- Влада Црне Горе
Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове ПРАВИЛНИК О ПОСЕБНИМ ХИГИЈЕНСКИМ ЗАХТЈЕВИМА ЗА ХРА...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
ПРАВИЛНИК О ПОСЕБНИМ ХИГИЈЕНСКИМ ЗАХТЈЕВИМА ЗА ХРАНУ ЖИВОТИЊСКОГ ПОРИЈЕКЛА
Објављено: 02.03.2009. • 20:48 Аутор: Прописи
На основу члана 44 став 2 Закона о безбједности хране (Службени лист ЦГ, број 14/07), Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донијело је
ПРАВИЛНИК О ПОСЕБНИМ ХИГИЈЕНСКИМ ЗАХТЈЕВИМА ЗА ХРАНУ ЖИВОТИЊСКОГ ПОРИЈЕКЛА
Правилник је објављен у Службеном листу Црне Горе број 14/09 од 24. фебруара 2009. године
И ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1
Овим правилником прописују се ближи услови и начин испуњавања посебних хигијенских захтјева за храну животињског поријекла које субјекат у пословању храном (у даљем тексту: субјекат пословања) треба да примјењује у свим фазама производње закључно са транспортом и дистрибуцијом ради даље продаје или прераде, у складу са прописаним општим хигијенским захтјевима; захтјевима за животињско и јавно здравље; захтјевима за добробит животиња; захтјевима за идентификацију животиња; захтјевима следљивости и захтјевима за управљање отпацима животињског поријекла.
Овај правилник примјењују се на непрерађене и прерађене производе животињског поријекла које садржи и комбинована храна.
Члан 2
Овај правилник не примјењује се на:
1) примарну производњу хране за сопствену употребу у домаћинству;
2) припрему, руковање или складиштење хране која служи за сопствену употребу у домаћинству;
3) непосредно снабдијевање крајњег потрошача или локалног малопродајног објекта који непосредно снабдијева крајњег потрошача од стране произвођача, малим количинама примарних производа животињског поријекла;
4) непосредно снабдијевање крајњег потрошача или локалног малопродајног објекта од стране произвођача, малим количинама меса живине и лагоморфа закланих на газдинству;
5) непосредно снабдијевање крајњег потрошача или локалног малопродајног објекта од стране ловаца малим количинама ситне дивљачи.
Члан 3
Поједини изрази употријебљени у овом правилнику имају сљедеће значење:
1) месо означава јестиве дјелове домаћих папкара, живине, лагоморфа, дивљачи и узгајана дивљач;
2) домаћи папкари и копитари су домаћа говеда, биволи, овце, козе, свиње и домаћи копитари;
3) живина означава узгајане птице, која обухвата и птице које се не сматрају домаћим животињама, али се узгајају као домаће животиње, изузимајући птице нелетачице;
4) лагоморфи су зечеви, кунићи и глодари;
5) дивљач су дивљи папкари, лагоморфи и остали копнени сисари који се лове за исхрану људи и који се према посебним прописима сматрају дивљачи, која обухвата и сисаре који живе на ограђеном подручју у условима слободе, односно у сличним условима у којима живи дивљач и дивље птице које се лове за исхрану људи;
6) узгајана дивљач су узгајане птице нелетачице, као и узгајани копнени сисари који нијесу обухваћени тачком 2 овог члана;
7) ситна дивљач означава дивље птице и лагоморфе који слободно живе у природи;
8) крупна дивљач су дивљи копнени сисари који слободно живе у природи, који нијесу обухваћени тачком 7 овог члана;
9) труп је тијело животиње након клања и обраде;
10) свјеже месо је месо које није подвргнуто никаквом поступку прераде осим хлађења, замрзавања или брзог замрзавања, које обухвата и месо које је паковано у вакууму и месо које је паковано у условима контролисане атмосфере;
11) јестиви нуспроизводи су свјеже месо, осим меса трупа заклане животиње, које обухвата и унутрашње органе и крв;
12) унутрашњи органи су органи грудне, трбушне и карличне шупљине као и гркљан и једњак, а код птица вољка;
13) мљевено месо је месо одвојено од костију и самљевено на ситне комадиће, које садржи мање од 1% соли;
14) механички одвојено месо (МОМ) је производ који је добијен одвајањем меса од костију, на којима су остали дјелови меса послије чишћења меса са костију или од трупова живине, механичком обрадом којом се уништава или мијења структура мишићних влакана;
15) месне прерађевине означавају свјеже месо, које обухвата и месо уситњено на комадиће коме су додати прехрамбени производи, зачини или адитиви или које је било подвргнуто поступцима који нијесу довели до промјене структуре мишићних влакана меса и нијесу се изгубиле карактеристике свјежег меса;
16) производи од меса су прерађени производи који настају прерадом меса или даљом прерадом прерађених производа тако да је на површини пресјека видљиво да производ више нема карактеристике свјежег меса;
17) топљена животињска маст је маст која се добија топљењем масти са меса, која обухвата и кости и која је намијењена исхрани људи;
18) чварци су остаци топљења масти који садрже протеине, а који настају након дјелимичног одвајања масти и воде;
19) желатин је природни, растворљиви протеин, желатинозни или нежелатинозни, добијен дјелимичном хидролизом колагена из животињских костију, коже, жила и тетива;
20) колаген је протеински производ добијен из животињских костију, коже, жила и тетива у складу са захтјевима овог правилника;
21) обрађени желуци, бешике и цријева су желуци, бешике и цријева који су након вађења и чишћења подвргнути обради као што је сољење, сушење или термичка обрада;
22) кланица је објекат у којем се обавља клање и кланична обрада животиња чије је месо исхрани људи;
23) објекат за расијецање меса је објекат у којем се врши одвајање меса од костију односно расијецање меса;
24) објекат за обраду дивљачи је објекат у којем се, након улова, дивљач и месо дивљачи припрема за стављање у промет;
25) објекат за промет на велико је објекат у којем се обавља дјелатност пословања храном која обухвата више независних јединица које заједнички користе инсталације и одјељења у којима се храна продаје субјектима пословања;
26) жива шкољка (класа Ламеллибранцхиа) је мекушац са филтрирајућим начином исхране;
27) морски биотоксини су отровне супстанце које живе шкољке сакупљају као резултат исхране планктоном који садржи токсине;
28) кондиционирање је држање живих шкољки у резервоарима или некој другој опреми, која садржи чисту морску воду или на природним локацијама, које потичу из производних области класе А, центара за пречишћавање или отпремних центара, а којима се отклања пијесак, блато или муљ, чувају или побољшавају органолептичка својства и обезбјеђује добра виталност прије умотавања или паковања;
29) сакупљач је привредно друштво, друго правно лице, предузетник или физичко лице које сакупља односно изловљава живе шкољке на било који начин ради даљег руковања и стављања у промет;
30) производна област је област мора, ушћа или лагуне у којој се налазе природна станишта живих шкољки или подручја која се користе за узгајање живих шкољки, са којих се живе шкољке сакупљају односно изловљавају;
31) област преноса је област мора, ушћа или лагуне са јасно означеним границама обиљеженим бовама, стубовима или неким другим фиксним средством, која се користи искључиво за природно пречишћавање живих шкољки;
32) отпремни центар је објекат на обали или на мору, који служи за пријем, кондиционирање, прање, чишћење, сортирање, амбалажирање и паковање живих шкољки намијењених за исхрану људи;
33) центар за пречишћавање је објекат који је опремљен резервоарима и базенима који се снабдијевају чистом морском водом и у којма се живе шкољке држе до смањења њихове контаминација да би биле безбједне за исхрану људи;
34) пренос је пребацивање живих шкољки у област пречишћавања, у којој се оне држе до смањења контаминације, како би биле безбједне за исхрану људи, а које не обухвата посебни поступак преношења у погоднија подручја за њихов даљи раст и узгој;
35) производи рибарства су све морске или слатководне животиње (осим живих шкољки, живих бодљокожаца, живих плашташа, живих морских пужева као и сисара, рептила и жаба), које потичу из риболова или узгоја, укључујући све јестиве облике, дјелове или производе тих животиња;
36) брод фабрика је риболовни пловни објекат на којем се рибарски производи обрађују на један или више начина (филетирање, резање на комаде, скидање коже, вађење из љуштуре, уситњавање или прерада) и пакују или амбалажирају и према потреби хладе или замрзавају;
37) брод хладњача је риболовни пловни објекат на којем се производи рибарства након потребних припремних радњи (искрварења, уклањања главе, унутрашњих органа и пераја) замрзавају односно пакују или абалажирају;
38) механички одвојен производ рибарства је производ добијен одвајањем меса рибе механичком обрадом којом се мијења структура меса рибе;
39) свјежи производ рибарства је непрерађени производ рибарства, у цјелости или обрађен, који обухвата и производ који се пакује под вакуумом или у контролисаној атмосфери и који није подвргнут поступку прераде осим хлађења;
40) обрађени производ рибарства је непрерађени производ рибарства који је био подвргнут поступку који утиче на његову анатомску цјеловитост, као што су уклањање главе и унутрашњих органа, резање на одреске, филете или комаде;
41) прерађени производ рибарства је прерађени производ који настаје прерадом производа рибарства или даљом прерадом тако прерађених производа рибарства на начин да је на површини пресјека видљиво да производ више нема карактеристике свјежег производа рибарства;
42) жабљи батаци означавају задњи дио тијела животиње врсте жаба (Ранидае) који је попречно одсјечен иза предњих ногу и којем су извађени унутрашњи органи и скинута кожа;
43) пужеви су копнени пужеви који припадају врстама Хелиx поматиа Линне, Хелиx Асперса Муллер, Хелиx луцорум и врстама из породице Ацхатинидае;
44) сирово млијеко је млијеко које настаје излучивањем млијечних жлијезда животиња из узгоја, које није загријавано на температури већој од 40ºЦ, нити је подвргнуто неком другом поступку који има исти ефекат;
45) газдинство за производњу млијека је објекат на којем се узгаја једна или више животиња ради производње млијека намијењеног стављању у промет као храна;
46) млијечни производи су прерађени производи који настају прерадом сировог млијека или даљом прерадом тако прерађених производа;
47) јаја су јаја у љусци осим разбијених, инкубираних или куваних јаја, која потичу од птица из узгоја а која су подесна за непосредну исхрану људи или за припрему производа од јаја;
48) течна јаја су непрерађени садржај јаја након уклањања љуске;
49) напукло јаје је јаје са оштећеном љуском али неоштећеним мембранама;
50) објекат за сортирање и паковање је објекат у којем се јаја сортирају по квалитету и тежини;
51) производи животињског поријекла су:
а) храна животињског поријекла, укључујући мед и крв;
б) живе шкољке, живи бодљокожци, живи плашташи, живи морски пужеви намијењени исхрани људи;
ц) остале животиње намијењене припреми, ради достављања крајњем потрошачу живих;
52) штављење је очвршћавање кожа биљним средствима за штављење, хромним солима или другим супстанцама као што су алуминијумске соли, соли гвожђа, силицијумске соли, алдехиди, хинони и други синтетички учвршћивачи.
Ознаке здравствене исправности и идентификационе ознаке
Члан 4
Субјекат пословања може ставити у промет само производ животињског поријекла који је произведен и са којим се руковало у одобреном односно регистрованом објекту у складу са прописом којим су уређени општи хигијенски захтјеви за храну и овим правилником, ако је:
1) производ означен ознаком здравствене исправности, у складу са прописом којим је уређен начин контроле хране животињског поријекла;
2) производ означен идентификационом ознаком у складу са чланом 5 овог правилника.
Субјекат пословања може идентификационом ознаком означити производ животињског поријекла само ако је произведен у складу са одредбама овог правилника.
Субјекат пословања може уклонити ознаку из става 1 тачка 1 овог члана само ако то месо расијеца, прерађује или га на неки други начин обрађује, у складу са прописом којим је уређен начин контроле хране животињског поријекла.
Означавање идентификационом ознаком
Члан 5
Субјекат пословања из члана 4 овог правилника треба да обезбиједи да:
1) производ животињског поријекла прије отпреме из објекта буде означен идентификационом ознаком;
2) производ који се вади из омота односно амбалаже или се даље прерађује у другом објекту, буде означен новом ознаком на којој мора бити наведен број одобрења објекта у којем се обављају ти послови;
Идентификациона ознака из става 1 овог члана није потребна за јаја која се означавају односно декларишу у складу са посебним прописом.
Облик идентификационе ознаке
Члан 6
Идентификациона ознака из члана 5 овог правилника је овалног облика, мора бити читка, стављена на видно мјесто, непромјенљива и не смије бити покривена другим ознакама, а знаци на њој морају бити лако разумљиви.
Ознака из става 1 овог члана мора да садржи пуни назив државе у којој се налази објекат или двословни код државе. У објекту који се налази у Црној Гори ставља се ознака која садржи Црна Гора или МЕ.
Ознака из става 1 овог члана мора да садржи број одобрења објекта издатог од надлежног органа.
Методе означавања
Члан 7
У зависности од начина презентације различитих производа животињског поријекла ознака из члана 5 овог правилника може бити стављена непосредно на производ, паковање или амбалажу, одштампана на етикети причвршћеној за производ, паковање или амбалажу, а може бити и у облику привјеска који се не може скинути и који је направљен од отпорног материјала.
У случају да паковање садржи сјечено месо или јестиве нуспроизводе, ознака се мора налазити на етикети причвршћеној на амбалажи или одштампана на амбалажи и постављена на начин да се покида приликом отварања амбалаже. Када паковање обезбјеђује исту заштиту као и амбалажа, ознака се може ставити на паковање.
Када се производи животињског поријекла за потребе транспорта стављају у контејнере или већа паковања, ради даљег руковања, прераде, паковања или амбалажирања у другом објекту, ознака се може ставити на спољну површину контејнера односно паковања.
Када се производи животињског поријекла стављају у паковање које је намијењено снабдијевању крајњег потрошача, довољно је ставити ознаку само на спољњу страну амбалаже.
Када се ознака ставља непосредно на производе животињског поријекла, морају се користити боје дозвољене у складу са прописом којим је уређена употреба боја у храни.
У случају течних, гранулираних или прашкастих производа животињског поријекла, укључујући производе од рибе, који се транспортују у расутом стању, идентификациона ознака није потребна уколико пратећа документација садржи податке из члана 6 ст. 2 и 3 овог правилника.
Циљеви поступака који се заснивају на начелима система ХАЦЦП-а
Члан 8
Субјекат пословања, у објектима у којима се обавља дјелатност клања животиња (у даљем тексту: кланица), обезбјеђује спровођење поступака уведених у складу са чланом 5 Правилника о општим хигијенским захтјевима за храну животињског и биљног поријекла на потребу чијег спровођења указује анализа ризика као и посебних поступака из става 2 овог члана.
Посебни поступци из става 1 овог члана обухватају мјере којима се обезбијеђује да свака животиња или свака пошиљка животиња примљена у кланицу:
1) буде прописно означена;
2) да је прате прописани одговарајући подаци у вези газдинства из којег животиња потиче;
3) да не долази из газдинства или са подручја на којем је одређена мјера забране кретања или друго ограничење ради заштите здравља људи или животиња;
4) буде чиста;
5) буде здрава, колико то може оцијенити субјекат пословања; и
6) приликом пријема у кланицу, буде у задовољавајућем стању са становишта заштите добробити животиња.
У случају неиспуњавања било којег услова утврђеног ставом 2 овог члана субјекат пословања дужан је да без одлагања обавијести ветеринарског инспектора и предузме прописане мјере.
Подаци о ланцу исхране
Члан 9
Субјекат пословања прије пријема животиња у кланицу, мора тражити, примити и провјерити податке о ланцу исхране за све животиње, осим дивљачи, које су отпремљене или се намјеравају отпремити на кланицу.
Субјекат пословања може да прими у просторије кланице само животиње за које је добио одговарајуће податке о безбједности хране из евиденција пољопривредног газдинства са којег животиње потичу, у складу са прописом којим су утврђени општи хигијенски захтјеви за храну животињског и биљног поријекла у примарној производњи.
Субјекат пословања мора да добије податке из става 2 овог члана, најкасније 24 сата прије допремања животиња у кланицу.
Подаци о безбједности хране из става 2 овог члана нарочито обухватају:
1) статус газдинства поријекла или статус подручја у односу на здравље животиња;
2) здравствено стање животиња;
3) ветеринарске љекове и ветеринарско медицинске производе који су давани животињама или друга лијечења којима су животиње биле подвргнуте током одређеног периода и чија је каренца већа од нуле, заједно са датумом апликације лијекова, односно лијечења и каренцама;
4) појаве болести које могу утицати на безбједност меса;
5) резултате, ако су од значаја за заштиту здравља људи и животиња, свих извршених анализа на узорцима узетим од животиња или другим узорцима узетим ради дијагностиковања болести које могу утицати на безбједност меса, који обухватају и узорке узете у оквиру мониторинга и контроле зооноза и резидуа;
6) податке из извјештаја о ранијим анте и пост мортем прегледима животиња са истог газдинства поријекла, који обухватају нарочито извјештаје ветеринарског инспектора;
7) податке о производњи који су од значаја за процјену присутности болести; и
8) име и адресу ветеринара одговорног за лијечење животиња на газдинству поријекла.
Изузетно од става 4 овог члана, субјекту пословања не морају се доставити подаци из става 4 тач.1, 2, 6 и 7 овог члана, ако су субјекту пословања ти подаци познати на основу уговора о сталној испоруци односно другог пословног односа или ако власник животиње да изјаву да нема података који се морају пријавити са становишта безбједности хране.
Подаци из става 4 овог члана могу се доставити у облику извода из евиденције газдинства поријекла, путем електронске размјене података или у форми изјаве коју потписује власник животиње.
Субјекат пословања који, након оцјењивања одговарајућих података о ланцу исхране, одлучи да прими животиње у кланицу, те податке, без одлагања ставља на располагање ветеринарском инспектору. Субјекат пословања прије анте мортем прегледа обавјештава ветеринарског инспектора о евентуалним подацима који изазивају сумњу у вези здравља одређене животиње.
Уколико нека животиња пристигне у кланицу без података о ланцу исхране, субјекат пословања без одлагања обавјештава ветеринарског инспектора и не смије се приступити клању животиње, док ветеринарски инспектор не одобри клање.
Достављање података у року краћем од 24 сата
Члан 10
Изузетно од члана 9 став 3 овог правилника подаци о ланцу исхране могу се уз претходно одобрење надлежног органа, доставити у кланицу заједно са животињом на коју се односе, и то за:
1) свиње, живину или дивљач из узгоја која је била подвргнута анте мортем прегледу на газдинству поријекла, под условом да пошиљку прати потврда којом ветеринар потврђује да је на основу извршеног прегледа утврдио да су животиње здраве;
2) домаће копитаре;
3) животиње које су принудно заклане, ако их прати потврда коју је потписао ветеринар и у којој је забиљежен повољан налаз анте мортем прегледа;
4) животиње које се у кланицу не допремају непосредно са газдинства поријекла.
Субјекат пословања сагледава одговарајуће податке и ако прихвати животиње на клање ветеринарском инспектору мора дати на увид документацију из става 1 тач.1 и 3 овог члана.
Животиње се не смију заклати ни приступити њиховој обради прије дозволе ветеринарског инспектора.
Субјекат пословања мора провјерити прописану документацију која прати домаће копитаре да би био сигуран да је животиња намијењена клању, а месо намијењено исхрани људи. Уколико прихвати такву животињу на клање, документа мора предати ветеринарском инспектору.
ИИ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА МЕСО ДОМАЋИХ ПАПКАРА И КОПИТАРА
Транспорт живих животиња до кланице
Члан 11
Субјекат пословања који обавља дјелатност транспорта живих животиња (папкара и копитара) у кланицу дужан је да:
1) током сакупљања и транспорта животиња, обезбиједи пажљиво поступање са животињама ради избјегавања непотребног узнемиравања;
2) животиње које показују симптоме болести или потичу из стада за које се зна да је заражено узрочницима који угрожавају здравље људи и животиња, транспортује до кланице само уз одобрење надлежног органа.
Захтјеви за просторије или просторе за прихват домаћих папкара и копитара у кланицу
Члан 12
Субјекат пословања може обављати дјелатност клања домаћих папкара и копитара у кланици која има:
1) одговарајуће и хигијенске просторије за прихват и привремени смјештај животиња за клање (депо) или, ако то климатски услови дозвољавају, торове за држање животиња прије клања, који се лако чисте и дезинфикују, са опремом за напајање, а према потреби и храњење животиња као и одводом отпадних вода који не смије представљати извор контаминације;
2) одвојене просторије које се могу закључавати или, ако то климатски услови дозвољавају, торове за смјештај болесних или на обољење сумњивих животиња који располажу посебним одводом отпадних вода и који су постављени на начин којим се спрјечава контаминација осталих животиња, осим ако надлежни орган приликом издавања одобрења оцијени да такве просторије нијесу потребне;
3) просторију за прихват и привремени смјештај животиња прије клања која по величини обезбијеђује заштиту добробити животиња и изграђена је на начин који олакшава анте мортем преглед, укључујући идентификацију животиње или групе животиња.
Захтјеви за минимум просторија у циљу спрјечавања контаминације меса домаћих папакара и копитара
Члан 13
Ради спрјечавања контаминације меса, кланице за клање домаћих папкара и копитара морају имати:
1) довољан број просторија које одговарају радним поступцима које се у њима обављају;
2) посебну просторију за пражњење и чишћење желудаца и цријева, осим ако надлежни орган приликом издавања одобрења дозволи временско одвајање тих радних поступака;
3) обезбијеђену просторну и временску одвојеност сљедећих радних поступака:
а) омамљивање и искрварење;
б) шурење, скидање чекиња, бријање, стругање и опаљивање, код клања свиња;
ц) вађење унутрашњих органа и даљу обраду;
д) обраду очишћених желудаца и цријева;
е) припремање и чишћење других јестивих нуспроизвода, а посебно руковање главама са којих је скинута кожа, ако се то не обавља на линији клања;
ф) паковање јестивих кланичних нуспроизвода;
г) отпремање меса;
4) опрему која спрјечава додир меса с подовима, зидовима, инсталацијама и конструкцијама и линије клања, пројектоване на начин да када су у функцији омогућавају непрекидан ток процеса клања, спрјечавају унакрсну контаминацију различитих дјелова линије клања, а ако у истој просторији односно простору постоји више од једне линије клања, оне морају бити одвојене на начин којим се спрјечава унакрсна контаминација.
