- Влада Црне Горе
Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове Закон о заштити добробити животиња
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Закон о заштити добробити животиња
Објављено: 12.04.2008. • 18:21 Аутор: Прописи
На основу члана 95 тачке 3 Устава Црне Горе доносим
Указ о проглашењу Закона о заштити добробити животиња
Проглашавам Закон о заштити добробити животиња, који је донијела Скупштина Црне Горе на сједници другог ванредног засиједања у 2008. години, дана 12. фебруара 2008. године.
Број: 01-286/2
Подгорица, 21. фебруара 2008. године
Предсједник Црне Горе,
Филип Вујановић, с.р.
Закон о заштити добробити животиња
Закон је објављен у "Службеном листу ЦГ", бр. 14/2008 од 29.2.2008. године.
И. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Предмет закона
Члан 1
Овим законом уређују се права, обавезе и одговорности физичких и правних лица за заштиту добробити животиња у погледу заштите животиња од мучења, при држању и узгоју, усмрћивању и клању, при обављању захвата на животињама, превозу и вршењу експеримената, правила поступања са животињама, као и друга питања од значаја за заштиту добробити животиња.
Примјена закона
Члан 2
Овај закон односи се на све животиње, а нарочито на:
1) животиње које се узгајају и репродукују ради производње хране, вуне, коже, крзна и у друге привредне сврхе (у даљем тексту: животиње за производњу);
2) кућне љубимце;
3) напуштене, изгубљене и опасне животиње;
4) животиње у зоолошким вртовима, прихватилиштима или одгајалиштима;
5) животиње у циркусима и другим представама;
6) животиње које се користе у експериментима.
Овај закон не примјењује се на ембрионалне и феталне развојне стадијуме животиња.
Овај закон не примјењује се на газдовање ловиштима, осим на узгој и држање животиња које се користе за помоћ у лову.
Овај закон не примјењује се на узгој риба и риболов.
Значење израза
Члан 3
Поједини изрази употријебљени у овом закону имају сљедеће значење:
1) животиња је сваки кичмењак, осим човјека, који је у стању да осјети бол, патњу, страх и стрес;
2) животиње за производњу су животиње које се узгајају и репродукују ради производње хране, вуне, коже, крзна и у друге привредне сврхе;
3) животиње чији опстанак зависи непосредно од човјека су животиње за производњу, експерименталне животиње, кућни љубимци и животиње које се држе у циркусима, зоолошким вртовима, прихватилиштима, односно одгајалиштима;
4) изгубљена животиња је животиња коју је држалац изгубио мимо своје воље;
5) напуштена животиња је животиња која нема дом или се налази изван њега, лишена бриге и његе држаоца, коју је он свјесно напустио;
6) кућни љубимци су животиње које се узгајају или одгајају ради рекреације, заштите или помоћи човјеку (пси, домаће мачке, егзотичне и украсне птице, мали глодари, тераријумске, акваријумске и друге животиње);
7) објекти за продају кућних љубимаца су радње у којима се врши продаја кућних љубимаца, хране и опреме за кућне љубимце;
8) објекат за хигијену и екстеријерно уљепшавање животиња је објекат за хигијену и уљепшавање коже, длаке и ноктију животиња;
9) опасна животиња је животиња која може угрозити околину, односно човјека због своје нарави или агресивности;
10) одгајивачница за кућне љубимце је објекат у којем се кућни љубимци држе и репродукују у комерцијалне сврхе;
11) склониште за напуштене животиње (кућне љубимце) је простор са објектима у којем се привремено или трајно смјештају пронађене (напуштене и изгубљене) животиње на даљњу бригу и могуће удомљавање;
12) пансион за кућне љубимце је мјесто са објектима у којем држалац, уз новчану накнаду, привремено смјешта кућног љубимца;
13) радне животиње су животиње које се користе за помоћ човјеку (пси који служе за чување лица и имовине, помоћ особама са инвалидитетом, у лову, коњи и друге животиње којима се човјек служи);
14) службене животиње су животиње које су обучене и користе се за обављање послова појединих државних органа (службени коњи и пси);
15) стране (алохтоне) животињске врсте су животињске врсте које живе у еколошком систему различитом од система из којег потичу;
16) експериментална животиња је сваки живи кичмењак, осим човјека, бескичмењаци, њихови развојни облици, намијењена за извођење експеримента;
17) експеримент је сваки захват или поступак на животињама који се обавља у научно истраживачке или образовне сврхе којим се животињи може проузроковати бол, патња, трајне повреде или смрт;
18) зоолошки врт је простор са објектима гдје се држе, односно репродукују домаће и дивље животиње, ради очувања угрожених врста и приказивања јавности најмање седам дана годишње у сврху унапређења биолошког образовања и васпитања човјека;
19) циркуси су представе са животињама које организују правна или физичка лица у којима учествују животиње, ради забаве публике;
20) држалац животиње је привредно друштво, предузетник, односно друго правно и физичко лице које је власник животиње, односно лице које је овлашћено од стране власника за трајно или привремено чување животиње, осим превозника;
21) превозник је привредно друштво или предузетник које превози животиње;
22) превоз је кретање, односно путовање животиња од мјеста одласка до мјеста дестинације, укључујући утовар, истовар и смјештај;
23) превозна средства су друмска и жељезничка возила, бродови и авиони (ваздухоплови) која се користе за превоз животиња;
24) пратилац животиње је лице које је одговорно за заштиту живота и добробити животиња током превоза;
25) пажња доброг домаћина је обезбјеђивање услова животињи који задовољавају њене животне потребе (довољне количине квалитетне хране и воде, простора за кретање, одмор и заклон, одговарајуће микроклиматске и хигијенске услове живота, очување физичке, психичке и генетске цјеловитости, предузимање и спровођење превентивних, дијагностичких, хигијенских, терапеутских и других мјера ради очувања здравственог стања животиње, спрјечавање настанка повреда, болести различитих узрока, стреса, бола, патње, страха и смрти);
26) добра ветеринарска пракса (у даљем тексту: ДВП) су стандарди етичког и професионалног понашања ветеринара;
27) захват је свака интрвенција која се спроводи на животињи којим се спречавају или лијече болести и повреде, односно мијења физичка, психичка или генетичка цијеловитост животиње;
28) аналгезија је поступак смањења или искључења осјећаја бола код животиња, који се спроводи аналгетицима, без губитка свијести;
29) анестезија је поступак искључења осјећаја бола код животиње који се спроводи локалним или општим анестетицима;
30) омамљивање је обавезни поступак који се спроводи прије клања или усмрћивања животиња који изазива тренутни губитак свијести који траје до смрти;
31) усмрћивање је поступак којим се животињи одузима живот;
32) клање је начин усмрћивања животиња искрварењем, након омамљивања, ради производње хране;
33) обредно клање је клање животиња без претходног омамљивања које обавља лице овлашћено од вјерске заједнице регистроване у Црној Гори.
ИИ. ЗАШТИТА ДОБРОБИТИ ЖИВОТИЊА
Брига о животињама
Члан 4
Право држања животиња има свако лице које испуњава услове за заштиту живота и добробити животиња, у складу са овим законом.
Свако лице је обавезно да се стара о животињама, а нарочито о животињама чији опстанак зависи непосредно од њега.
Држалац животиње дужан је да поступа према животињи са пажњом доброг домаћина и да животињи обезбиједи животне услове који одговарају њеној врсти, раси, полу, старости као и физичким, биолошким и производним специфичностима, особинама у понашању, односно здравственом стању животиње.
Држалац животиње одговоран је за живот и добробит животиње, као и за штету коју она може нанијети другим лицима или животињама.
Држалац животиње дужан је да спријечи животињу да угрози живот, безбједност или имовину другог лица, односно живот и безбједност друге животиње.
Обавеза пружања помоћи
Члан 5
Лице које повриједи животињу мора јој пружити помоћ, а уколико није у могућности да само пружи помоћ, дужно је да обезбиједи пружање помоћи животињи.
Држалац животиња дужан је обезбиједити ветеринарску помоћ у случају повреде, болести и отежаног порођаја животиње.
Забрана мучења и убијања животиња
Члан 6
Забрањено је мучити и без разлога убијати животиње.
Мучење животиња
Члан 7
Мучење животиња је:
1) ускраћивање основних животних потреба (хране, воде, удобног смјештаја, односно склоништа, простора за одмор и обављање физиолошких потреба, хигијене и здравствене заштите);
2) физичко малтретирање (ударање, вјешање, везање петарди и других пиротехничких средстава за животиње, присилно гоњење, присиљавање на прекомјерни рад који превазилази издржљивост животиња);
3) гушење или утапање животиња;
4) излагање отвореној ватри, хемијским средствима која могу нанијети бол животињи или је усмртити;
5) подвргавање психичком злостављању и малтретирању (онемогућавањем да задовољи своје основне потребе у понашању, испољи основне облике понашања, искористи простор за одмор и заклон, разјаривање животиње примјеном физичке силе, другим животињама или надражајима који јој нису својствени, наношењем страха, патње и проузроковањем осјећаја несигурности, као и спрјечавањем да успостави везу са животињама исте врсте) којим се нарушава психичка цјеловитост животиње и које проузрокује промјене и поремећаје у понашању;
6) извођење захвата и експеримената супротно овом закону.
Забрањени поступци ради заштите животиња
Члан 8
Забрањено је:
1) напуштати домаћу животињу, кућног љубимца или узгојену дивљу животињу и друге животиње које се држе под надзором;
2) усмрћивање животиња, осим у случајевима и на начин прописан овим законом;
3) узгајати животиње на начин да трпе бол, патњу и страх и намјерно их повређивати;
4) повећавати агресивност животиња селекцијом или другим методама;
5) хушкати животиње на друге животиње или човјека или их дресирати на агресивност, осим при дресури службених паса под вођством оспособљених особа;
6) обучавати животиње за борбе, организовати борбе животиња или борбе између животиња и људи, учествовати у њима, посјећивати их, оглашавати и организовати клађење и учествовати у клађењу;
7) давати живе животиње као награде у играма на срећу;
8) користити техничке уређаје, помоћна средства или направе којима се у облику казне утиче на понашање животиња, укључујући бодљикаве огрлице или средства за дресуру употребом електричне струје или хемијских материја, осим при дресури службених и ловачких паса, у складу са законом;
9) организовати трке паса на тврдим подлогама;
10) давати стимулансе или друге недопуштене материје животињама како би се побољшао њихов наступ на спортским такмичењима и на представама;
11) користити недопуштене стимулансе и материје у сврху бржег раста и прираста животиња;
12) користити животиње за циркуске и друге представе, филмска и телевизијска снимања, рекламне поруке или оглашавања, изложбе или такмичења, уколико се при томе присиљава на неприродно понашање или се код животиња изазива бол, патња, повреда или страх;
13) присиљавати животиње на понашање које код њих изазива бол, патњу, повреду или страх, односно навикавање животиње на неприродне облике понашања;
14) излагати животиње неповољним температурама и временским условима, супротно зоохигијенским стандардима за поједину врсту или недостатку кисеоника;
15) давати животињама храну или материје чије узимање узрокује бол, патњу, повреде, страх или смрт;
16) присиљавати животиње на узимање одређених материја или хране, уколико то не одреди ветеринар у ветеринарско-здравствене сврхе или ако није научно оправдано;
17) занемаривати животиње с обзиром на њихово здравље, смјештај, исхрану и његу;
18) живим животињама одсијецати осјетљиве дијелове тијела, осим у сврху заштите здравља животиња, у зоотехничке или експерименталне сврхе;
19) употребљавати недопуштене замке за хватање животиња;
20) хранити животиње другим живим животињама, осим ако је то неизбјежно или је то једини начин за исхрану те животиње;
21) употребљавати живе животиње као мамце у лову или за обуку животиња;
22) ограничавати кретање животињама на начин који им узрокује бол, патњу, повреде или страх;
23) омамљивати, клати или убијати животиње у ритуалне сврхе;
24) пустити у дивљину репродуковану, односно припитомљену дивљу животињу ако претходно није припремљена за преживљавање у таквом животном простору, у складу са законом;
25) репродуковати животиње са наследним поремећајима који угрожавају њену добробит или добробит њеног потомства, осим у случају изазваних мутација, у складу са овим законом, као и репродукција животиња које нијесу достигле полну зрелост;
26) подвргавање, омогућавање или допуштање подвргавања животиње интервенцији, која се спроводи без стручне бриге и хуманости и супротно правилима добре ветеринарске праксе.
Услове и начин дресуре службених паса и коња прописује министарство надлежно за унутрашње послове у сарадњи са министарством надлежним за одбрану и министарством надлежним за послове ветеринарства (у даљем тексту: Министарство).
ИИИ. ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА ПРИ ОБАВЉАЊУ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ И ЗООТЕХНИЧКИХ ЗАХВАТА
Члан 9
Захват на животињи којим се нарушава физичка, психичка, односно генетска цјеловитост животиње може обављати само ветеринар, а у научноистраживачке и биомедицинске сврхе и овлашћени научни радник, у складу са овим законом.
Хируршки и зоотехнички захвати на животињама, осим у случајевима из става 3 овог члана, морају се обављати уз примјену анестезије, а у постоперативном току аналгезије, у складу са правилима ветеринарске струке.
Захвати на животињама без употребе анестезије могу се обављати у сљедећим случајевима:
1) ако анестезија може изазвати смрт животиње;
2) при обиљежавању животиња;
3) при спровођењу одређених дијагностичких поступака-испитивања у складу са правилима струке;
4) ако анестезија проузрокује већи бол него што га изазива сам захва ;
5) ако је контраиндикована експерименталним резултатима који се експериментом желе утврдити.
Захвати и поступци везани за захвате на животињама које обавља ветеринар морају бити у складу са добром ветеринарском праксом (ДВП).
