора
Члан 77
Поред овлашћења инспектора утврђених законом којим је уређен инспекцијски надзор, ветеринарски инспектор нарочито има овлашћења да:
1) провјерава контролне системе које је успоставио субјекат у пословању храном и храном за животиње, евиденције и добијене резултате;
2) прегледа објекат, околину, просторије, опрему и транспортна средства;
3) прегледа и по потреби узоркује сировине, материје и супстанце које се користе за припрему и производњу хране и хране за животиње;
4) прегледа и по потреби узоркује полупрерађене производе;
5) прегледа и по потреби узоркује прерађене производе;
6) прегледа и по потреби узоркује материјале, амбалажу и предмете који долазе у контакт са храном;
6) контролише процес чишћења, дезинфекције, дезинсекције и дератизације (ДДД), начин употребе и чувања средстава за чишћење и ДДД обраду која се користе у пословању с храном и храном за животиње;
7) контролише начин декларисања, означавања, презентације и рекламирања;
8) контролише ефикасност процедура везаних за анализу критичних контролних тачака (ХАЦЦП), за добру произвођачку праксу (ГМП), добру хигијенску праксу, (ГХП) и добру узгојну праксу (ГФП);
9) контролише начин вођења утврђене евиденције и чувања документације која може бити од значаја за оцјену усаглашености са овим законом и прописима донесеним на основу овог закона;
10) узима узорке воде и леда из објекта у којем се врши производња и промет хране и хране за животиње;
11) узима брисеве радних површина, опреме и руку лица која рукују и долазе у контакт с храном;
12) контролише и очитава вриједности резултата добијених путем мјерних инструмената у објекту за производњу и промет хране и хране за животиње и у транспортном средству;
13) врши мјерења примјеном службене опреме како би се провјерили резултати добијени мјерењем које је извршио субјекат у пословању храном и храном за животиње;
14) провјерава испуњеност и других општих и посебних прописаних хигијенских захтјева и услова у објекту у којем се врши производња и промет хране и хране за животиње;
15) спроводи и било коју другу активност потребну како би се обезбиједило испуњавање циљева овог закона.
Поред овлашћења из става 1 овог члана ветеринарски инспектор који врши инспекцијски надзор на граничном прелазу односно царинском складишту има овлашћење и да:
1) након претходног ветеринарског прегледа пошиљки хране и хране за животиње и пратеће документације дозволи увоз, транзит или складиштење хране и хране за животиње, рјешењем којим за сваку појединачну пошиљку посебно утврди да на основу прописаних услова нема ветеринарских сметњи за њихов увоз, транзит или складиштење;
2) прегледа и контролише пошиљке животиња, хране и хране за животиње намијењене за извоз, ако се на граничном прелазу претоварају, односно складиште у регистрованим складиштима под прописаним условима;
3) издаје, односно овјерава цертификат за животиње и храну и храну за животиње;
4) узима узорке хране и хране за животиње и шаље их на лабораторијска испитивања у овлашћене лабораторије или обавља потребна испитивања у лабораторији на граничном прелазу;
5) прегледа и контролише испуњеност прописаних захтјева у складиштима, бесцаринским зонама и царинским складиштима;
6) води евиденцију увезених, извезених и транзитних пошиљки животиња, хране и хране за животиње приликом преласка државне границе;
7) прати и контролише дезинфекцију превозних средстава, складишта и опреме на граничним прелазима и царинских складишта у слободним царинским зонама;
8) прати појаву и кретање заразних болести у сусједним земљама и о својим сазнањима обавјештава орган управе надлежан за послове ветеринарства и друге надлежне органе према утврђеном ризику.
Овлашћења фитосанитарног инспектора
Члан 78
Поред овлашћења инспектора утврђених законом којим је уређен инспекцијски надзор и других закона фитосанитарни инспектор, у складу са чланом 75 став 3 овог закона, нарочито има овлашћења да:
1) прегледа објекат, околину, просторије, опрему и транспортна средства у примарној производњи хране биљног поријекла;
2) прегледа и по потреби узоркује сировине, материје и супстанце које се користе за припрему хране биљног поријекла на нивоу примарне производње;
3) прегледа и по потреби узоркује материјале, амбалажу и предмете који долазе у контакт са храном биљног поријекла на нивоу примарне производње;
4) контролише процес чишћења, дезинфекције, дезинсекције и дератизације (ДДД), начин употребе и чувања средстава за чишћење и ДДД обраду која се користе у пословању с храном биљног поријекла на нивоу примарне производње;
5) контролише начин декларисања, означавања, презентације и рекламирања хране биљног поријекла на нивоу примарне производње.