Кланице морају имати опрему за прање, чишћење и дезинфекцију прибора снабдјевену врућом водом од најмање 82°Ц, или други одговарајући систем са истим ефектом.
Опрема за прање руку коју користи особље које рукује неупакованим месом мора имати славине изграђене на начин којим се спрјечава контаминација.
Кланице морају имати обезбијеђене посебне, одвојене просторије, просторе или опрему која се може закључавати, са обезбијеђеним температурним режимом одржавања, за складиштење задржаног меса, као и меса које је оцијењено као неподесно за исхрану људи.
Кланица мора имати обезбијеђен одвојени простор са одговарајућом опремом за чишћење, прање и дезинфекцију средстава за транспорт животиња.
Ако надлежни орган приликом издавања одобрења оцијени да простор и опрема из става 5 овог члана нијесу потребни с тога што субјекат пословања има закључен уговор о прању, чишћењу и дезинфекцији транспортних средстава са субјектом пословања који управља одобреним објектом који се налази у непосредној близини кланице, те просторије нијесу потребне.
Кланица мора имати обезбијеђен одвојени простор са опремом, који се може закључавати и који се користи само за клање болесних или на обољење сумњивих животиња, осим ако се клање тих животиња обавља у другој кланици која је одобрена од надлежног органа као санитарна кланица или ако се клање тих животиња обавља на крају редовног клања, уз претходно одобрење надлежног органа.
Када се на кланици складишти садржај дигестивног тракта и ђубрива, мора постојати обезбијеђен посебан простор или мјесто за ту намјену.
Кланице морају имати посебну опремљену просторију за потребе ветеринарске инспекције.
Хигијена у процесу клања папакара и копитара
Члан 14
Субјекат пословања може да обавља дјелатност клања домаћих папкара и копитара само ако обезбиједи да се:
1) након допреме животиња у кланицу клање животиња непотребно не одлаже, осим када је због добробити животиња неопходно омогућити њихов одмор прије клања;
2) у кланицу допремају само живе животиње намијењене клању осим животиња које су заклане ван кланице у складу са чланом 17 овог правилника, дивљачи из узгоја заклане на мјесту производње у складу са чланом 30 овог правилника и дивљачи у складу са чланом 31 овог правилника;
3) месо животиње која је усљед незгоде повријеђена и која је заклана у кланици може ставити у промет, ако се прегледом утврде само оштећења која су настала као последица незгоде;
4) у промет може ставити само месо животиња које су заклане у кланици.
Животиње или пошиљке животиња које се упућују на кланицу морају бити чисте и обиљежене ради утврђивања њиховог поријекла.
Субјекат пословања из става 1 овог члана дужан је да обезбиједи одговарајуће услове за преглед животиња прије клања (анте мортем преглед) у складу са прописом којим је уређена контрола хране животињског поријекла.
Ради спрјечавања контаминације меса, омамљивање, искрварење, скидање коже, вађење унутрашњих органа и други поступци обраде морају се вршити, без одлагања, на сљедећи начин:
1) душник и једњак морају остати нетакнути током искрварења, осим у случајевима клања у складу са вјерским обредима;
2) током скидања коже мора се спријечити контакт између спољашње стране коже и трупа, а особље и опрема који долазе у контакт с спољашњом страном коже, не смију додиривати месо;
3) спријечити испадање садржаја дигестивног тракта у току и након вађења унутрашњих органа и обезбиједити да се вађење унутрашњих органа заврши у што краћем року, без одлагања;
4) спријечити додир трупа млијеком и колострумом приликом уклањања вимена.
Кожа закланих животиња се мора потпуно скинути с трупа и других дјелова тијела намијењених исхрани људи осим, код свиња, овчијих, козјих и телећих глава, њушки и усана говеда, као и говеђих, овчијих и козјих ногу, којима се мора руковати на начин којим се спрјечава контаминација осталог меса.
Ако се свињама не скида кожа чекиње се морају уклонити без одлагања уз свођење на минимум ризика од контаминације меса водом за шурење. У поступку скидања чекиња могу се користити само одобрени адитиви, након чега се свиње морају добро испрати водом за пиће.
Трупови не смију бити контаминирани фекалијама. Сваки видљиво контаминирани дио мора се одмах уклонити, одсијецањем или на други начин са истим ефектом.
Трупови и јестиви нуспроизводи не смију доћи у додир с подовима и зидовима.
Пост мортем преглед
Члан 15
Субјекат пословања који обавља дјелатност клања дужан је да обезбиједи одговарајуће услове за преглед животиња послије клања (пост мортем преглед) у складу са прописом којим је уређена контрола хране животињског поријекла.
Дјелови заклане животиње до завршетка пост мортем преглед морају бити:
1) означени тако да је видљива њихова припадност одређеном трупу;
2) одвојени од других трупова, унутрашњих органа и јестивих нуспроизвода, укључујући и већ прегледане након клања.
Уколико нема видљивих патолошких промјена, полни орган се одмах уклања.
Бубрези се одвајају од масног ткива којим су обавијени, а код говеда, свиња и копитара мора се уклонити и периренални омотач (капсула).
Ако се прије завршетка пост мортем прегледа крв и други јестиви нуспроизводи од неколико животиња сакупљају у исту посуду, а труп једне од тих животиња оцијени као неподесан за исхрану људи, читав садржај те посуде се оцијењује неподесним за исхрану људи.
Поступак након пост мортем прегледа
Члан 16
Након пост мортем прегледа:
1) тонзиле говеда, свиња и копитара морају се уклонити на хигијенски начин;
2) дјелови који су неподесни за исхрану људи морају се одмах уклонити из чистог дијела објекта;
3) задржано месо или месо које је проглашено неподесним за исхрану људи и нејестиви нуспроизводи морају се држати одвојено, како не би дошли у додир с месом подесним за исхрану људи;
4) унутрашњи органи или дјелови унутрашњих органа који остају у трупу, осим бубрега, морају се одмах одстранити у потпуности, осим ако надлежни орган претходно одобри да се не одстрањују.
Након пост мортем прегледа, месо се мора складиштити у складу са захтјевима из члана 20 овог правилника.
Ради даље обраде или прераде:
1) желуци се морају ошурити и очистити;
2) цријева се морају испразнити и очистити;
3) са глава и ногу мора се скинути кожа, или се морају ошурити и скинути им се длаке и чекиње.
Уколико је објекат одобрен за клање различитих врста животиња или за обраду трупова дивљачи и дивљачи из узгоја, морају се предузети мјере временског или просторног одвајања радних поступака на различитим врстама животиња ради спрјечавања унакрсне конаминације.
За пријем и складиштење трупова дивљачи и дивљачи из узгоја са којих није скинута кожа морају се обезбиједити одвојене просторије или простори.
Ако кланица не располаже просторијама, простором и опремом који су искључиво намијењени за клање болесних или на обољење сумњивих животиња и који се могу закључавати, просторије простори и опрема који се користе за клање тих животиња морају се очистити, опрати и дезинфиковати под надзором ветеринарског инспектора прије почетка клања других животиња.
Принудно клање папакара и копитара ван кланице
Члан 17
Субјекат пословања који обавља дјелатност клања може да стави у промет месо домаћих папкара и копитара који су принудно заклани ван кланице за исхрану људи само ако:
1) је животиња повријеђена услед незгоде, због које није могла бити допремљена у кланицу ради заштите њене добробити, здрава и код које нијесу утврђена одступања у погледу здравља осим одступања насталих као последица незгоде;
2) је ветеринар извршио анте мортем преглед животиње и издао потврду о задовољавајућем односно уредном налазу анте мортем прегледа с датумом, временом и разлогом принудног клања и врстама лијечења примијењеним на тој животињи;
3) је заклана и искрварена животиња превезена до кланице на хигијенски начин и без непотребног одлагања, с тим што се на лицу мјеста, под надзором ветеринарског инспектора, могу одстранити унутрашњи органи који се морају допремити у кланицу означени тако да је видљива њихова припадност одређеном трупу;
4) је од тренутка клања до допремања у кланицу потребно више од два сата, животиња активно расхлађена осим уколико климатски услови обезбјеђују одговарајуће расхлађивање;
5) заклану животињу у кланицу прати изјава субјекта пословања који је узгојио ту животињу, у којој је наведен њен идентитет, ветеринарски лијекови, ветеринарско медицински производи које је животиња примила или други третмани као и датуми примјене и каренце;
6) је, на основу извршеног пост мортем прегледа у кланици, месо оцијењено као подесно за исхрану људи.
Субјекат пословања из става 1 овог члана мора поступати по упутствима која у вези са употребом меса изда ветеринарски инспектор након пост мортем прегледа.
Субјекат пословању из става 1 овог члана може ставити у промет само месо принудно закланих животиња које је означено посебном ознаком здравствене исправности у складу са прописом којим се уређује контрола хране животињског поријекла односно, идентификационом ознаком у складу са чл. 5, 6 и 7 овог правилника.
Месо принудно закланих животиња може се ставити у промет само на домаћем тржишту.
Захтјеви за објекте за расијецање меса папкара и копитара
Члан 18
Субјекат пословања може обављати дјелатност расијецања меса папкара и копитара само у објекатима који:
1) су изграђени на начин којим спрјечава контаминација меса обезбјеђењем континуираног тока радних поступака или раздвајањем различитих производних партија, серија или линија;
2) имају просторије за одвојено складиштење упакованог и неупакованог меса, осим ако се складиште у различито вријеме или на начин којим се обезбјеђује да материјал за паковање и начин складиштења не могу представљати извор контаминације меса;
3) имају просторије за расијецање са опремом која обезбјеђује испуњавање расијецања меса на начин утврђен чланом 19 овог правилника;
4) имају опрему за прање руку коју користи особље које рукује неупакованим месом са славинама које спрјечавају контаминацију;
5) имају опрему за прање, чишћење и дезинфекцију прибора, снабдјевану врућом водом од најмање 82°Ц, или други одговарајући систем са истим ефектом.
.
Хигијена током расијецања и одвајања меса од костију
Члан 19
Субјекат пословања расијецање и одвајања меса од костију може да врши само на сљедећи начин:
1) трупове домаћих папкара и копитара може расијецати у кланицама само на полутке или четвртине, а полутке највише на три комада с тим што обављање даљег расијецања и одвајања меса од костију може вршити само у објекту за расијецање и одвајања меса од костију;
2) организује обраду меса на начин којим се контаминација спрјечава или своди на минимум, тако да:
а) се месо које је намијењено расијецању допрема у просторије за обраду поступно и према потреби;
б) се током расијецања, одвајања од костију, резања на мање комаде или у другим фазама обраде, амбалажирања и паковања обезбиједи одржавање температуре меса на највише 3°Ц за јестиве нуспроизводе и 7°Ц за остало месо, путем одржавања собне температуре на највише 12°Ц или помоћу неког другог одговарајућег система са истом ефектом;
ц) у објекту у којем се врши расијецање меса различитих врста животиња буду предузете мјере предострожности којима се спрјечава унакрсна контаминација на начин, што ће послови на различитим животињским врстама, бити временски или просторно одвојени.
Изузетно од става 1 тачка 2 подтачка б) овог члана, месо се може расијецати и одвајати од костију и прије него се постигну те температуре, у складу са чланом 20 став 1 тачка 1 овог правилника.
Месо се може расијецати и одвајати од костију и прије него што се постигне температура из става 1 тачка 2, подтачка б) овог члана, ако је објекат за расијецање и одвајање меса од костију у оквиру локације на којој је и кланица. У том случају, месо се може непосредно допремити из кланице или након хлађења у расхладној просторији односно хладњачи. Одмах након извршеног расијецања и према потреби, паковања, месо се мора охладити и задржати на температури из става 1 тачка 2 подтачка б) овог члана.
Температурни захтјеви за складиштење и транспорт меса папкара и копитара
Члан 20
Субјекат пословања складиштење и транспорт меса домаћих папкара и копитара може да врши само уз испуњавање сљедећих захтјева:
1) након пост мортем прегледа месо се у кланици мора охладити тако, да се у свим дјеловима меса постигне температура од највише 3°Ц за јестиве нуспроизводе и 7°Ц за остало месо, с тим што се месо може расијецати и одвајати од костију и у току хлађења у складу са чланом 19 став 3 овог правилника, уз обезбјеђење одговарајуће вентилације ради спрјечавања кондензације на површини меса;
2) месо се мора расхладити и постићи температуру из тачке 1 овог става и одржавати на тој температури током складиштења;
3) месо се мора расхладити и постићи температуру из тачке 1 овог става прије транспорта и одржавати на тој температури током транспорта.
Изузетно од става 1 тачка 3 овог члана, ради производње специфичних производа транспорт се може изврштити уз претходно одобрење надлежног органа под условом да се:
1) изврши у складу са условима које је одредио надлежни орган за транспорт из једног објекта у други;
2) месо одмах отпреми из кланице или објекта за расијецање и одвајање меса од костију који је на истој локацији као и кланица, и да транспорт не траје дуже од два сата.
Месо намијењено замрзавању мора се замрзнути без непотребног одлагања након периода стабилизације, када је то неопходно.
Неупаковано месо мора се складиштити и транспортовати одвојено од упакованог меса осим, ако се складиштење и транспорт врше у различито вријеме или на начин да материјал за паковање и начин складиштења не могу представљати извор контаминације меса.
ИИИ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА МЕСО ЖИВИНЕ И ЛАГОМОРФА
Захтјеви за транспорт живих животиња у кланицу
Члан 21
Субјекат пословања који обавља дјелатност транспорта живих животиња (живине и лагоморфа) у кланицу дужан је да:
1) током сакупљања и транзита животиња, обезбиједи пажљиво поступање са животињама ради избјегавања непотребног узнемиравања;
2) животиње које показују симптоме болести или потичу из јата за које се зна да је заражено узрочницима који угрожавају здравље људи и животиња, транспортује до кланице само уз претходно одобрење надлежног органа;
3) обезбиједи да су кавези у којима се испоручују животиње до кланице, израђени од нерђајућег материјала, лаки за чишћење и дезинфекцију.
Одмах након пражњења, прије поновне употребе, сва опрема која је коришћена за сакупљање и испоруку живих животиња мора се очистити, опрати и дезинфиковати.
Захтјеви за просторије или просторе за прихват живине и лагоморфа
Члан 22
Субјекат пословања може да обавља дјелатност клања живине, зечева и кунића само у кланици која има:
1) одговарајуће и хигијенске просторије за прихват животиња и за њихов преглед прије клања;
2) просторију за прихват и привремени смјештај животиња прије клања која по величини обезбијеђује заштиту добробити животиња и изграђену на начин који олакшава анте мортем преглед, укључујући идентификацију животиње или групе животиња.
Минималан број просторија у циљу спрјечавања контаминације
меса живине и лагоморфа
Члан 23
Ради спрјечавања контаминације меса кланице за живину и лагоморфе морају имати:
1) довољан број просторија које одговарају радним поступцима који се у њима обављају;
2) посебну просторију за пражњење и чишћење желудаца и цријева и даљу обраду, која обухвата и додавање зачина цијелим труповима живине осим, ако надлежни орган приликом издавања одобрења дозволи временско одвајање тих радних поступака;
3) обезбијеђену просторну и временску одвојеност сљедећих радних поступака:
а) омамљивања и искрварења;
б) уклањања перја, скидања коже или шурења;
ц) отпремања меса;
4) опрему која спрјечава додир меса с подовима, зидовима, инсталацијама и конструкцијама и линије клања, пројектоване на начин да када су у функцији омогућавају непрекидан ток процеса клања, спрјечавају унакрсну контаминацију различитих дјелова линије клања, а ако у истој просторији односну простору постоји више од једне линије клања,оне морају бити одвојене на начин којим се спрјечава унакрсна контаминација.
Кланице морају имати опрему за прање, чишћење и дезинфекцију прибора и алата снабдјевану врућом водом од најмање 82°Ц, или други одговарајући систем са истим ефектом.
Опрема за прање руку коју користи особље које рукује неупакованим месом мора имати славине израђене на начин којим се спрјечава контаминација.
Кланице морају имати обезбијеђене посебне, одвојене просторије, просторе или опрему која се може закључавати, са обезбијеђеним температурним режимом одржавања, за складиштење задржаног меса као и меса које је оцијењено као неподесно за исхрану људи.
Кланица мора имати обезбијеђен одвојени простор са одговарајућом опремом за чишћење, прање и дезинфекцију опреме у којој се транспортују животиње (кавези) и транспортних средстава за транспорт животиња.
Ако надлежни орган приликом издавања одобрења оцијени да простор и опрема из става 5 овог члана нијесу потребни с тога што субјекат пословања има закључен уговор о прању, чишћењу и дезинфекцији транспортних средстава са субјектом пословања који управља одобреним објектом који се налази у непосредној близини кланице, те просторије нијесу потребне.
Кланице морају имати посебну опремљену просторију за потребе ветеринарске инспекције.
Хигијена у процесу клања живине и лагоморфа
Члан 24
Субјекат пословања може да обавља дјелатност клања живине, зечева или кунића само ако обезбиједи да:
1) се након допреме животиња у кланицу клање животиња непотребно не одлаже;
2) стављање у промет само меса животиња које су заклане у кланици;
3) се у кланицу допремају само живе животиње намијењене клању, осим:
а) заклане живине, гусака и патака код којих је одложено вађење унутрашњих органа, која се узгаја за производњу масне јетре (фоие грас) и птица које се не сматрају домаћим али се узгајају као домаће животиње на газдинству, уколико су заклане на газдинству под условима утврђеним чланом 26 овог правилника;
б) дивљачи из узгоја која је заклана на мјесту производње под условима утврђеним чланом 30 овог правилника;
ц) одстријељене ситне дивљачи под условима утврђеним чланом 33 овог правилника.
Субјекат пословања из става 1 овог члана дужан је да обезбиједи одговарајуће услове за преглед животиња прије клања (анте мортем преглед) у складу са прописом којим је уређена контрола хране животињског поријекла.
Ради спрјечавања контаминације меса омамљивање, искрварење, уклањање перја, скидање коже или шурење, вађење унутрашњих органа и други поступци обраде врше се без одлагања, уз предузимање мјера за спрјечавање испадања садржаја дигестивног тракта у току и након вађења унутрашњих органа.
Субјекат пословања који обавља дјелатност клања дужан је да обезбиједи одговарајуће
услове за преглед животиња послије клања (пост мортем преглед) у складу са прописом којим је уређена контрола хране животињског поријекла.
Уколико је објекат одобрен за клање различитих врста животиња или за обраду трупова гајених птица нелетачица закланих на газдинству и ситне дивљачи из узгоја, као мјера предострожности мора се обезбиједити временско и просторно одвајање радних операција на различитим врстама животиња, ради спрјечавање унакрсне конаминације. У кланицама из става 1 овог члана морају се обезбиједити одвојене просторије или простори за пријем и складиштење трупова гајених птица нелетачица закланих на газдинству и ситне дивљачи из узгоја.
Поступак након пост мортем прегледа
Члан 25
Након пост мортем прегледа:
1) дјелови који су неподесни за исхрану људи, морају се одмах уклонити из чистог дијела објекта;
2) задржано месо или месо које је проглашено неподесним за исхрану људи и нејестиви нуспроизводи морају се држати одвојено, како не би дошли у контакт с месом подесним за исхрану људи;
3) унутрашњи органи или дјелови унутрашњих органа који остају у трупу, осим бубрега, морају се одмах одстранити у потпуности осим, ако надлежни орган претходно одобри да се не одстрањују.
Након прегледа и вађења унутрашњих органа, заклане животиње се морају очистити без одлагања и расхладити на температури од највише 4°Ц осим, ако се месо расијеца док је још топло.
Када се трупови хладе потапањем у воду, морају се:
1) предузети све мјере предострожности ради спрјечавања контаминације трупова, узимајући у обзир параметре као што су: тежина трупова, температура воде, јачина и смјер протока воде и вријеме хлађења и
2) у потпуности испразнити, очистити и дезинфиковати базене односно опрему, најмање једном дневно, а кад је неопходно и више пута.
У објекту се не смију клати болесне или на болест сумњиве животиње које се кољу у оквиру програма искорјењивања или сузбијања болести, осим уз претходно одобрење надлежног органа.
У случају из става 3 овог члана клање се може извршити само под надзором ветеринарског инспектора и морају бити предузете све мјере предострожности за спрјечавање контаминације, а просторије, простори и опрема који се користе за клање тих животиња морају се очистити, опрати и дезинфиковати под надзором ветеринарског инспектора прије почетка клања других животиња.
Клање на газдинству
Члан 26
Субјекат пословања може на газдинству клати живину, гуске и патке код којих је одложено вађење унутрашњих органа ради производње масне јетре (фоие грас) и птица које се не сматрају домаћим али се узгајају као домаће животиње на газдинствима, само уз претходно одобрење надлежног органа и под сљедећим условима:
1) да је на газдинству редовно вршен ветеринарски преглед;
2) да је субјекат пословања унапријед обавијестио надлежни орган о мјесту, датуму и времену клања;
3) да газдинство располаже одговарајућим простором за сакупљање птица ради вршења анте мортем прегледа живине;
4) да газдинство располаже одговарајућим простором за хигијенско клање и даље руковање живином;
5) да се поштују захтјеви који се односе на заштиту добробити животиња;
6) да заклану живину у кланицу прати писана изјава субјекта пословања који је узгојио ту живину, у којој се наводе ветеринарски лијекови, ветеринарско медицински производи које су животиње примиле, датуми примјене терапије и период повлачења терапије, подаци о исхрани, мјесто, датум и вријеме клања;
7) да заклану живину у кланицу прати прописана документација коју је издао ветеринарски инспектор;
8) да је вађење унутрашњих органа извршено у року од 24 сата од тренутка клања, под надзором ветеринарског инспектора, да је живина којој су извађени унутрашњи органи одмах, без одлагања, расхлађена и превезена до кланице или објекта за расијецање.
Живина која је заклана на газдинству на којем је и произведена и код које је одложено вађење унутрашњих органа, може се чувати највише 15 дана, на температури од највише 4°Ц. Вађење унутрашњих органа се мора извршити у кланици или објекту за расијецање.
Захтјеви за објекте за расијецање меса живине и лагоморфа
Члан 27
Субјекат пословања може обављати дјелатност расијецања меса живине и лагоморфа само у објектима који:
1) су изграђени на начин којим се спрјечава контаминација меса обезбјеђењем континуираног тока радних поступака или раздвајањем различитих производних партија, серија или линија;
2) имају просторије за одвојено складиштење упакованог и неупакованог меса, осим ако се складиште у различито вријеме, или на начин којим се обезбјеђује да материјал за паковање и начин складиштења не могу представљати извор контаминације меса;
3) имају просторије за расијецање са опремом која обезбјеђује испуњавање расијецања меса под условима утврђеним чланом 28 овог правилника;
4) имају опрему за прање, чишћење и дезинфекцију прибора снабдјевену врућом водом од најмање 82°Ц, или други одговарајући систем са истим ефектом;
5) имају опрему за прање руку коју користи особље које рукује неупакованим месом, која има славине израђене на начин којим се спрјечава контаминација.