Забрана извођење захвата на животињама
Члан 10
Забрањено је обављати захвате на животињама ради промјене спољашњости или идентитета животиње, прикривања тјелесних мана и старости, односно вршити дјелимичну или потпуну ампутацију појединих дијелова животињског тијела, а нарочито:
1) сјечење и скраћивање репа код свих животиња, осим код прасади млађих од осам дана;
2) сјечење ушне шкољке;
3) одстрањивање гласних жица (девокализација);
4) сјечење канџи са чланцима прстију и уклањање отровног зуба;
5) болно поткивање копитара;
6) скраћивање кљуна живини, осим ако се врши са намјером да се спријече већи губици и обољења при држању, односно репродукцији;
7) кастрација овнова са еластичним прстеном;
8) интервенције на полним органима мужјака, осим кастрације;
9) жигосање оваца и говеда;
10) сјечење језика теладима;
11) сјечење рогова теладима и јарадима;
12) онеспособљавање пјетлова да се оглашавају кукурикањем;
13) интервенције на живини које их спрјечавају да користе крила, осим скраћивање крилних пера;
14) којима се код живине утиче на слабљење вида.
Изузетно од става 1 овог члана, захвати на животињама могу се обављати у сљедећим случајевима:
1) ради здравствене заштите, односно спрјечавања угрожавања живота и добробити животиње;
2) у научноистраживачке и биомедицинске сврхе, у складу са законом;
3) ради контроле популације животиња (стерилизација);
4) ради обиљежавања напуштених животиња, засијецањем ушне шкољке;
5) у зоотехничке сврхе уколико се таквим поступком спрјечава бол, патња и самоповређивање животиња или повређивање других животиња и из сигурносних разлога.
ИВ. ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ПРИ ДРЖАЊУ И УЗГОЈУ
Обавезе држаоца животиња
Члан 11
Држалац животиња дужан је да обезбиједи животињама:
1) храну и воду према њиховим физиолошким потребама;
2) његу и здравствену заштиту;
3) смјештај у објекат са довољно свјетлости, топлоте и простора;
4) хигијену простора;
5) заштиту од утицаја временских прилика и природних непријатеља.
Животиње које привремено или трајно нијесу смјештене у објектима морају бити заштићене од неповољних временских услова и других опасности за здравље и живот.
Држалац животиње не може бити лице млађе од 16 година и њему се не може продати или поклонити животиња.
Уколико лице млађе од 16 година посједује животињу, држалац животиње сматра се родитељ или старатељ тог лица.
Животиње које се држе затворене држалац је дужан обилазити, најмање једном дневно.
Изградња и опрема објеката
Члан 12
Материјал који се користи за изградњу објеката и опрема у објектима са којима животиње долазе у додир не смију бити опасни за животиње и дјеловати штетно на њихово здравље и морају бити изграђени тако да се могу лако чистити, прати, а по потреби и дезинфиковати.
Објекти и простори за смјештај животиња и опрема морају бити изграђени тако да немају оштрих углова, ивица или избочина који би могли повриједити животиње.
Аутоматска и механичка опрема која се користи за држање животиња мора се редовно контролисати, најмање једном дневно.
Ближе услове које морају испуњавати објекти и опрема за држање и узгој животиња за производњу и начин држања прописује Министарство.
Кретање животиња
Члан 13
Животиње морају имати на располагању простор који одговара њиховим физиолошким и етолошким потребама.
Животињи којој је ускраћена слобода кретања мора се обезбиједити смјештајни простор у којем без тешкоће може да легне и устане, испружи предње и задње ноге тј. слободно се протегне и да се на истој површини и у истом простору, без савијања трупа и главе, може слободно окренути у стајаћем и у лежећем положају око своје уздужне осе.
Храњење и напајање
Члан 14
Животиње морају имати приступ довољним количинама воде одговарајућег квалитета у складу са њиховим потребама.
Објекти у којима се држе животиње морају бити опремљени тако да животиње могу узимати храну и воду на начин примјерен њиховој врсти.
Простор у објекту и опрема за храњење и напајање мора се редовно одржавати, односно чистити.
Њега у случају болести или повреде
Члан 15
Држалац животиње дужан је обољеле или повријеђене животиње смјестити у складу са њиховим потребама, а уколико је неопходно и у посебне просторије или објекте и обезбједити им ветеринарско-здравствену заштиту.
За животиње се мора бринути довољан број оспособљених лица или лица која посједују једнако вриједно искуство.
В. ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА ПРИ УСМРЋИВАЊУ И КЛАЊУ
Заштита животиња при усмрћивању
Члан 16
Животиња се може усмртити само из оправданих разлога и под одређеним околностима.
Усмрћивање животиња се може спровести, ако:
1) лијечење животиња траје дуго, а исход лијечења је неизвјестан;
2) животињи због старости отказују основне животне функције;
3) је неизљечиво болесна, повријеђена, тјелесно деформисана или на други начин патолошки онеспособљена тако да опоравак животиње није могућ и живот за њу представља извор сталног бола, патње, страха и стреса;
4) се спрјечава ширење, сузбијање и искорјењивање заразне болести у складу са законом;
5) је животиња опасна за околину, односно не може се прилагодити условима у заточеништву, а њено пуштање на слободу представља опасност за људе, друге животиње и животну средину;
6) се спроводи ради сузбијања штеточина, а на други начин се не може спровести;
7) је потребно ради одржавања природне равнотеже у ловишту, у складу са законом;
8) је потребно обезбједити производе животињског поријекла за исхрану људи и друге привредне сврхе;
9) се користи у научноистраживачке и биомедицинске сврхе, у складу са овим законом.
Забрањено је усмрћивати животиње:
1) примјеном физичке силе - гушењем, дављењем, батинањем и сл.;
2) употребом отровних супстанци или љекова који нијесу намијењени за те сврхе према упутству произвођача;
3) примјеном електричне струје на начин који не доводи до тренутног губитка свијести;
4) усмрћивање моторним возилима;
5) употребом оружја, осим у случајевима утврђеним законом;
6) другим сличним методама;
7) у ритуалне сврхе.
Животиње се не смију усмрћивати на јавним мјестима, осим у ловиштима у складу са законом, када је неопходно да се животиња лиши непотребног бола и патње, а њен опоравак, услијед повреда и здравственог стања, није могућ и ради спријечавања ширења, сузбијања и искоријењивања заразних болести.
Животиње може усмртити само ветеринар или ветеринарски техничар под надзором ветеринара, осим у случајевима:
- усмрћивања - клања животиња које се узгајају и држе ради производње хране;
- усмрћивања животиња у сврху образовања и извођења експеримента;
- сузбијања штеточина;
- усмрћивања животиња које трпе неотклонив бол.
Усмрћивање се врши на начин којим се обезбјеђује потпуни губитак свијести или тренутна смрт.
Усмрћивање животиња обавља се уз претходно омамљивање, послије којег слиједи поступак који проузрокује сигурну смрт без могућности опоравка животиње.
Усмрћивање животиња супротно овом члану сматраће се мучењем животиња.
Усмрћивање животиња врши се средствима посебне намјене.
Поступање са животињом која трпи неотклонив бол
Члан 17
Држалац без одлагања мора усмртити животињу која трпи јак и неотклонив бол који је наступио као посљедица више силе.
Заштита животиња за производњу при усмрћивању и клању
Члан 18
Приликом клања животиња за производњу мора се прије искрвављења извршити омамљивање којим се проузрокује тренутни губитак свијести.
Изузетно од става 1 овог члана, животиње за производњу се могу клати без претходног омамљивања у слиједећим случајевима:
1) клање живине и кунића у домаћинству за сопствену употребу, на начин и средствима која доводе до тренутне смрти;
2) принудног клања ради прекида патолошког стања животиње које може довести до угинућа, због тешких повреда насталих усљед несреће или из других здравствених разлога, ако нема услова за омамљивање;
3) обредно клање.
Ближе услове за заштиту животиња за производњу при клању, начин и средства за омамљивање и усмрћивање животиња, као и начин оспособљавања лица из члана 20 став 6 овог закона прописује Министарство.
Омамљивање животиња
Члан 19
Омамљивањем се животиње морају довести у стање губитка свијести и у том стању заклати.
Омамљивање се не смије вршити ако није могуће одмах након омамљивања животиње заклати -искрварити.
Животиње које служе за производњу крзна усмрћују се након омамљивљања, без клања.
Забрањена је употреба средстава (бодеж, чекић, сјекира и сл.) и примјена поступака за омамљивање којима се животињама наноси непотребан бол, патња, повреда и страх.
Поступање са животињама у кланици
Члан 20
Истовар животиња и кретање животиња унутар круга кланице мора се обавити на начин да се животиње поштеде узнемирености, страха, патњи и болова, уз употребу одговарајуће опреме.
Животиње се након истовара морају смјестити у одговарајуће просторе или просторије за смјештај животиња тако да су заштићене од неповољних климатских прилика и мора им се обезбједити довољна количина воде за напајање.
Животиње које нијесу заклане у року од 12 сати од њиховог доласка на кланицу морају се хранити умјереним количинама хране у одговарајућим интервалима.
Животиње се морају омамити непосредно прије клања.
Приликом спутавања животиња не смију се користити средства која проузрокују бол и патњу, односно не смију им се везати задње ноге, качити животиње прије омамљивања, односно прије искрварења у случају обредног клања и сл., осим живине и зечева који се могу окачити ради клања, под условом да се након качења одмах омаме.
Премјештање, смјештај и бригу о животињама у кланици, спутавање, омамљивање и клање или усмрћивање животиња могу обављати само оспособљена лица.
Аутоматска и механичка опрема-средства за истовар, спутавање, омамљивање, усмрћивање-клање животиња мора се редовно одржавати и контролисати.
Члан 21
Забрањено је:
1) животињу клати ако није извршен ветеринарски преглед прије клања;
2) клање ако животиња није омамљена на прописан и стручан начин, осим у случају обредног клања или ако је животиња у агонији;
3) наставити обраду закланих животиња ако искрварење није у потпуности завршено.
ВИ. ЗАШТИТА КУЋНИХ ЉУБИМАЦА
Члан 22
Држалац кућног љубимца дужан је да кућном љубимцу обезбиједи удобан смјештај, бригу и његу у складу са врстом, расом, полом, старости, физичким и биолошким специфичностима и потребама у понашању и здравственим стањем животиње.
Држалац кућних љубимаца дужан је да обезбиједи контролу размножавања и да брине о младунчадима кућних љубимаца, а у случају неконтролисаног размножавања када не жели или није у могућности да брине о младунчадима, дужан је да сноси трошкове њиховог збрињавања.
Држалац кућног љубимца дужан је да уклони измет свог кућног љубимца са јавних површина.
Члан 23
Узгој кућних љубимаца намијењених репродукцији у комерцијалне сврхе са три и више расплодних женки може се вршити у одгајивачницама које испуњавају услове у погледу објекта, опреме и услове неопходне за заштиту добробити животиња.
Обука паса може се вршити у објектима који испуњавају прописане услове.
Испуњеност услова из ст. 1 и 2 овог члана утврђује орган управе надлежан за послове ветеринарства (у даљем тексту: орган управе).
Орган управе води регистар одгајивачница и објеката за обуку паса из ст. 1 и 2 овог члана.
Ближе услове из ст. 1 и 2 овог члана и начин вођења регистра из става 4 овог члана прописује Министарство.
Заштита кућних љубимаца у објектима за продају и објектима за хигијену и екстеријерно уљепшавање животиња
Члан 24
Продаја кућних љубимаца и екстеријерно уљепшавање може се вршити у објектима који испуњавају ветеринарско - санитарне услове и услове неопходне за заштиту добробити животиња.
Орган управе води регистар објеката за продају кућних љубимаца и објеката за екстеријерно уљепшавање и утврђује испуњеност услова из става 1 овог члана.
У објектима за продају кућних љубимаца и објектима за хигијену и екстеријерно уљепшавање животиња мора бити запослено лице оспособљено за бригу о животињама.
У објектима за продају кућних љубимаца запослено лице је дужно да издаје писано упутство о начину држања животиња које продаје и да води евиденцију о лицима којима су животиње продате.
Продаја кућних љубимаца забрањена је лицима млађим од 16 година без сагласности родитеља или старатеља.
Животиње за продају морају потицати из регистрованих објеката или од регистрованих држалаца.
Ближе услове из става 1 овог члана, начин вођења регистра из става 2 овог члана и начин оспособљавања лица из става 3 овог члана прописује Министарство.
Заштита напуштених и изгубљених животиња (кућних љубимаца)
Члан 25
Држалац изгубљеног кућног љубимца дужан је нестанак пријавити склоништу за напуштене животиње.
Лице које нађе напуштену или изгубљену животињу (кућног љубимца) дужно је обавијестити склониште за напуштене животиње.
Трошкове смјештаја у склоништу плаћа држалац животиња ако је познат или се накнадно утврди.
Пронађена дивља животиња може се предати најближем ловачком друштву ради њеног враћања у природу или најближем зоолошком врту који је опремљен за њено смјештање. Уколико зоолошки врт није у могућности да прими животињу, животиња се може усмртити.
Ако је пронађена заштићена врста дивље животиње, обавјештава се орган надлежан за заштиту природе.
Привремени смјештај кућних љубимаца
Члан 26
Привремени смјештај кућних љубимаца су пансиони и склоништа за напуштене животиње (кућне љубимце).
Пансионе и склоништа могу оснивати привредна друштва и предузетници, односно друга правна лица на локацијама на којима смјештај животиња неће нарушавати јавни ред и мир.
Објекти за привремени смјештај кућних љубимаца из става 1 овог члана морају испуњавати ветеринарско-санитарне услове.
У објектима из става 1 овог члана мора бити запослено лице оспособљено за бригу о животињама.
У објектима за привремени смјештај мора се обезбиједити здравствена заштита животиња.
О коришћењу услуга пансиона закључује се уговор у писаној форми између даваоца услуга и корисника.
