ПРАВИЛНИК О МЈЕРАМА ЗА УТВРЂИВАЊЕ, СУЗБИЈАЊЕ И ИСКОРЈЕЊИВАЊЕ ТУБЕРКУЛОЗЕ ГОВЕДА

На основу члана 7 став 8 Закона о ветеринарству (Службени лист РЦГ, бр. 11/04 и 27/07), Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је донијело

ПРАВИЛНИК
О МЈЕРАМА ЗА УТВРЂИВАЊЕ, СУЗБИЈАЊЕ И ИСКОРЈЕЊИВАЊЕ
ТУБЕРКУЛОЗЕ ГОВЕДА

Правилник је објављен у Службеном листу ЦГ, бр. 64/08 од 27.10.2008. године

Члан 1

Овим правилником прописују се мјере за утврђивање, сузбијање и искоријењивање туберкулозе говеда.

Члан 2

Клинички знаци или разлози на основу којих се сумња на могуће присуство туберкулозе говеда су:
- упоран кашаљ, мршављење и оток доступних лимфних чворова на основу којих се може посумњати на туберкулозу;
- грануломатозне или друге промјене на органима закланих или угинулих животиња на основу којих се може посумњати на туберкулозу;
- када се сматра да је животиња реаговала позитивно на интрадермални туберкулинскИ тест који је:
а) позитиван или сумњив - у случају да се користи једнократни интрадермални туберкулински тест,
б) позитиван у случају да се као први тест користи компаративни интрадермални туберкулински тест,
ц) нејасан или позитиван у случају да се као други (поновљени) тест користи компаративни интрадермални туберкулински тест.
Поступак извођења интрадермалног туберкулинског теста и процјена реакције спроводи се у складу са Прилогом И који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни дио.
У случају да је реакција на једнократни туберкулински тест сумњива или позитивна, ветеринарски инспектор налаже сљедеће мјере:
- изолацију и забрану кретања животиње која је имала сумњиву или позитивну реакцију;
- забрану коришћења млијека краве која је имала сумњиву или позитивну реакцију осим за исхрану животиња на истом газдинству након термичке обраде најмање на температури пастеризације;
- извођење компаративног интрадермалног туберкулинског теста на животињи из алинеје 1 овог става.
Мјере из става 3 овог члана остају на снази до добијања резултата компаративног интрадермалног туберкулинског теста.

Члан 3

У случају да сумња на туберкулозу није искључена, ветеринарски инспектор одмах ставља газдинство под службени надзор, спроводи епизоотиолошко испитивање и налаже спровођење прописаног дијагностичког поступка како би се потвр¬дила или искључила присутност болести.
Ветеринарски инспектор суспендује статус стада званично слободног од туберкулозе и на газдинству налаже сљедеће мјере:
1. забрану кретања говеда у и из стада, осим у случају клања без одлагања под надзором ветеринарског инспектора;
2. одвајање, изолацију говеда сумњивих на туберкулозу или упућивање на клање или еутаназију у случају да не постоје услови за клање, и нешкодљиво уклањање лешева под надзором ветеринарског инспектора;
3. забрану коришћења млијека крава сумњивих на туберкулозу, осим за исхрану животиња на истом газдинству након термичке обраде најмање на температури пастеризације;
4. забрану кориштења и испоруке млијека осталих крава из стада, осим у мљекару ради термичке обраде најмање на температури пастеризације;
5. постављање дезинфекционих баријера на улазу и излазу из објекта у којем се налазе говеда сумњива на туберкулозу.
Изузетно, статус стада званично слободног од туберкулозе може се суспендовати, у случајевима из подтачке 2.2.5.3.3. тачке 2.2. Прилога И .
О суспензији статуса стада из ст. 2 и 3 овог члана ветеринарски инспектор одмах обавјештава надлежни орган.
Ако ветеринарски инспектор, односно овлашћени ветеринар на кланици приликом клања сумњивих говеда или постморталног прегледа на линији клања установи промјене из алинеје 2 става 1 члана 2 овог правилника:
- након прегледа органа и припадајућих лимфних чворова, мора послати на лабораторијско испитивање промијењене дјелове паренхиматозних органа (плућа, јетра, слезина, итд.) и патолошки промијењене лимфне чворове;
- у случају да на трупу и органима сумњивих животиња нијесу установљене промјене, мора послати на лабораторијско испитивање узорке јетре и ретрофарингеалне, бронхијалне, медијастиналне, супрамамарне, мандибуларне и мезентеријалне лимфне чворове.
Ако ветеринарски инспектор, односно ветеринар приликом секције еутаназираних сумњивих говеда или приликом секције говеда установи промјене из алинеје 2 става 1 члана 2 овог правилника:
- након прегледа органа и припадајућих лимфних чворова, мора послати на лабораторијско испитивање промијењене дјелове паренхиматозних органа (плућа, јетра, слезина, итд.) и патолошки промијењене лимфне чворове;
- у случају да на трупу и органима еутаназираних сумњивих животиње нијесу установљене промјене, мора послати на лабораторијско испитивање узорке јетре и ретрофарингеалне, бронхијалне, медијастиналне, супрамамарне, мандибуларне и мезентеријалне лимфне чворове.
Мјере из става 1 овога члана остају на снази све док се сум¬ња на присуство туберкулозе говеда у стаду службено не потврди, односно искључи.