Управне мјере и радње
Члан 79
Поред управних мјера и радњи утврђених законом којим је уређен инспекцијски надзор, санитарни инспектор, у складу са чланом 75 став 1 овог закона, када утврди да је повријеђен овај закон или други пропис, има и обавезе и овлашћења да:
1) нареди повлачење из промета хране која није безбједна;
2) нареди ограничење или забрану промета хране, односно повлачење хране из промета до отклањања опасности, односно сумњи у њену безбједност;
3) нареди уништавање небезбједне хране на прописан начин;
4) нареди обраду хране на прописан начин;
5) забрани рекламирање и означавање хране на начин који доводи у заблуду потрошача;
6) забрани употребу материјала, амбалаже и предмета који долазе у контакт с храном који би могли да угрозе здравље људи и доведу до промјена у саставу хране или до промјена њених сензорних својстава под уобичајеним и предвиђеним условима употребе;
7) забрани употребу објекта, просторија, опреме и превозних средстава када не испуњавају прописане захтјеве;
8) забрани рад лицима која рукују храном и долазе у контакт с храном која не испуњавају прописане захтјеве у погледу личне хигијене;
9) предузима и друге мјере у складу са законом.
Поред управних мјера и радњи из става 1 овог члана санитарни инспектор који врши инспекцијски надзор у царинском складишту и у слободним царинским зонама обавезан је да предузима и следеће управне мјере и радње:
1) забрани увоз пошиљке хране ако:
- пошиљка или превозно средство не испуњава прописане услове,
- је пошиљка хране небезбједна,
- пошиљку не прати прописана документација на основу које се може утврдити идентитет пошиљке;
2) привремено забрани увоз пошиљке хране ако треба отклонити недостатке на пошиљци и пратећој документацији или ако посумња у безбједност пошиљке, у складу са анализом ризика;
3) забрани употребу и коришћење објеката за складиштење хране у царинским складиштима ако не испуњавају прописане захтјеве;
4) забрани употребу превозних средстава за превоз пошиљки хране ако не испуњавају прописане услове.
5) нареди уништавање пошиљке хране за коју се утврди да је небезбједна односно враћање пошиљке иноиспоручиоцу на захтјев увозника.
Трошкови настали спровођењем мјере уништавања односно враћања небезбједне пошиљке хране падају на терет увозника.
Члан 80
Поред управних мјера и радњи утврђених законом којим је уређен инспекцијски надзор, ветеринарски инспектор, у складу са чланом 75 став 2 овог закона, када утврди да је повријеђен овај закон или други пропис, има и обавезе и овлашћења да:
1) нареди повлачење из промета небезбједне хране или хране за животиње;
2) нареди ограничење или забрану промета хране или хране за животиње, односно повлачење хране или хране за животиње из промета до отклањања опасности, односно сумњи у њену безбједност;
3) нареди уништавање небезбједне хране или хране за животиње на прописан начин;
4) нареди обраду хране или хране за животиње на прописан начин;
5) забрани рекламирање и означавање хране или хране за животиње на начин који може да доведе у заблуду потрошача;
6) забрани употребу објекта, просторија, опреме и превозних средстава када не испуњавају прописане захтјеве;
7) забрани употребу материјала, амбалаже и предмета који долазе у контакт с храном или храном за животиње који би могли да угрозе здравље људи и животиња и доведу до промјена у саставу хране или хране за животиње или до промјена њених сензорних својстава под уобичајеним и предвиђеним условима употребе;
8) забрани рад лицима која рукују и долазе у контакт с храном или храном за животиње која не испуњавају прописане захтјеве у погледу личне хигијене;
9) предузима и друге мјере у складу са законом.
Поред управних мјера и радњи из става 1 овог члана ветеринарски инспектор који врши инспекцијски надзор на граничном прелазу или у царинском складишту обавезан је да предузима и следеће управне мјере и радње:
1) забрани увоз, извоз или транзит пошиљки животиња, хране или хране за животиње ако:
- пошиљка или превозно средство не испуњава прописане услове,
- је пошиљка хране небезбједна,
- пошиљку не прати прописана документација и цертификат на основу којих се може утврдити идентитет пошиљке;
2) привремено забрани увоз, извоз или транзит пошиљке животиња, хране или хране за животиње ако треба отклонити недостатке на пошиљци и у пратећој документацији или ако посумња у безбједност пошиљке, у складу са анализом ризика;
3) забрани употребу и коришћење објеката за складиштење хране или хране за животиње на граничним прелазима и царинским складиштима ако не испуњавају прописане захтјеве;
4) забрани употребу превозних средстава за превоз пошиљки животиња, хране или хране за животиње ако не испуњавају прописане услове;
5) нареди уништавање пошиљке хране или хране за животиње за коју се утврди да је небезбједна, односно нареди враћање пошиљке иноиспоручиоцу, на захтјев увозника.