Ако се у објекту за расијецање меса живине, зечева и кунића врши вађење унутрашњих органа гускама и паткама које су узгајане ради производње масне јетре (фоие грас) и које су омамљене, искрварене и очерупане на газдинству на којем су произведене, или се врши вађење унурашњих органа код живине код које је тај поступак одложен, субјекат пословања дужан је обезбиједи посебне просторије за ту намјену.
Хигијена током и након расијецања и одвајања меса од костију
Члан 28
Субјекат пословања може да врши расијецање и одвајања меса живине и лагомофа од костију само на сљедећи начин:
1) да организује обраду меса на начин којим се контаминација спрјечава, или своди на минимум, тако да:
а) се месо које је намијењено расијецању допрема у просторије за обраду, поступно и према потреби;
б) се током расијецања, одвајања од костију, резања на мање комаде или у другим фазама обраде, амбалажирања и паковања обезбиједи одржавање температуре меса на највише 4°Ц, путем одржавања собне температуре на највише 12°Ц, или помоћу неког другог одговарајућег система са истим ефектом;
ц) у објекту у којем се врши расијецање меса различитих врста животиња буду предузете мјере предострожности којима се спрјечава унакрсна контаминација, временским или просторним одвајањем радних поступака на различитим животињским врстама.
Месо се може расијецати и одвајати од костију и прије него што се постигне температура из става 1 тачка 1 подтачка б) овог члана, ако је објекат за расијецање и одвајање меса од костију на истој локацији са кланицом. У том случају, месо се може непосредно допремити из кланице или након хлађења у расхладној просторији односно хладњачи.
Након извршеног расијецања и према потреби паковања, месо се мора охладити на температури из става 1 тачка 1 подтачка б) овог члана.
Неупаковано месо мора се складиштити и транспортовати одвојено од упакованог меса, осим ако се складиштење и транспорт врше у различито вријеме, или на начин да материјал за паковање и начин складиштења не могу представљати извор контаминације меса.
Супстанце које вежу воду
Члан 29
Субјекат пословања дужан је да обезбиједи да се месо које је било третирано супстанцама које поспјешују везивање воде не ставља у промет као свјеже месо, већ као производ од меса односно прерађевина од меса или да се користи за производњу производа од меса односно прерађевина од меса.
ИВ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА МЕСО УЗГАЈАНЕ ДИВЉАЧИ
Члан 30
Производња и промет меса узгајане дивљачи (Цервидае и Суидае) врши се у складу са чл. 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19 и 20 овог правилника осим, ако надлежни орган приликом издавања одобрења, не одреди другачије.
Производња и промет меса птица нелетачица врши се у складу са чл. 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27 и 28 овог правилника, у обезбјеђеним одговарајућим просторима прилагођеним величини животиња.
Ако надлежни орган приликом издавања одобрења за производњу и промет меса из става 2 овог члана, оцијени примјереним, може наложити и примјену одредаба чл. 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19 и 20 овог правилника.
Изузетно од ст. 1 и 2 овог члана субјекат пословања може, уз преходно одобрење надлежног органа, вршити клање домаћих папкара и копитара из узгоја односно, птица нелетачица из узгоја на мјесту поријекла ако:
1) би транзит животиња могао представљати ризик за лице које са њима рукује или би угрозио добробит животиње;
2) се стадо подвргава редовним ветеринарским прегледима;
3) власник животиња поднесе захтјев за клање;
4) је надлежни орган унапријед обавијештен о мјесту, датуму и времену клања животиња;
5) газдинство има успостављене поступке за прикупљање животиња који омогућавају анте мортем преглед групе животиња;
6) газдинство располаже одговарајућим просторима и опремом за клање и искрварење и ако се птице нелетачице морају черупати, и опремом за черупање;
7) су испуњени прописани захтјеви за заштиту добробити животиња;
8) се заклане и искрварене животиње транспортују до кланице на хигијенски начин и без одлагања, а ако транспорт траје дуже од два сата, животиње се, према потреби, држе у хладњачама с тим што се вађење унутрашњих органа може извршити на лицу мјеста, под надзором ветеринара;
9) заклану животињу у кланицу прати писана изјава субјекта пословања који је узгојио ту животињу, у којој је наведен идентитет те животиње, подаци о исхрани, ветеринарски лијекови, ветеринарско медицински производи које је животиња примила или други третмани, као и датуми примјене и каренце;
10) је ветеринар извршио анте мортем преглед животиња и издао потврду о задоваљавајућем односно уредном налазу анте мортем прегледа с датумом, временом и разлогом принудног клања и врстама лијечења које је ветеринар примијенио на животињи.
Изузетно од става 4 овог члана субјекат пословања може да изврши клање бизона на газдинству, уз претходно одобрење надлежног органа.
В ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА МЕСО ДИВЉАЧИ
Обука ловаца о здрављу и хигијени дивљачи
Члан 31
Лица која лове дивљач с циљем њеног стављања у промет за исхрану људи, морају у довољној мјери познавати патологију дивљачи, производњу и руковање с дивљачи и месом дивљачи након лова, како би могли извршити почетни преглед дивљачи на лицу мјеста.
Уколико је ради лова образована екипа, најмање једно лице из ловачке екипе треба да посједује знања из става 1 овог члана (у даљем тексту: обучено лице).
Обученим лицем сматра се ловочувар или управник ловишта ако је дио ловачке екипе или се налази у непосредној близини мјеста лова, који је извршио почетни преглед одстријељене дивљачи и који је обавијештен о евентуалном, неприродном понашању дивљачи примијећеном прије одстрела.
Обучено лице из ст.1, 2 и 3 овог члана, у складу са програмом обуке утврђеним посебним прописом, треба да посједује и основна знања из сљедећих области:
1) анатомије, физиологије и понашања дивљачи;
2) патолошких промјена које се јављају код дивљачи због болести, контаминације животне средине или других фактора који могу утицати на здравље људи након конзумирања меса те дивљачи;
3) хигијенских захтјева и правилног руковања, вађења унутрашњих органа, транспорта и других поступака с дивљачи након одстрела;
4) познавања прописа који се односе на здравље људи и животиња и хигијенских захтјева за стављање дивљачи у промет.
Руковање крупном дивљачи
Члан 32
Након одстрела, крупној дивљачи се мора извадити желудац и цријева без одлагања, и
ако је потребно, извршити искрварење.
Обучено лице мора да изврши преглед трупа и извађених унутрашњих органа што је могуће прије након одстрела ради утврђивања знакова који би могли указати да то да месо представља ризик по здравље људи.
Месо крупне дивљачи може се ставити у промет само ако се труп одстријељене животиње транспортује до објекта за обраду дивљачи што је могуће прије након прегледа. Унутрашњи органи се морају послати уз труп животиње и морају бити означени ради утврђивања припадности трупу.
Када се током прегледа из става 2 овог члана не утврде знаци обољења, када прије одстрела није примијећено никакво неприродно понашање животиње и када се не сумња на контаминацију животне средине, обучено лице мора уз труп животиње приложити изјаву којом потврђује датум, вријеме и мјесто одстрела. У том случају, глава и унутрашњи органи се не морају слати са трупом, осим у случају врста које су подложне трихинелози (свиње, копитари и друге), и чија се глава (осим кљова) и дијафрагма морају послати уз труп. Ловци се морају придржавати и свих осталих прописаних посебних захтјева.
У случају сумње на обољења, уз тијело се мора послати глава (осим кљова, јеленских рогова и рогова) и сви унутрашњи органи, осим желуца и цријева. Обучено лице које је извршило преглед, дужно је да обавијести надлежни орган о свим знацима обољења, неприродном понашању животиње или сумњи на контаминацију животне средине због којих није могло да сачини изјаву у складу са ставом 4 овог члана.
Ако у одређеном случају нема обученог лица да изврши преглед у складу са ставом 2 овог члана, уз тијело се мора послати глава (осим кљова, јеленских рогова и рогова) и сви унутрашњи органи, осим желуца и цријева.
Хлађење меса дивљачи мора почети што прије након одстрела, тако да се постигне темпертура у дубини меса од највише 7°Ц осим, уколико климатски услови обезбјеђују одговарајуће природно расхлађивање.
Током транспорта до објекта за обраду дивљачи мора се избјегавати нагомилавање дивљачи.
Крупна дивљач која је допремљена у објекат за обраду дивљачи мора се предати ветеринарском инспектору на преглед.
Крупној дивљачи с које није скинута кожа може се скинути кожа и таква се дивљач може ставити у промет ако:
1) се прије скидања коже дивљач складишти и обрађује одвојено од остале хране;
2) дивљач није замрзавана;
3) се након скидања коже изврши преглед у складу са прописом којим је уређена контрола хране животињског поријекла.
Расијецање и одвајање меса од костију крупне дивљачи врши се у складу са чланом 19 овог правилника.
Руковање ситном дивљачи
Члан 33
Обучено лице мора да изврши преглед дивљачи што је могуће прије након одстрела ради утврђивања знакова који би могли указати да месо представља ризик по здравље људи.
Ако се утврде знаци обољења, примијети неприродно понашање животиње и када се сумња на контаминацију животне средине, обучено лице мора да без одлагања обавијести ветеринарску инспекцију.
Месо ситне дивљачи може се ставити у промет само када је труп превезен у објекат за обраду дивљачи без одлагања, након прегледа из става 1 овог члана.
Хлађење меса дивљачи мора почети што прије након одстрела, тако да се постигне темпертура у дубини меса од највише 4°Ц, осим уколико климатски услови обезбјеђују одговарајуће природно расхлађивање.
Вађење унутрашњих органа мора се извршити, без одлагања, по допремању дивљачи у објекат за обраду дивљачи.
Ситна дивљач која је допремљена у објекат за обраду дивљачи, мора се предати ветеринарском инспектору на преглед.
Расијецање и одвајање меса од костију ситне дивљачи врши се у складу са чланом 19 овог правилника.
ВИ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА МЉЕВЕНО МЕСО, МЕСНЕ ПРЕРАЂЕВИНЕ И МЕХАНИЧКИ ОДВОЈЕНО МЕСО
Захтјеви за производне објекте
Члан 34
Субјекат пословања може обављати дјелатност производње мљевеног меса, месних прерађевина или механички одвојеног меса (у даљем тексту: МОМ) само у објектима који:
1) су изграђени на начин којим се спрјечава контаминација меса и производа и обезбјеђује континуирани ток радних поступака или раздвајање различитих производних партија, серија или линија;
2) имају просторије за одвојено складиштење упакованог и неупакованог меса и производа осим, ако се складиште у различито вријеме или на начин којим се обезбјеђује да материјал за паковање и начин складиштења не могу представљати извор контаминације меса или производа;
3) имају просторије опремљене на начин којим је обезбијеђено испуњавање температурних захтјева утврђених чланом 36 овог правилника;
4) имају опрему за прање, чишћење и дезинфекцију прибора и алата снабдјевену врућом водом од најмање 82°Ц, или други одговарајући систем са истим ефектом;
5) имају опрему за прање руку коју користи особље које рукује неупакованим месом или производима са славинама израђеним на начин којим се спрјечава контаминација.
Захтјеви за сировине
Члан 35
Субјекат пословања који обавља дјелатност из члана 34 овог правилника за производњу може да користи само:
1) сировине које се користе за производњу мљевеног меса:
а) које испуњавају захтјеве прописане за свјеже месо;
б) које потичу од скелетне мускулатуре која обухвата припадајућа масна ткива;
ц) не потичу од отпадака који настају при расијецању меса (осим цијелих мишића), од МОМ-а, меса које садржи дјелове костију или коже, меса главе осим мишића за жвакање, немишићног дијела линеа албе, подручја царпус-а и тарсус-а, струготина од костију и мишића дијафрагме (осим када је уклоњена сероза);
2) сировине које се користе за производњу месних прерађевина:
а) које испуњавају захтјеве из тачке 1 подтач. а) и б) овог става;
б) за израду месних прерађевина за исхрану људи само уз претходну термичку обраду, могу се користити поред сировина које испуњавају услове из тачке 1 подтач.а) и б) овог става и месо добијено мљевењем или уситњавањем меса,осим ако потиче од отпадака који настају при расијецању меса (осим цијелих мишића)
ц) и МОМ које испуњава захтјеве из члана 36 став 6 овог правилника;
3) сировине које се користе за производњу МОМ-а морају:
а) испуњавати захтјеве из тачке 1 подтачка а) овог става;
б) бити сировине које не потичу од ногу, кожица са врата и глава живине и кости главе, као ни ноге, репови, бедрена кост (тибиа, фибула, хумерус, радиус и улна) од осталих животиње.
Хигијена током и након производње
Члан 36
Субјекат пословања који обавља дјелатност производње мљевеног меса, месних прерађевина или МОМ-а треба да организује обраду меса на начин којим се спрјечава или своди на минимум контаминација меса а за производњу користи само месо које се:
1) одржава на температури од највише 4°Ц за живину, 3°Ц за јестиве нус производе и 7°Ц за остало месо;
2) допрема у просторије за обраду поступно и према потреби.
За производњу мљевеног меса и месних прерађевина може се користити само:
1) замрзнуто и дубоко замрзнуто месо које је одвојено од костију прије замрзавања, осим уз претходно одобрење надлежног органа да се одвајање од костију може извршити прије самог мљевења, а које може бити ускладиштено само на ограничени временски период;
2) расхлађено месо, с тим што се тако добијено мљевено месо мора припремити:
а) у року од најдуже три дана, од клања живине;
б) у року од најдуже шест дана, од клања других животиња;
ц) у року од петнаест дана, од клања животиња, у случају коришћења откошћеног, вакумски упакованог говеђег и телећег меса.
Мљевено месо и месне прерађевине морају се одмах након производње упаковати односно амбалажирати и расхладити до температуре од највише 2°Ц за мљевено месо и 4°Ц за месне прерађевине или замрзнути на температури од највише 18°Ц. Ти температурни режими морају се одржавати и током складиштења и транспорта.
За производњу и употребу МОМ-а техникама које не мијењају структуру костију у којем се садржај калцијума значајно не разликује од садржаја калцијума код мљевеног меса могу се користити само:
1) сировине за одвајање које нијесу старије од пет дана, а ако потичу из кланице која је на истој локацији не смију бити старије од седам дана, с тим што трупови живине не смију бити старији од три дана;
2) механички одвојени дјелови који су добијени одмах након одвајања меса од костију.
Ако се не употребљава одмах по добијању, МОМ из става 4 овог члана мора се, без одлагања, упаковати или амбалажирати и расхладити на температури од највише 2°Ц или замрзнути на температуру од највише -18°Ц. Ти температурни режими морају се одржавати и током складиштења и транспорта.
Ако је субјекат пословања извршио анализу којом је утврђено да МОМ испуњава прописане микробиолошке критеријуме за мљевено месо, МОМ се може користити у месним прерађевинама које нијесу намијењене за конзумирање без претходне термичке обраде и у производима од меса.
МОМ за које је анализом утврђено да не испуњава прописане микробиолошке критеријуме за мљевено месо може се користити само за производњу термички обрађених производа од меса у одобреним објектима.
Изузетно од става 4 овог члана за производњу и употребу МОМ-а другим техникама, могу се користити само:
1) сировине за одвајање које нијесу старије од пет дана, а ако потичу из кланице која је на истој локацији не смију бити старије од седам дана, с тим што трупови живине не смију бити старији од три дана;
2) кости, са којих није извршено механичко одвајање меса без одлагања, а које су складиштене и превезене на температури од највише 2°Ц, или ако су замрзнуте, на температури од највише -18°Ц;
3) кости, које су добијене од замрзнутих трупова и које садрже дјелове меса и које нијесу поново замрзнуте.
Ако се не користи у року од једног сата по добијању, МОМ из става 8 овог члана, мора
се без одлагања, расхладити на температури од највише 2°Ц.
Ако се након расхлађивања МОМ-а из става 8 овог члана не преради у року од 24
сата, мора се замрзнути у року од 12 сати од тренутка производње, тако да у року од шест сати постигне температуру у дубини од највише -18°Ц.
Замрзнути МОМ из ст. 4 и 8 овог члана мора се упаковати и амбалажирати прије складиштења или транспорта. Замрзнути МОМ не смије бити ускладиштен дуже од три мјесеца и мора се чувати на температури од највише -18°Ц, током складиштења и транспорта.
МОМ се може користити само за производњу термички обрађених производа од меса у одобреним објектима.
Једном одмрзнуто мљевено месо, месне прерађевине и МОМ несмију се поново замрзавати.
Означавање
Члан 37
Поред прописаних захтјева за декларисање и означавање хране животињског поријекла субјекат пословања дужан је да на ознаци производа намијењеног снабдијевању крајњег потрошача који садржи мљевено месо живине или копитара и месне прерађевине које садрже МОМ јасно и читко наведе да се производ мора скувати односно термички обрадити прије конзумирања.
ВИИ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА ПРОИЗВОДЕ ОД МЕСА
Захтјеви за сировине
Члан 38
Субјекат пословања за производњу и припрему производа од меса може да користи само месо које не садржи:
1) гениталне органе женских и мушких животиња, осим тестиса;
2) органе уринарног тракта, осим бубрега и бешике;
3) хрскавице гркљана, трахеје и ванлобуларних бронхија;
4) очи и очне капке;
5) спољашње слушне канале;
6) ткива рогова;
7) од живине главе, вољку, цријева и гениталне органа.
Месо, које обухвата и мљевено месо и месне прерађевине, које се користе за производњу производа од меса мора да испуњава прописане захтјеве за свјеже месо.
Мљевено месо и месне прерађевине које се користе за производњу производа од меса не морају да испуњавају друге посебне захтјеве из чл. 34, 35, 36 и 37 овог правилника.
ВИИИ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА ТОПЉЕНЕ ЖИВОТИЊСКЕ МАСТИ И ЧВАРКЕ
Захтјеви за објекте у којима се сакупљају или обрађују сировине
Члан 39
Субјекат пословања може да сакупља или прерађује сировине за производњу топљених животињских масти и чварака само у објекту који има:
1) центар за сакупљање сировина и њихов даљи транспорт до објекта за прераду који има и одговарајући простор и опрему за складиштење сировина на температури не вишој од 7Ц;
2) објекат за прераду који има:
а) простор и опрему за хлађење;
б) просторију за отпрему, осим ако се из објекта отпрема топљена животињска маст само у цистијернама;
ц) одговарајућу опрему за припрему производа који се састоје од топљене животињске масти помијешане са другим прехрамбеним производима или зачинима.
Простор и опрема за хлађење из става 1 тач. 1 и 2 подтачка а) овог члана, нијесу потребни ако је систем испоруке сировина организован на начин да није потребно њихово складиштење или транспорт.
Хигијенски захтјеви за припремање топљене животињске масти и чварака
Члан 40
Субјекат пословања за производњу топљене животињске масти и чварака може да користи само сировине које:
1) потичу од животиња које су заклане у кланици и од којих је месо након антемортем и пост мортем прегледа проглашено подесним за исхрану људи;
2) се састоје од масних ткива или костију које садрже што је могуће мање крви и нечиштоћа;
3) потичу из одобрених објеката;
4) су до топљења, превезене и складиштене у хигијенским условима и на температури од највише 7Ц или су складиштене и превезене без активног хлађења уколико се топе у току12 сати од када су добијене.
Током топљења сировина из става 1 овог члана не смију се користити растварачи.
Када маст за топљење испуњава нормативе из става 4 овог члана, топљена животињска маст из ст. 1 и 2 овог члана може се топити у истом или у другом објекту ради побољшања физичких и хемијских својстава.
Топљена животињска маст, у зависности од врсте, мора да испуњава сљедеће норме:
Преживари Свиње Остале животињске
масноће
Јестиви лој
Лој за
прво друго топљење
право(¹) Јестива маст
Маст и
друге
друго масноће маст(2) за
топљење
јестиве
за прераду
слободне масне кисјелине (м/м% олеинска киселина) максимум
0,75 1,25 3,0
0,75 1,25 2,0
1,25
3,0
пероксидни број -маx
4меq/кг 4меq/кг 6меq/кг
4меq/кг 4меq/кг 6меq/кг
4меq/кд
10 меq/кг
Укупно нерастворљивих нечистоћа
Максимум 0,15%
Максимум 0,5 %
Мирис, укус, боја
Нормалан
(¹)Топљена животињска маст добијена топљењем свјеже масти на ниској температури, добијене из свјежег масног ткива срца, трбушне марамице, бубрега и мезентерија говеда и масноће из објекта за расијецање.
(2) Топљена животињска маст маст добијена од масног ткива свиња.
Чварци намијењени за исхрану људи морају се складиштити у складу са сљедећим температурним захтјевима:
1) ако су чварци топљени на температури од највише 70Ц, морају се складиштити на температури не вишој од 7Ц, у времену од најдуже 24 сата, односно на температури не вишој од 18Ц;
2) ако су чварци топљени на температури већој од 70Ц и имају садржај влаге од 10% (м/м) или више, морају се складиштити на температури не вишој од 7Ц, у времену од најдуже 48 сати, односно на температури не вишој од 18 Ц;
3) ако су чварци топљени на температури већој од 70Ц и имају садржај влаге мањи од 10% (м/м), посебни температурни захтјеви нијесу потребни.
ИX ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА ОБРАЂЕНЕ ЖЕЛУЦЕ, БЕШИКЕ И ЦРИЈЕВА
Захтјеви за стављање у промет
Члан 41
Субјекат пословања који обрађује желуце, бешике и цријева може да стави у промет животињска желуце, бешике и цријева само ако:
1) потичу од животиња које су заклане у кланици и за које је антемортем и пост мортем прегледом утврђено да су подесни за исхрану људи;
2) су сољени, термички обрађени или сушени;
3) су послије обраде из тачке 2) овог члана предузете ефикасне мјере за спрјечавање накнадне контаминације;
4) се обрађени желуци, бешике и цријева који се не могу чувати на собној температури, складиште, до отпреме, у просторијама за хлађење;
5) су производи који нијесу сољени или сушени, чувани на температури не вишој од 3Ц.
X ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА ЖЕЛАТИН
Захтјеви за сировине
Члан 42
Субјекат пословања за производњу желатина може да користи само сљедеће сировине:
1) кости;
2) кожу папкара из изгоја;
3) кожу свиња;
4) кожу живине;
5) тетиве;
6) кожу дивљачи;
7) кожу и кости риба.
За производњу желатина не смије се користити кожа која је била подвргнута било каквом поступку штављења.
Сировине из става 1 тач. 1) до 5) овог члана морају да потичу од животиња које су заклане у кланицама и за које је анте мортем и пост мортем прегледом утврђено да су подесне за исхрану људи или, уколико се ради о кожи дивљачи, од животиња које су оцијењене као подесне за исхрану људи.
Сировине из става 1 овог члана морају потицати из одобрених објеката.
Објекат за сакупљање и прераду коже може да испоручује сировине за производњу желатина намијењеног за исхрану људи само ако је одобрен и ако испуњава сљедеће захтјеве:
1) има одговарајуће просторије за складиштење, са чврстим подовима и глатким зидовима који се могу лако чистити и дезинификовати а према потреби и хладњаче.
2) просторије за складиштење одржава чистим и у функционалном стању на начин да не представљају извор контаминације сировина.
3) ако се у просторијама за складиштење складиште или обрађују сировине које не испуњавају захтјеве из овог члана, те сировине морају бити одвојене од сировина које испуњавају захтјеве утврђене овим чланом у току периода примања, складиштења, обраде и отпремања.
Транспорт и складиштење сировина
Члан 43
Током транспорта сировина до објекта за сакупљање и обраду и објекта за производњу желатина умјесто прописаних идентификационих ознака, сировину мора да прати докуменат у којем се наводи објекат из кога потиче сировина и који садржи податке наведене у Обрасцу који је одштампан у Прилогу 1 овог правилника и чини његов сасатавни дио.
Сировине се морају складиштити и транспортовати охлађене или замрзнуте, осим уколико се не прерађују у року од 24 сата од почетка транспорта.
Одмашћене и осушене кости или коштана ткива, сољене, сушене и кречом обрађене коже, коже третиране базом или киселином могу се транспортовати и складиштити без посебног температурног режима.
Захтјеви за производњу желатина
Члан 44
У поступку производње желатина мора се обезбиједити да:
1) цјелокупан коштани материјал преживара потиче од животиња које су рођене, узгајане или заклане у земљама или регијама које су на листи земаља са ниском инциденцијом бовине спонгиоформне енцефалопатије (БСЕ), да је подвргнут поступку којим се обезбеђује да је цјелокупан коштани материјал фино здробљен и одмашћен врелом водом и третиран разријеђеном соном-киселином (с најмањом концентрацијом од 4 % и пХ 1,5) у трајању од најмање два дана, након чега је подвргнут алкалној обради засићеним кречним раствором (пХ 12,5) у трајању од најмање 20 дана, уз поступак стерилизације при 138Ц до 140Ц у трајању од 4 секунде или неком другом одобреном поступку са истим ефектом;
2) остале сировине буду подвргнуте поступку обраде базом или киселином након чега се врши једно или више испирања при чему се Пх мора накнадно прилагодити. Желатин се мора издвојити једним или већим бројем узастопних загријавања након чега се спроводи чишћење филтрирањем или стерилизацијом.
Субјекат пословања који испуњава захтјеве за обављање дјелатности производње желатина намијењеног исхрани људи, може у истом објекту складиштити и производити и желатин који није намијењен за исхрану људи.
Захтјеви за готове производе
Члан 45
Субјекат пословања који обавља дјелатност производње желатина дужан је да желатин произведе у складу са границама резидуа према сљедећој табели:
Резидуе
Гранична вриједност
Ас 1 ппм
Пб 5 пмм
Цд 0,5 ппм
Хг 0,15 ппм
Цр 10 ппм
Цу 30 ппм
Зн 50 ппм
СО2 (Реитх Wиллиамс) 50 ппм
Х2О2
(Европска фармакопеја из 1986 (В2О2)) 10 ппм
XИ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА КОЛАГЕН
Захтјеви за сировине
Члан 46
За производњу колагена намијењеног за употребу у храни могу се користити само сљедеће сировине:
1) кожа папкара из изгоја;
2) кожа и кости свиња;
3) кожа и кости живине;
4) тетиве;
5) кожа дивљачи;
6) кожа и кости риба.
За производњу желатина не смије се користити кожа која је била подвргнута било каквом поступку штављења.
Сировине из става 1 тач. 1) до 4) овог члана морају да потичу од животиња које су заклане у кланицама и за које је анте мортем и пост мортем прегледом утврђено да су подесне за исхрану људи или, уколико се ради о кожи дивљачи, од животиња које су оцијењене као подесне за исхрану људи.
Сировине из става 1 овог члана морају потицати из одобрених објеката.
Објекат за сакупљање и прераду коже може да испоручује сировине за производњу желатина намијењеног за исхрану људи само ако је одобрен и ако испуњава сљедеће захтјеве:
1) има одговарајуће просторије за складиштење, с чврстим подовима и глатким зидовима који се могу лако чистити и дезинификовати а према потреби, и хладњаче;
2) просторије за складиштење одржава чистим и у функционалном стању на начин да не представљају извор контаминације сировина;
3) ако се у просторијама за складиштење складиште или обрађују сировине које не испуњавају захтјеве из овог члана, те сировине морају бити одвојене од сировина које испуњавају захтјеве утврђене овим чланом у току периода примања, складиштења, обраде и отпремања.
Транспорт и складиштење сировина
Члан 47
Током транспорта сировине до објекта за сакупљање и обраду и објекта за производњу колагена умјесто прописаних идентификационих ознака, сировину мора да прати докуменат у којем се наводи објекат из кога потиче сировина и који садржи податке наведене у Прилогу И овог правилника.
Сировине се морају складиштити и транспортовати охлађене или замрзнуте, осим уколико се не прерађују у року од 24 сата од почетка транспорта.
Одмашћене и осушене кости или коштана ткива, сољене, сушене и кречом обрађене коже, коже третиране базом или киселином могу се транспортовати и складиштити без посебног температурног режима.
Захтјеви за производњу колагена
Члан 48
Колаген се мора производити поступком којим се сировина подвргава обради која обухвата прање, прилагођавање Пх вриједности употребом киселине или базе након чега се врши једно или више узастопних испирања, филтрирање и екстракција, или другим одобреним поступком са истим ефектом.
Након спроведеног поступка из става 1 овог члана колаген се може подвргнути поступку сушења.
Субјекат пословања који испуњава захтјеве за обављање дјелатности производње колагена намијењеног исхрани људи, може у истом објекту складиштити и производити и колаген који није намијењен за исхрану људи.
Захтјеви за готове производе
Члан 49
Субјекат пословања који обавља дјелатност производње колагена дужан је да колаген произведе у складу са границама резидуа према сљедећој табели:
Резидуе
Граничне вреијдности
Ас 1 ппм
Пб 5 ппм
Цд 0,5 ппм
Хг 0,15 ппм
Цр 10 ппм
Цу 30 ппм
Зн 50 ппм
СО2 (Реитх Wиллиамс) 50 ппм
Х2О2
(Европска фармакопеја из 1986 (В2О2)) 10 ппм
Означавање
Члан 50
На паковањима и амбалажи која садржи колаген односно желатин, мора да стоји натпис "колаген подесан за исхрану људи", односно "желатин подесан за исхрану људи" и датум производње.
XИИ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА ПРОИЗВОДЊУ И САКУПЉАЊЕ ЖИВИХ ШКОЉКИ
Општи захтјеви за стављање живих шкољки у промет
Члан 51
Живе шкољке могу се ставити у промет на мало, само када су допремљене из отпремног центра у којем је извршено идентификационо означавање у складу са чл. 5, 6 и 7 овог правилника.
Субјекат пословања може да прими у објекат ради стављања у промет само производне партије живих шкољки које прати документација утврђена чланом 52 овог правилника.
При преношењу производне партије живих шкољки из објекта у објекат, до допреме у отпремни центар или објекат за прераду, сваку производну партију мора да прати прописана пратећа документација.
Пратећа документација за живе шкољке
Члан 52
Када се објекат који прима производну партију живих шкољки налази ван територије Црне Горе, пратећа документација мора бити написана и на најмање једном службеном језику државе у којој се налази објекат прималац.
Пратећа документација из става 1 овог члана мора да садржи сљедеће податке:
1) ако се ради о производној партији живих шкољки која се отпрема из производне области:
а) име и адресу сакупљача;
б) датум сакупљања односно изловљавања;
ц) локацију производне области описану што је могуће детаљније или означену бројчаном шифром;
д) здравствени статус производне области;
е) врсту и количину живих шкољки;
ф) одредиште производне партије.
2) ако се ради о производној партији живих шкољки која се отпрема из области преноса, поред
података из става 1 тачка 1 овог члана и:
а) локацију области преноса;
б) трајање преноса;
3) ако се ради о производној партији живих шкољки која се отпрема из центра за пречишћавање, поред података из става1 тачка 1 овог члана и:
а) адресу центра за пречишћавање;
б) трајање пречишћавања,
ц) датуме када је производна партија допремљена у и отпремљена из центра за пречишћавање.
Субјекат пословања који отпрема производне партије живих шкољки, дужан је да попуни пратећу документацију на начин да је лако читљива и да се не може мијењати.
Субјекат пословања који прима производне партије живих шкољки, дужан је да упише датум
пријема и печатом овјери пратећу документацију или да евидентира датум пријема на неки други начин.
Субјекат пословања који отпрема односно прима производне партије живих шкољки, чува копије прописане пратеће документације за сваку отпремљену и примљену партију најмање дванаест мјесеци по отпремању или примању.
Изузетно од ст. 1 до 5 овог члана, ако субјекат пословања сакупља односно изловљава живе шкољке, а у склопу истог субјекта послује и отпремни центар, центар за пречишћавање, област преноса или објекат за прераду, није потребна пратећа документација ако надлежни орган приликом издавања одобрења то оцијени примјереним.
Захтјеви за производне области
Члан 53
Сакупљач може да сакупља живе шкољке само из производних области са локацијама и границама које је утврдио надлежни орган у складу са посебним прописом и које су класификоване као производне областе Класе А, Б или Ц, у складу са прописом којим је уређена контрола хране животињског поријекла.
Субјекат пословања може да стави у промет за непосредну исхрану људи само живе шкољке које су сакупљене односно изловљене из производне области класе А, и које испуњавају здравствене захтјеве из члана 59 овог правилника.
Субјекат пословања може да стави у промет живе шкољке које су сакупљене односно изловљене из производне области класе Б, за непосредну исхрану људи, само након обраде у центру за пречишћавње или након преноса.
Субјекат пословања може да стави у промет живе шкољке које су сакупљене односно изловљене из производних области класе Ц, за непосредну исхрану људи, само након дужег периода преноса у складу са чланом 55 овог правилника.
Након пречишћавања или преноса, живе шкољке из производних области класе Б или Ц морају да испуне здравствене захтјеве из члана 59 овог правилника.
Када живе шкољке из производних области класе Б и Ц нијесу биле подвргнуте пречишћавању или преносу, смију се послати у објекат за прераду у којем се мора, након уклањања пијеска, блата или муља у истом или другом објекту, извршити прерада ради уклањања патогених микроорганизама употребом сљедећих одобрених метода:
1) стерилизацијом у херметички затвореним посудама;
2) термичком обрадом која обухвата:
а) потапање у кључалу воду на период који је потребан да унутрашња температура меса шкољки достигне најмање 90°Ц и одржи ту температуру у трајању од најмање 90 секунди;
б) кување у времену од три до пет минута у затвореној посуди у којој је температура између 120°Ц и 160°Ц, а притисак између 25 кг/цм² и 5 кг/цм², након чега се одваја љуштура од меса шкољки и месо замрзава на температури до -20°Ц у средишту производа;
ц) излагање пари под притиском у затвореној посуди при чему се морају испунити захтјеви који се односе на вријеме кувања и унутрашњу температуру меса шкољки из става 6 тачка 2 подтачка а) овог члана при чему се морају спроводити поступци који се заснивају на ХАЦЦП принципима ради обезбјеђивања равномјерне расподјеле топлоте.
Субјекат пословања који обавља дјелатност производње или сакупљања живих шкољки, не смије да производи, сакупља односно изловљава живе шкољке из области које надлежни орган није утврдио односно класификовао и које не испуњавају здравствене захтјеве из члана 59 овог правилника.
Субјекат пословања који обавља дјелатност производње или сакупљања живих шкољки дужан је да води рачуна о свим важним подацима које се односе на безбједност производње и сакупљања добијене на основу сопствених провјера или од надлежног органа о временским условима и стању околине, ради утврђивања одговарајућег поступка који треба примијенити на сваку производну партију сакупљања.
Захтјеви за сакупљање и руковање живим шкољкама након сакупљања
Члан 54
Субјекат пословања који сакупља живе шкољке или који рукује живим шкољкама одмах након сакупљања дужан је да:
1) примјени технике сакупљања и руковања које не изазивају накнадну контаминацију или велико оштећење љуштуре или ткива живих шкољки и промјене које могу да утичу на њихово пречишћавање, прераду или пренос;
2) заштити живе шкољке од гњечења, огреботина или вибрација на одговарајући начин;
3) заштити живе шкољке од излагања високим температурама на одговарајући начин;
4) не врши поновно потапање живих шкољки у воду која може изазвати додатну контаминацију;
5) користи само производне области класификоване као област класе А, када кондиционирање врши на природним локацијама.
Транспортно средство за транспорт сакупљених живих шкољки мора да има одговарајућу опрему којом се обезбјеђује њихово прежиљавање и ефикасна заштита од контаминације, као и одговарајући одвод за отпадне воде.
Захтјеви за пренос живих шкољки
Члан 55
Субјекат пословања који обавља дјелатност преноса живих шкољки дужан је да:
1) користи само области које је надлежни орган одобрио за пренос живих шкољки, са јасно означеним границама обиљеженим бовама, стубовима или неким другим фиксним средством. Ради спрјечавања опасности од ширења контаминације између појединих области преноса и производних области мора да постоји минимална удаљеност између различитих области преноса као и између области преноса и производних области;
2) примјени технике руковања живим шкољкама које се преносе и које шкољкама омогућавају поновно успостављање исхране путем филтрирања, након потапања у природне воде;
3) врши пренос живих шкољки на начин који им обезбјеђује ефикасно пречишћавање;
4) држи живе шкољке потопљене у морску воду у области преноса одређени временски период који се утврђује на основу температуре воде, при чему тај период мора трајати најмање два мјесеца;
5) обезбиједи довољну удаљеност између појединих мјеста у области преноса ради спрјечавања мијешања производнох партија, по систему све унутра, све напоље, тако да се нова партија не може унијети прије него што се у потпуности уклони претходна производна партија.
Субјекат пословања дужан је да води сталну евиденцију о поријеклу живих шкољки, периодима и областима преноса, коришћеним областима преноса и сљедећем одредишту производних партија након преноса.
Захтјеви за изградњу и уређење центра за пречишћавање и отпремног центра
Члан 56
Центар за пречишћавање и отпремни центар морају бити смјештени на локацији која није угрожена поплавама због високе плиме или отицања вода из околних подручја.
Базени и резервоари за воду, у објектима из става 1 овог члана морају да:
1) имају унутрашње површине које су глатке, чврсте, непропусне, лаке за чишћење;
2) су израђени на начин којим се обезбјеђује потпуно одвођење воде;
3) имају тако постављен довод воде који спрјечава контаминацију воде;
4) одговарају количини и врсти производа који се пречишћавају.
Члан 57
Хигијенски захтјеви за центар за пречишћавање
Субјекат пословања који обавља дјелатност пречишћавања живих шкољки дужан је да:
1. живе шкољке опере чистом водом од муља и других накупљених нечистоћа прије пречишћавања;
2. успостави систем за пречишћавање који:
а) омогућава живим шкољкама брзо успостављање исхране путем филтрирања;
б) обезбијеђује ефикасно излучивање контаминената поријеклом из отпадних вода;
ц) спријечи поновну контаминацију и
д) обезбиједи да након пречишћавања шкољке остану живе и у одговорајајућем стању за паковање, складиштење и транспорт прије стављања у промет;
3. обезбиједи да количина живих шкољки која се пречишћава не буде већа од капацитета центра за пречишћавање. Поступак пречишћавања живих шкољки мора да траје непрекидно док се не испуне здравствени захтјеви из члана 59 овог правилника и прописани микробиолошки критеријуми;
4. обезбиједи да, ако се у базену или резервоару за пречишћавање налази више производних партија живих шкољки, оне припадају истој врсти, а трајање поступка пречишћавања мора да одреди према оној партији за коју је потребан најдужи период пречишћавања;
5. обезбиједи да резервоари или базени које користи за држање живих шкољки у систему за пречишћавање буду изграђени на начин који омогућава проток чисте морске воде с тим што дебљина наслага живих шкољки не смије спријечити отварање љуштуре током пречишћавања;
6. у базену или резервоару за пречишћавање у којем је у току пречишћавање живих шкољки не држи производе рибарства или друге морске врсте;
7. обезбиједи да свако паковање пречишћених живих шкољки које се шаље у отпремни центар има ознаку која потврђује да су живе шкољке пречишћене.
Хигијенски захтјеви за отпремни центар
Члан 58
Субјекат пословања у отпремном центру дужан је да:
руковање живим шкољкама, посебно одржавање, калибрирање, паковање и амбалажирање врши на начин којим се спрјечава контаминација производа и утицај на виталност живих шкољки;
живе шкољке темељно опере чистом водом прије отпремања;
обезбиједи да живе шкољке потичу из:
а) производне области класе А;
б) области преноса;
ц) центра за пречишћавање или
д) другог отпремног центра.
Захтјеви из става 1 тач. 1) и 2) овог члана примењују се и на отпремне центре који се налазе на риболовним пловним објектима. Живе шкољке којима се рукује у тим објектима морају потицати из производне области класе А или из области преноса.
Здравствени захтјеви за живе шкољке
Члан 59
Субјекат пословања може да стави у промет, за непосредну исхрану људи, само живе
шкољке које поред прописаних микробиолошких критеријума испуњавају и сљедеће захтјеве:
1) имају органолептичке карактеристике својствене живим и виталним шкољкама, чисту љуштуру (без обраштаја и нечистоћа) неоштећених рубова које се на додир потпуно затварају и које имају нормалну количини међуљуштурне течности;
2) не садрже морске биотоксине у укупним количинама (мјерено у цијелом тијелу или појединачним јестивим дјеловима) који прелазе сљедеће границе:
а) биотоксин који изазива парализу, паралитички отров шкољки (Паралитyиц Схеллфисх Поисон - ПСП): 800 микрограма по килограму;
б) биотоксин који изазива губитак памћења, амнезијски отров шкољки (Амнесиц Схеллфисх Поисон- АСП): 20 милиграма домоинске киселине по килограму;
ц) за окадаинску киселину, динофизистоксине и пектенотоксине заједно: 160 микрограма еквивалента окадаинске киселине по килограму;
д) за јесотоксине: 1 милиграм еквивалента јесотоксина по килограму и
е) за азаспирне киселине, 160 микрограма еквивалента азаспирне киселине по килограму.
Паковање и амбалажирање живих шкољки
Члан 60
Појединачна паковања живих шкољки које су намијењене за непосредну исхрану људи морају бити затворена и остати затворена од отпреме из отпремног центра па све до продаје крајњем потрошачу.
Каменице се морају паковати или амбалажирати на начин да је конкавна страна шкољке окренута према доље.
Идентификационо означавање и декларисање живих шкољки
Члан 61
Декларација која обухвата и идентификацијску ознаку мора да буде водоотпорна.
Поред захтјева за идентификацијску ознаку из чл. 5, 6 и 7 овог правилника декларација мора да садржи сљедеће податке:
врсту живих шкољки (уобичајени и научни назив);
датум паковања, при чему се обавезно наводи дан и мјесец.
Изузетно од прописаних захтјева за декларисање и означавање хране животињског поријекла, рок трајања се може замијенити текстом ове животиње морају бити живе у тренутку продаје.
Субјекат пословања који обавља дјелатност промета на мало живих шкољки, дужан је да декларацију са паковања живих шкољки, која нијесу појединачна паковања и која нијесу намијењена за непосредно снабдијевање потрошача, чува најмање 60 дана након дијељења садржаја паковања.
Остали захтјеви за живе шкољке
Члан 62
Субјекат пословања који складишти и транспортује живе шкољке дужан је да обезбиједи температурне услове током складиштења и транспорта ради очувања безбједности или виталности живих шкољки.
Ако су живе шкољке упаковане за стављање у промет на мало и отпремљене из отпремног центра, не смију се поново потапати у воду или прскати водом.
Посебни захтјеви за пектиниде сакупљене ван класификованих производних области
Члан 63
Субјекат пословања може да обавља дјелатност сакупљања односно изловљавања и руковања пектинидама ван класификованих производних области ако испуњава сљедеће захтјеве:
1) пектиниде не смије ставити у промет ако приликом сакупљања односно изловљавања и руковања нијесу испуњени захтјеви из чл. 54 и 59 овог правилника, што се утврђује на основу података из успостављених система самоконтроле субјекта;
2) ако подаци добијени на основу праћења стања у вези примјерености одређених производних области омогућавају да надлежни орган, према потреби, у сарадњи са субјектом пословања, разврста производне области у складу са чланом 53 овог правилника, сходно се примјењују и на пектиниде;
3) пектиниде се могу ставити у промет за непосредну исхрану људи само преко отпремног центра, објекта за прераду или преко рибарске лицитације.
Субјекат пословања који води објекат за рибарску аукцију, отпремни центар или објекат за прераду о стављању на тржиште пектинида преко тог објекта мора обавијестити надлежни орган, а отпремни центар мора испуњавати и захтјеве из чл. 54 и 56 овог правилника.
Субјекат пословања који рукује пектинидама поред захтјева из става 1 овог члана мора испуњавати и захтјеве у вези пратеће документације из члана 52 овог правилника. У пратећој документацији мора бити јасно наведена локација области у којој је извршено изловљавање.
Субјекат пословања који рукује упакованим односно амбалажираним пектинидама мора испуњавати захтјеве у вези идентификационе ознаке и декларације из члана 61 овог правилника.
XИИИ ПРОИЗВОДИ РИБАРСТВА
Захтјеви за риболовне пловне објекте
Члан 64
Субјекат пословања дужан је да обезбИједи да:
1) риболовни пловни објекат (у даљем тексту: брод) који се користи за сакупљање односно изловљавање производа рибарства из њиховог природног окружења, или за њихову обраду или прераду након сакупљања односно изловљавања испуњава захтјеве из члана 65 овог правилника, у погледу конструкције и опреме;
2) радне поступке које примјењује на броду врши у складу са захтјевима из члана 69 овог правилника.