Члан 4

Туберкулоза говеда је службено потврђена кад се изолује узрочник Мyцобацтериум бовис.

Члан 5

Кад је туберкулоза говеда службено потврђена у стаду, ветеринарски инспектор стаду повлачи статус стада слободног од туберкулозе и на зараженом газдинству налаже, поред мјера из ст. 1 и 2 члана 3 овога правилника, и сљедеће мјере:
1. спровођење, без одлагања, одговарајућег дијагностичког поступка код осталих говеда у складу са Прилогом И;
2. одвајање, изолацију и означавање говеда до клања или еутаназије у случају да не постоје услови за клање:
а. код којих је присутност туберкулозе службено потврђена;
б. која су испитана у складу са тачком 1 овога става, са нејасним или позитивним резултатом;
ц. за које ветеринарски инспектор сматра да су заражена;
3. клање или еутаназију говеда у случају да не постоје услови за клање и нешкодљиво уклањање лешева под службеним надзором;
4. забрану коришћења млијека заражених крава, осим за исхрану животиња на истом газдинству након што је млијеко прошло термичку обраду најмање на температури пастеризације;
5. забрану коришћења и испоруке млијека осталих крава из стада, осим ради термичке обраде најмање на температури пастеризације;
6. одговарајућу обраду којом се избјегава контаминација, ако се трупови, полутке, четврти, комади и изнутрице инфицираних животиња користе за исхрану животиња;
7. забрану изношења са газдинства хране за животиње која је била или је могла бити у контакту са говедима сумњивим на туберкулозу;
8. забрану изношења стајског ђубрива и осоке са газдинства;
9. складиштење стајског ђубрива из објеката које користе животиње на мјесту којем животиње са газдинства немају приступ;
10. третирање стајског ђубрива и осоке на газдинству одговарајућим средством за дезинфекцију према упуству произвођача и забрану њиховог коришћења у трајању од најмање три недјеље, при чему употреба дезинфицијенса није неопходна ако се стајско ђубриво покрије слојем неинфицираног ђубрива или земље.
Изузетно, ветеринарски инспектор може повући статус стада званично слободног од туберкулозе, у складу са прописом којим је уређен промет говеда и свиња.
Када је туберкулоза говеда службено потврђена у стаду, ветеринарски инспектор спроводи службени надзор над објектима за прераду нејестивих производа животињског поријекла ради спријечавања ширења туберкулозе говеда.
О одузимању статуса стада из става 1 овог члана, ветеринарски инспектор одмах обавјештава надлежни орган.
Мјере из става 1 овога члана, остају на снази све док стадо не поврати статус стада званично слободног од туберкулозе говеда.