Корисник је обавезан да прије почетка коришћења услуга пансиона поднесе на увид потврду о здравственом стању и о вакцинацији кућног љубимца.
Орган управе води регистар објеката за привремени смјештај и утврђује испуњеност услова из става 3 овог члана.
Ближе услове које морају испуњавати пансиони и склоништа из става 3 овог члана, начин оспособљавања лица из става 4 овог члана и начин вођења регистра прописује Министарство.
Оснивање склоништа за напуштене животиње (кућне љубимце)
Члан 27
Склониште за напуштене животиње (кућне љубимце) дужно је да:
1) прима пријаве о напуштеним и изгубљеним животињама;
2) организује самостално или у сарадњи са јединицама локалне самоуправе, сакупљање и превожење изгубљених и напуштених животиња до склоништа;
3) преузме напуштену и изгубљену животињу и обезбједи јој смјештај;
4) обезбиједи ветеринарско-здравствену заштиту животиња;
5) тражи држаоце напуштених и изгубљених кућних љубимаца или удомљава кућне љубимце;
6) води евиденције о пронађеним животињама и њиховом збрињавању или усмрћивању.
Уколико држалац кућног љубимца није поднио захтјев за његово враћање у року од 15 дана од дана пријема у склониште, кућни љубимац се може удомити.
Лице које удоми пронађену животињу дужно је потписати изјаву о удомљавању.
Ако се кућни љубимац у року од 30 дана од дана смјештања у склониште не удоми или не збрине на други начин може се усмртити.
Начин вођења евиденције из става 1 тачка 6 овог члана прописује Министарство.
Подаци из евиденције су јавни.
Услове и начин држања кућних љубимаца, начин поступања са напуштеним и изгубљеним животињама (кућним љубимцима), начин збрињавања и контроле њиховог размножавања прописује надлежни орган локалне самоуправе.
Члан 28
Ако није основано склониште за напуштене животиње (кућне љубимце) у складу са чланом 26 став 2 овог закона, његово оснивање и рад финансира једна или више јединица локалне самоуправе у складу са њиховим потребама.
Сакупљање напуштених и изгубљених животиња организују и финансирају јединице локалне самоуправе.
Опасне животиње
Члан 29
Опасна животиња може се држати само ако не угрожава живот људи и других животиња и њихову тјелесну цјеловитост.
На објектима, односно мјестима у којима се држи опасна животиња мора се истаћи упозорење, односно видљив знак који указује на опасност.
Забрањено је репродуковати опасне животиње.
Опасни пси се могу изводити на јавна мјеста само везани и под непосредним и непрестаним надзором држаоца.
Забрањено је лицима млађим од 16 година да изводе опасне псе на јавна мјеста.
Услове и начин држања опасних паса и других опасних животиња прописује Министарство.
ВИИ. ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА ТОКОМ ПРЕВОЗА
Члан 30
Утовар, претовар, истовар и превоз животиња мора се обавити на начин којим се неће код животиња проузроковати бол, повреда, непотребна патња или смрт.
Током утовара, претовара, истовара и превоза животиње се не смију лишавати основних физиолошких потреба.
Забрањен је превоз животиња:
1) које нијесу способне за превоз - високогравидне женке у задњих 10% раздобља од укупног трајања гравидности и женке у првих седам дана након порођаја, осим ако је потребна хитна ветеринарска помоћ, новорођене животиње код којих пупчана врпца није сасвим зацијељена, болесне или повријеђене животиње, осим ако је превоз неопходан ради лијечења, принудног клања, односно принудног лишавања живота животиње;
2) у непокривеним превозним средствима, боксевима, контејнерима и другој опреми у којој животиње нијесу заштићене од штетног утицаја временских прилика и разлика у климатским условима;
3) у топлим мјесецима, у затвореним превозним средствима, боксевима, контејнерима и другој опреми, ако у току превоза није обезбијеђено адекватно провјетравање;
4) које су осјетљиве на температурне разлике, ако у току превоза није обезбијеђена одговарајућа стална температура;
5) ако превозно средство не испуњава прописане услове;
6) ако није обезбијеђена минимална прописана подна површина и висина, примјерена врсти и старости животиње и трајању путовања;
7) ако је смјештај у превозном средству такав да су могуће повреде или испадање животиње из превозног средства;
8) ако у току превоза не може да се обезбиједи напајање и храњење, прва помоћ и ветеринарско збрињавање болесних и повријеђених животиња;
9) које спадају у групу водених животиња ако није обезбијеђена довољна количина воде оптималне температуре, концентрације кисеоника и храна;
10) кошница са пчелама, ако није обезбијеђено одговарајуће провјетравање;
11) ако се заједно са животињама превозе материје које су штетне по њихово здравље;
12) којима ветеринарски инспектор, односно овлашћени ветеринар није издао одобрење за превоз;
13) контејнерима који нијесу означени, а код којих се по особинама јасно не распознаје да се у њему превозе животиње.
Превоз животиња супротно ставу 1 овог члана сматра се мучењем животиња.
Услови превоза
Члан 31
Превозним средствима мора се управљати на начин да се избјегне повреда и патња животиња и заштити њихова сигурност.
Уређаји и опрема за утовар и истовар животиња морају се одржавати и користити на начин да се избјегне бол, патња и повређивање животиња и да се заштити њихова сигурност.
Животиње се током превоза морају редовно контролисати.
Контејнер којим се превозе животиње мора се обиљежити ако није јасно видљив споља.
Превозник је дужан да прије почетка превоза сачини план пута који се мора налазити у возилу током превоза.
Обавезе превозника
Члан 32
Превоз животиња могу обављати привредна друштва и предузетници регистровани за ту дјелатност (у даљем тексту: превозник).
Превоз животиња може се вршити превозним средствима која испуњавају ветеринарско-санитарне услове.
Орган управе води регистар превозника и утврђује испуњеност услова из става 2 овог члана.
Превозник је дужан:
1) током превоза предузети све мјере како би се што је више могуће скратило трајање превоза;
2) да обезбиједи лице које је оспособљено (у даљњем тексту: пратилац животиња) за бригу о добробити животиња током превоза.
Изузетно од ст. 1 и 2 овог члана, превоз животиња за сопствене потребе могу обављати пољопривредници сопственим превозним средствима у сљедећим случајевима:
- у случају сезонског пресељавања животиња у друга климатска подручја;
- на удаљеност до 50 км од свог газдинства.
Ст. 1, 2, 3 и 4 овог члана и став 5 члана 31 овог закона не односе се на превоз кућних љубимаца сопственим превозним средством и превоз животиња због пружања ветеринарско-здравствених услуга и превоз животиња који нијесу намјењене за комерцијалне сврхе.
Одредбе става 1 и става 4 тачка 2 овог члана и члана 31 став 5 овог закона не примјењују се на лица која превозе животиње на удаљености до 65 км, рачунајући од мјеста поласка до мјеста одредишта.
Ближе услове за обављање превоза животиња које мора испуњавати превозник, превозна средства, садржај плана пута из члана 31 овог закона и начин оспособљавања пратиоца животиња прописује Министарство.
ВИИИ. УСЛОВИ ДРЖАЊА ЖИВОТИЊА У ЗООЛОШКИМ ВРТОВИМА, ПРИХВАТИЛИШТИМА, ОДНОСНО ОДГАЈАЛИШТИМА
Члан 33
Зоолошки врт, прихватилиште, односно одгајалиште дивљих животиња могу оснивати привредна друштва, предузетници и друга правна лица ако имају:
- објекте, простор, опрему и запослен довољан број лица за држање, односно репродукцију дивљих животиња;
- програм одржавања зоолошког врта са листом врста животиња, потребним финансијским средствима и плановима збрињавања евентуалног потомства;
- план збрињавања животиња у случају његовог затварања или елементарних непогода.
Дивље животиње у зоолошким вртовима могу се држати само у објектима који испуњавају ветеринарско-санитарне услове.
Испуњеност услова из ст. 1 и 2 овог члана утврђује орган управе рјешењем.
Уз захтјев за утврђивање испуњености услова из ст. 1 и 2 овог члана прилаже се и сагласност органа надлежног за заштиту природе.
Зоолошки врт који испуњава услове из ст. 1 и 2 и овог члана уписује се у регистар који води орган управе.
Ближе услове из ст. 1 и 2 и начин вођења регистра из става 5 овог члана прописује Министарство.
Заштита животиња у зоолошким вртовима, прихватилиштима, односно одгајалиштима
Члан 34
Зоолошки врт мора обезбиједити:
- смјештајни простор и опрему за држање, односно репродукцију дивљих животиња који задовољавају основне потребе сваке животињске врсте;
- примјерену храну и воду према физиолошким потребама;
- ветеринарско-здравствену заштиту;
- хумани однос запосленог особља према животињама;
- заштиту животиња од посјетилаца, односно заштиту посјетилаца од животиња.
У случају престанка рада зоолошког врта, зоолошки врт је дужан да животиње преда другом зоолошком врту који испуњава услове за држање животиња у погледу заштите утврђене овим законом.
Уколико не постоји могућност збрињавања животиња у складу са ставом 2 овог члана или на други начин животиње се морају усмртити.
Животиње одгојене у зоолошком врту се могу размјењивати између зоолошких вртова уз сагласност органа управе.
Зоолошки врт дужан је водити евиденцију о смјештеним, продатим, размијењеним или поклоњеним животињама.
Трошкове збрињавања животиња из става 3 овога члана сноси зоолошки врт, прихватилиште, односно одгајалиште.
Начин вођења евиденције из става 5 овог члана прописује Министарство.
Заштита животиња које се користе за циркуске и друге представе са животињама
Члан 35
Изложбе, такмичења, циркуси и друге путујуће приредбе са животињама могу се организовати само ако не угрожавају живот и добробит животиња и не присиљавају животиње на понашање несвојствено врсти, односно ако су естетски прихватљиви и етички оправдани и не извргавају руглу физичке и психичке особине животиња, а на основу дозволе коју издаје надлежни орган локалне управе.
Забрањено је на изложбу или такмичење учешће животиња на којима је обављена било која од интервенција из члана 10 става 1 након ступања на снагу овог закона.
Забрањено је држање, односно репродукција и коришћење дивљих животиња за изложбе и такмичења.
Надлежни орган локалне самоуправе, на основу захтјева, издаје дозволу за организовање изложби, такмичења, циркуских и других путујућих приредби са животињама, уз сагласност органа управе.
Уз захтјев из става 3 овог члана прилаже се и доказ о обезбијеђеној локацији, подаци о врстама и броју животиња и подаци о времену одржавања изложби, такмичења и циркуских и других путујућих приредби са животињама.
Заштита животиња које се користе за филмска и телевизијска снимања
Члан 36
Животиње се могу користи за снимање филмова и телевизијских емисија уз сагласност органа управе.
Сагласност из става 1 овог члана издаје се на основу захтјева који се подноси најмање седам дана прије почетка снимања.
Уз захтјев се прилаже попис свих животиња које ће се користити (врста и број), податак о досадашњем начину држања и кориштења животиња, сврха кориштења и адреса снимања.
ИХ. ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА КОЈЕ СЕ КОРИСТЕ У ЕКСПЕРИМЕНТИМА
Члан 37
Експерименте на животињама могу обављати високошколске и научно-истраживачке установе које су регистроване за обављање експеримената на животињама.
Члан 38
Експерименти на животињама могу се обављати ради:
1) истраживања болести и тјелесних тегоба или препознавања утицаја физиолошких и патолошких стања код људи или животиња;
2) истраживања и развоја лијекова и љековитих препарата намијењених заштити здравља људи и животиња;
3) испитивања квалитета, ефикасности и нешкодљивости лијекова, супстанци или производа;
4) испитивања производних и других особина животиња и начина њиховог унапрјеђивања за све врсте узгоја;
5) истраживања узрока и посљедица угрожавања околине;
6) испитивања штетности материјала или производа по људско или животињско здравље;
7) научних истраживања;
8) образовања.
Експерименти на животињама се могу вршити само ако се сврха истраживања не може постићи другим научним методама и ако се претпостављена бол, патња или повреда животиња може етички оправдати очекиваним резултатима који су од значаја за људе или животиње, односно науку.
Начин држања експерименталних животиња прописује Министарство.
Обиљежавање
Члан 39
Животиње које се користе за експерименте морају бити обиљежене у складу са прописом Министарства.
Одобрење за извођење експеримента
Члан 40
Експерименти на животињама могу се вршити на основу одобрења које издаје орган управе на основу захтјева.
Уз захтјев из става 1 овог члана прилаже се стручно мишљење Савјета за заштиту животиња (у даљем тексту: Савјет) о етичкој и научној оправданости обављања експеримента.
Одобрење из става 1 овог члана издаје орган управе на основу стручног мишљења Савјета.
Експерименти у образовне сврхе
Члан 41
Експерименти у образовне сврхе не могу се спроводити ако проузрокују бол, патњу, страх, стрес, повреду или смрт животиње.
У основним и средњим школама дозвољено је спровођење вјежби на живим животињама које су опсервативног карактера и које истичу значај и разноврсност живота животиња, специфичност, разноликост и љепоту њиховог изгледа и грађе, биолошке карактеристике, као и специфичности и карактеристике станишта, исхране, репродукције, понашања и утицаја на животну средину.
Члан 42
Високошколске установе, ради увјежбавања студената на основу наставних планова и програма, могу користити у образовне сврхе живе животиње ако им се не нарушава живот и добробит, односно физичка и психичка цјеловитост.
Остале интервенције на животињама, ради увјежбавања студената, спроводе се на животињским лешевима.
Наставним плановима и програмима из става 1 овог члана мора се дефинисати начин спровођења вјежби на живим животињама.
Члан 43
Високошколске и научно-истраживачке установе морају водити евиденцију о обављеним експериментима на животињама и спроведеним поступцима при производњи биолошких препарата и о броју употријебљених животиња.