Захтјеви у погледу конструкције и опреме за све бродове
Члан 65
Бродови морају бити пројектовани и конструисани на начин којим се спрјечава контаминација производа рибарства водом са дна брода, отпадним водама, димом, горивом, уљем, масноћом или другим непожељним материјама.
Површине с којима производи рибарства долазе у контакт морају бити израђене од одговарајућег глатког материјала, отпорног на корозију, који се лако чисти, са површинским премазом површина који мора бити постојан и нетоксичан.
Опрема и материјали који се употребљавају при раду с производима рибарства морају бити од материјала који је отпоран на корозију и који се лако чисти и дезинфикује.
Ако брод има посебан довод воде, која се користи приликом радних операција с производима рибарства, он се мора налазити на мјесту на којем је онемогућена контаминација воде.
Захтјеви у погледу конструкције и опреме за брод за чување свјежих производа рибарства дуже од 24 сата
Члан 66
Брод који је конструисан и опремљен за чување свјежих производа рибарства дуже од 24 сата мора имати одговарајуће просторе, базене и резервоаре за складиштење производа рибарства на температури из члана 78 овог правилника.
Простори за чување производа рибарства морају бити одвојени од машинског одјељења брода и од просторија за посаду, преградама довољним за спријечавање контаминације ускладиштених производа.
Простори и резервоари који се користе за чување производа рибарства морају да обезбиједе очување производа у одговарајућим хигијенским условима и према потреби, да вода која настаје отапањем леда не остане у контакту са производима.
На броду који је опремљен за хлађење производа рибарства у охлађеној чистој морској води, базени морају имати уређаје за постизање и одржавање уједначене температуре у цијелом базену. Тим уређајима се мора постићи таква брзина хлађења којом се обезбјеђује да мјешавина производа рибарства и чисте морске воде постигне температура од највише 3ºЦ шест сати након утовара и не више од 0ºЦ након 16 сати, која се може пратити и тамо где је потребно биљежити.
Захтјеви у погледу конструкције и опреме за брод - хладњачу
Члан 67
Брод- хладњача мора да:
1) има опрему за замрзавање довољне снаге за брзо снижавање температуре и постизање температура од највише -18ºЦ у средишту производа;
2) има опрему за замрзавање довољне снаге за одржавање производа рибарства у складишним просторима на температури од највише -18ºЦ. Складишни простори морају бити опремљени уређајем за бљежење температуре који је постављен на мјесту за лако очитавање са сензором мјерача температуре који је постављен у дијелу простора за складиштење где је температура највиша;
3) испуњава захтјеве из члана 66 став 2 овог правилника.
Захтјеви у погледу конструкције и опреме за брод- фабрику
Члан 68
Брод- фабрика мора да има:
1) простор за прихват производа рибарства конструисан на начин да се сваки сљедећи улов може одвојити од претходног, да се може лако прати и чистити и да су производи рибарства заштићени од сунца, временских непогода и извора контаминације;
2) хигијенски систем преноса производа рибарства из простора за пријем у радни простор;
3) радне просторе или просторије за припремање и прераду производа рибарства на хигијенски начин, одговарајуће величине, који се лако чисте и који су конструисани и распоређени на начин којим се спрјечава контаминација производа;
4) има просторе или просторије за складиштење обрађених производа рибарства одговарајуће величине и који су изграђени тако да се лако чисте. Ако се на броду обавља и прерада отпада, брод мора да има обезбијеђен посебан простор за складиштење тог отпада;
5) мјесто за складиштење материјала за паковање и амбалажирање, одвојено од простора за припрему и прераду производа рибарства;
6) посебну опрему за испуштање отпада или производа рибарства који су неподесни за исхрану људи директно у море или, када то околности налажу, одвојено сакупљање у водоотпорне резервоаре који су намијењени само у ту сврху. Ако се отпад привремено складишти и обрађује на броду ради његове санитације, за ту намјену мора бити одређен посебан простор;
7) отвор за довод воде смјештен на мјесту које спрјечава контаминацију воде;
8) опрему за прање руку особља које рукује неупакованим производима рибарства са славинама израђеним на начин којим се спрјечава контаминација производа.
Брод - фабрика на којем врши само кување, хлађење и паковање ракова и мекушаца не мора да испуњава захтјеве из става 1 овог члана.
Брод - фабрика на којем се производи рибарства замрзавају мора да има опрему која испуњава захтјеве за брод - хладњачу из члана 67 овог правилника.
Хигијенски захтјеви
Члан 69
Дјелови брода, базени или резевоари који се употребљавају за складиштење производа рибарства морају бити чисти и одржавани у добром и функционалном стању за вријеме употребе.
Производи рибарства морају се након допремања на брод, без одлагања, заштити од контаминације, сунца и других извора топлоте. За испирање производа рибарства може се користити само вода за пиће или када је то примјерено, чиста вода.
Производима рибарства мора се руковати и морају се складиштити на начин којим се спрјечава њихово оштећење. Лица која рукују производима рибарства могу да користе шиљасти прибор за манипулацију са великим рибама или рибама које би их могле повриједити, под условом да се не оштети месо производа.
Производи рибарства, осим оних који се чувају живи, морају се расхладити у што краћем року након улова односно утовара. Ако хлађење није могуће, производи рибарства се морају искрцати на копно што је могуће прије.
Лед који се користи за хлађење производа рибарства мора бити направљен од воде за пиће или од чисте воде.
Ако се на броду рибама одстрањује глава и/или се врши вађење унутрашњих органа, ти поступци се морају обавити на хигијенски начин у што краћем року након улова и производи се морају одмах темељно испрати водом за пиће или чистом водом. Одстрањене главе и извађени унутрашњи органи и дјелови који могу представљати опасност по јавно здравље морају се без одлагања уклонити и држати одвојено од производа намењених исхрани људи. Јетра и икра намијењена исхрани људи мора да се чува на леду, на температури која је приближна температури топљења леда, или се мора замрзнути.
Замрзавање цијеле рибе у сланом раствору (саламури) ради конзервирања мора се извршити на температури производа од највише -9ºЦ. Саламура не смије представљати извор контаминације производа рибарства.
Захтјеви који се морају испунити током и након пристајања
Члан 70
Субјекат пословања који врши истовар производа рибарства с брода на копно мора да:
1) обезбједи да опрема за истовар која долази у додир с производима рибарства буде израђена од материјала који се лако чисти и дезинфикује и да се одржава у добром и функционалном стању;
2) спријечи контаминацију производа рибарства у току истовара на начин да се:
а) истовар обавља брзо;
б) производи рибарства без одлагања складиште у одговарајући простор на температури прописаној у члану 78 овог правилника;
ц) не употребљава опрема и не примијењују поступци који могу довести до непотребних оштећења јестивих дјелова производа рибарства.
Субјекат пословања који управља објектом у којем се врши промет на велико и мало производа рибарства путем рибарске лицитације, велепродајних и малопродајних мјеста односно објеката мора обезбједити сљедеће услове:
1) посебне просторије и опрему за хладно складиштење задржаних производа рибарства и за складиштење производа рибарства који нијесу подесни за исхрану људи који се могу закључати;
2) опремљену посебну просторију за потребе ветеринарске инспекције;
3) у вријеме складиштења или излагања производа рибарства:
а) простори из става 2 тачка 1) овог члана не смију да се употрељавају у друге сврхе;
б) није дозвољен приступ тим просторијама, возилима која емитују издувне гасове који би могли штетно утицати на безбједност производа рибарства;
ц) лица које имају приступ тим просторијама не смију да уводе друге животиње;
д) просторије морају бити добро освијетљене ради омогућавања спровођења ефикасних контрола.
Ако на броду није могуће извршити хлађење, свјежи производи рибарства, осим производа који се чувају живи, морају се расхладити након истовара, без одлагања и ускладиштити на температури топљења леда.
Субјекат пословања дужан је да обавијести надлежни орган о времену и мјесту истовара производа рибарства у складу са прописом којим је уређена контрола хране животињског поријекла.
Захтјеви за свјеже производе рибарства
Члан 71
Субјекат пословања мора да обезбједи да се у објектима у којима се рукује производима рибарства спроводе сљедећи захтјеви:
1) ако се расхлађени, неупаковани производи рибарства не дистрибуирају, отпремају, припремају или прерађују одмах након допреме у објекат на копну, они се морају ускладиштити полеђени у одговарајућем простору. Лед се мора обнављати онолико често колико је то потребно, с тим што се паковани свјежи производи рибарства морају расхладити до температуре која је приближна температури топљења леда;
2) поступци као што је одсјецање главе и вађење унутрашњих органа морају се спроводити на хигијенски начин, а ако је са техничког и комерцијалног становишта могуће извршити вађење унутрашњих органа, оно се мора обавити што је могуће брже након улова или искрцаја производа и производи се морају темељно испрати водом за пиће или, на бродовима, чистом водом;
3) поступци као што је филетирање или резање на комаде морају се обављати на начин да се спријечи контаминација или кварење филета или комада с тим што филети и комади не смију остати на радним столовима дуже него што је потребно за њихову припрему и морају се паковати и, према потреби, амбалажиратии и расхладити што је могуће прије након припреме;
4) контејнери односно посуде које се користе за отпремање или складиштење неупакованих припремљених свјежих производа рибарства који се чувају полеђени морају обезбиједити да вода која настаје отапањем леда не остане у контакту с производима;
5) цијели и очишћени свјежи производи рибарства могу се транспортовати и складиштити само у охлађеној води на броду, а након искрцаја могу се транспортовати у охлађеној води и транспортовати из објеката аквакултуре, док не стигну у први објекат на копну у којем се обавља друга активност, осим транспорта и сортирања.
Захтјеви за замрзнуте производе рибарства
Члан 72
Објекти на копну у којима се замрзавају производи рибарства морају имати опрему која испуњава захтјеве за брод хладњачу утврђене чланом 67 ст. 1 и 2 овог правилника.
Захтјеви за производе рибарства добијене механичким одвајањем рибљег меса
Члан 73
Субјекат пословања који производи производе рибарства добијене механичким одвајањем рибљег меса мора да обезбиједи испуњавање сљедећих захтјева:
1) за производњу производа рибарства добијених механичким одвајањем рибљег меса могу се користити само цијеле рибе и кости након филетирања и сировине морају бити очишћене од унутрашњих органа;
2) поступак производње мора се извршити на сљедећи начин:
а) механичко одвајање меса мора се обавити одмах након филетирања, без одлагања;
б) ако се употребљавају цијеле рибе, претходно им се морају извадити унутрашњи органи и морају се испрати;
ц) након производње, производи рибарства добијени механичким одвајањем рибљег меса морају се што је могуће прије замрзнути или додати у производ рибарства предвиђен за замрзавање или стабилизацију.
Захтјеви за паразите
Члан 74
Производи рибарства (готови производи или сировине) који се морају, кроз најмање 24 сата, замрзавати на температури не вишој од 20ºЦ у свим дјеловима производа су:
1) производи рибарства који се конзумирају сирови или готово сирови;
2) производи рибарства који припадају сљедећим врстама ако се подвргавају поступку димљења којим се постиже унутрашња температура производа рибарства не већа од 60ºЦ и то:
а) харинге;
б) скуше;
ц) папалине;
д) (дивљи) лосос из Атланског или Тихог океана;
3) маринирани и/или сољени производи рибарства ако поступак прераде није недовољан за уништавање ларви нематода.
Субјекат пословања не мора спровести поступак из става 1 овог члана ако:
1) постоје епидемиолошки подаци који указују да риболовно подручје из којег потичу производи рибарства не представља опасност за здравље везано за присустност паразита;
2) то претходно одобри надлежни орган.
При стављању у промет производа рибарства из става 1 овог члана, осим ако се испоручују
крајњем потрошачу, производе рибарства мора да прати докуменат у којем произвођач наводи врсту поступка којем су ти производи били подвргнути.
Захтјеви за рибље уље за исхрану људи
Члан 75
Субјекат пословања мора обезбиједити да сировине које се користе за производњу рибљег уља за исхрану људи испуњавају сљедеће захтјеве:
1) да потичу од производа рибарства који су оцијењени као подесни за исхрану људи;
2) да потичу из објеката, укључујући бродове који су одобрени;
3) да су превезене и ускладиштене до производње у хигијенским условима.
Захтјеви за прерађене производе рибарства
Члан 76
Субјекат пословања који кува ракове и мекушце мора да обезбиједи испуњавање сљедећих захтјева:
1) производи се након кувања морају брзо охладити. Вода која се користи у ту сврху мора бити вода за пиће или на бродовима чиста вода, а ако се не примјењује друга метода конзервирања односно чувања, хлађење се мора наставити док се не постигне температура приближна температури топљења леда;
2) љуске или љуштуре морају се уклањати на хигијенски начин, при чему се мора избјегавати контаминација производа, а ако се ти послови обављају ручно, особље мора посебно обратити пажњу и на прање руку;
3) након уклањања љуске или љуштуре, кувани производи се морају одмах замрзнути или што је могуће прије охладити до температуре из члана 79 овог правилника;
4) у објектима на копну може се користити чиста вода за хлађење након кувања ракова и мекушаца.
Здравствени захтјеви за производе рибарства
Члан 77
Субјекат пословања може да стави у промет за исхрану људи само производе рибарства који испуњавају, поред прописаних микробиолошких критеријума, зависно од природе производа или врсте, и сљедеће захтјеве:
1) да је извршен органолептички преглед производа рибарства ради утврђивања испуњености критеријума свјежине;
2) да количина хистамина не прелази прописане дозвољене границе;
3) да непрерађене производе рибарства стави у промет само ако се хемијским испитивањем утврди да нијесу прекорачене границе које су утврђене за ТВБ-Н (Тотал Волатиле Басиц Нитроген) или ТМА-Н (Триметтхyламине Нитроген);
4) да је извршен визуелни преглед производа рибарства прије стављања у промет ради уочавања видљивих паразита;
5) производи рибарства који су видљиво инвадирани паразитима не смију се ставити у промет;
6) да се производи рибарства добијени од отровних риба из сљедећих породица: Тетраодонтидае, Молидае, Диодонтидае и Цантхигастеридае, не смију ставити упромет;
7) да се производи рибарства који садржи биотоксине као што су цигуатоксини или токсине који паралишу мишиће не смију ставити у промет;
8) производи рибарства добијени од шкољки, бодљокожаца, плашташа и морских пужева могу се ставити у промет само ако испуњавају захтјеве из члана 59 став 1 тачка 2) овог правилника.
Захтјеви за паковање производа рибарства
Члан 78
Посуде, резервоари или базени у којима се производи рибарства држе полеђени морају бити водоотпорни и морају обезбиједити да вода која настаје отапањем леда не остане у контакту с производима.
Смрзнути блокови припремљени на броду морају се на одговарајући начин упаковати прије искрцаја.
Ако се производи рибарства пакују на броду , субјекат пословања мора обезбиједити да материјал за паковање:
1) не буде извор контаминације;
2) буде складиштен на начин да није изложен опасности од контаминације;
3) ако је намијењен за поновну употребу, буде такав да се лако чисти и, према потреби, дезинфикује.
Захтјеви за складиштење производа рибарства
Члан 79
Субјекат пословања који складишти производе рибарства мора обезбиједити испуњавање сљедећих захтјева:
1) свјежи производи рибарства, одмрзнути, непрерађени производи рибарства, кувани и охлађени производи од ракова и мекушаца морају се одржавати на температури која је приближна температури топљења леда;
2) замрзнути производи рибарства морају се чувати на температури која у свим дјеловима производа износи највише -18°Ц. Међутим, цијеле рибе замрзнуте у саламури и намијењене производњи конзервиране хране могу се чувати на температури до -9°Ц;
3) производи рибарства који се чувају живи, морају се одржавати на температурии на начин који не утиче штетно на безбједност хране и одрживост и виталност производа.
Захтјеви за транспорт производа рибарства
Члан 80
Субјекат пословања који транспортује производе рибарства мора обезбиједити испуњавање сљедећих захтјева:
1) током транспорта, производи рибарства се морају одржавати на сљедећим температурама:
2) субјекат пословања не мора испунити захтјеве из става 1 тачка 1 подтачка б) овог члана ако се замрзнути производи рибарства транспортују из хладњаче до одобреног објекта у којем ће се по доласку одмрзнути ради припремања и/или прераде, ако транспорт траје кратко или ако то претходно одобри надлежно орган;
3) ако се производи рибарства држе полеђени, вода која настаје отапањем леда не смије остати у контакту с производима;
4) производи рибарства који се намјеравају живи ставити на тржиште морају се транспортовати на начин који не утиче штетно на безбједност хране и одрживост и виталност производа.
XИВ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА ЖАБЉЕ БАТАКЕ И ПУЖЕВЕ
Жабљи батаци и пужеви
Члан 81
Субјекат пословања који припрема жабље батаке или пужеве за исхрану људи мора обезбиједити испуњавање сљедећих захтјева:
1) жабе и пужеви се морају усмртити у објекту који је изграђен, уређен и опремљен за ту намјену;
2) да објекат у којем се припремају жабљи батаци мора имати просторију намијењену искључиво складиштењу и прању живих жаба и за њихово клање и искрварење просторију која је физички одвојена од просторије за припремање;
3) жабе и пужеви који угину на други начин, а не усмрћивањем у објекту, не смију се припремати за исхрану људи;
4) жабе и пужеви се морају подвргнути органолептичком односно лабораторијском прегледу, а ако се испитивањем утврди да би они могли представљати опасност за здравље људи, не смију се употребљавати за исхрану људи;
5) одмах након припреме, жабљи батаци се морају темељно испрати текућом водом за пиће и одмах охладити до температуре која је приближна температури топљења леда, замрзнути или прерадити;
6) након усмрћивања, пужевима се мора уклонити хепатопанкреас, ако би могао представљати опасност и не смије се употријебити за исхрану људи.
Члан 82
У односу на поизводе рибарства, примарна производња обухвата узгој, риболов и сакупљање живих производа рибарства ради стављања у промет.
Пратеће дјелатности када се обављају на броду као што су убијање, искрварење, одстрањивање главе, унутрашњих органа, пераја, хлађење и умотавање обухватају и:
1) транспорт и складиштење производа рибарства чија природа није суштински измијењена, укључујући живу рибу, на рибарским узгајалиштима или на копну;
2) транспорт производа рибарства чија природа није суштински измијењена, укључујући живу рибу, од мјеста производње до првог објекта дестинације.
XВ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА МЛИЈЕКО И ПРОИЗВОДЕ ОД МЛИЈЕКА
Здравствени захтјеви за производњу сировог млијека
Члан 83
Субјекат пословања који обавља дјелатност производње или сакупљања сировог млијека (примарна производња) дужан је да испуни сљедеће захтјеве:
1) сирово млијеко мора да потиче од животиња:
а) које не показују симптоме заразних болести преносивих на људе путем млијека;
б) које су доброг општег здравственог стања, не показују знакове болести која би могла довести до контаминације млијека и које не пате од инфекције полног система праћене исцјетком, ентеритиса праћеног проливом и температуром или од упале вимена;
ц) које немају никакве повреде вимена које би могле утицати на млијеко;
д) којима нијесу даване недозвољене супстанце или производи и које нијесу били подвргнуте никаквом облику недозвољеног лијечења у складу са прописом којим је утврђен мониторинг резидуа у живим животињама и производима животињског поријекла;
е) код којих су се, ако су им давани дозвољени производи или супстанце, поштовале каренце прописане за те производе или супстанце.
2) у вези превенције бруцелозе, сирово млијеко мора да потиче од:
а) крава које припадају стаду које је слободно или службено слободно од бруцелозе;
б) оваца или коза које припадају пољопривредном газдинству које је службено слободно или слободно од бруцелозе или
ц) женки других врста које припадају стадима која се, ако се ради о врстама које подлијежу обољењу од бруцелозе, редовно испитују на ту болест у оквиру оперативног програма здравствене заштите;
3) у вези превенције туберкулозе, сирово млијеко мора да потиче од:
а) крава које припадају стаду које је слободно или службено слободно од туберкулозе;
б) женки других врста које припадају стадима која се, ако се ради о врстама које подлијежу обољењу од туберкулозе, редовно испитују на ту болест у оквиру оперативног програма здравствене заштите;
4) ако се козе држе заједно с кравама, такве се козе морају прегледати и тестирати на туберкулозу.
Сирово млијеко животиња које не испуњавају услове из става 1 тачке 2 овог члана уз претходно одобрење надлежног органа, може се употребљавати:
1) након што се термички обради тако да тест на фосфатазу даје негативни резултат, ако се ради о кравама које не реагују позитивно на тестове на туберкулозу или бруцелозу нити имају било какве симптоме тих болести,
2) ако се ради о овцама или козама које не реагују позитивно на тестове на бруцелозу, или које су вакцинисане против бруцелозе у оквиру оперативног програма здравствене заштите и које не показују никакве симптоме те болести:
а) за производњу сира с раздобљем зрења од најмање два мјесеца или
б) након што се термички обради тако да тест на фосфатазу даје негативан резултат;
3) уколико се обради тако да се обезбиједи његова безбједност, ако се ради о женкама других врста које не реагују позитивно на тестове на туберкулозу или бруцелозу, нити показују симптоме тих болести, али које припадају стаду у којем је бруцелоза или туберкулоза откривена након провјера из става 1 тачка 2 подтачка ц) или тачка 3 подтачка б) овог члана.
Сирово млијеко које потиче од животиње која не испуњава услове из става 1 овог члана, а нарочито од животиња које појединачно показују позитивну реакцију на превентивне тестове на туберкулозу или бруцелозу у складу са прописима којима је уређено сузбијање и искорјењивање бруцелозе односно туберкулозе, не смије се употребљавати за исхрану људи.
Заражене животиње односно животиње за које се сумња да су заражене било којом болешћу изстава 1 овог члана морају се изоловати ради избјегавања штетних утицаја на млијеко других животиња.
Хигијена на газдинствима за производњу млијека и захтјеви за просторије и опрему
Члан 84
Опрема за мужу и простори у којима се млијеко складишти, њиме рукује или се хлади, морају бити смјештене и изграђене на начин којим се спрјечава контаминација млијека.
Простор за складиштење млијека мора бити заштићен од штеточина и на одговарајући начин одвојен од простора у којем су смјештене животиње и, ако је то потребно за испуњавање услова из члана 85 овог правилника, мора имати одговарајућу опрему за хлађење.