Члан 6

Говеда из тачке 3 става 1 члана 5 овог правилника, морају се заклати или еутаназирати што је прије могуће, а најкасније 30 дана од дана када власник или лице одговорно за говеда, прими службено обавијештење о резултатима испитивања.
За говеда са позитивним резултатима испитивања на туберкулозу, која не показују клиничке симптоме болести, ветеринарски инспектор може продужити рок из става 1 овога члана на период не дужи од три мјесеца, ако:
- се ради о женки чије се тељење очекује у року од три мјесеца;
- је наређено клање свих говеда у стаду које има више од 20 грла, а одабрана кланица је неодговарајућег капацитета тако да се клање не може извршити у року од 30 дана.
У увјерењу о здравственом стању животиње које прати говеда упућена на клање, кад је код њих утврђена позитивна или сумњива реакција на интрадермалном туберкулинском тесту, уписују се ријечи: "ТБЦ говеда".

Члан 7

Након клања или еутаназије говеда из члана 6 овог правилника, а прије попуњавања стада новим грлима, објекти, посуђе, опрема и друга средства која се користе за животиње морају се очистити и дезинфиковати под контролом, у складу са инструкцијама ветеринарског инспектора.
Превозна средства, посуђе и опрема морају се очистити и дезинфиковати након превоза животиња из зараженог стада, а сав материјал који потиче од тих животиња и материјал или супстанце које су биле у контакту са таквим животињама морају бити учињене нешкодљивим.
Мјеста утовара животиња из члана 6 овог правилника се након употребе морају очистити и дезинфиковати.

Члан 8

Преостала говеда у стаду након клања или еутаназије животиња из тачке 3 става 1 члана 5 овог правилника, код којих није потврђена болест:
- не смију напустити стадо осим ради клања без одлагања, по одобрењу ветеринарског инспектора;
- подвргавају се дијагностичком испитивању на туберкулозу, како би се потврдило да је болест у стаду сузбијена, у складу са прописом којим је уређен промет говеда и свиња.
Стадо из става 1 овог члана не смије се попуњавати новим говедима све док животиње старије од шест недјеља које у стаду остају, не прођу једно или више званичних испитивања на туберкулозу у складу са прописом којим је уређен промет говеда и свиња.

Члан 9

Сматра се да је туберкулоза говеда престала на газдинству, и стадо враћа статус стада званично слободног од туберкулозе након уклањања свих животиња обољелих од туберкулозе, обављене дезинфекције и након извршена најмање два интрадермална туберкулинска теста код свих животиња старијих од 6 недјеља, и то први у року од најмање 60 дана, а други у року од најмање 4 мјесеца, а највише 12 мјесеци од уклањања последњег грла са позитивном реакцијом.

Члан 10

Говеда из стада за која се не сумња да су заражена не смију доћу у контакт са говедима из стада која нијесу једнаког здравственог статуса.
О сваком угинућу или принудном клању говеда на свом газдинству власник животиња или лице одговорно за њих без одлагања мора обавјестити овлашћеног ветеринара.

Члан 11

У циљу утврђивања, сузбијања и искорјењивања туберкулозе говеда спроводи се званично дијагностичко испитивање у свим стадима говеда на територији Црне Горе у складу са прописом.
При сузбијању и искоријењивању ензоотске леукозе говеда не примјењује се било који терапијски третман или десензибилирајући третман туберкулозе као ни вакцинација говеда против туберкулозе.

Члан 12

Ступањем на снагу овог правилника неће се примјењивати одредбе Правилника о мјерама за сузбијање и искорјењивање туберкулозе код животиња ("Службени лист СФРЈ" бр. 22/89 и 53/90) у дијелу који се односи на говеда.

Члан 13
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном листу Црне Горе, а примјењиваће се од 1. јануара 2009. године.
Број: 323/08-0601-7887
Подгорица, 22. октобар 2008. године

