Правилник о мјерама за утврђивање, сузбијање и искорјењивање бјеснила код животиња

На основу чл. 7 став 8 и 15 став 3 Закона о ветеринарству ("Службени лист РЦГ", бр. 11/04 и 27/07), Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донијело је
Правилник о мјерама за утврђивање, сузбијање и искорјењивање бјеснила код животиња
Правилник је објављен у "Службеном листу ЦГ", бр. 17/2007 од 31.12.2007. године.
Члан 1
Овим правилником прописују се мјере за утврђивање, спрјечавање појаве, сузбијања и искорјењивања бјеснила код животиња.
Члан 2
Ради спрјечавања појаве бјеснила код животиња предузимају се мјере: попис и идентификација животиња; вакцинација паса и мачака инактивисаном вакцином против бјеснила, једном годишње.
Вакцинацији подлијежу пси и мачке старији од три мјесеца.
Члан 3
У случају сумње да је животиња обољела од бјеснила, ветеринар мора обавити клинички преглед животиње ради утврђивања оправданости сумње на бјеснило.
Прегледу из става 1 овог члана подлијеже и свака животиња коју је животиња сумњива на бјеснило могла заразити.
Ако ветеринар на основу клиничког прегледа посумња да је животиња обољела од бјеснила, дужан је, без одлагања, обавјестити надлежног ветеринарског инспектора о појави знакова на основу којих се сумња да је животиња обољела од бјеснила, у складу са прописима.
По пријему обавјештења, надлежни ветеринарски инспектор налаже: усмрћивање - еутаназију животиње и лабораторијско испитивање мозга животиње.
Члан 4
Животиња се сматра обољелом од бјеснила ако се лабораторијским испитивањем техником имунофлуоресцентних антитијела или биолошким огледом на мишевима утврди присуство вируса бјеснила.
Биолошки оглед на мишевима обавезан је у случају када лабораторијско испитивање техником имунофлуоресцентних антитијела на испитаном материјалу од те животиње даје сумњив резултат или када лабораторијско испитивање техником имунофлуоресцентних антитјела даје негативан резултат, а материјал за испитивање потиче од животиње која је повриједила човјека.
Биолошки оглед на мишевима може се примјењивати по потреби и у другим случајевима.
Члан 5
Кад се утврди бјеснило и док траје опасност од бјеснила, у зараженом и угроженом подручју предузимају се слиједеће мјере:
1. затварање животиња за које се сумња да су обољеле од бјеснила;
2. затварање паса и мачака младих од три мјесеца;
3. држање паса и мачака под контролом, држање паса на поводцу и с корпом за псе;
4. провјера поступака које је предузео држаоц животиње и утврђивање могућег контакта заражене животиње с другим животињама, на које се бјеснило може пренијети или с људима;
5. вакцинација паса и мачака, а према потреби и других на бјеснило пријемчивих животиња;
6. еутаназија невакцинисаних паса и мачака, као и паса и мачака луталица;
7. организовано прорјеђивање популације лисица, а по потреби и других дивљих животиња;
8. еутаназија животиња обољелих од бјеснила и животиња које је угризла бијесна животиња;
9. животиње вакцинисане против бјеснила које је угризла бијесна животиња стављају се под појачани надзор у трајању од шест мјесеци, у ком периоду је власник животиње дужан ветеринарској амбуланти пријавити промјене здравственог стања надгледаних животиња;
10. еутаназија животиња које су биле у додиру са бијесном животињом, тј. са на бјеснило сумњивом животињом или вакцинисање тих животиња, ако на њима нема знакова уједа (осим невакцинисаних паса и мачака) и њихово држање у карантину шест мјесеци;
11. забрана промета паса и мачака;
12. еутаназија животиња за које се сумња да су бијесне, а промијениле су понашање својствено својој врсти;
13. дезинфекција просторија и простора у којима се налази животиња обољела од бјеснила или на бјеснило сумњива животиња и прибора који је био у додиру с таквом животињом,
14. забрана изношења животињских производа, животињских сировина и предмета којима се бјеснило може пренијети из зараженог дворишта и других мјеста;
15. забрана скидања коже с лешева паса, мачака, лисица, вукова и осталих крзнаша.
Мјером из тачке 5 овог члана се одређују врсте животиња која ће се вакцинисати, рок у којем се вакцинација мора обавити и врста вакцине.
Дезинфекција из тачке 13 овог члана врши се свакодневно, до еутаназије и нешкодљивог уклањања животиња или до престанка посматрања на бјеснило сумњиве животиње, након чега се обавља завршна дезинфекција.
Члан 6
Изузетно од члана 5 тачке 3 овог правилника, изван насељених мјеста могу се слободно кретати: пси чувари стада на испаши, службени пси полиције и војске Црне Горе, пси спасилачких екипа и пси водичи слијепих лица, ако је након вакцинације прошло вријеме стварања имунитета, према упутству произвођача вакцине, а најмање 15 дана.
Члан 7
Клинички здрави пси и мачке који повриједе људе морају се ставити под контролу током 10 дана.
Држалац животиња дужан је животињама из става 1 овог члана обезбједити клинички преглед у ветеринарској амбуланти и то: првог, петог и десетог дана.
Члан 8
Када се бјеснило утврди код дивљачи, лов те дивљачи може се забранити на одређено вријеме.
Члан 9
На изложбама и другим облицима окупљања паса и мачака могу учествовати само вакцинисани пси и мачке за које је издата потврда од надлежне ветеринарске амбуланте, ако је након вакцинације прошло вријеме стварања имунитета, према упутству произвођача вакцине, а најмање 15 дана.
Члан 10
Сматра се да је бјеснило престало ако су спроведене све наређене мјере у зараженом и угрожном подручју, обављена завршна дезинфекција и ако је од тада прошло три мјесеца, а није утврђен ни један случај бјеснила животиња на том подручју.
Члан 11
Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о мерама за сузбијање и искорењивање беснила код животиња ("Службени лист СФРЈ", број 39/88).
Члан 12
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу Црне Горе".
Број: 323/070601-9177
Подгорица, 28. децембра 2007. године
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
Министар,
мр Милутин Симовић, с.р.