Површине опреме које долазе или могу доћи у контакт с млијеком (прибор, посуде, цистијерне намијењене за мужу, сакупљање или транспорт) морају се лако чистити и, према потреби, дезинфковати и одржавати у добром стању, с тим што се за њихови израду морају употребљавати глатки, периви и нетоксични материјали.
Површине опреме из става 3 овог члана морају се након употребе очистити и, према потреби, дезинфиковати. У случају да је вријеме између истовара и сљедећег утовара врло кратко након сваког транспорта, или након сваке серије транспорта, морају се најмање једном дневно очистити и дезинфиковати.
Посуде и цистијерне који се употребљавају за транспорт сировог млијека морају се на одговарајући начин очистити и дезинфиковати прије поновне употребе.
Хигијена током муже, сакупљања и транспорта
Члан 85
Мужа се мора обављати на хигијенски начин, при чему се мора обезбиједити:
1) да прије почетка муже сисе, виме и околни дјелови буду чисти;
2) да млијеко сваке животиње буде прегледано, било од стране лица које врши мужу или помоћу методе којом се постижу слични резултати, како би се утврдиле органолептичке или физичко хемијске промјене и да млијеко које показују те промјене не буду употријебљено за исхрану људи;
3) да млијеко животиња које показују клиничке знаке болести вимена буде употријебљено за исхрану људи само по упутствима ветеринара;
4) да животиње које су подвргнуте лијечењу код којег би могло доћи до присутности остатака лијекова у млијеку буду означене и да млијеко добијено од тих животиња не буде употријебљено за исхрану људи прије истека прописане каренце;
5) да се средства у која се урањају или којим се перу сисе употребљавају само уз претходно одобрењенадлежног органа у складу с посебним прописом.
Одмах након муже, млијеко се мора држати на чистом мјесту које је тако изведено и опремљено да се избјегне контаминација.
Млијеко се, у случају свакодневног сакупљања, мора одмах охладити до температуре не више од 8°Ц, или не више од 6°Ц ако се сакупљање не обавља свакодневно.
Током транспорта мора се одржавати хладни ланац и при доласку у одредишни објека т температура млијека не смије бити виша од 10°Ц.
Субјектат пословања не мора да испуњава захтјеве за температуру који су утврђени у ст. 2. и 3. овог члана ако млијеко испуњава критеријуме из члана 85 овог правилника и ако:
1) се млијеко прерађује у року од два сата од муже; или
2) је већа температура потребна због технолошких разлога везаних уз производњу одређених млијечних производа и ако то претходно одобри надлежни орган.
Хигијена особља
Члан 86
Лица које обављају мужу и/или рукују сировим млијеком морају носити одговарајућу чисту одјећу.
Лица која обављају мужу морају одржавати високи степен личне хигијене.
У близини мјеста на којем се обавља мужа мора бити обезбијеђена одговарајућа опрема за прање руку особља које обавља мужу или рукује сировим млијеком.
Критеријуми за сирово млијеко
Члан 87
Уколико није другачије утврђено посебним прописима о квалитету млијека и производа од млијека, примјењују се сљедећи критеријуми за сирово млијеко:
1) испуњавање захтјева из ст. 2 и 3 овог члана за сирово мијеко мора се провјерити на репрезентативном броју узорака сировог млијека сакупљеног на газдинствима за производњу млијека, који се узимају методом случајног узорка. Провјере обавља или се оне обављају у име и за рачун:
а) субјекта пословања који производи млијеко;
б) субјекта пословања који сакупља или прерађује млијеко;
ц) удружења/ задруге субјекта пословања; или
д) у оквиру утврђеног програма контроле.
Субјекат пословања мора обезбиједити да сирово млијеко испуњава сљедеће захтјеве:
1) за сирово кравље млијеко:
Број колонија на 30 Ц (по мл)
Број соматских ћелија (по мл) 100 000 (*)
400 000 (**)
(*)Промјенљива геометријска средина у току двомјесечног периода, са најмање два узорка мјесечно.
(**) Промјенљива геометријска средина у току тромјесечног периода, са најмање једним узорком мјесечно, уколико надлежни орган не одреди неку другу методологију која има у виду сезонске варијације у производним нивоима.
2) за сирово млијеко од других врста:
Број колонија на 30 Ц (по мл) 1 500 000 (*)
(*) Променљива геометријска средина у току двомесечног периода, са најмање два узорка месечно.
Уколико сирово млијеко потиче од неке друге врсте животиња, а не од крава, а намијењено је за производњу производа који се праве од сировог млијека поступком који не укључује термичку обраду, субјекат пословања који обавља дјелатност прераде млијека дужан је да предузме мјере којим ће обезбиједити да млијеко које се употријебљава испуњава сљедеће захтјеве:
Број колонија на 30 Ц (по мл) 500 000 (*)
(*) Промјенљива геометријска средина у току двомјесечног периода, са најмање два узорка мјесечно.
Субјекат пословања мора да примијени поступке како би обезбиједио да сирово млијеко не буде стављено у промет ако:
1) садржи остатке антибиотика у количинама које прелазе количине допуштене посебним прописом или
2) укупна количина остатака антибиотика прелази највећу дозвољену вриједност.
Ако сирово млијеко не испуњава захтјеве из ст. 2, 3 и 4 овог члана субјекат пословања мора о томе да обавијести ветеринарску инспекцију и без одлагања предузме корективне мјере.
Критеријуми за сирово кравље млијеко
Члан 88
Субјекат пословања који производи производе од млијека мора да примијени поступке који обезбјеђују да непосредно прије прераде:
1) код сировог крављег млијека које се употребљава за припремање производа од млијека број микроорганизама (број колонија на подлози) на 30°Ц буде мањи од 300.000/мл; и
2) код прерађеног крављег млијека које се употребљава за припремање производа од млијека број микроорганизама (број колонија на подлози) на 30°Ц буде мањи од 100.000/мл.
Ако млијеко не испуњава критеријуме из става 1 овог члана субјекат пословања мора да обавијести ветеринарску инспекцију и без одлагања предузме корективне мјере.
Захтјеви за млијечне производе
Члан 89
Субјекат пословања мора да обезбиједи да се по доласку у објекат за прераду млијеко брзо охлади до температуре од највише 6°Ц и да се одржава на тој температури до тренутка прераде.
Субјекат пословања смије држати млијеко на вишој температури ако:
1) прерада почиње одмах након муже или у року од четири сата од доласка у објекат за прераду; или
2) ако надлежни орган одобри вишу температуру због технолошких разлога везаних уз производњу одређених производа од млијека.
Захтјеви за термичку обраду
Члан 90
Ако се сирово млијеко и производи од млијека термички обрађују, субјекат пословања мора обезбиједити да се прерада врши у складу са прописом којим је утврђена хигијена хране животињског поријекла, а посебно мора да обезбиједи да у сљедећим производним поступцима буду испуњени сљедећи захтјеви:
1) за поступак пастеризације:
а) високу температуру кроз кратко вријеме (најмање 72 °Ц кроз 15 секунди);
б) ниску температуру кроз дуже вријеме (најмање 63 °Ц кроз 30 минута);
ц) другу комбинацију времена и температуре са истим ефектом тако да производи, гдје је примјењљииво, показују негативну реакцију на тест алкалне фосфатазе одмах након таквог поступка обраде;
2) за обрада ултра високом температуром (УХТ) поступак:
а) који укључује континуирани ток поступка на високој температури кроз кратко вријеме (не мање од 135 °Ц у комбинацији с одговарајућим временом одржавања) тако да нема преживјелих микроорганизама или спора које би се могле развијати у обрађеном производу, ако се држи у асептички затвореним посудама на собној температури;
б) који обезбјеђује да производ остане микробиолошки стабилан након инкубације од 15 дана на температури од 30 °Ц у затвореној посуди, или 7 дана на 55°Ц у затвореној посуди, или након друге методе доказивања да је примијењени начин обраде одговарајући.
Приликом избора начина термичке обраде сировог млијека субјекат пословања мора:
1) узети у обзир поступке утврђене према начелима ХАЦЦП система у складу с прописом којим се уређује контрола хране животињског поријекла, и
2) испунити све захтјеве које у том погледу донесе надлежни орган при одобравању објекта или обављању прегледа у складу с прописом којим се уређује контрола хране животињског поријекла.
Захтјеви за амбалажу и паковање
Члан 91
Паковања намијењена потрошачу морају се затворити одмах након пуњења у објекту у којем се обавља последња термичка обрада течних производа од млијека и то помоћу уређаја за затварање који спречавају контаминацију. Систем затварања мора бити такав да након отварања постоји јасни, лако провјерљив доказ да је паковање отворено.
Захтјеви за означавање
Члан 92
Поред захтјева утврђених прописом о означавању и декларисању хране на декларацији морају бити јасно наведене ријечи:
1) "сирово млијеко", ако се ради о сировом млијеку намијењено непосредној исхрани људи;
2) "направљено од сировог млијека", ако се ради о производима на бази сировог млијека.
Захтјеви из става 1 овог члана примјењују се на производе намијењене малопродаји.
Захтјеви за идентификациону ознаку
Члан 93
Изузетно од члана 5 овог правилника:
1) умјесто да буде наведен број одобрења објекта, идентификациона ознака може упућивати на објекат у којем се врши паковање, и на паковању или амбалажи се налази број одобрења објекта;
2) ако се ради о боцама за вишекратну употребу, на идентификационој ознаци може бити наведена само шифра земље из које се млијеко допрема и број одобрења објекта.
XВИ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА ЈАЈА И ПРОИЗВОДЕ ОД ЈАЈА
Захтјеви за јаја
Члан 94
У просторима произвођача и све до продаје потрошачу, јаја се морају одржавати чистим, сувим, без страних мириса, ефикасно заштићена од удараца и не смију бити изложена директној сунчевој свјетлости.
Јаја се морају складиштити и транспортовати на температури, по могућности непромјенљивој, која је најподеснија за обезбјеђивање оптималног очувања њихових хигијенских својстава.
Јаја се морају испоручити потрошачу у року од највише 21 дан од ношења.
Захтјеви за објекте за производњу производа од јаја
Члан 95
Субјекат пословања мора да обезбиједити да објекти за производњу производа од јаја буду изграђени, уређени и опремљени на начин који обезбјеђује раздвајање сљедећих послова:
1) прање, сушење и дезинфекцију прљавих јаја, ако се ти послови обављају;
2) разбијање јаја, сакупљање њиховог садржаја и уклањање дјелова љуске и мембрана; и
3) послова који нијесу наведени у тач. 1 и 2 овог члана.
Сировине за производњу производа од јаја
Члан 96
Субјекат пословања мора да обезбиједи да сировине које употребљава за производњу производа од јаја испуњавају сљедеће захтјеве:
1) љуске јаја која се употребљавају за производњу производа од јаја морају бити потпуно развијене и не смију бити напукле. Напукла јаја смију се употребљавати за производњу производа од јаја ако их објекат у којем се обавља производња или центар за паковање испоручује непосредно објекту за прераду, у којем се она морају без одлагања разбити;
2) течна јаја добијена у објекту који је одобрен за обављање те дјелатности смију се употребљавати као сировина. Течна јаја се морају добити у складу са захтјевима из члана 97 тач. 1), 2), 3), 4) и 7) овог правилника.
Хигијенски захтјеви за производњу производа од јаја
Члан 97
Субјекат пословања мора обезбиједити да се сви послови обављају на начин којим се спрјечава контаминација током производње, руковања и складиштења производа од јаја, а посебно се морају испунити сљедећи захтјеви:
1) јаја се не смију разбијати ако нијесу чиста и сува;
2) јаја се морају разбијати на начин којим се контаминација своди на најмању мјеру, а нарочито се мора обезбиједити да се тај посао обавља одвојено од других послова. Напукла јаја морају се прерадити без одлагања;
3) јаја која нијесу добијена од кокошака, чурки или гусака морају се обрађивати и прерађивати одвојено. Сва опрема мора се очистити и дезинфиковати прије почетка прераде јаја добијених од кокошака, чурки или гусака;
4) садржај јаја не смије се добити центрифуговањем или дробљењем јаја, нити се из празне љуске центрифуговањем смије вадити остатак бјеланца за исхрану људи;
5) након разбијања, сваки дио течног јајета мора се без одлагања прерадити како би се уклониле или смањиле микробиолошке опасности. Серија која није довољно прерађена може се одмах поново прерадити у истом објекту, ако том прерадом она постаје подесна за исхрану људи. Ако се утврди да серија није подесна за исхрану људи, мора се денатурисати како би се ообезбиједило да се не употријеби за исхрану људи;
6) није потребно прерађивати бјеланце које је предвиђено за производњу сушеног или кристализованог албумина који ће се даље термички обрађивати;
7) ако се не прераде одмах након разбијања, течна јаја се морају ускладиштити било у замрзнутом стању било на температури од највише 4°Ц. Период ускладиштења на температури од 4°Ц прије прераде не смије трајати дуже од 48 сати. Ови захтјеви се не примјењују на производе из којих се издваја шећер, ако се поступак издвајања шећера изврши без одлагања;
8) производи који нијесу стабилизовани ради чувања на собној температури морају се охладити до температуре од највише 4°Ц. Производи за замрзавање морају се замрзнути одмах након прераде.
Аналитичке спецификације
Члан 98
1. Концентрација 3-хидрокси-бутерне киселине не смије бити већа од 10 мг/кг у сувој материји неизмијењеног производа од јаја.
2. Удио млијечне киселине у сировини која се употребљава за производњу производа од јаја не смије бити већи од 1г/кг суве материје. За ферментисане производе та вриједност мора бити вриједност забиљежена прије поступка ферментације.
3. Количина остатака љуске, мембране и других честица у прерађеном производу од јаја не смије бити већа од 100 мг/кг производа од јаја.
Декларација и идентификациона ознака
Члан 99
Поред захтјева за идентификациону ознаку из члана 5 овог правилника пошиљке производа од јаја које нијесу намијењене за стављање у промет на мало него ће се употребљавати као састојак у производњи другог производа, морају имати декларацију на којој је наведена температура на којој се производи од јаја морају одржавати и период током којег се на тај начин
може обезбиједити њихова очуваност/одрживост.
Ако се ради о течним јајима, декларација из става 1 овог члана мора да садржи и и ријечи: "непастеризовано течно јаје обрадити на одредишту", као и датум и сат разбијања.
Члан 100
Ступањем на снагу овог правилника престају да важе одредбе Правилника о ближим условима за издавање потврде за пошиљке животиња, намирница, сировина, производа, хране за животиње и отпадака животињског поријекла, ветеринарско-санитарним условима које мора испуњавати пошиљка, мјесто и транспортно средство приликом утовара, претовара и истовара у унутрашњем и међународном промету ("Службени лист РЦГ", број 13/06) и одредбе чл. 1 до 22 Правилника о минималним хигијенским условима које морају да испуњавају бродови за улов морске рибе, начину вршења ветеринарско санитарног прегледа и контроле и посебни услови у погледу хигијенске исправности за свјежу морску рибу намијењену извозу ("Службени лист РЦГ", број 41/03).
Члан 101
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном листу Црне Горе.
Број:323/09-0601-2/5
Подгорица, 16. фебруар 2009. године
Министарство пољопривреде, шумарства и
водопривреде
Министар
мр Милутин Симовић
ПРИЛОГ И
ОБРАЗАЦ ДОКУМЕНТА КОЈИ МОРА ДА ПРАТИ СИРОВИНЕ НАМИЈЕЊЕНЕ ПРОИЗВОДЊИ ЖЕЛАТИНА ИЛИ КОЛАГЕНА
И. Индентификација сировине
Врста производа: .................................................................................
Датум производње: .............................................................................
Врста паковања: ..................................................................................
Број паковања: ...................................................................................
Гарантовани рок складиштења: .............................................................................................................
Нето тежина (кг): .................................................................................
ИИ. Поријекло сировине
Адреса/е и регистрацијски број/еви одобреног производног објекта/објеката:
...................................................................................................................................
ИИИ. Дестинација сировине
Сировина се шаље:
од: ..............................................................................................................................
(мјесто утовара)
до: ..............................................................................................................................
(земља и мјесто дестинације)
сљедећим транспортним средством:
.............................................................................................................
Име и адреса пошиљаоца: ..................................................................................................................................
Име и адреса примаоца: ..................................................................................................................................
ПРАВИЛНИК О ПОСЕБНИМ ХИГИЈЕНСКИМ ЗАХТЈЕВИМА ЗА ХРАНУ ЖИВОТИЊСКОГ ПОРИЈЕКЛА
Правилник је објављен у Службеном листу Црне Горе број 14/09 од 24. фебруара 2009. године
И ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1
Овим правилником прописују се ближи услови и начин испуњавања посебних хигијенских захтјева за храну животињског поријекла које субјекат у пословању храном (у даљем тексту: субјекат пословања) треба да примјењује у свим фазама производње закључно са транспортом и дистрибуцијом ради даље продаје или прераде, у складу са прописаним општим хигијенским захтјевима; захтјевима за животињско и јавно здравље; захтјевима за добробит животиња; захтјевима за идентификацију животиња; захтјевима следљивости и захтјевима за управљање отпацима животињског поријекла.
Овај правилник примјењују се на непрерађене и прерађене производе животињског поријекла које садржи и комбинована храна.
Члан 2
Овај правилник не примјењује се на:
1) примарну производњу хране за сопствену употребу у домаћинству;
2) припрему, руковање или складиштење хране која служи за сопствену употребу у домаћинству;
3) непосредно снабдијевање крајњег потрошача или локалног малопродајног објекта који непосредно снабдијева крајњег потрошача од стране произвођача, малим количинама примарних производа животињског поријекла;
4) непосредно снабдијевање крајњег потрошача или локалног малопродајног објекта од стране произвођача, малим количинама меса живине и лагоморфа закланих на газдинству;
5) непосредно снабдијевање крајњег потрошача или локалног малопродајног објекта од стране ловаца малим количинама ситне дивљачи.
Члан 3
Поједини изрази употријебљени у овом правилнику имају сљедеће значење:
1) месо означава јестиве дјелове домаћих папкара, живине, лагоморфа, дивљачи и узгајана дивљач;
2) домаћи папкари и копитари су домаћа говеда, биволи, овце, козе, свиње и домаћи копитари;
3) живина означава узгајане птице, која обухвата и птице које се не сматрају домаћим животињама, али се узгајају као домаће животиње, изузимајући птице нелетачице;
4) лагоморфи су зечеви, кунићи и глодари;
5) дивљач су дивљи папкари, лагоморфи и остали копнени сисари који се лове за исхрану људи и који се према посебним прописима сматрају дивљачи, која обухвата и сисаре који живе на ограђеном подручју у условима слободе, односно у сличним условима у којима живи дивљач и дивље птице које се лове за исхрану људи;
6) узгајана дивљач су узгајане птице нелетачице, као и узгајани копнени сисари који нијесу обухваћени тачком 2 овог члана;
7) ситна дивљач означава дивље птице и лагоморфе који слободно живе у природи;
8) крупна дивљач су дивљи копнени сисари који слободно живе у природи, који нијесу обухваћени тачком 7 овог члана;
9) труп је тијело животиње након клања и обраде;
10) свјеже месо је месо које није подвргнуто никаквом поступку прераде осим хлађења, замрзавања или брзог замрзавања, које обухвата и месо које је паковано у вакууму и месо које је паковано у условима контролисане атмосфере;
11) јестиви нуспроизводи су свјеже месо, осим меса трупа заклане животиње, које обухвата и унутрашње органе и крв;
12) унутрашњи органи су органи грудне, трбушне и карличне шупљине као и гркљан и једњак, а код птица вољка;
13) мљевено месо је месо одвојено од костију и самљевено на ситне комадиће, које садржи мање од 1% соли;
14) механички одвојено месо (МОМ) је производ који је добијен одвајањем меса од костију, на којима су остали дјелови меса послије чишћења меса са костију или од трупова живине, механичком обрадом којом се уништава или мијења структура мишићних влакана;
15) месне прерађевине означавају свјеже месо, које обухвата и месо уситњено на комадиће коме су додати прехрамбени производи, зачини или адитиви или које је било подвргнуто поступцима који нијесу довели до промјене структуре мишићних влакана меса и нијесу се изгубиле карактеристике свјежег меса;
16) производи од меса су прерађени производи који настају прерадом меса или даљом прерадом прерађених производа тако да је на површини пресјека видљиво да производ више нема карактеристике свјежег меса;
17) топљена животињска маст је маст која се добија топљењем масти са меса, која обухвата и кости и која је намијењена исхрани људи;
18) чварци су остаци топљења масти који садрже протеине, а који настају након дјелимичног одвајања масти и воде;
19) желатин је природни, растворљиви протеин, желатинозни или нежелатинозни, добијен дјелимичном хидролизом колагена из животињских костију, коже, жила и тетива;
20) колаген је протеински производ добијен из животињских костију, коже, жила и тетива у складу са захтјевима овог правилника;
21) обрађени желуци, бешике и цријева су желуци, бешике и цријева који су након вађења и чишћења подвргнути обради као што је сољење, сушење или термичка обрада;
22) кланица је објекат у којем се обавља клање и кланична обрада животиња чије је месо исхрани људи;
23) објекат за расијецање меса је објекат у којем се врши одвајање меса од костију односно расијецање меса;
24) објекат за обраду дивљачи је објекат у којем се, након улова, дивљач и месо дивљачи припрема за стављање у промет;
25) објекат за промет на велико је објекат у којем се обавља дјелатност пословања храном која обухвата више независних јединица које заједнички користе инсталације и одјељења у којима се храна продаје субјектима пословања;
26) жива шкољка (класа Ламеллибранцхиа) је мекушац са филтрирајућим начином исхране;
27) морски биотоксини су отровне супстанце које живе шкољке сакупљају као резултат исхране планктоном који садржи токсине;
28) кондиционирање је држање живих шкољки у резервоарима или некој другој опреми, која садржи чисту морску воду или на природним локацијама, које потичу из производних области класе А, центара за пречишћавање или отпремних центара, а којима се отклања пијесак, блато или муљ, чувају или побољшавају органолептичка својства и обезбјеђује добра виталност прије умотавања или паковања;
29) сакупљач је привредно друштво, друго правно лице, предузетник или физичко лице које сакупља односно изловљава живе шкољке на било који начин ради даљег руковања и стављања у промет;
30) производна област је област мора, ушћа или лагуне у којој се налазе природна станишта живих шкољки или подручја која се користе за узгајање живих шкољки, са којих се живе шкољке сакупљају односно изловљавају;
31) област преноса је област мора, ушћа или лагуне са јасно означеним границама обиљеженим бовама, стубовима или неким другим фиксним средством, која се користи искључиво за природно пречишћавање живих шкољки;
32) отпремни центар је објекат на обали или на мору, који служи за пријем, кондиционирање, прање, чишћење, сортирање, амбалажирање и паковање живих шкољки намијењених за исхрану људи;
33) центар за пречишћавање је објекат који је опремљен резервоарима и базенима који се снабдијевају чистом морском водом и у којма се живе шкољке држе до смањења њихове контаминација да би биле безбједне за исхрану људи;
34) пренос је пребацивање живих шкољки у област пречишћавања, у којој се оне држе до смањења контаминације, како би биле безбједне за исхрану људи, а које не обухвата посебни поступак преношења у погоднија подручја за њихов даљи раст и узгој;
35) производи рибарства су све морске или слатководне животиње (осим живих шкољки, живих бодљокожаца, живих плашташа, живих морских пужева као и сисара, рептила и жаба), које потичу из риболова или узгоја, укључујући све јестиве облике, дјелове или производе тих животиња;
36) брод фабрика је риболовни пловни објекат на којем се рибарски производи обрађују на један или више начина (филетирање, резање на комаде, скидање коже, вађење из љуштуре, уситњавање или прерада) и пакују или амбалажирају и према потреби хладе или замрзавају;
37) брод хладњача је риболовни пловни објекат на којем се производи рибарства након потребних припремних радњи (искрварења, уклањања главе, унутрашњих органа и пераја) замрзавају односно пакују или абалажирају;
38) механички одвојен производ рибарства је производ добијен одвајањем меса рибе механичком обрадом којом се мијења структура меса рибе;
39) свјежи производ рибарства је непрерађени производ рибарства, у цјелости или обрађен, који обухвата и производ који се пакује под вакуумом или у контролисаној атмосфери и који није подвргнут поступку прераде осим хлађења;
40) обрађени производ рибарства је непрерађени производ рибарства који је био подвргнут поступку који утиче на његову анатомску цјеловитост, као што су уклањање главе и унутрашњих органа, резање на одреске, филете или комаде;
41) прерађени производ рибарства је прерађени производ који настаје прерадом производа рибарства или даљом прерадом тако прерађених производа рибарства на начин да је на површини пресјека видљиво да производ више нема карактеристике свјежег производа рибарства;
42) жабљи батаци означавају задњи дио тијела животиње врсте жаба (Ранидае) који је попречно одсјечен иза предњих ногу и којем су извађени унутрашњи органи и скинута кожа;
43) пужеви су копнени пужеви који припадају врстама Хелиx поматиа Линне, Хелиx Асперса Муллер, Хелиx луцорум и врстама из породице Ацхатинидае;
44) сирово млијеко је млијеко које настаје излучивањем млијечних жлијезда животиња из узгоја, које није загријавано на температури већој од 40ºЦ, нити је подвргнуто неком другом поступку који има исти ефекат;
45) газдинство за производњу млијека је објекат на којем се узгаја једна или више животиња ради производње млијека намијењеног стављању у промет као храна;
46) млијечни производи су прерађени производи који настају прерадом сировог млијека или даљом прерадом тако прерађених производа;
47) јаја су јаја у љусци осим разбијених, инкубираних или куваних јаја, која потичу од птица из узгоја а која су подесна за непосредну исхрану људи или за припрему производа од јаја;
48) течна јаја су непрерађени садржај јаја након уклањања љуске;
49) напукло јаје је јаје са оштећеном љуском али неоштећеним мембранама;
50) објекат за сортирање и паковање је објекат у којем се јаја сортирају по квалитету и тежини;
51) производи животињског поријекла су:
а) храна животињског поријекла, укључујући мед и крв;
б) живе шкољке, живи бодљокожци, живи плашташи, живи морски пужеви намијењени исхрани људи;
ц) остале животиње намијењене припреми, ради достављања крајњем потрошачу живих;
52) штављење је очвршћавање кожа биљним средствима за штављење, хромним солима или другим супстанцама као што су алуминијумске соли, соли гвожђа, силицијумске соли, алдехиди, хинони и други синтетички учвршћивачи.