Начин вођења евиденције прописује Министарство.
Члан 44
Извјештај о резултатима експеримената научно-истраживачке установе достављају Министарству, органу управе и Савјету у року од 30 дана од дана завршетка експеримента.
Годишњи извјештај о извршеним експериментима на животињама високошколске установе достављају Министарству, органу управе и Савјету за претходну годину, најкасније до 31. марта текуће године.
Забрана кориштења животиња за експерименте
Члан 45
Забрањено је кориштење животиња за експерименте и то за:
1) испробавање оружја, муниције или припадајућег прибора, ратне опреме као и дејства радијације;
2) истраживања или развоја дуванских производа и хемијских средстава за прање и дезинфекцију предмета опште употребе;
3) истраживања или развоја састојака, комбинација састојака и готових козметичких производа, осим у случају кад не постоје друге научне методе којима се замјењује кориштење животиња;
4) истраживања дејства алкохола и дрога, осим у случају кад не постоје друге научне методе којима се замјењује коришћење животиња.
X. САВЈЕТ
Састав и начин рада Савјета
Члан 46
Савјет оснива Влада.
Савјет има предсједника и шест чланова.
Савјет именује Влада, од којих шест чланова предлаже Министарство, а једног члана невладине организације за заштиту животиња.
Чланови Савјета именују се на период од пет година.
Чланови Савјета именују се из реда истакнутих јавних научних и стручних радника из области ветеринарске, медицинске, биолошке, фармацеутско-биохемијске и пољопривредне струке.
Рад Савјета је јаван.
Организација Савјета ближе се уређује пословником о раду.
Стручне и административно техничке послове за потребе Савјета обавља Министарство.
Надлежност
Члан 47
Савјет:
1) прати развој научних и стручних сазнања на подручју заштите животиња и предлаже начин побољшања заштите животиња у Црној Гори;
2) даје стручно мишљење по питањима етике и заштите животиња у поступцима употребе животиња за експерименте;
3) пружа стручну и научну подршку за унапрјеђење заштите добробити животиња;
4) иницира доношење, односно измјену прописа за заштиту добробити животиња;
5) доставља извјештај о стању и заштити животиња при вршењу експеримената и извјештај о свом раду Влади Црне Горе (у даљем тексту: Влада), најмање једном годишње;
6) остварује сарадњу са надлежним државним органима, органима управе и међународним институцијама у области размјене научних и стручних информација;
7) доноси пословник о свом раду;
8) врши и друге послове у складу са законом и пословником о раду.
ХИИ. ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР
Надлежни органи
Члан 48
Инспекцијски надзор над спровођењем овог закона врши орган управе.
Послове инспекцијског надзора из става 1 овог члана врше ветеринарски инспектори у складу са законом.
Овлашћења инспектора
Члан 49
Поред овлашћења инспектора утврђених законом којим се уређује инспекцијски надзор, ветеринарски инспектор има и овлашћења да:
1) врши преглед и контролу објеката и простора у којима се држе, односно репродукују животиње;
2) врши контролу промета, превоза, усмрћивања и клања животиња, спровођења експеримената, организације изложби, такмичења, циркуских и других представа са животињама;
3) врши контролу обезбијеђености услова за животиње у погледу држања и узгоја;
4) врши контролу испуњености услова пансиона и склоништа за кућне љубимце;
5) врши контролу испуњености и других услова у вршењу инспекцијског надзора.
Управне мјере и радње
Члан 50
Поред управних мјера и радњи утврђених законом којим се уређује инспекцијски надзор, ветеринарски инспектор има овлашћења и обавезу да:
1) наређује мјере за уклањање уочених неправилности у одређеном року;
2) забрани борбе између животиња и животиња и људи;
3) забрани спровођење захвата на животињама које не обавља ветеринар;
4) забрани усмрћивање животиња од стране лица које за то није стручно;
5) забрани утовар, претовар, истовар и превоз животиња ако нијесу испуњени услови за заштиту животиња;
6) привремено забрани клање које се обавља без омамљивања на начин прописан овим законом;
7) нареди отклањање неправилности у раду пансиона и склоништа у одређеном року;
8) привремено одузима документацију и предмете који у прекршајном поступку могу послужити као доказ;
9) привремено стави под надзор животињу која се налази у стању на основу којег се може закључити да животиња трпи бол, патњу или велики страх, да је поврјеђена или да би наставак њеног живота у истим условима био повезан са неотклоњивом боли, до отклањања неправилности;
10) нареди прекид експеримента или забрани извођење експеримента на животињама који се спроводи супротно овом закону или ако недостаци у вези са спровођењем експеримента нијесу отклоњени у прописаном року;
11) нареди отклањање неправилности у раду зоолошких вртова у одређеном року;
12) наређује и предузимање других мјера којима се обезбјеђује отклањање утврђених неправилности.
Уколико се неправилности из става 1 тачка 9 овог члана не отклоне у остављеном року, животиња може бити усмрћена о трошку власника или ако се ради о кућном љубимцу животиња се може уступити склоништу за напуштене животиње.
ХИИ. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 51
Новчаном казном од двадесетоструког до двјестаструког износа најниже цијене рада у Црној Гори казниће се за прекршај правно лице и предузетник, ако:
1) према животињи не поступа са пажњом доброг домаћина (члан 4 став 3);
2) не спријечи животињу да угрози живот, безбједност или имовину другог лица, односно живот и безбједност друге животиње (члан 4 став 5);
3) не пружи помоћ и не обезбиједи ветеринарску помоћ у случају повреде, болести и отежаног порођаја (члан 5);
4) напусти животињу, кућног љубимца или узгојену дивљу животињу или друге животиње које држи под надзором (члан 8 став 1 тачка 1);
5) узгаја, односно репродукује животиње тако да трпе бол, патњу, страх и намјерно их повређује (члан 8 став 1 тачка 3);
6) повећава агресивност животиња селекцијом или другим методама (члан 8 став 1 тачка 4);
7) хушка животиње на друге животиње или човјека или их дресира на агресивност (члан 8 став 1 тачка 5);
8) обучава животиње за борбу, организује борбе животиња или борбе између животиња и људи, учествује у њима, посјећује их и оглашава и организује клађење и учествује у клађењу (члан 8 став 1 тачка 6);
9) даје живе животиње као награде у играма на срећу (члан 8 став 1 тачка 7);
10) користи техничке уређаје, помоћна средства или направе којима се у облику казне утиче на понашање животиња, укључујући бодљикаве огрлице или средства за дресуру употребом електричне струје или хемијских материја, осим при дресури службених и ловачких паса, у складу са законом (члан 8 став 1 тачка 8);
11) организује трке паса на тврдим подлогама (члан 8 став 1 тачка 9);
12) даје стимулансе или друге недопуштене материје животињама како би се побољшао њихов наступ на спортским такмичењима и на представама (члан 8 став 1 тачка 10);
13) користи недопуштене стимулансе и материје у сврху бржег раста и прираста животиња (члан 8 став 1 тачка 11);
14) користи животиње за циркуске и друге представе, филмска и телевизијска снимања, рекламне поруке или оглашавања, изложбе или такмичења, уколико се при томе присиљава на неприродно понашање или се код животиња изазива бол, патња, повреда или страх (члан 8 став 1 тачка 12);
15) присиљава животиње на понашање које код њих изазива бол, патњу, повреду или страх, односно навикавање животиње на неприродне и самоуништавајуће облике понашања (члан 8 став 1 тачка 13);
16) излаже животиње неповољним температурама и временским условима, супротно зоохигијенскиих стандардима за поједину врсту или недостатку кисеоника, чиме се изазива бол, патња, повреде или страх (члан 8 став 1 тачка 14);
17) даје животињама храну или материје чије узимање узрокује бол, патњу, повреде, страх или смрт (члан 8 став 1 тачка 15);
18) присиљава животиње на узимање одређених материја или хране, уколико то не одреди ветеринар у ветеринарско-здравствене сврхе или ако није научно оправдано (члан 8 став 1 тачка 16);
19) занемарује животиње с обзиром на њихово здравље, смјештај, исхрану и његу (члан 8 став 1 тачка 17);
20) живим животињама одсијеца осјетљиве дијелове тијела, осим у сврху заштите здравља животиња те у зоотехничке или експерименталне сврхе (члан 8 став 1 тачка 18);
21) употребљава недопуштене замке за хватање животиња (члан 8 став 1 тачка 19);
22) храни животиње другим живим животињама, осим ако је то неизбјежно или је то једини начин за исхрану те животиње (члан 8 став 1 тачка 20);
23) употребљава живе животиње као мамце у лову или за обуку животиња (члан 8 став 1 тачка 21);
24) ограничи кретање животињама на начин који им узрокује бол, патњу, повреде или страх (члан 8 став 1 тачка 22);
25) омамљује, коље или убија животиње у ритуалне сврхе (члан 8 став 1 тачка 23);
26) пушта у дивљину репродуковану, односно припитомљену дивљу животињу ако претходно није припремљена за преживљавање у таквом животном простору (члан 8 став 1 тачка 24);
27) репродукује животиње са насљедним поремећајима који угрожавају њену добробит или добробит њеног потомства и репродукује животиње које нијесу достигле полну зрелост (члан 8 став 1 тачка 25);
28) подвргава, омогућава или допушта подвргавање животиње интервенцији, која се спроводи без стручне бриге и хуманости и супротно правилима добре ветеринарске праксе (члан 8 став 1 тачка 26);
29) обавља захвате супротно чл. 9 и 10 овог закона;
30) не обезбиједи животињи услове из члана 11 ст. 1 и 2 овог закона;
31) прода животињу лицу млађем од 16 година (члан 11 став 3);
32) не обилази животиње које се држе затворене најмање једном дневно (члан 11 став 5);
33) објекти нијесу изграђени и опремљени у складу са чланом 12 овог закона;
34) животиње немају на располагању простор који одговара њиховим физиолошким и етолошким потребама ( члан 13);
35) не обезбиједи приступ довољним количинама хране и воде на начин прилагођен њиховој врсти (члан 14);
36) не смјести обољеле или повријеђене животиње у складу са чланом 15 став 1 овог закона;
37) усмрти животињу на јавном мјесту супротно члану 16 став 4 овог закона;
38) усмрти животињу без претходног омамљивања (члан 16 став 7 и члан 19);
39) поступа са животињама у кланици супротно члану 20 овог закона;
40) закоље животињу, а није извршен ветеринарски преглед прије клања, није омамљена на прописан и стручан начин и наставити обраду закланих животиња а искрварење није у потпуности завршено (члан 21);
41) не обезбиједи услове за кућног љубимца из члана 22 овог закона;
42) не испуњава услове за репродукцију, обуку, продају кућних љубимаца и екстеријерно уљепшавање из чл. 23 и 24 овог закона;
43) не пријави нестанак животиње склоништу и не преда пронађену дивљу животињу у складу са чланом 25 овог закона;
44) пансион и склониште за кућне љубимце не испуњава услове из члана 26 овог закона;
45) поступа супротно члану 27 став 1 овог закона;
46) репродукује и држи опасне животиње супротно члану 29 овог закона;
47) обавља превоз животиња супротно члану 30 овог закона;
48) не обезбиједи услове превоза из члана 31 овог закона;
49) не испуњава ветеринарско-санитарне услове и није регистрован за обављање превоза животиња (члан 32);
50) зоолошки врт, прихватилиште, односно одгајалиште за дивље животиње не посједује рјешење о испуњености ветеринарско санитарних услова из члана 33 ст. 1, 2 и 3 овог закона;
51) не обезбиједи услове, предузме мјере и не води евиденцију из члана 34 овог закона;
52) организује, а не посједује дозволу за организовање изложби, такмичења, циркуских и других представа са животињама (члан 35 ст.1 и 4);
53) на изложби или такмичењу учествују животиње на којима је обављена било која од интервенција из члана 10 става 1 (члан 35 став 2);
54) држи, односно репродукује и користи дивље животиње за изложбе и такмичења (члан 35 став 3);
55) користи животиње за филмска и телевизијска снимања супротно члану 36 овог закона;
56) експерименте на животињама спроводи супротно чл. 37 и 38 овог закона;
57) не обиљежи животиње у складу са чланом 39 овог закона;
58) изводи експерименте на животињама без одобрења (члан 40);
59) се експеримент у образовне сврхе изводи тако да проузрокује бол, патњу, стрес, повреду или смрт животиње (члан 41);
60) високошколске и научно-истраживачке установе не воде евиденције из члана 43 овог закона;
61) високошколске и научно-истраживачке установе не доставе извјештај о резултатима експеримената у складу са чланом 44 овог закона;
62) користи животиње за експерименте из члана 45 овог закона.
За прекршај из става 1 овог члана казниће се физичко лице и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од десетоструког до двадесетоструког износа најниже цијене рада у Црној Гори.
Члан 52
У случају поновљеног прекршаја из члана 51 став 1 тач. 27, 39, 40, 42, 44, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 54 и 62 овог закона правном лицу, предузетнику и физичком лицу може се изрећи и заштитна мјера забране обављања дјелатности у трајању од једног мјесеца до шест мјесеци.
ХИИИ. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 53
Прописи за спровођење овог закона донијеће се у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 54
Савјет из члана 46 овог закона основаће се у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 55
Привредна друштва, предузетници, друга правна и физичка лица која се баве држањем, односно репродукцијом, прометом, превозом, спровођењем експеримента, клањем животиња дужни су да своје пословање ускладе са овим законом, најкасније у року од двије године од дана ступања на снагу овог закона.
Јединице локалне самоуправе обезбједиће склоништа за животиње у року од двије године од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 56
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи члан 54 Закона о ветеринарству ("Службени лист РЦГ" бр. 11/04 и 27/07).
Члан 57
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу Црне Горе".