Трошкови настали спровођењем мјере уништавања, односно враћања небезбједне пошиљке хране или хране за животиње падају на терет увозника.
Члан 81
Поред управних мјера и радњи утврђених законом којим је уређен инспекцијски надзор и других закона фитосанитарни инспектор, у складу са чланом 75 став 3 овог закона, када утврди да је повријеђен овај закон или други пропис, има и обавезе и овлашћења да:
1) нареди ограничење или забрану промета хране биљног поријекла на нивоу примарне производње до отклањања опасности, односно сумњи у њену безбједност;
2) нареди уништавање хране биљног поријекла на нивоу примарне производње која није безбједна;
3) забрани употребу материјала, амбалаже и предмета који долазе у контакт с храном биљног поријекла на нивоу примарне производње који би могли да угрозе здравље људи и доведу до промјене састава или њених сензорних својстава под уобичајеним и предвиђеним условима танспорта, руковања и складиштења;
4) предузима и друге мјере у складу са законом.
XИ. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 82
Новчаном казном од стоструког до тристоструког износа најниже цијена рада у Црној Гори казниће се за прекршај привредно друштво, друго правно лице и предузетник, ако:
1) производи и ставља у промет храну која је небезбједна (чл. 22, 23 и 24);
2) производи и ставља у промет небезбједну храну за животиње и таквом храном храни животиње које служе за производњу хране (чл. 25, 26 и 27);
3) храна или храна за животиње у производњи и промету није декларисана и означена на прописан начин (члан 29);
4) рекламира и презентује храну или храну за животиње на начин да доводи потрошача у заблуду и приписује љековита својства храни или храни за животиње (члан 30);
5) користи материјале, амбалажу и предмете који долазе у контакт с храном или храном за животиње који би могли да угрозе здравље људи или животиња и доведу до промјена у саставу хране или хране за животиње или до промјена њених сензорних својстава под уобичајеним и предвиђеним условима употребе (члан 31);
6) у пословању с храном или храном за животиње не обезбиједи у свим фазама производње и промета у оквиру дјелатности коју обавља испуњеност захтјева утврђених овим законом и прописа донијетих на основу овог закона (члан 38 став 1);
7) у пословању с храном или храном за животиње не обавијести надлежни орган из члана 8 овог закона о свакој промјени у поступку производње, измјени производног асортимана и произвођачке спецификације, најкасније 15 дана прије увођења промјене (члан 38 став 2);
8) у пословању с храном или храном за животиње у поступку производње, у зависности од врсте дјелатности коју обавља, нема запослено најмање једно лице са високом стручном спремом, односно специјалистичким студијама из области која одговара врсти дјелатности коју обавља у складу са прописом (члан 38 став 3);
9) у пословању с храном или храном за животиње не обезбиједи следљивост хране или хране за животиње, сировина, материја и супстанци које се уграђују у храну или храну за животиње и животиња које служе за производњу хране у свим фазама производње и промета (члан 41 став 1);
10) у пословању с храном или храном за животиње нема успостављен систем и утврђене поступке који обезбјеђују идентификацију субјеката у пословању с храном или храном за животиње који га снабдијевају и које он снабдијева сировинама, материјама и супстанцама које се уграђују у храну или храну за животиње, животињама које служе за производњу хране и готовим производима у свим фазама производње и промета (члан 41 став 2);
11) у пословању с храном или храном за животиње без одлагања не покрене поступак повлачења из промета хране или хране за животиње након сазнања или сумње да храна или храна за животиње коју је увезао, произвео или ставио у промет не испуњава захтјеве прописане за безбједност хране или хране за животиње и о томе не обавијести надлежни орган (члан 42 став 1);
12) у пословању с храном или храном за животиње не обавијести на ефикасан и прецизан начин потрошача о разлозима за повлачење хране или хране за животиње (члан 42 став 2);
13) у пословању с храном или храном за животиње у продаји на мало који није могао да има непосредног утицаја на безбједност хране или хране за животиње не сарађује и не пружа расположиве информације везане за следљивост хране или хране за животиње (члан 42 став 3);
14) у пословању с храном или храном за животиње не спроведе мјере општих хигијенских захтјева (члан 43 став 1);
15) у пословању с храном или храном за животиње који обавља дјелатност производње и промета хране или хране за животиње након примарне производње не обезбиједи испуњавање општих хигијенских захтјева у погледу: објеката, просторија, опреме, снабдијевања водом и струјом, уклањања отпада, услова транспорта, личне хигијене и обуке лица која рукују и долазе у контакт са храном или храном за животиње у свим фазама производње и промета (члан 44) ;
16) у пословању с храном или храном за животиње не испуњава и посебне хигијенске захтјеве у свим фазама производње и промета хране или хране за животиње (члан 45 став 1);
17) у пословању с храном или храном за животиње не успостави, одржава и континуирано примјењује докумнентоване процедуре које се заснивају на ХАЦЦП принципима (члан 46 став 1);
18) у пословању с храном или храном за животиње када дође до измјене производа, обраде или промјене у поступку производње, успостављене процедуре не усагласи са насталим промјенама (члан 46 став 2);.