Ознаке здравствене исправности и идентификационе ознаке
Члан 4
Субјекат пословања може ставити у промет само производ животињског поријекла који је произведен и са којим се руковало у одобреном односно регистрованом објекту у складу са прописом којим су уређени општи хигијенски захтјеви за храну и овим правилником, ако је:
1) производ означен ознаком здравствене исправности, у складу са прописом којим је уређен начин контроле хране животињског поријекла;
2) производ означен идентификационом ознаком у складу са чланом 5 овог правилника.
Субјекат пословања може идентификационом ознаком означити производ животињског поријекла само ако је произведен у складу са одредбама овог правилника.
Субјекат пословања може уклонити ознаку из става 1 тачка 1 овог члана само ако то месо расијеца, прерађује или га на неки други начин обрађује, у складу са прописом којим је уређен начин контроле хране животињског поријекла.
Означавање идентификационом ознаком
Члан 5
Субјекат пословања из члана 4 овог правилника треба да обезбиједи да:
1) производ животињског поријекла прије отпреме из објекта буде означен идентификационом ознаком;
2) производ који се вади из омота односно амбалаже или се даље прерађује у другом објекту, буде означен новом ознаком на којој мора бити наведен број одобрења објекта у којем се обављају ти послови;
Идентификациона ознака из става 1 овог члана није потребна за јаја која се означавају односно декларишу у складу са посебним прописом.
Облик идентификационе ознаке
Члан 6
Идентификациона ознака из члана 5 овог правилника је овалног облика, мора бити читка, стављена на видно мјесто, непромјенљива и не смије бити покривена другим ознакама, а знаци на њој морају бити лако разумљиви.
Ознака из става 1 овог члана мора да садржи пуни назив државе у којој се налази објекат или двословни код државе. У објекту који се налази у Црној Гори ставља се ознака која садржи Црна Гора или МЕ.
Ознака из става 1 овог члана мора да садржи број одобрења објекта издатог од надлежног органа.
Методе означавања
Члан 7
У зависности од начина презентације различитих производа животињског поријекла ознака из члана 5 овог правилника може бити стављена непосредно на производ, паковање или амбалажу, одштампана на етикети причвршћеној за производ, паковање или амбалажу, а може бити и у облику привјеска који се не може скинути и који је направљен од отпорног материјала.
У случају да паковање садржи сјечено месо или јестиве нуспроизводе, ознака се мора налазити на етикети причвршћеној на амбалажи или одштампана на амбалажи и постављена на начин да се покида приликом отварања амбалаже. Када паковање обезбјеђује исту заштиту као и амбалажа, ознака се може ставити на паковање.
Када се производи животињског поријекла за потребе транспорта стављају у контејнере или већа паковања, ради даљег руковања, прераде, паковања или амбалажирања у другом објекту, ознака се може ставити на спољну површину контејнера односно паковања.
Када се производи животињског поријекла стављају у паковање које је намијењено снабдијевању крајњег потрошача, довољно је ставити ознаку само на спољњу страну амбалаже.
Када се ознака ставља непосредно на производе животињског поријекла, морају се користити боје дозвољене у складу са прописом којим је уређена употреба боја у храни.
У случају течних, гранулираних или прашкастих производа животињског поријекла, укључујући производе од рибе, који се транспортују у расутом стању, идентификациона ознака није потребна уколико пратећа документација садржи податке из члана 6 ст. 2 и 3 овог правилника.
Циљеви поступака који се заснивају на начелима система ХАЦЦП-а
Члан 8
Субјекат пословања, у објектима у којима се обавља дјелатност клања животиња (у даљем тексту: кланица), обезбјеђује спровођење поступака уведених у складу са чланом 5 Правилника о општим хигијенским захтјевима за храну животињског и биљног поријекла на потребу чијег спровођења указује анализа ризика као и посебних поступака из става 2 овог члана.
Посебни поступци из става 1 овог члана обухватају мјере којима се обезбијеђује да свака животиња или свака пошиљка животиња примљена у кланицу:
1) буде прописно означена;
2) да је прате прописани одговарајући подаци у вези газдинства из којег животиња потиче;
3) да не долази из газдинства или са подручја на којем је одређена мјера забране кретања или друго ограничење ради заштите здравља људи или животиња;
4) буде чиста;
5) буде здрава, колико то може оцијенити субјекат пословања; и
6) приликом пријема у кланицу, буде у задовољавајућем стању са становишта заштите добробити животиња.
У случају неиспуњавања било којег услова утврђеног ставом 2 овог члана субјекат пословања дужан је да без одлагања обавијести ветеринарског инспектора и предузме прописане мјере.
Подаци о ланцу исхране
Члан 9
Субјекат пословања прије пријема животиња у кланицу, мора тражити, примити и провјерити податке о ланцу исхране за све животиње, осим дивљачи, које су отпремљене или се намјеравају отпремити на кланицу.
Субјекат пословања може да прими у просторије кланице само животиње за које је добио одговарајуће податке о безбједности хране из евиденција пољопривредног газдинства са којег животиње потичу, у складу са прописом којим су утврђени општи хигијенски захтјеви за храну животињског и биљног поријекла у примарној производњи.
Субјекат пословања мора да добије податке из става 2 овог члана, најкасније 24 сата прије допремања животиња у кланицу.
Подаци о безбједности хране из става 2 овог члана нарочито обухватају:
1) статус газдинства поријекла или статус подручја у односу на здравље животиња;
2) здравствено стање животиња;
3) ветеринарске љекове и ветеринарско медицинске производе који су давани животињама или друга лијечења којима су животиње биле подвргнуте током одређеног периода и чија је каренца већа од нуле, заједно са датумом апликације лијекова, односно лијечења и каренцама;
4) појаве болести које могу утицати на безбједност меса;
5) резултате, ако су од значаја за заштиту здравља људи и животиња, свих извршених анализа на узорцима узетим од животиња или другим узорцима узетим ради дијагностиковања болести које могу утицати на безбједност меса, који обухватају и узорке узете у оквиру мониторинга и контроле зооноза и резидуа;
6) податке из извјештаја о ранијим анте и пост мортем прегледима животиња са истог газдинства поријекла, који обухватају нарочито извјештаје ветеринарског инспектора;
7) податке о производњи који су од значаја за процјену присутности болести; и
8) име и адресу ветеринара одговорног за лијечење животиња на газдинству поријекла.
Изузетно од става 4 овог члана, субјекту пословања не морају се доставити подаци из става 4 тач.1, 2, 6 и 7 овог члана, ако су субјекту пословања ти подаци познати на основу уговора о сталној испоруци односно другог пословног односа или ако власник животиње да изјаву да нема података који се морају пријавити са становишта безбједности хране.
Подаци из става 4 овог члана могу се доставити у облику извода из евиденције газдинства поријекла, путем електронске размјене података или у форми изјаве коју потписује власник животиње.
Субјекат пословања који, након оцјењивања одговарајућих података о ланцу исхране, одлучи да прими животиње у кланицу, те податке, без одлагања ставља на располагање ветеринарском инспектору. Субјекат пословања прије анте мортем прегледа обавјештава ветеринарског инспектора о евентуалним подацима који изазивају сумњу у вези здравља одређене животиње.
Уколико нека животиња пристигне у кланицу без података о ланцу исхране, субјекат пословања без одлагања обавјештава ветеринарског инспектора и не смије се приступити клању животиње, док ветеринарски инспектор не одобри клање.
Достављање података у року краћем од 24 сата
Члан 10
Изузетно од члана 9 став 3 овог правилника подаци о ланцу исхране могу се уз претходно одобрење надлежног органа, доставити у кланицу заједно са животињом на коју се односе, и то за:
1) свиње, живину или дивљач из узгоја која је била подвргнута анте мортем прегледу на газдинству поријекла, под условом да пошиљку прати потврда којом ветеринар потврђује да је на основу извршеног прегледа утврдио да су животиње здраве;
2) домаће копитаре;
3) животиње које су принудно заклане, ако их прати потврда коју је потписао ветеринар и у којој је забиљежен повољан налаз анте мортем прегледа;
4) животиње које се у кланицу не допремају непосредно са газдинства поријекла.
Субјекат пословања сагледава одговарајуће податке и ако прихвати животиње на клање ветеринарском инспектору мора дати на увид документацију из става 1 тач.1 и 3 овог члана.
Животиње се не смију заклати ни приступити њиховој обради прије дозволе ветеринарског инспектора.
Субјекат пословања мора провјерити прописану документацију која прати домаће копитаре да би био сигуран да је животиња намијењена клању, а месо намијењено исхрани људи. Уколико прихвати такву животињу на клање, документа мора предати ветеринарском инспектору.
ИИ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА МЕСО ДОМАЋИХ ПАПКАРА И КОПИТАРА
Транспорт живих животиња до кланице
Члан 11
Субјекат пословања који обавља дјелатност транспорта живих животиња (папкара и копитара) у кланицу дужан је да:
1) током сакупљања и транспорта животиња, обезбиједи пажљиво поступање са животињама ради избјегавања непотребног узнемиравања;
2) животиње које показују симптоме болести или потичу из стада за које се зна да је заражено узрочницима који угрожавају здравље људи и животиња, транспортује до кланице само уз одобрење надлежног органа.
Захтјеви за просторије или просторе за прихват домаћих папкара и копитара у кланицу
Члан 12
Субјекат пословања може обављати дјелатност клања домаћих папкара и копитара у кланици која има:
1) одговарајуће и хигијенске просторије за прихват и привремени смјештај животиња за клање (депо) или, ако то климатски услови дозвољавају, торове за држање животиња прије клања, који се лако чисте и дезинфикују, са опремом за напајање, а према потреби и храњење животиња као и одводом отпадних вода који не смије представљати извор контаминације;
2) одвојене просторије које се могу закључавати или, ако то климатски услови дозвољавају, торове за смјештај болесних или на обољење сумњивих животиња који располажу посебним одводом отпадних вода и који су постављени на начин којим се спрјечава контаминација осталих животиња, осим ако надлежни орган приликом издавања одобрења оцијени да такве просторије нијесу потребне;
3) просторију за прихват и привремени смјештај животиња прије клања која по величини обезбијеђује заштиту добробити животиња и изграђена је на начин који олакшава анте мортем преглед, укључујући идентификацију животиње или групе животиња.
Захтјеви за минимум просторија у циљу спрјечавања контаминације меса домаћих папакара и копитара
Члан 13
Ради спрјечавања контаминације меса, кланице за клање домаћих папкара и копитара морају имати:
1) довољан број просторија које одговарају радним поступцима које се у њима обављају;
2) посебну просторију за пражњење и чишћење желудаца и цријева, осим ако надлежни орган приликом издавања одобрења дозволи временско одвајање тих радних поступака;
3) обезбијеђену просторну и временску одвојеност сљедећих радних поступака:
а) омамљивање и искрварење;
б) шурење, скидање чекиња, бријање, стругање и опаљивање, код клања свиња;
ц) вађење унутрашњих органа и даљу обраду;
д) обраду очишћених желудаца и цријева;
е) припремање и чишћење других јестивих нуспроизвода, а посебно руковање главама са којих је скинута кожа, ако се то не обавља на линији клања;
ф) паковање јестивих кланичних нуспроизвода;
г) отпремање меса;
4) опрему која спрјечава додир меса с подовима, зидовима, инсталацијама и конструкцијама и линије клања, пројектоване на начин да када су у функцији омогућавају непрекидан ток процеса клања, спрјечавају унакрсну контаминацију различитих дјелова линије клања, а ако у истој просторији односно простору постоји више од једне линије клања, оне морају бити одвојене на начин којим се спрјечава унакрсна контаминација.
Кланице морају имати опрему за прање, чишћење и дезинфекцију прибора снабдјевену врућом водом од најмање 82°Ц, или други одговарајући систем са истим ефектом.
Опрема за прање руку коју користи особље које рукује неупакованим месом мора имати славине изграђене на начин којим се спрјечава контаминација.
Кланице морају имати обезбијеђене посебне, одвојене просторије, просторе или опрему која се може закључавати, са обезбијеђеним температурним режимом одржавања, за складиштење задржаног меса, као и меса које је оцијењено као неподесно за исхрану људи.
Кланица мора имати обезбијеђен одвојени простор са одговарајућом опремом за чишћење, прање и дезинфекцију средстава за транспорт животиња.
Ако надлежни орган приликом издавања одобрења оцијени да простор и опрема из става 5 овог члана нијесу потребни с тога што субјекат пословања има закључен уговор о прању, чишћењу и дезинфекцији транспортних средстава са субјектом пословања који управља одобреним објектом који се налази у непосредној близини кланице, те просторије нијесу потребне.
Кланица мора имати обезбијеђен одвојени простор са опремом, који се може закључавати и који се користи само за клање болесних или на обољење сумњивих животиња, осим ако се клање тих животиња обавља у другој кланици која је одобрена од надлежног органа као санитарна кланица или ако се клање тих животиња обавља на крају редовног клања, уз претходно одобрење надлежног органа.
Када се на кланици складишти садржај дигестивног тракта и ђубрива, мора постојати обезбијеђен посебан простор или мјесто за ту намјену.
Кланице морају имати посебну опремљену просторију за потребе ветеринарске инспекције.
Хигијена у процесу клања папакара и копитара
Члан 14
Субјекат пословања може да обавља дјелатност клања домаћих папкара и копитара само ако обезбиједи да се:
1) након допреме животиња у кланицу клање животиња непотребно не одлаже, осим када је због добробити животиња неопходно омогућити њихов одмор прије клања;
2) у кланицу допремају само живе животиње намијењене клању осим животиња које су заклане ван кланице у складу са чланом 17 овог правилника, дивљачи из узгоја заклане на мјесту производње у складу са чланом 30 овог правилника и дивљачи у складу са чланом 31 овог правилника;
3) месо животиње која је усљед незгоде повријеђена и која је заклана у кланици може ставити у промет, ако се прегледом утврде само оштећења која су настала као последица незгоде;
4) у промет може ставити само месо животиња које су заклане у кланици.
Животиње или пошиљке животиња које се упућују на кланицу морају бити чисте и обиљежене ради утврђивања њиховог поријекла.
Субјекат пословања из става 1 овог члана дужан је да обезбиједи одговарајуће услове за преглед животиња прије клања (анте мортем преглед) у складу са прописом којим је уређена контрола хране животињског поријекла.
Ради спрјечавања контаминације меса, омамљивање, искрварење, скидање коже, вађење унутрашњих органа и други поступци обраде морају се вршити, без одлагања, на сљедећи начин:
1) душник и једњак морају остати нетакнути током искрварења, осим у случајевима клања у складу са вјерским обредима;
2) током скидања коже мора се спријечити контакт између спољашње стране коже и трупа, а особље и опрема који долазе у контакт с спољашњом страном коже, не смију додиривати месо;
3) спријечити испадање садржаја дигестивног тракта у току и након вађења унутрашњих органа и обезбиједити да се вађење унутрашњих органа заврши у што краћем року, без одлагања;
4) спријечити додир трупа млијеком и колострумом приликом уклањања вимена.
Кожа закланих животиња се мора потпуно скинути с трупа и других дјелова тијела намијењених исхрани људи осим, код свиња, овчијих, козјих и телећих глава, њушки и усана говеда, као и говеђих, овчијих и козјих ногу, којима се мора руковати на начин којим се спрјечава контаминација осталог меса.
Ако се свињама не скида кожа чекиње се морају уклонити без одлагања уз свођење на минимум ризика од контаминације меса водом за шурење. У поступку скидања чекиња могу се користити само одобрени адитиви, након чега се свиње морају добро испрати водом за пиће.
Трупови не смију бити контаминирани фекалијама. Сваки видљиво контаминирани дио мора се одмах уклонити, одсијецањем или на други начин са истим ефектом.
Трупови и јестиви нуспроизводи не смију доћи у додир с подовима и зидовима.
Пост мортем преглед
Члан 15
Субјекат пословања који обавља дјелатност клања дужан је да обезбиједи одговарајуће услове за преглед животиња послије клања (пост мортем преглед) у складу са прописом којим је уређена контрола хране животињског поријекла.
Дјелови заклане животиње до завршетка пост мортем преглед морају бити:
1) означени тако да је видљива њихова припадност одређеном трупу;
2) одвојени од других трупова, унутрашњих органа и јестивих нуспроизвода, укључујући и већ прегледане након клања.
Уколико нема видљивих патолошких промјена, полни орган се одмах уклања.
Бубрези се одвајају од масног ткива којим су обавијени, а код говеда, свиња и копитара мора се уклонити и периренални омотач (капсула).
Ако се прије завршетка пост мортем прегледа крв и други јестиви нуспроизводи од неколико животиња сакупљају у исту посуду, а труп једне од тих животиња оцијени као неподесан за исхрану људи, читав садржај те посуде се оцијењује неподесним за исхрану људи.
Поступак након пост мортем прегледа
Члан 16
Након пост мортем прегледа:
1) тонзиле говеда, свиња и копитара морају се уклонити на хигијенски начин;
2) дјелови који су неподесни за исхрану људи морају се одмах уклонити из чистог дијела објекта;
3) задржано месо или месо које је проглашено неподесним за исхрану људи и нејестиви нуспроизводи морају се држати одвојено, како не би дошли у додир с месом подесним за исхрану људи;
4) унутрашњи органи или дјелови унутрашњих органа који остају у трупу, осим бубрега, морају се одмах одстранити у потпуности, осим ако надлежни орган претходно одобри да се не одстрањују.
Након пост мортем прегледа, месо се мора складиштити у складу са захтјевима из члана 20 овог правилника.
Ради даље обраде или прераде:
1) желуци се морају ошурити и очистити;
2) цријева се морају испразнити и очистити;
3) са глава и ногу мора се скинути кожа, или се морају ошурити и скинути им се длаке и чекиње.
Уколико је објекат одобрен за клање различитих врста животиња или за обраду трупова дивљачи и дивљачи из узгоја, морају се предузети мјере временског или просторног одвајања радних поступака на различитим врстама животиња ради спрјечавања унакрсне конаминације.
За пријем и складиштење трупова дивљачи и дивљачи из узгоја са којих није скинута кожа морају се обезбиједити одвојене просторије или простори.
Ако кланица не располаже просторијама, простором и опремом који су искључиво намијењени за клање болесних или на обољење сумњивих животиња и који се могу закључавати, просторије простори и опрема који се користе за клање тих животиња морају се очистити, опрати и дезинфиковати под надзором ветеринарског инспектора прије почетка клања других животиња.