СУ-СК Број 01-796/7-07
Подгорица, 12. фебруара 2008. године
Скупштина Црне Горе
Предсједник,
Ранко Кривокапић, с.р
Указ о проглашењу Закона о заштити добробити животиња
Проглашавам Закон о заштити добробити животиња, који је донијела Скупштина Црне Горе на сједници другог ванредног засиједања у 2008. години, дана 12. фебруара 2008. године.
Број: 01-286/2
Подгорица, 21. фебруара 2008. године
Предсједник Црне Горе,
Филип Вујановић, с.р.
Закон о заштити добробити животиња
Закон је објављен у "Службеном листу ЦГ", бр. 14/2008 од 29.2.2008. године.
И. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Предмет закона
Члан 1
Овим законом уређују се права, обавезе и одговорности физичких и правних лица за заштиту добробити животиња у погледу заштите животиња од мучења, при држању и узгоју, усмрћивању и клању, при обављању захвата на животињама, превозу и вршењу експеримената, правила поступања са животињама, као и друга питања од значаја за заштиту добробити животиња.
Примјена закона
Члан 2
Овај закон односи се на све животиње, а нарочито на:
1) животиње које се узгајају и репродукују ради производње хране, вуне, коже, крзна и у друге привредне сврхе (у даљем тексту: животиње за производњу);
2) кућне љубимце;
3) напуштене, изгубљене и опасне животиње;
4) животиње у зоолошким вртовима, прихватилиштима или одгајалиштима;
5) животиње у циркусима и другим представама;
6) животиње које се користе у експериментима.
Овај закон не примјењује се на ембрионалне и феталне развојне стадијуме животиња.
Овај закон не примјењује се на газдовање ловиштима, осим на узгој и држање животиња које се користе за помоћ у лову.
Овај закон не примјењује се на узгој риба и риболов.
Значење израза
Члан 3
Поједини изрази употријебљени у овом закону имају сљедеће значење:
1) животиња је сваки кичмењак, осим човјека, који је у стању да осјети бол, патњу, страх и стрес;
2) животиње за производњу су животиње које се узгајају и репродукују ради производње хране, вуне, коже, крзна и у друге привредне сврхе;
3) животиње чији опстанак зависи непосредно од човјека су животиње за производњу, експерименталне животиње, кућни љубимци и животиње које се држе у циркусима, зоолошким вртовима, прихватилиштима, односно одгајалиштима;
4) изгубљена животиња је животиња коју је држалац изгубио мимо своје воље;
5) напуштена животиња је животиња која нема дом или се налази изван њега, лишена бриге и његе држаоца, коју је он свјесно напустио;
6) кућни љубимци су животиње које се узгајају или одгајају ради рекреације, заштите или помоћи човјеку (пси, домаће мачке, егзотичне и украсне птице, мали глодари, тераријумске, акваријумске и друге животиње);
7) објекти за продају кућних љубимаца су радње у којима се врши продаја кућних љубимаца, хране и опреме за кућне љубимце;
8) објекат за хигијену и екстеријерно уљепшавање животиња је објекат за хигијену и уљепшавање коже, длаке и ноктију животиња;
9) опасна животиња је животиња која може угрозити околину, односно човјека због своје нарави или агресивности;
10) одгајивачница за кућне љубимце је објекат у којем се кућни љубимци држе и репродукују у комерцијалне сврхе;
11) склониште за напуштене животиње (кућне љубимце) је простор са објектима у којем се привремено или трајно смјештају пронађене (напуштене и изгубљене) животиње на даљњу бригу и могуће удомљавање;
12) пансион за кућне љубимце је мјесто са објектима у којем држалац, уз новчану накнаду, привремено смјешта кућног љубимца;
13) радне животиње су животиње које се користе за помоћ човјеку (пси који служе за чување лица и имовине, помоћ особама са инвалидитетом, у лову, коњи и друге животиње којима се човјек служи);
14) службене животиње су животиње које су обучене и користе се за обављање послова појединих државних органа (службени коњи и пси);
15) стране (алохтоне) животињске врсте су животињске врсте које живе у еколошком систему различитом од система из којег потичу;
16) експериментална животиња је сваки живи кичмењак, осим човјека, бескичмењаци, њихови развојни облици, намијењена за извођење експеримента;
17) експеримент је сваки захват или поступак на животињама који се обавља у научно истраживачке или образовне сврхе којим се животињи може проузроковати бол, патња, трајне повреде или смрт;
18) зоолошки врт је простор са објектима гдје се држе, односно репродукују домаће и дивље животиње, ради очувања угрожених врста и приказивања јавности најмање седам дана годишње у сврху унапређења биолошког образовања и васпитања човјека;
19) циркуси су представе са животињама које организују правна или физичка лица у којима учествују животиње, ради забаве публике;
20) држалац животиње је привредно друштво, предузетник, односно друго правно и физичко лице које је власник животиње, односно лице које је овлашћено од стране власника за трајно или привремено чување животиње, осим превозника;
21) превозник је привредно друштво или предузетник које превози животиње;
22) превоз је кретање, односно путовање животиња од мјеста одласка до мјеста дестинације, укључујући утовар, истовар и смјештај;
23) превозна средства су друмска и жељезничка возила, бродови и авиони (ваздухоплови) која се користе за превоз животиња;
24) пратилац животиње је лице које је одговорно за заштиту живота и добробити животиња током превоза;
25) пажња доброг домаћина је обезбјеђивање услова животињи који задовољавају њене животне потребе (довољне количине квалитетне хране и воде, простора за кретање, одмор и заклон, одговарајуће микроклиматске и хигијенске услове живота, очување физичке, психичке и генетске цјеловитости, предузимање и спровођење превентивних, дијагностичких, хигијенских, терапеутских и других мјера ради очувања здравственог стања животиње, спрјечавање настанка повреда, болести различитих узрока, стреса, бола, патње, страха и смрти);
26) добра ветеринарска пракса (у даљем тексту: ДВП) су стандарди етичког и професионалног понашања ветеринара;
27) захват је свака интрвенција која се спроводи на животињи којим се спречавају или лијече болести и повреде, односно мијења физичка, психичка или генетичка цијеловитост животиње;
28) аналгезија је поступак смањења или искључења осјећаја бола код животиња, који се спроводи аналгетицима, без губитка свијести;
29) анестезија је поступак искључења осјећаја бола код животиње који се спроводи локалним или општим анестетицима;
30) омамљивање је обавезни поступак који се спроводи прије клања или усмрћивања животиња који изазива тренутни губитак свијести који траје до смрти;
31) усмрћивање је поступак којим се животињи одузима живот;
32) клање је начин усмрћивања животиња искрварењем, након омамљивања, ради производње хране;
33) обредно клање је клање животиња без претходног омамљивања које обавља лице овлашћено од вјерске заједнице регистроване у Црној Гори.
ИИ. ЗАШТИТА ДОБРОБИТИ ЖИВОТИЊА
Брига о животињама
Члан 4
Право држања животиња има свако лице које испуњава услове за заштиту живота и добробити животиња, у складу са овим законом.
Свако лице је обавезно да се стара о животињама, а нарочито о животињама чији опстанак зависи непосредно од њега.
Држалац животиње дужан је да поступа према животињи са пажњом доброг домаћина и да животињи обезбиједи животне услове који одговарају њеној врсти, раси, полу, старости као и физичким, биолошким и производним специфичностима, особинама у понашању, односно здравственом стању животиње.
Држалац животиње одговоран је за живот и добробит животиње, као и за штету коју она може нанијети другим лицима или животињама.
Држалац животиње дужан је да спријечи животињу да угрози живот, безбједност или имовину другог лица, односно живот и безбједност друге животиње.
Обавеза пружања помоћи
Члан 5
Лице које повриједи животињу мора јој пружити помоћ, а уколико није у могућности да само пружи помоћ, дужно је да обезбиједи пружање помоћи животињи.
Држалац животиња дужан је обезбиједити ветеринарску помоћ у случају повреде, болести и отежаног порођаја животиње.
Забрана мучења и убијања животиња
Члан 6
Забрањено је мучити и без разлога убијати животиње.
Мучење животиња
Члан 7
Мучење животиња је:
1) ускраћивање основних животних потреба (хране, воде, удобног смјештаја, односно склоништа, простора за одмор и обављање физиолошких потреба, хигијене и здравствене заштите);
2) физичко малтретирање (ударање, вјешање, везање петарди и других пиротехничких средстава за животиње, присилно гоњење, присиљавање на прекомјерни рад који превазилази издржљивост животиња);
3) гушење или утапање животиња;
4) излагање отвореној ватри, хемијским средствима која могу нанијети бол животињи или је усмртити;
5) подвргавање психичком злостављању и малтретирању (онемогућавањем да задовољи своје основне потребе у понашању, испољи основне облике понашања, искористи простор за одмор и заклон, разјаривање животиње примјеном физичке силе, другим животињама или надражајима који јој нису својствени, наношењем страха, патње и проузроковањем осјећаја несигурности, као и спрјечавањем да успостави везу са животињама исте врсте) којим се нарушава психичка цјеловитост животиње и које проузрокује промјене и поремећаје у понашању;
6) извођење захвата и експеримената супротно овом закону.
Забрањени поступци ради заштите животиња
Члан 8
Забрањено је:
1) напуштати домаћу животињу, кућног љубимца или узгојену дивљу животињу и друге животиње које се држе под надзором;
2) усмрћивање животиња, осим у случајевима и на начин прописан овим законом;
3) узгајати животиње на начин да трпе бол, патњу и страх и намјерно их повређивати;
4) повећавати агресивност животиња селекцијом или другим методама;
5) хушкати животиње на друге животиње или човјека или их дресирати на агресивност, осим при дресури службених паса под вођством оспособљених особа;
6) обучавати животиње за борбе, организовати борбе животиња или борбе између животиња и људи, учествовати у њима, посјећивати их, оглашавати и организовати клађење и учествовати у клађењу;
7) давати живе животиње као награде у играма на срећу;
8) користити техничке уређаје, помоћна средства или направе којима се у облику казне утиче на понашање животиња, укључујући бодљикаве огрлице или средства за дресуру употребом електричне струје или хемијских материја, осим при дресури службених и ловачких паса, у складу са законом;
9) организовати трке паса на тврдим подлогама;
10) давати стимулансе или друге недопуштене материје животињама како би се побољшао њихов наступ на спортским такмичењима и на представама;
11) користити недопуштене стимулансе и материје у сврху бржег раста и прираста животиња;
12) користити животиње за циркуске и друге представе, филмска и телевизијска снимања, рекламне поруке или оглашавања, изложбе или такмичења, уколико се при томе присиљава на неприродно понашање или се код животиња изазива бол, патња, повреда или страх;
13) присиљавати животиње на понашање које код њих изазива бол, патњу, повреду или страх, односно навикавање животиње на неприродне облике понашања;
14) излагати животиње неповољним температурама и временским условима, супротно зоохигијенским стандардима за поједину врсту или недостатку кисеоника;
15) давати животињама храну или материје чије узимање узрокује бол, патњу, повреде, страх или смрт;
16) присиљавати животиње на узимање одређених материја или хране, уколико то не одреди ветеринар у ветеринарско-здравствене сврхе или ако није научно оправдано;
17) занемаривати животиње с обзиром на њихово здравље, смјештај, исхрану и његу;
18) живим животињама одсијецати осјетљиве дијелове тијела, осим у сврху заштите здравља животиња, у зоотехничке или експерименталне сврхе;
19) употребљавати недопуштене замке за хватање животиња;
20) хранити животиње другим живим животињама, осим ако је то неизбјежно или је то једини начин за исхрану те животиње;
21) употребљавати живе животиње као мамце у лову или за обуку животиња;
22) ограничавати кретање животињама на начин који им узрокује бол, патњу, повреде или страх;
23) омамљивати, клати или убијати животиње у ритуалне сврхе;
24) пустити у дивљину репродуковану, односно припитомљену дивљу животињу ако претходно није припремљена за преживљавање у таквом животном простору, у складу са законом;
25) репродуковати животиње са наследним поремећајима који угрожавају њену добробит или добробит њеног потомства, осим у случају изазваних мутација, у складу са овим законом, као и репродукција животиња које нијесу достигле полну зрелост;
26) подвргавање, омогућавање или допуштање подвргавања животиње интервенцији, која се спроводи без стручне бриге и хуманости и супротно правилима добре ветеринарске праксе.
Услове и начин дресуре службених паса и коња прописује министарство надлежно за унутрашње послове у сарадњи са министарством надлежним за одбрану и министарством надлежним за послове ветеринарства (у даљем тексту: Министарство).
ИИИ. ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА ПРИ ОБАВЉАЊУ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ И ЗООТЕХНИЧКИХ ЗАХВАТА
Члан 9
Захват на животињи којим се нарушава физичка, психичка, односно генетска цјеловитост животиње може обављати само ветеринар, а у научноистраживачке и биомедицинске сврхе и овлашћени научни радник, у складу са овим законом.
Хируршки и зоотехнички захвати на животињама, осим у случајевима из става 3 овог члана, морају се обављати уз примјену анестезије, а у постоперативном току аналгезије, у складу са правилима ветеринарске струке.
Захвати на животињама без употребе анестезије могу се обављати у сљедећим случајевима:
1) ако анестезија може изазвати смрт животиње;
2) при обиљежавању животиња;
3) при спровођењу одређених дијагностичких поступака-испитивања у складу са правилима струке;
4) ако анестезија проузрокује већи бол него што га изазива сам захва ;
5) ако је контраиндикована експерименталним резултатима који се експериментом желе утврдити.
Захвати и поступци везани за захвате на животињама које обавља ветеринар морају бити у складу са добром ветеринарском праксом (ДВП).