19) отпочне обављање дјелатности прије добијања одобрења надлежних органа (члан 52 став 2).
За прекршај из става 1 овог члана казниће се физичко лице, као и одговорно лице у привредном друштву и другом правном лицу новчаном казном од десетоструког до двадесетоструког износа најниже цијена рада у Црној Гори.
Члан 83
У случају поновљеног прекршаја из члана 82 овог закона субјекту у пословању с храном или храном за животиње, осим новчане казне, може се изрећи и заштитна мјера забрана обављања дјелатности од 90 до 180 дана.
Члан 84
Субјекту у пословању с храном или храном за животиње који у производњи и промету употријеби адитиве и друге материје и супстанце које се не смију користити и које су штетне за живот и здравље људи, као и субјекту у пословању с храном или храном за животиње који врши измјене декларација односно података у декларацији, осим новчане казне изриче се и заштитна мјера забране обављања дјелатности у трајању од годину дана.
XИИ. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 85
Постојеће овлашћене лабораторије дужне су да се акредитују у року од двије године од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 86
Програм мониторинга из члана 73 овог закона и план за управљање у кризним ситуацијама из члана 71 овог закона утврдиће се до 1. јануара 2010. године.
Члан 87
До организовања органа управе надлежног за послове фитосанитарне контроле, послове фитосанитарне контроле у области безбједности хране биљног поријекла на нивоу примарне производње вршиће Министарство пољопривреде.
Члан 88
Привредна друштва, друга правна лица, предузетници и физичка лица која су регистрована за обављање дјелатности производње и промета хране или хране за животиње дужна су ускладити своје пословање са овим законом најкасније до 1. јануара 2011. године.
Члан 89
Субјекти у пословању с храном или храном за животиње који обављају дјелатност производње и промета хране или хране за животиње дужни су да систем анализе критичних контролних тачака (ХАЦЦП) из члана 46 овог закона и систем следљивости из члана 41 овог закона успоставе и примјењују од 1. јануара 2010. године.
Члан 90
Прописи на основу овлашћења из овог закона донијеће се у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 91
До доношења прописа на основу овлашћења из овог закона примјењиваће се прописи донесени на основу Закона о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе ("Службени лист СРЈ", број 53/91) и Закона о ветеринарству ("Службени лист РЦГ", бр.11/04 и 27/07), ако нијесу у супротности са овим законом.
Члан 92
Даном ступања на снагу овог закона неће се примјењивати одредбе Закона о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе које се односе на животне намирнице ("Службени лист СРЈ", бр. 53/91) и престају да важе одредбе које се односе на животне намирнице Закона о здравственом надзору над животним намирницама и предметима опште употребе ("Службени лист РЦГ," бр. 26/73).
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи одредба члана 4 тачка 1 Закона о санитарној инспекцији ("Службени лист РЦГ", број 56/92), у дијелу који се односи на давање санитарне сагласности за објекте за производњу и промет животних намирница.
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе Закона о ветеринарству ("Службени лист РЦГ", бр. 11/04 и 27/07) које се односе на животиње које служе за производњу хране, храну животињског поријекла и храну за животиње.
Члан 93
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу Црне Горе".
СУ-СК Број 01-637/12
Подгорица, 29. новембра 2007. године
Скупштина Црне Горе
Предсједник,
Ранко Кривокапић, с.р.