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Министар

мр Милутин Симовић






П Р И Л О Г И

ДИЈАГНОСТИКА ТУБЕРКУЛОЗЕ

1. ИДЕНТИФИКАЦИЈА УЗРОЧНИКА ТУБЕРКУЛОЗЕ ГОВЕДА

Присуство Мyцобацтериум бовис (М. бовис), узрочника туберкулозе у клиничким и постморталним узорцима може се доказати испитивањем бојених препарата или техником имунопероксидазе и потврђивањем култивацијом на примарним подлогама за изолацију.
Патогени материјал за потврду М. бовис узима се из промијењених лимфних чворова и паренхиматозних органа као што су: плућа, јетра, слезина, итд. У случајевима када код животиња нијесу присутне патолошке промјене, узорци ретрофарингеалних, бронхијалних, медијастиналних, супрамамарних, мандибуларних и неких мезентеријалних лимфних чворова и јетре узимају се за испитивање и култивацију.
Идентификација изолата се обично врши утврђивањем културалних и биохемијских својстава. Техника ПЦР се може користити за детекцију комплекса М. туберцулосис. Генетска анализа омогућава диференцијацију различитих сојева М. бовис и утврђивање поријекла и начина преношења и ширења М. бовис.
Технике и методе које се користе, њихова стандардизација и тумачење резултата мора бити у складу са важећим ОИЕ Приручником за стандарде дијагностичких тестова и вакцина.

2. ТУБЕРКУЛИНСКИ ТЕСТ
Туберкулин ППД (Пурифиед Протеин Деривативес) из тачке 2.1 овог Прилога, користи се за вршење туберкулинског теста у складу са поступком из тачке 2.2 овог Прилога.

2.1 Стандарди за туберкулин (бовини и авијарни)
2.1.1. Дефиниција
Туберкулин ППД (бовини и авијарни) је препарат који се добија од термички обрађених производа раста и лизе Мyцобацтериум бовис, односно, Мyцобацтериум авиум који може да покаже одложену хиперсензитивност код животиња сензитивисаних на микроорганизме исте врсте.
2.1.2. Производња
Туберкулин ППД добија се из фракција растворљивих у води, које се припремају загријевањем у пари и потом филтрирањем култура М. бовис, односно М .авиум које су израсле на течном синтетичком медијуму. Активна фракција филтрата, која се углавном састоји од протеина, изолује се преципитацијом, испира и поново разрјеђује. Може се додати антимикробни конзерванс, као нпр. фенол који не даје лажно позитивне реакције. Коначни стерилни препарат, слободан од микобактерија,који се може лиофилизовати, се на асептичан начин сипа у стерилне стаклене посуде са гуменим чепом који се не може неовлашћено отворити, које се потом затварају тако да се спријечи контаминација.
2.1.3. Декларисање
Декларација наводи:
- потенцију у интернационалним јединицама по милилитру;
- назив и количину сваке додате супстанце;
- за лиофилизовани препарат:
а) назив и запремину течности за реконституцију коју треба додати,
б) да се производ користи одмах након реконституције.