Забрана извођење захвата на животињама
Члан 10
Забрањено је обављати захвате на животињама ради промјене спољашњости или идентитета животиње, прикривања тјелесних мана и старости, односно вршити дјелимичну или потпуну ампутацију појединих дијелова животињског тијела, а нарочито:
1) сјечење и скраћивање репа код свих животиња, осим код прасади млађих од осам дана;
2) сјечење ушне шкољке;
3) одстрањивање гласних жица (девокализација);
4) сјечење канџи са чланцима прстију и уклањање отровног зуба;
5) болно поткивање копитара;
6) скраћивање кљуна живини, осим ако се врши са намјером да се спријече већи губици и обољења при држању, односно репродукцији;
7) кастрација овнова са еластичним прстеном;
8) интервенције на полним органима мужјака, осим кастрације;
9) жигосање оваца и говеда;
10) сјечење језика теладима;
11) сјечење рогова теладима и јарадима;
12) онеспособљавање пјетлова да се оглашавају кукурикањем;
13) интервенције на живини које их спрјечавају да користе крила, осим скраћивање крилних пера;
14) којима се код живине утиче на слабљење вида.
Изузетно од става 1 овог члана, захвати на животињама могу се обављати у сљедећим случајевима:
1) ради здравствене заштите, односно спрјечавања угрожавања живота и добробити животиње;
2) у научноистраживачке и биомедицинске сврхе, у складу са законом;
3) ради контроле популације животиња (стерилизација);
4) ради обиљежавања напуштених животиња, засијецањем ушне шкољке;
5) у зоотехничке сврхе уколико се таквим поступком спрјечава бол, патња и самоповређивање животиња или повређивање других животиња и из сигурносних разлога.
ИВ. ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ПРИ ДРЖАЊУ И УЗГОЈУ
Обавезе држаоца животиња
Члан 11
Држалац животиња дужан је да обезбиједи животињама:
1) храну и воду према њиховим физиолошким потребама;
2) његу и здравствену заштиту;
3) смјештај у објекат са довољно свјетлости, топлоте и простора;
4) хигијену простора;
5) заштиту од утицаја временских прилика и природних непријатеља.
Животиње које привремено или трајно нијесу смјештене у објектима морају бити заштићене од неповољних временских услова и других опасности за здравље и живот.
Држалац животиње не може бити лице млађе од 16 година и њему се не може продати или поклонити животиња.
Уколико лице млађе од 16 година посједује животињу, држалац животиње сматра се родитељ или старатељ тог лица.
Животиње које се држе затворене држалац је дужан обилазити, најмање једном дневно.
Изградња и опрема објеката
Члан 12
Материјал који се користи за изградњу објеката и опрема у објектима са којима животиње долазе у додир не смију бити опасни за животиње и дјеловати штетно на њихово здравље и морају бити изграђени тако да се могу лако чистити, прати, а по потреби и дезинфиковати.
Објекти и простори за смјештај животиња и опрема морају бити изграђени тако да немају оштрих углова, ивица или избочина који би могли повриједити животиње.
Аутоматска и механичка опрема која се користи за држање животиња мора се редовно контролисати, најмање једном дневно.
Ближе услове које морају испуњавати објекти и опрема за држање и узгој животиња за производњу и начин држања прописује Министарство.
Кретање животиња
Члан 13
Животиње морају имати на располагању простор који одговара њиховим физиолошким и етолошким потребама.
Животињи којој је ускраћена слобода кретања мора се обезбиједити смјештајни простор у којем без тешкоће може да легне и устане, испружи предње и задње ноге тј. слободно се протегне и да се на истој површини и у истом простору, без савијања трупа и главе, може слободно окренути у стајаћем и у лежећем положају око своје уздужне осе.
Храњење и напајање
Члан 14
Животиње морају имати приступ довољним количинама воде одговарајућег квалитета у складу са њиховим потребама.
Објекти у којима се држе животиње морају бити опремљени тако да животиње могу узимати храну и воду на начин примјерен њиховој врсти.
Простор у објекту и опрема за храњење и напајање мора се редовно одржавати, односно чистити.
Њега у случају болести или повреде
Члан 15
Држалац животиње дужан је обољеле или повријеђене животиње смјестити у складу са њиховим потребама, а уколико је неопходно и у посебне просторије или објекте и обезбједити им ветеринарско-здравствену заштиту.
За животиње се мора бринути довољан број оспособљених лица или лица која посједују једнако вриједно искуство.
В. ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА ПРИ УСМРЋИВАЊУ И КЛАЊУ
Заштита животиња при усмрћивању
Члан 16
Животиња се може усмртити само из оправданих разлога и под одређеним околностима.
Усмрћивање животиња се може спровести, ако:
1) лијечење животиња траје дуго, а исход лијечења је неизвјестан;
2) животињи због старости отказују основне животне функције;
3) је неизљечиво болесна, повријеђена, тјелесно деформисана или на други начин патолошки онеспособљена тако да опоравак животиње није могућ и живот за њу представља извор сталног бола, патње, страха и стреса;
4) се спрјечава ширење, сузбијање и искорјењивање заразне болести у складу са законом;
5) је животиња опасна за околину, односно не може се прилагодити условима у заточеништву, а њено пуштање на слободу представља опасност за људе, друге животиње и животну средину;
6) се спроводи ради сузбијања штеточина, а на други начин се не може спровести;
7) је потребно ради одржавања природне равнотеже у ловишту, у складу са законом;
8) је потребно обезбједити производе животињског поријекла за исхрану људи и друге привредне сврхе;
9) се користи у научноистраживачке и биомедицинске сврхе, у складу са овим законом.
Забрањено је усмрћивати животиње:
1) примјеном физичке силе - гушењем, дављењем, батинањем и сл.;
2) употребом отровних супстанци или љекова који нијесу намијењени за те сврхе према упутству произвођача;
3) примјеном електричне струје на начин који не доводи до тренутног губитка свијести;
4) усмрћивање моторним возилима;
5) употребом оружја, осим у случајевима утврђеним законом;
6) другим сличним методама;
7) у ритуалне сврхе.
Животиње се не смију усмрћивати на јавним мјестима, осим у ловиштима у складу са законом, када је неопходно да се животиња лиши непотребног бола и патње, а њен опоравак, услијед повреда и здравственог стања, није могућ и ради спријечавања ширења, сузбијања и искоријењивања заразних болести.
Животиње може усмртити само ветеринар или ветеринарски техничар под надзором ветеринара, осим у случајевима:
- усмрћивања - клања животиња које се узгајају и држе ради производње хране;
- усмрћивања животиња у сврху образовања и извођења експеримента;
- сузбијања штеточина;
- усмрћивања животиња које трпе неотклонив бол.
Усмрћивање се врши на начин којим се обезбјеђује потпуни губитак свијести или тренутна смрт.
Усмрћивање животиња обавља се уз претходно омамљивање, послије којег слиједи поступак који проузрокује сигурну смрт без могућности опоравка животиње.
Усмрћивање животиња супротно овом члану сматраће се мучењем животиња.
Усмрћивање животиња врши се средствима посебне намјене.
Поступање са животињом која трпи неотклонив бол
Члан 17
Држалац без одлагања мора усмртити животињу која трпи јак и неотклонив бол који је наступио као посљедица више силе.
Заштита животиња за производњу при усмрћивању и клању
Члан 18
Приликом клања животиња за производњу мора се прије искрвављења извршити омамљивање којим се проузрокује тренутни губитак свијести.
Изузетно од става 1 овог члана, животиње за производњу се могу клати без претходног омамљивања у слиједећим случајевима:
1) клање живине и кунића у домаћинству за сопствену употребу, на начин и средствима која доводе до тренутне смрти;
2) принудног клања ради прекида патолошког стања животиње које може довести до угинућа, због тешких повреда насталих усљед несреће или из других здравствених разлога, ако нема услова за омамљивање;
3) обредно клање.
Ближе услове за заштиту животиња за производњу при клању, начин и средства за омамљивање и усмрћивање животиња, као и начин оспособљавања лица из члана 20 став 6 овог закона прописује Министарство.
Омамљивање животиња
Члан 19
Омамљивањем се животиње морају довести у стање губитка свијести и у том стању заклати.
Омамљивање се не смије вршити ако није могуће одмах након омамљивања животиње заклати -искрварити.
Животиње које служе за производњу крзна усмрћују се након омамљивљања, без клања.
Забрањена је употреба средстава (бодеж, чекић, сјекира и сл.) и примјена поступака за омамљивање којима се животињама наноси непотребан бол, патња, повреда и страх.
Поступање са животињама у кланици
Члан 20
Истовар животиња и кретање животиња унутар круга кланице мора се обавити на начин да се животиње поштеде узнемирености, страха, патњи и болова, уз употребу одговарајуће опреме.
Животиње се након истовара морају смјестити у одговарајуће просторе или просторије за смјештај животиња тако да су заштићене од неповољних климатских прилика и мора им се обезбједити довољна количина воде за напајање.
Животиње које нијесу заклане у року од 12 сати од њиховог доласка на кланицу морају се хранити умјереним количинама хране у одговарајућим интервалима.
Животиње се морају омамити непосредно прије клања.
Приликом спутавања животиња не смију се користити средства која проузрокују бол и патњу, односно не смију им се везати задње ноге, качити животиње прије омамљивања, односно прије искрварења у случају обредног клања и сл., осим живине и зечева који се могу окачити ради клања, под условом да се након качења одмах омаме.
Премјештање, смјештај и бригу о животињама у кланици, спутавање, омамљивање и клање или усмрћивање животиња могу обављати само оспособљена лица.
Аутоматска и механичка опрема-средства за истовар, спутавање, омамљивање, усмрћивање-клање животиња мора се редовно одржавати и контролисати.
Члан 21
Забрањено је:
1) животињу клати ако није извршен ветеринарски преглед прије клања;
2) клање ако животиња није омамљена на прописан и стручан начин, осим у случају обредног клања или ако је животиња у агонији;
3) наставити обраду закланих животиња ако искрварење није у потпуности завршено.
ВИ. ЗАШТИТА КУЋНИХ ЉУБИМАЦА
Члан 22
Држалац кућног љубимца дужан је да кућном љубимцу обезбиједи удобан смјештај, бригу и његу у складу са врстом, расом, полом, старости, физичким и биолошким специфичностима и потребама у понашању и здравственим стањем животиње.
Држалац кућних љубимаца дужан је да обезбиједи контролу размножавања и да брине о младунчадима кућних љубимаца, а у случају неконтролисаног размножавања када не жели или није у могућности да брине о младунчадима, дужан је да сноси трошкове њиховог збрињавања.
Држалац кућног љубимца дужан је да уклони измет свог кућног љубимца са јавних површина.
Члан 23
Узгој кућних љубимаца намијењених репродукцији у комерцијалне сврхе са три и више расплодних женки може се вршити у одгајивачницама које испуњавају услове у погледу објекта, опреме и услове неопходне за заштиту добробити животиња.
Обука паса може се вршити у објектима који испуњавају прописане услове.
Испуњеност услова из ст. 1 и 2 овог члана утврђује орган управе надлежан за послове ветеринарства (у даљем тексту: орган управе).
Орган управе води регистар одгајивачница и објеката за обуку паса из ст. 1 и 2 овог члана.
Ближе услове из ст. 1 и 2 овог члана и начин вођења регистра из става 4 овог члана прописује Министарство.
Заштита кућних љубимаца у објектима за продају и објектима за хигијену и екстеријерно уљепшавање животиња
Члан 24
Продаја кућних љубимаца и екстеријерно уљепшавање може се вршити у објектима који испуњавају ветеринарско - санитарне услове и услове неопходне за заштиту добробити животиња.
Орган управе води регистар објеката за продају кућних љубимаца и објеката за екстеријерно уљепшавање и утврђује испуњеност услова из става 1 овог члана.
У објектима за продају кућних љубимаца и објектима за хигијену и екстеријерно уљепшавање животиња мора бити запослено лице оспособљено за бригу о животињама.
У објектима за продају кућних љубимаца запослено лице је дужно да издаје писано упутство о начину држања животиња које продаје и да води евиденцију о лицима којима су животиње продате.
Продаја кућних љубимаца забрањена је лицима млађим од 16 година без сагласности родитеља или старатеља.
Животиње за продају морају потицати из регистрованих објеката или од регистрованих држалаца.
Ближе услове из става 1 овог члана, начин вођења регистра из става 2 овог члана и начин оспособљавања лица из става 3 овог члана прописује Министарство.
Заштита напуштених и изгубљених животиња (кућних љубимаца)
Члан 25
Држалац изгубљеног кућног љубимца дужан је нестанак пријавити склоништу за напуштене животиње.
Лице које нађе напуштену или изгубљену животињу (кућног љубимца) дужно је обавијестити склониште за напуштене животиње.
Трошкове смјештаја у склоништу плаћа држалац животиња ако је познат или се накнадно утврди.
Пронађена дивља животиња може се предати најближем ловачком друштву ради њеног враћања у природу или најближем зоолошком врту који је опремљен за њено смјештање. Уколико зоолошки врт није у могућности да прими животињу, животиња се може усмртити.
Ако је пронађена заштићена врста дивље животиње, обавјештава се орган надлежан за заштиту природе.
Привремени смјештај кућних љубимаца
Члан 26
Привремени смјештај кућних љубимаца су пансиони и склоништа за напуштене животиње (кућне љубимце).
Пансионе и склоништа могу оснивати привредна друштва и предузетници, односно друга правна лица на локацијама на којима смјештај животиња неће нарушавати јавни ред и мир.
Објекти за привремени смјештај кућних љубимаца из става 1 овог члана морају испуњавати ветеринарско-санитарне услове.
У објектима из става 1 овог члана мора бити запослено лице оспособљено за бригу о животињама.
У објектима за привремени смјештај мора се обезбиједити здравствена заштита животиња.
О коришћењу услуга пансиона закључује се уговор у писаној форми између даваоца услуга и корисника.
Корисник је обавезан да прије почетка коришћења услуга пансиона поднесе на увид потврду о здравственом стању и о вакцинацији кућног љубимца.
Орган управе води регистар објеката за привремени смјештај и утврђује испуњеност услова из става 3 овог члана.
Ближе услове које морају испуњавати пансиони и склоништа из става 3 овог члана, начин оспособљавања лица из става 4 овог члана и начин вођења регистра прописује Министарство.
Оснивање склоништа за напуштене животиње (кућне љубимце)
Члан 27
Склониште за напуштене животиње (кућне љубимце) дужно је да:
1) прима пријаве о напуштеним и изгубљеним животињама;
2) организује самостално или у сарадњи са јединицама локалне самоуправе, сакупљање и превожење изгубљених и напуштених животиња до склоништа;
3) преузме напуштену и изгубљену животињу и обезбједи јој смјештај;
4) обезбиједи ветеринарско-здравствену заштиту животиња;
5) тражи држаоце напуштених и изгубљених кућних љубимаца или удомљава кућне љубимце;
6) води евиденције о пронађеним животињама и њиховом збрињавању или усмрћивању.
Уколико држалац кућног љубимца није поднио захтјев за његово враћање у року од 15 дана од дана пријема у склониште, кућни љубимац се може удомити.
Лице које удоми пронађену животињу дужно је потписати изјаву о удомљавању.
Ако се кућни љубимац у року од 30 дана од дана смјештања у склониште не удоми или не збрине на други начин може се усмртити.
Начин вођења евиденције из става 1 тачка 6 овог члана прописује Министарство.
Подаци из евиденције су јавни.
Услове и начин држања кућних љубимаца, начин поступања са напуштеним и изгубљеним животињама (кућним љубимцима), начин збрињавања и контроле њиховог размножавања прописује надлежни орган локалне самоуправе.
Члан 28
Ако није основано склониште за напуштене животиње (кућне љубимце) у складу са чланом 26 став 2 овог закона, његово оснивање и рад финансира једна или више јединица локалне самоуправе у складу са њиховим потребама.
Сакупљање напуштених и изгубљених животиња организују и финансирају јединице локалне самоуправе.
Опасне животиње
Члан 29
Опасна животиња може се држати само ако не угрожава живот људи и других животиња и њихову тјелесну цјеловитост.
На објектима, односно мјестима у којима се држи опасна животиња мора се истаћи упозорење, односно видљив знак који указује на опасност.
Забрањено је репродуковати опасне животиње.
Опасни пси се могу изводити на јавна мјеста само везани и под непосредним и непрестаним надзором држаоца.
Забрањено је лицима млађим од 16 година да изводе опасне псе на јавна мјеста.
Услове и начин држања опасних паса и других опасних животиња прописује Министарство.
ВИИ. ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА ТОКОМ ПРЕВОЗА
Члан 30
Утовар, претовар, истовар и превоз животиња мора се обавити на начин којим се неће код животиња проузроковати бол, повреда, непотребна патња или смрт.
Током утовара, претовара, истовара и превоза животиње се не смију лишавати основних физиолошких потреба.
Забрањен је превоз животиња:
1) које нијесу способне за превоз - високогравидне женке у задњих 10% раздобља од укупног трајања гравидности и женке у првих седам дана након порођаја, осим ако је потребна хитна ветеринарска помоћ, новорођене животиње код којих пупчана врпца није сасвим зацијељена, болесне или повријеђене животиње, осим ако је превоз неопходан ради лијечења, принудног клања, односно принудног лишавања живота животиње;
2) у непокривеним превозним средствима, боксевима, контејнерима и другој опреми у којој животиње нијесу заштићене од штетног утицаја временских прилика и разлика у климатским условима;
3) у топлим мјесецима, у затвореним превозним средствима, боксевима, контејнерима и другој опреми, ако у току превоза није обезбијеђено адекватно провјетравање;
4) које су осјетљиве на температурне разлике, ако у току превоза није обезбијеђена одговарајућа стална температура;
5) ако превозно средство не испуњава прописане услове;
6) ако није обезбијеђена минимална прописана подна површина и висина, примјерена врсти и старости животиње и трајању путовања;
7) ако је смјештај у превозном средству такав да су могуће повреде или испадање животиње из превозног средства;
8) ако у току превоза не може да се обезбиједи напајање и храњење, прва помоћ и ветеринарско збрињавање болесних и повријеђених животиња;
9) које спадају у групу водених животиња ако није обезбијеђена довољна количина воде оптималне температуре, концентрације кисеоника и храна;
10) кошница са пчелама, ако није обезбијеђено одговарајуће провјетравање;
11) ако се заједно са животињама превозе материје које су штетне по њихово здравље;
12) којима ветеринарски инспектор, односно овлашћени ветеринар није издао одобрење за превоз;
13) контејнерима који нијесу означени, а код којих се по особинама јасно не распознаје да се у њему превозе животиње.
Превоз животиња супротно ставу 1 овог члана сматра се мучењем животиња.
Услови превоза
Члан 31
Превозним средствима мора се управљати на начин да се избјегне повреда и патња животиња и заштити њихова сигурност.
Уређаји и опрема за утовар и истовар животиња морају се одржавати и користити на начин да се избјегне бол, патња и повређивање животиња и да се заштити њихова сигурност.
Животиње се током превоза морају редовно контролисати.
Контејнер којим се превозе животиње мора се обиљежити ако није јасно видљив споља.
Превозник је дужан да прије почетка превоза сачини план пута који се мора налазити у возилу током превоза.
Обавезе превозника
Члан 32
Превоз животиња могу обављати привредна друштва и предузетници регистровани за ту дјелатност (у даљем тексту: превозник).
Превоз животиња може се вршити превозним средствима која испуњавају ветеринарско-санитарне услове.
Орган управе води регистар превозника и утврђује испуњеност услова из става 2 овог члана.
Превозник је дужан:
1) током превоза предузети све мјере како би се што је више могуће скратило трајање превоза;
2) да обезбиједи лице које је оспособљено (у даљњем тексту: пратилац животиња) за бригу о добробити животиња током превоза.
Изузетно од ст. 1 и 2 овог члана, превоз животиња за сопствене потребе могу обављати пољопривредници сопственим превозним средствима у сљедећим случајевима:
- у случају сезонског пресељавања животиња у друга климатска подручја;
- на удаљеност до 50 км од свог газдинства.
Ст. 1, 2, 3 и 4 овог члана и став 5 члана 31 овог закона не односе се на превоз кућних љубимаца сопственим превозним средством и превоз животиња због пружања ветеринарско-здравствених услуга и превоз животиња који нијесу намјењене за комерцијалне сврхе.
Одредбе става 1 и става 4 тачка 2 овог члана и члана 31 став 5 овог закона не примјењују се на лица која превозе животиње на удаљености до 65 км, рачунајући од мјеста поласка до мјеста одредишта.
Ближе услове за обављање превоза животиња које мора испуњавати превозник, превозна средства, садржај плана пута из члана 31 овог закона и начин оспособљавања пратиоца животиња прописује Министарство.
ВИИИ. УСЛОВИ ДРЖАЊА ЖИВОТИЊА У ЗООЛОШКИМ ВРТОВИМА, ПРИХВАТИЛИШТИМА, ОДНОСНО ОДГАЈАЛИШТИМА
Члан 33
Зоолошки врт, прихватилиште, односно одгајалиште дивљих животиња могу оснивати привредна друштва, предузетници и друга правна лица ако имају:
- објекте, простор, опрему и запослен довољан број лица за држање, односно репродукцију дивљих животиња;
- програм одржавања зоолошког врта са листом врста животиња, потребним финансијским средствима и плановима збрињавања евентуалног потомства;
- план збрињавања животиња у случају његовог затварања или елементарних непогода.
Дивље животиње у зоолошким вртовима могу се држати само у објектима који испуњавају ветеринарско-санитарне услове.
Испуњеност услова из ст. 1 и 2 овог члана утврђује орган управе рјешењем.
Уз захтјев за утврђивање испуњености услова из ст. 1 и 2 овог члана прилаже се и сагласност органа надлежног за заштиту природе.
Зоолошки врт који испуњава услове из ст. 1 и 2 и овог члана уписује се у регистар који води орган управе.
Ближе услове из ст. 1 и 2 и начин вођења регистра из става 5 овог члана прописује Министарство.
Заштита животиња у зоолошким вртовима, прихватилиштима, односно одгајалиштима
Члан 34
Зоолошки врт мора обезбиједити:
- смјештајни простор и опрему за држање, односно репродукцију дивљих животиња који задовољавају основне потребе сваке животињске врсте;
- примјерену храну и воду према физиолошким потребама;
- ветеринарско-здравствену заштиту;
- хумани однос запосленог особља према животињама;
- заштиту животиња од посјетилаца, односно заштиту посјетилаца од животиња.
У случају престанка рада зоолошког врта, зоолошки врт је дужан да животиње преда другом зоолошком врту који испуњава услове за држање животиња у погледу заштите утврђене овим законом.
Уколико не постоји могућност збрињавања животиња у складу са ставом 2 овог члана или на други начин животиње се морају усмртити.
Животиње одгојене у зоолошком врту се могу размјењивати између зоолошких вртова уз сагласност органа управе.
Зоолошки врт дужан је водити евиденцију о смјештеним, продатим, размијењеним или поклоњеним животињама.
Трошкове збрињавања животиња из става 3 овога члана сноси зоолошки врт, прихватилиште, односно одгајалиште.
Начин вођења евиденције из става 5 овог члана прописује Министарство.
Заштита животиња које се користе за циркуске и друге представе са животињама
Члан 35
Изложбе, такмичења, циркуси и друге путујуће приредбе са животињама могу се организовати само ако не угрожавају живот и добробит животиња и не присиљавају животиње на понашање несвојствено врсти, односно ако су естетски прихватљиви и етички оправдани и не извргавају руглу физичке и психичке особине животиња, а на основу дозволе коју издаје надлежни орган локалне управе.
Забрањено је на изложбу или такмичење учешће животиња на којима је обављена било која од интервенција из члана 10 става 1 након ступања на снагу овог закона.
Забрањено је држање, односно репродукција и коришћење дивљих животиња за изложбе и такмичења.
Надлежни орган локалне самоуправе, на основу захтјева, издаје дозволу за организовање изложби, такмичења, циркуских и других путујућих приредби са животињама, уз сагласност органа управе.
Уз захтјев из става 3 овог члана прилаже се и доказ о обезбијеђеној локацији, подаци о врстама и броју животиња и подаци о времену одржавања изложби, такмичења и циркуских и других путујућих приредби са животињама.
Заштита животиња које се користе за филмска и телевизијска снимања
Члан 36
Животиње се могу користи за снимање филмова и телевизијских емисија уз сагласност органа управе.
Сагласност из става 1 овог члана издаје се на основу захтјева који се подноси најмање седам дана прије почетка снимања.
Уз захтјев се прилаже попис свих животиња које ће се користити (врста и број), податак о досадашњем начину држања и кориштења животиња, сврха кориштења и адреса снимања.
ИХ. ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА КОЈЕ СЕ КОРИСТЕ У ЕКСПЕРИМЕНТИМА
Члан 37
Експерименте на животињама могу обављати високошколске и научно-истраживачке установе које су регистроване за обављање експеримената на животињама.
Члан 38
Експерименти на животињама могу се обављати ради:
1) истраживања болести и тјелесних тегоба или препознавања утицаја физиолошких и патолошких стања код људи или животиња;
2) истраживања и развоја лијекова и љековитих препарата намијењених заштити здравља људи и животиња;
3) испитивања квалитета, ефикасности и нешкодљивости лијекова, супстанци или производа;
4) испитивања производних и других особина животиња и начина њиховог унапрјеђивања за све врсте узгоја;
5) истраживања узрока и посљедица угрожавања околине;
6) испитивања штетности материјала или производа по људско или животињско здравље;
7) научних истраживања;
8) образовања.
Експерименти на животињама се могу вршити само ако се сврха истраживања не може постићи другим научним методама и ако се претпостављена бол, патња или повреда животиња може етички оправдати очекиваним резултатима који су од значаја за људе или животиње, односно науку.
Начин држања експерименталних животиња прописује Министарство.
Обиљежавање
Члан 39
Животиње које се користе за експерименте морају бити обиљежене у складу са прописом Министарства.
Одобрење за извођење експеримента
Члан 40
Експерименти на животињама могу се вршити на основу одобрења које издаје орган управе на основу захтјева.
Уз захтјев из става 1 овог члана прилаже се стручно мишљење Савјета за заштиту животиња (у даљем тексту: Савјет) о етичкој и научној оправданости обављања експеримента.
Одобрење из става 1 овог члана издаје орган управе на основу стручног мишљења Савјета.
Експерименти у образовне сврхе
Члан 41
Експерименти у образовне сврхе не могу се спроводити ако проузрокују бол, патњу, страх, стрес, повреду или смрт животиње.
У основним и средњим школама дозвољено је спровођење вјежби на живим животињама које су опсервативног карактера и које истичу значај и разноврсност живота животиња, специфичност, разноликост и љепоту њиховог изгледа и грађе, биолошке карактеристике, као и специфичности и карактеристике станишта, исхране, репродукције, понашања и утицаја на животну средину.
Члан 42
Високошколске установе, ради увјежбавања студената на основу наставних планова и програма, могу користити у образовне сврхе живе животиње ако им се не нарушава живот и добробит, односно физичка и психичка цјеловитост.
Остале интервенције на животињама, ради увјежбавања студената, спроводе се на животињским лешевима.
Наставним плановима и програмима из става 1 овог члана мора се дефинисати начин спровођења вјежби на живим животињама.
Члан 43
Високошколске и научно-истраживачке установе морају водити евиденцију о обављеним експериментима на животињама и спроведеним поступцима при производњи биолошких препарата и о броју употријебљених животиња.
Начин вођења евиденције прописује Министарство.
Члан 44
Извјештај о резултатима експеримената научно-истраживачке установе достављају Министарству, органу управе и Савјету у року од 30 дана од дана завршетка експеримента.