2.2. Процедуре тестирања
2.2.1. Званични интрадермални туберкулински тест може бити:
- једнократни интрадермални тест: овај тест захтијева једну инјекцију бовиног туберкулина;
- интрадермални компаративни тест: овај тест захтијева симултано давање једне инјекције бовиног туберкулина и једне инјекције авијарног туберкулина.
2.2.2. Дозе туберкулина које се убризгавају су:
- не мање од 2000 ИЈ бовиног туберкулина;
- не мање од 2000 ИЈ авијарног туберкулина.
2.2.3. Запремина сваке дозе инјекције не смије бити већа од 0,2 мл.
2.2.4. Туберкулински тест се врши убризгавањем туберкулина у кожу врата. Мјесто давања инјекције мора бити на граници предње и средње трећине врата. Када се и авијарни и бовини туберкулин убризгавају истој животињи, мјесто давања инјекције авијарног туберкулина мора бити око 10 цм од гребена врата, а мјесто давања инјекције бовиног туберкулина око 12.5 цм у линији отприлике паралелној са линијом рамена, или на различитим странама врата; код младих грла, гдје још нема довољно мјеста за остављање довољно простора на истој страни врата, по једна инјекција се даје на свакој страни врата на идентичним мјестима у центру средње трећине врата.
2.2.5. Техника туберкулинског теста и тумачења реакција је сљедећа:
2.2.5.1. Техника:
Мјеста гдје се инјекција даје морају се ошишати и очистити. Набор коже у свакој ошишаној површини узима се између палца и кажипрста и мјери кутинометром и записује. Потом се убризгава доза туберкулина методом која обезбјеђује да се туберкулин уноси интрадермално. Може се користити кратка стерилна игла, коси крај са спољне стране, са градуисаним шприцем напуњеним туберкулином, која се убада укосо у дубље слојеве коже. Правилно давање инјекције се потврђује палпирањем мале отеклине, облика грашка, на свакој страни на којој је инјекција дата. Дебљина набора коже на сваком мјесту давања инјекције се поновно мјери 72 часа (± 4 часа) након давања инјекције и евидентира.
2.2.5.2. Тумачење реакција
Тумачење реакција се заснива на клиничким запажањима и евидентираним повећањем дебљине набора коже на мјестима давања инјекције 72 часа након убризгавања туберкулина.
а) негативна реакција: уколико се запази само ограничен оток, гдје увећање набора коже није веће од 2 мм, без клиничких знака попут дифузног или екстензивног едема, ексудата, некрозе, бола, или инфламације лимфних судова у тој области или лимфних чворова;
б) нејасна реакција: уколико се не запазе никакви клинички знаци из тачке а), а повећање дебљине набора коже је веће од 2 мм а мање од 4 мм;
ц) позитивна реакција: уколико су запажени клинички знаци из тачке а), или постоји повећање дебљине набора коже од 4 мм или више на мјесту на којем је инјекција дата.
2.2.5.3. Тумачење званичног туберкулинског теста:
2.2.5.3.1. Једнократно интрадермално тестирање:
а) позитивна: позитивна бовина реакција у складу са тачком 2.2.5.2.(ц) овог Прилога;
б) нејасна: Нејасна реакција у складу са тачком 2.2.5.2.(б) овог Прилога;
ц) негативна: негативна бовина реакција у складу са тачком 2.2.5.2.(а) овог Прилога.
Животиње са нејасном или позитивном реакцијом на једнократни интрадермални тест се подвргавају интрадермалном компаративном тесту након најмање 42 дана.
Животиње које нијесу негативне на поновно тестирање ће се сматрати позитивним.

2.2.5.3.2. Интрадермални компаративни тест за утврђивање и одржавање статуса стада званично слободног од туберкулозе:
а) позитивна: позитивна бовина реакције је више од 4 мм већа од авијарне реакције, или присуство клиничких знакова;
б) нејасна: позитивна или нејасна бовина реакција је 1 до 4 мм већа од авијарне реакције а клиничких знакова нема;
ц) негативна: негативна бовина реакција, или позитивна или нејасна бовина реакција, али која је једнака или мања од позитивне или нејасне авијарне реакције, и нема клиничких знакова ни у једном случају.
Животиње код којих је реакција на интрадермални компаративни тест нејасна се подвргавају поновном тестирању након најмање 42 дана. Животиње које нијесу негативне на овом поновљеном тестирању се сматрају позитивним.
2.2.5.3.3. Статус стада званично слободног од туберкулозе се може суспендовати а животињама из стада се не дозвољава стављање у промет све док се статус сљедећих животиња не ријеши:
а) животиње чија се реакција сматра нејасном после једнократног интрадермалног туберкулинског теста;
б) животиње које се сматрају позитивним на једнократном интрадермалном туберкулинском тесту али чекају поновно тестирање интрадермалним комапративним тестом;
ц) животиње чија се реакција на интрадермални компаративни тест сматра нејасном, у случају да се као први тест користи интрадермални компаративни тест.
2.2.5.3.4. Када се животиње подвргну интрадермалном тестирању прије стављања у промет, ниједна животиња која показује повећање дебљине набора коже веће од 2 мм или присуство клиничких знакова, се не смије стављати у промет.
2.2.5.3.5. Да би се омогућила детекција максималног броја инфицираних и обољелих животиња у стаду или у региону, надлежни орган може измијенити критеријуме за тумачење резултата тестирања како би се постигла боља осјетљивост теста, све нејасне реакције из тач. 2.2.5.3.1 (б) и 2.2.5.3.2 (б) овог Прилога, могу се сматрати као позитивне реакције.

3. ДОПУНСКО ТЕСТИРАЊЕ
Да би се омогућило откривање максималног броја инфицираних и обољелих животиња у стаду или у региону, надлежни орган може, поред туберкулинског теста, одобрити употребу гама-интерферон теста из важећег ОИЕ Приручника за стандарде за дијагностичке тестове и вакцине.