Годишњи извјештај о извршеним експериментима на животињама високошколске установе достављају Министарству, органу управе и Савјету за претходну годину, најкасније до 31. марта текуће године.
Забрана кориштења животиња за експерименте
Члан 45
Забрањено је кориштење животиња за експерименте и то за:
1) испробавање оружја, муниције или припадајућег прибора, ратне опреме као и дејства радијације;
2) истраживања или развоја дуванских производа и хемијских средстава за прање и дезинфекцију предмета опште употребе;
3) истраживања или развоја састојака, комбинација састојака и готових козметичких производа, осим у случају кад не постоје друге научне методе којима се замјењује кориштење животиња;
4) истраживања дејства алкохола и дрога, осим у случају кад не постоје друге научне методе којима се замјењује коришћење животиња.
X. САВЈЕТ
Састав и начин рада Савјета
Члан 46
Савјет оснива Влада.
Савјет има предсједника и шест чланова.
Савјет именује Влада, од којих шест чланова предлаже Министарство, а једног члана невладине организације за заштиту животиња.
Чланови Савјета именују се на период од пет година.
Чланови Савјета именују се из реда истакнутих јавних научних и стручних радника из области ветеринарске, медицинске, биолошке, фармацеутско-биохемијске и пољопривредне струке.
Рад Савјета је јаван.
Организација Савјета ближе се уређује пословником о раду.
Стручне и административно техничке послове за потребе Савјета обавља Министарство.
Надлежност
Члан 47
Савјет:
1) прати развој научних и стручних сазнања на подручју заштите животиња и предлаже начин побољшања заштите животиња у Црној Гори;
2) даје стручно мишљење по питањима етике и заштите животиња у поступцима употребе животиња за експерименте;
3) пружа стручну и научну подршку за унапрјеђење заштите добробити животиња;
4) иницира доношење, односно измјену прописа за заштиту добробити животиња;
5) доставља извјештај о стању и заштити животиња при вршењу експеримената и извјештај о свом раду Влади Црне Горе (у даљем тексту: Влада), најмање једном годишње;
6) остварује сарадњу са надлежним државним органима, органима управе и међународним институцијама у области размјене научних и стручних информација;
7) доноси пословник о свом раду;
8) врши и друге послове у складу са законом и пословником о раду.
ХИИ. ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР
Надлежни органи
Члан 48
Инспекцијски надзор над спровођењем овог закона врши орган управе.
Послове инспекцијског надзора из става 1 овог члана врше ветеринарски инспектори у складу са законом.
Овлашћења инспектора
Члан 49
Поред овлашћења инспектора утврђених законом којим се уређује инспекцијски надзор, ветеринарски инспектор има и овлашћења да:
1) врши преглед и контролу објеката и простора у којима се држе, односно репродукују животиње;
2) врши контролу промета, превоза, усмрћивања и клања животиња, спровођења експеримената, организације изложби, такмичења, циркуских и других представа са животињама;
3) врши контролу обезбијеђености услова за животиње у погледу држања и узгоја;
4) врши контролу испуњености услова пансиона и склоништа за кућне љубимце;
5) врши контролу испуњености и других услова у вршењу инспекцијског надзора.
Управне мјере и радње
Члан 50
Поред управних мјера и радњи утврђених законом којим се уређује инспекцијски надзор, ветеринарски инспектор има овлашћења и обавезу да:
1) наређује мјере за уклањање уочених неправилности у одређеном року;
2) забрани борбе између животиња и животиња и људи;
3) забрани спровођење захвата на животињама које не обавља ветеринар;
4) забрани усмрћивање животиња од стране лица које за то није стручно;
5) забрани утовар, претовар, истовар и превоз животиња ако нијесу испуњени услови за заштиту животиња;
6) привремено забрани клање које се обавља без омамљивања на начин прописан овим законом;
7) нареди отклањање неправилности у раду пансиона и склоништа у одређеном року;
8) привремено одузима документацију и предмете који у прекршајном поступку могу послужити као доказ;
9) привремено стави под надзор животињу која се налази у стању на основу којег се може закључити да животиња трпи бол, патњу или велики страх, да је поврјеђена или да би наставак њеног живота у истим условима био повезан са неотклоњивом боли, до отклањања неправилности;
10) нареди прекид експеримента или забрани извођење експеримента на животињама који се спроводи супротно овом закону или ако недостаци у вези са спровођењем експеримента нијесу отклоњени у прописаном року;
11) нареди отклањање неправилности у раду зоолошких вртова у одређеном року;
12) наређује и предузимање других мјера којима се обезбјеђује отклањање утврђених неправилности.
Уколико се неправилности из става 1 тачка 9 овог члана не отклоне у остављеном року, животиња може бити усмрћена о трошку власника или ако се ради о кућном љубимцу животиња се може уступити склоништу за напуштене животиње.
ХИИ. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 51
Новчаном казном од двадесетоструког до двјестаструког износа најниже цијене рада у Црној Гори казниће се за прекршај правно лице и предузетник, ако:
1) према животињи не поступа са пажњом доброг домаћина (члан 4 став 3);
2) не спријечи животињу да угрози живот, безбједност или имовину другог лица, односно живот и безбједност друге животиње (члан 4 став 5);
3) не пружи помоћ и не обезбиједи ветеринарску помоћ у случају повреде, болести и отежаног порођаја (члан 5);
4) напусти животињу, кућног љубимца или узгојену дивљу животињу или друге животиње које држи под надзором (члан 8 став 1 тачка 1);
5) узгаја, односно репродукује животиње тако да трпе бол, патњу, страх и намјерно их повређује (члан 8 став 1 тачка 3);
6) повећава агресивност животиња селекцијом или другим методама (члан 8 став 1 тачка 4);
7) хушка животиње на друге животиње или човјека или их дресира на агресивност (члан 8 став 1 тачка 5);
8) обучава животиње за борбу, организује борбе животиња или борбе између животиња и људи, учествује у њима, посјећује их и оглашава и организује клађење и учествује у клађењу (члан 8 став 1 тачка 6);
9) даје живе животиње као награде у играма на срећу (члан 8 став 1 тачка 7);
10) користи техничке уређаје, помоћна средства или направе којима се у облику казне утиче на понашање животиња, укључујући бодљикаве огрлице или средства за дресуру употребом електричне струје или хемијских материја, осим при дресури службених и ловачких паса, у складу са законом (члан 8 став 1 тачка 8);
11) организује трке паса на тврдим подлогама (члан 8 став 1 тачка 9);
12) даје стимулансе или друге недопуштене материје животињама како би се побољшао њихов наступ на спортским такмичењима и на представама (члан 8 став 1 тачка 10);
13) користи недопуштене стимулансе и материје у сврху бржег раста и прираста животиња (члан 8 став 1 тачка 11);
14) користи животиње за циркуске и друге представе, филмска и телевизијска снимања, рекламне поруке или оглашавања, изложбе или такмичења, уколико се при томе присиљава на неприродно понашање или се код животиња изазива бол, патња, повреда или страх (члан 8 став 1 тачка 12);
15) присиљава животиње на понашање које код њих изазива бол, патњу, повреду или страх, односно навикавање животиње на неприродне и самоуништавајуће облике понашања (члан 8 став 1 тачка 13);
16) излаже животиње неповољним температурама и временским условима, супротно зоохигијенскиих стандардима за поједину врсту или недостатку кисеоника, чиме се изазива бол, патња, повреде или страх (члан 8 став 1 тачка 14);
17) даје животињама храну или материје чије узимање узрокује бол, патњу, повреде, страх или смрт (члан 8 став 1 тачка 15);
18) присиљава животиње на узимање одређених материја или хране, уколико то не одреди ветеринар у ветеринарско-здравствене сврхе или ако није научно оправдано (члан 8 став 1 тачка 16);
19) занемарује животиње с обзиром на њихово здравље, смјештај, исхрану и његу (члан 8 став 1 тачка 17);
20) живим животињама одсијеца осјетљиве дијелове тијела, осим у сврху заштите здравља животиња те у зоотехничке или експерименталне сврхе (члан 8 став 1 тачка 18);
21) употребљава недопуштене замке за хватање животиња (члан 8 став 1 тачка 19);
22) храни животиње другим живим животињама, осим ако је то неизбјежно или је то једини начин за исхрану те животиње (члан 8 став 1 тачка 20);
23) употребљава живе животиње као мамце у лову или за обуку животиња (члан 8 став 1 тачка 21);
24) ограничи кретање животињама на начин који им узрокује бол, патњу, повреде или страх (члан 8 став 1 тачка 22);
25) омамљује, коље или убија животиње у ритуалне сврхе (члан 8 став 1 тачка 23);
26) пушта у дивљину репродуковану, односно припитомљену дивљу животињу ако претходно није припремљена за преживљавање у таквом животном простору (члан 8 став 1 тачка 24);
27) репродукује животиње са насљедним поремећајима који угрожавају њену добробит или добробит њеног потомства и репродукује животиње које нијесу достигле полну зрелост (члан 8 став 1 тачка 25);
28) подвргава, омогућава или допушта подвргавање животиње интервенцији, која се спроводи без стручне бриге и хуманости и супротно правилима добре ветеринарске праксе (члан 8 став 1 тачка 26);
29) обавља захвате супротно чл. 9 и 10 овог закона;
30) не обезбиједи животињи услове из члана 11 ст. 1 и 2 овог закона;
31) прода животињу лицу млађем од 16 година (члан 11 став 3);
32) не обилази животиње које се држе затворене најмање једном дневно (члан 11 став 5);
33) објекти нијесу изграђени и опремљени у складу са чланом 12 овог закона;
34) животиње немају на располагању простор који одговара њиховим физиолошким и етолошким потребама ( члан 13);
35) не обезбиједи приступ довољним количинама хране и воде на начин прилагођен њиховој врсти (члан 14);
36) не смјести обољеле или повријеђене животиње у складу са чланом 15 став 1 овог закона;
37) усмрти животињу на јавном мјесту супротно члану 16 став 4 овог закона;
38) усмрти животињу без претходног омамљивања (члан 16 став 7 и члан 19);
39) поступа са животињама у кланици супротно члану 20 овог закона;
40) закоље животињу, а није извршен ветеринарски преглед прије клања, није омамљена на прописан и стручан начин и наставити обраду закланих животиња а искрварење није у потпуности завршено (члан 21);
41) не обезбиједи услове за кућног љубимца из члана 22 овог закона;
42) не испуњава услове за репродукцију, обуку, продају кућних љубимаца и екстеријерно уљепшавање из чл. 23 и 24 овог закона;
43) не пријави нестанак животиње склоништу и не преда пронађену дивљу животињу у складу са чланом 25 овог закона;
44) пансион и склониште за кућне љубимце не испуњава услове из члана 26 овог закона;
45) поступа супротно члану 27 став 1 овог закона;
46) репродукује и држи опасне животиње супротно члану 29 овог закона;
47) обавља превоз животиња супротно члану 30 овог закона;
48) не обезбиједи услове превоза из члана 31 овог закона;
49) не испуњава ветеринарско-санитарне услове и није регистрован за обављање превоза животиња (члан 32);
50) зоолошки врт, прихватилиште, односно одгајалиште за дивље животиње не посједује рјешење о испуњености ветеринарско санитарних услова из члана 33 ст. 1, 2 и 3 овог закона;
51) не обезбиједи услове, предузме мјере и не води евиденцију из члана 34 овог закона;
52) организује, а не посједује дозволу за организовање изложби, такмичења, циркуских и других представа са животињама (члан 35 ст.1 и 4);
53) на изложби или такмичењу учествују животиње на којима је обављена било која од интервенција из члана 10 става 1 (члан 35 став 2);
54) држи, односно репродукује и користи дивље животиње за изложбе и такмичења (члан 35 став 3);
55) користи животиње за филмска и телевизијска снимања супротно члану 36 овог закона;
56) експерименте на животињама спроводи супротно чл. 37 и 38 овог закона;
57) не обиљежи животиње у складу са чланом 39 овог закона;
58) изводи експерименте на животињама без одобрења (члан 40);
59) се експеримент у образовне сврхе изводи тако да проузрокује бол, патњу, стрес, повреду или смрт животиње (члан 41);
60) високошколске и научно-истраживачке установе не воде евиденције из члана 43 овог закона;
61) високошколске и научно-истраживачке установе не доставе извјештај о резултатима експеримената у складу са чланом 44 овог закона;
62) користи животиње за експерименте из члана 45 овог закона.
За прекршај из става 1 овог члана казниће се физичко лице и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од десетоструког до двадесетоструког износа најниже цијене рада у Црној Гори.
Члан 52
У случају поновљеног прекршаја из члана 51 став 1 тач. 27, 39, 40, 42, 44, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 54 и 62 овог закона правном лицу, предузетнику и физичком лицу може се изрећи и заштитна мјера забране обављања дјелатности у трајању од једног мјесеца до шест мјесеци.
ХИИИ. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 53
Прописи за спровођење овог закона донијеће се у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 54
Савјет из члана 46 овог закона основаће се у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 55
Привредна друштва, предузетници, друга правна и физичка лица која се баве држањем, односно репродукцијом, прометом, превозом, спровођењем експеримента, клањем животиња дужни су да своје пословање ускладе са овим законом, најкасније у року од двије године од дана ступања на снагу овог закона.
Јединице локалне самоуправе обезбједиће склоништа за животиње у року од двије године од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 56
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи члан 54 Закона о ветеринарству ("Службени лист РЦГ" бр. 11/04 и 27/07).
Члан 57
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу Црне Горе".
СУ-СК Број 01-796/7-07
Подгорица, 12. фебруара 2008. године
Скупштина Црне Горе
Предсједник,
Ранко Кривокапић, с.р
Везани чланци:
17. Симпозијум о заштити биља у Мостару 20.11.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?