Принудно клање папакара и копитара ван кланице
Члан 17
Субјекат пословања који обавља дјелатност клања може да стави у промет месо домаћих папкара и копитара који су принудно заклани ван кланице за исхрану људи само ако:
1) је животиња повријеђена услед незгоде, због које није могла бити допремљена у кланицу ради заштите њене добробити, здрава и код које нијесу утврђена одступања у погледу здравља осим одступања насталих као последица незгоде;
2) је ветеринар извршио анте мортем преглед животиње и издао потврду о задовољавајућем односно уредном налазу анте мортем прегледа с датумом, временом и разлогом принудног клања и врстама лијечења примијењеним на тој животињи;
3) је заклана и искрварена животиња превезена до кланице на хигијенски начин и без непотребног одлагања, с тим што се на лицу мјеста, под надзором ветеринарског инспектора, могу одстранити унутрашњи органи који се морају допремити у кланицу означени тако да је видљива њихова припадност одређеном трупу;
4) је од тренутка клања до допремања у кланицу потребно више од два сата, животиња активно расхлађена осим уколико климатски услови обезбјеђују одговарајуће расхлађивање;
5) заклану животињу у кланицу прати изјава субјекта пословања који је узгојио ту животињу, у којој је наведен њен идентитет, ветеринарски лијекови, ветеринарско медицински производи које је животиња примила или други третмани као и датуми примјене и каренце;
6) је, на основу извршеног пост мортем прегледа у кланици, месо оцијењено као подесно за исхрану људи.
Субјекат пословања из става 1 овог члана мора поступати по упутствима која у вези са употребом меса изда ветеринарски инспектор након пост мортем прегледа.
Субјекат пословању из става 1 овог члана може ставити у промет само месо принудно закланих животиња које је означено посебном ознаком здравствене исправности у складу са прописом којим се уређује контрола хране животињског поријекла односно, идентификационом ознаком у складу са чл. 5, 6 и 7 овог правилника.
Месо принудно закланих животиња може се ставити у промет само на домаћем тржишту.
Захтјеви за објекте за расијецање меса папкара и копитара
Члан 18
Субјекат пословања може обављати дјелатност расијецања меса папкара и копитара само у објекатима који:
1) су изграђени на начин којим спрјечава контаминација меса обезбјеђењем континуираног тока радних поступака или раздвајањем различитих производних партија, серија или линија;
2) имају просторије за одвојено складиштење упакованог и неупакованог меса, осим ако се складиште у различито вријеме или на начин којим се обезбјеђује да материјал за паковање и начин складиштења не могу представљати извор контаминације меса;
3) имају просторије за расијецање са опремом која обезбјеђује испуњавање расијецања меса на начин утврђен чланом 19 овог правилника;
4) имају опрему за прање руку коју користи особље које рукује неупакованим месом са славинама које спрјечавају контаминацију;
5) имају опрему за прање, чишћење и дезинфекцију прибора, снабдјевану врућом водом од најмање 82°Ц, или други одговарајући систем са истим ефектом.
.
Хигијена током расијецања и одвајања меса од костију
Члан 19
Субјекат пословања расијецање и одвајања меса од костију може да врши само на сљедећи начин:
1) трупове домаћих папкара и копитара може расијецати у кланицама само на полутке или четвртине, а полутке највише на три комада с тим што обављање даљег расијецања и одвајања меса од костију може вршити само у објекту за расијецање и одвајања меса од костију;
2) организује обраду меса на начин којим се контаминација спрјечава или своди на минимум, тако да:
а) се месо које је намијењено расијецању допрема у просторије за обраду поступно и према потреби;
б) се током расијецања, одвајања од костију, резања на мање комаде или у другим фазама обраде, амбалажирања и паковања обезбиједи одржавање температуре меса на највише 3°Ц за јестиве нуспроизводе и 7°Ц за остало месо, путем одржавања собне температуре на највише 12°Ц или помоћу неког другог одговарајућег система са истом ефектом;
ц) у објекту у којем се врши расијецање меса различитих врста животиња буду предузете мјере предострожности којима се спрјечава унакрсна контаминација на начин, што ће послови на различитим животињским врстама, бити временски или просторно одвојени.
Изузетно од става 1 тачка 2 подтачка б) овог члана, месо се може расијецати и одвајати од костију и прије него се постигну те температуре, у складу са чланом 20 став 1 тачка 1 овог правилника.
Месо се може расијецати и одвајати од костију и прије него што се постигне температура из става 1 тачка 2, подтачка б) овог члана, ако је објекат за расијецање и одвајање меса од костију у оквиру локације на којој је и кланица. У том случају, месо се може непосредно допремити из кланице или након хлађења у расхладној просторији односно хладњачи. Одмах након извршеног расијецања и према потреби, паковања, месо се мора охладити и задржати на температури из става 1 тачка 2 подтачка б) овог члана.
Температурни захтјеви за складиштење и транспорт меса папкара и копитара
Члан 20
Субјекат пословања складиштење и транспорт меса домаћих папкара и копитара може да врши само уз испуњавање сљедећих захтјева:
1) након пост мортем прегледа месо се у кланици мора охладити тако, да се у свим дјеловима меса постигне температура од највише 3°Ц за јестиве нуспроизводе и 7°Ц за остало месо, с тим што се месо може расијецати и одвајати од костију и у току хлађења у складу са чланом 19 став 3 овог правилника, уз обезбјеђење одговарајуће вентилације ради спрјечавања кондензације на површини меса;
2) месо се мора расхладити и постићи температуру из тачке 1 овог става и одржавати на тој температури током складиштења;
3) месо се мора расхладити и постићи температуру из тачке 1 овог става прије транспорта и одржавати на тој температури током транспорта.
Изузетно од става 1 тачка 3 овог члана, ради производње специфичних производа транспорт се може изврштити уз претходно одобрење надлежног органа под условом да се:
1) изврши у складу са условима које је одредио надлежни орган за транспорт из једног објекта у други;
2) месо одмах отпреми из кланице или објекта за расијецање и одвајање меса од костију који је на истој локацији као и кланица, и да транспорт не траје дуже од два сата.
Месо намијењено замрзавању мора се замрзнути без непотребног одлагања након периода стабилизације, када је то неопходно.
Неупаковано месо мора се складиштити и транспортовати одвојено од упакованог меса осим, ако се складиштење и транспорт врше у различито вријеме или на начин да материјал за паковање и начин складиштења не могу представљати извор контаминације меса.
ИИИ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА МЕСО ЖИВИНЕ И ЛАГОМОРФА
Захтјеви за транспорт живих животиња у кланицу
Члан 21
Субјекат пословања који обавља дјелатност транспорта живих животиња (живине и лагоморфа) у кланицу дужан је да:
1) током сакупљања и транзита животиња, обезбиједи пажљиво поступање са животињама ради избјегавања непотребног узнемиравања;
2) животиње које показују симптоме болести или потичу из јата за које се зна да је заражено узрочницима који угрожавају здравље људи и животиња, транспортује до кланице само уз претходно одобрење надлежног органа;
3) обезбиједи да су кавези у којима се испоручују животиње до кланице, израђени од нерђајућег материјала, лаки за чишћење и дезинфекцију.
Одмах након пражњења, прије поновне употребе, сва опрема која је коришћена за сакупљање и испоруку живих животиња мора се очистити, опрати и дезинфиковати.
Захтјеви за просторије или просторе за прихват живине и лагоморфа
Члан 22
Субјекат пословања може да обавља дјелатност клања живине, зечева и кунића само у кланици која има:
1) одговарајуће и хигијенске просторије за прихват животиња и за њихов преглед прије клања;
2) просторију за прихват и привремени смјештај животиња прије клања која по величини обезбијеђује заштиту добробити животиња и изграђену на начин који олакшава анте мортем преглед, укључујући идентификацију животиње или групе животиња.
Минималан број просторија у циљу спрјечавања контаминације
меса живине и лагоморфа
Члан 23
Ради спрјечавања контаминације меса кланице за живину и лагоморфе морају имати:
1) довољан број просторија које одговарају радним поступцима који се у њима обављају;
2) посебну просторију за пражњење и чишћење желудаца и цријева и даљу обраду, која обухвата и додавање зачина цијелим труповима живине осим, ако надлежни орган приликом издавања одобрења дозволи временско одвајање тих радних поступака;
3) обезбијеђену просторну и временску одвојеност сљедећих радних поступака:
а) омамљивања и искрварења;
б) уклањања перја, скидања коже или шурења;
ц) отпремања меса;
4) опрему која спрјечава додир меса с подовима, зидовима, инсталацијама и конструкцијама и линије клања, пројектоване на начин да када су у функцији омогућавају непрекидан ток процеса клања, спрјечавају унакрсну контаминацију различитих дјелова линије клања, а ако у истој просторији односну простору постоји више од једне линије клања,оне морају бити одвојене на начин којим се спрјечава унакрсна контаминација.
Кланице морају имати опрему за прање, чишћење и дезинфекцију прибора и алата снабдјевану врућом водом од најмање 82°Ц, или други одговарајући систем са истим ефектом.
Опрема за прање руку коју користи особље које рукује неупакованим месом мора имати славине израђене на начин којим се спрјечава контаминација.
Кланице морају имати обезбијеђене посебне, одвојене просторије, просторе или опрему која се може закључавати, са обезбијеђеним температурним режимом одржавања, за складиштење задржаног меса као и меса које је оцијењено као неподесно за исхрану људи.
Кланица мора имати обезбијеђен одвојени простор са одговарајућом опремом за чишћење, прање и дезинфекцију опреме у којој се транспортују животиње (кавези) и транспортних средстава за транспорт животиња.
Ако надлежни орган приликом издавања одобрења оцијени да простор и опрема из става 5 овог члана нијесу потребни с тога што субјекат пословања има закључен уговор о прању, чишћењу и дезинфекцији транспортних средстава са субјектом пословања који управља одобреним објектом који се налази у непосредној близини кланице, те просторије нијесу потребне.
Кланице морају имати посебну опремљену просторију за потребе ветеринарске инспекције.
Хигијена у процесу клања живине и лагоморфа
Члан 24
Субјекат пословања може да обавља дјелатност клања живине, зечева или кунића само ако обезбиједи да:
1) се након допреме животиња у кланицу клање животиња непотребно не одлаже;
2) стављање у промет само меса животиња које су заклане у кланици;
3) се у кланицу допремају само живе животиње намијењене клању, осим:
а) заклане живине, гусака и патака код којих је одложено вађење унутрашњих органа, која се узгаја за производњу масне јетре (фоие грас) и птица које се не сматрају домаћим али се узгајају као домаће животиње на газдинству, уколико су заклане на газдинству под условима утврђеним чланом 26 овог правилника;
б) дивљачи из узгоја која је заклана на мјесту производње под условима утврђеним чланом 30 овог правилника;
ц) одстријељене ситне дивљачи под условима утврђеним чланом 33 овог правилника.
Субјекат пословања из става 1 овог члана дужан је да обезбиједи одговарајуће услове за преглед животиња прије клања (анте мортем преглед) у складу са прописом којим је уређена контрола хране животињског поријекла.
Ради спрјечавања контаминације меса омамљивање, искрварење, уклањање перја, скидање коже или шурење, вађење унутрашњих органа и други поступци обраде врше се без одлагања, уз предузимање мјера за спрјечавање испадања садржаја дигестивног тракта у току и након вађења унутрашњих органа.
Субјекат пословања који обавља дјелатност клања дужан је да обезбиједи одговарајуће
услове за преглед животиња послије клања (пост мортем преглед) у складу са прописом којим је уређена контрола хране животињског поријекла.
Уколико је објекат одобрен за клање различитих врста животиња или за обраду трупова гајених птица нелетачица закланих на газдинству и ситне дивљачи из узгоја, као мјера предострожности мора се обезбиједити временско и просторно одвајање радних операција на различитим врстама животиња, ради спрјечавање унакрсне конаминације. У кланицама из става 1 овог члана морају се обезбиједити одвојене просторије или простори за пријем и складиштење трупова гајених птица нелетачица закланих на газдинству и ситне дивљачи из узгоја.
Поступак након пост мортем прегледа
Члан 25
Након пост мортем прегледа:
1) дјелови који су неподесни за исхрану људи, морају се одмах уклонити из чистог дијела објекта;
2) задржано месо или месо које је проглашено неподесним за исхрану људи и нејестиви нуспроизводи морају се држати одвојено, како не би дошли у контакт с месом подесним за исхрану људи;
3) унутрашњи органи или дјелови унутрашњих органа који остају у трупу, осим бубрега, морају се одмах одстранити у потпуности осим, ако надлежни орган претходно одобри да се не одстрањују.
Након прегледа и вађења унутрашњих органа, заклане животиње се морају очистити без одлагања и расхладити на температури од највише 4°Ц осим, ако се месо расијеца док је још топло.
Када се трупови хладе потапањем у воду, морају се:
1) предузети све мјере предострожности ради спрјечавања контаминације трупова, узимајући у обзир параметре као што су: тежина трупова, температура воде, јачина и смјер протока воде и вријеме хлађења и
2) у потпуности испразнити, очистити и дезинфиковати базене односно опрему, најмање једном дневно, а кад је неопходно и више пута.
У објекту се не смију клати болесне или на болест сумњиве животиње које се кољу у оквиру програма искорјењивања или сузбијања болести, осим уз претходно одобрење надлежног органа.
У случају из става 3 овог члана клање се може извршити само под надзором ветеринарског инспектора и морају бити предузете све мјере предострожности за спрјечавање контаминације, а просторије, простори и опрема који се користе за клање тих животиња морају се очистити, опрати и дезинфиковати под надзором ветеринарског инспектора прије почетка клања других животиња.
Клање на газдинству
Члан 26
Субјекат пословања може на газдинству клати живину, гуске и патке код којих је одложено вађење унутрашњих органа ради производње масне јетре (фоие грас) и птица које се не сматрају домаћим али се узгајају као домаће животиње на газдинствима, само уз претходно одобрење надлежног органа и под сљедећим условима:
1) да је на газдинству редовно вршен ветеринарски преглед;
2) да је субјекат пословања унапријед обавијестио надлежни орган о мјесту, датуму и времену клања;
3) да газдинство располаже одговарајућим простором за сакупљање птица ради вршења анте мортем прегледа живине;
4) да газдинство располаже одговарајућим простором за хигијенско клање и даље руковање живином;
5) да се поштују захтјеви који се односе на заштиту добробити животиња;
6) да заклану живину у кланицу прати писана изјава субјекта пословања који је узгојио ту живину, у којој се наводе ветеринарски лијекови, ветеринарско медицински производи које су животиње примиле, датуми примјене терапије и период повлачења терапије, подаци о исхрани, мјесто, датум и вријеме клања;
7) да заклану живину у кланицу прати прописана документација коју је издао ветеринарски инспектор;
8) да је вађење унутрашњих органа извршено у року од 24 сата од тренутка клања, под надзором ветеринарског инспектора, да је живина којој су извађени унутрашњи органи одмах, без одлагања, расхлађена и превезена до кланице или објекта за расијецање.
Живина која је заклана на газдинству на којем је и произведена и код које је одложено вађење унутрашњих органа, може се чувати највише 15 дана, на температури од највише 4°Ц. Вађење унутрашњих органа се мора извршити у кланици или објекту за расијецање.
Захтјеви за објекте за расијецање меса живине и лагоморфа
Члан 27
Субјекат пословања може обављати дјелатност расијецања меса живине и лагоморфа само у објектима који:
1) су изграђени на начин којим се спрјечава контаминација меса обезбјеђењем континуираног тока радних поступака или раздвајањем различитих производних партија, серија или линија;
2) имају просторије за одвојено складиштење упакованог и неупакованог меса, осим ако се складиште у различито вријеме, или на начин којим се обезбјеђује да материјал за паковање и начин складиштења не могу представљати извор контаминације меса;
3) имају просторије за расијецање са опремом која обезбјеђује испуњавање расијецања меса под условима утврђеним чланом 28 овог правилника;
4) имају опрему за прање, чишћење и дезинфекцију прибора снабдјевену врућом водом од најмање 82°Ц, или други одговарајући систем са истим ефектом;
5) имају опрему за прање руку коју користи особље које рукује неупакованим месом, која има славине израђене на начин којим се спрјечава контаминација.
Ако се у објекту за расијецање меса живине, зечева и кунића врши вађење унутрашњих органа гускама и паткама које су узгајане ради производње масне јетре (фоие грас) и које су омамљене, искрварене и очерупане на газдинству на којем су произведене, или се врши вађење унурашњих органа код живине код које је тај поступак одложен, субјекат пословања дужан је обезбиједи посебне просторије за ту намјену.
Хигијена током и након расијецања и одвајања меса од костију
Члан 28
Субјекат пословања може да врши расијецање и одвајања меса живине и лагомофа од костију само на сљедећи начин:
1) да организује обраду меса на начин којим се контаминација спрјечава, или своди на минимум, тако да:
а) се месо које је намијењено расијецању допрема у просторије за обраду, поступно и према потреби;
б) се током расијецања, одвајања од костију, резања на мање комаде или у другим фазама обраде, амбалажирања и паковања обезбиједи одржавање температуре меса на највише 4°Ц, путем одржавања собне температуре на највише 12°Ц, или помоћу неког другог одговарајућег система са истим ефектом;
ц) у објекту у којем се врши расијецање меса различитих врста животиња буду предузете мјере предострожности којима се спрјечава унакрсна контаминација, временским или просторним одвајањем радних поступака на различитим животињским врстама.
Месо се може расијецати и одвајати од костију и прије него што се постигне температура из става 1 тачка 1 подтачка б) овог члана, ако је објекат за расијецање и одвајање меса од костију на истој локацији са кланицом. У том случају, месо се може непосредно допремити из кланице или након хлађења у расхладној просторији односно хладњачи.
Након извршеног расијецања и према потреби паковања, месо се мора охладити на температури из става 1 тачка 1 подтачка б) овог члана.
Неупаковано месо мора се складиштити и транспортовати одвојено од упакованог меса, осим ако се складиштење и транспорт врше у различито вријеме, или на начин да материјал за паковање и начин складиштења не могу представљати извор контаминације меса.
Супстанце које вежу воду
Члан 29
Субјекат пословања дужан је да обезбиједи да се месо које је било третирано супстанцама које поспјешују везивање воде не ставља у промет као свјеже месо, већ као производ од меса односно прерађевина од меса или да се користи за производњу производа од меса односно прерађевина од меса.
ИВ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА МЕСО УЗГАЈАНЕ ДИВЉАЧИ
Члан 30
Производња и промет меса узгајане дивљачи (Цервидае и Суидае) врши се у складу са чл. 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19 и 20 овог правилника осим, ако надлежни орган приликом издавања одобрења, не одреди другачије.
Производња и промет меса птица нелетачица врши се у складу са чл. 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27 и 28 овог правилника, у обезбјеђеним одговарајућим просторима прилагођеним величини животиња.
Ако надлежни орган приликом издавања одобрења за производњу и промет меса из става 2 овог члана, оцијени примјереним, може наложити и примјену одредаба чл. 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19 и 20 овог правилника.
Изузетно од ст. 1 и 2 овог члана субјекат пословања може, уз преходно одобрење надлежног органа, вршити клање домаћих папкара и копитара из узгоја односно, птица нелетачица из узгоја на мјесту поријекла ако:
1) би транзит животиња могао представљати ризик за лице које са њима рукује или би угрозио добробит животиње;
2) се стадо подвргава редовним ветеринарским прегледима;
3) власник животиња поднесе захтјев за клање;
4) је надлежни орган унапријед обавијештен о мјесту, датуму и времену клања животиња;
5) газдинство има успостављене поступке за прикупљање животиња који омогућавају анте мортем преглед групе животиња;
6) газдинство располаже одговарајућим просторима и опремом за клање и искрварење и ако се птице нелетачице морају черупати, и опремом за черупање;
7) су испуњени прописани захтјеви за заштиту добробити животиња;
8) се заклане и искрварене животиње транспортују до кланице на хигијенски начин и без одлагања, а ако транспорт траје дуже од два сата, животиње се, према потреби, држе у хладњачама с тим што се вађење унутрашњих органа може извршити на лицу мјеста, под надзором ветеринара;
9) заклану животињу у кланицу прати писана изјава субјекта пословања који је узгојио ту животињу, у којој је наведен идентитет те животиње, подаци о исхрани, ветеринарски лијекови, ветеринарско медицински производи које је животиња примила или други третмани, као и датуми примјене и каренце;
10) је ветеринар извршио анте мортем преглед животиња и издао потврду о задоваљавајућем односно уредном налазу анте мортем прегледа с датумом, временом и разлогом принудног клања и врстама лијечења које је ветеринар примијенио на животињи.
Изузетно од става 4 овог члана субјекат пословања може да изврши клање бизона на газдинству, уз претходно одобрење надлежног органа.
В ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА МЕСО ДИВЉАЧИ
Обука ловаца о здрављу и хигијени дивљачи
Члан 31
Лица која лове дивљач с циљем њеног стављања у промет за исхрану људи, морају у довољној мјери познавати патологију дивљачи, производњу и руковање с дивљачи и месом дивљачи након лова, како би могли извршити почетни преглед дивљачи на лицу мјеста.
Уколико је ради лова образована екипа, најмање једно лице из ловачке екипе треба да посједује знања из става 1 овог члана (у даљем тексту: обучено лице).
Обученим лицем сматра се ловочувар или управник ловишта ако је дио ловачке екипе или се налази у непосредној близини мјеста лова, који је извршио почетни преглед одстријељене дивљачи и који је обавијештен о евентуалном, неприродном понашању дивљачи примијећеном прије одстрела.
Обучено лице из ст.1, 2 и 3 овог члана, у складу са програмом обуке утврђеним посебним прописом, треба да посједује и основна знања из сљедећих области:
1) анатомије, физиологије и понашања дивљачи;
2) патолошких промјена које се јављају код дивљачи због болести, контаминације животне средине или других фактора који могу утицати на здравље људи након конзумирања меса те дивљачи;
3) хигијенских захтјева и правилног руковања, вађења унутрашњих органа, транспорта и других поступака с дивљачи након одстрела;
4) познавања прописа који се односе на здравље људи и животиња и хигијенских захтјева за стављање дивљачи у промет.
Руковање крупном дивљачи
Члан 32
Након одстрела, крупној дивљачи се мора извадити желудац и цријева без одлагања, и
ако је потребно, извршити искрварење.
Обучено лице мора да изврши преглед трупа и извађених унутрашњих органа што је могуће прије након одстрела ради утврђивања знакова који би могли указати да то да месо представља ризик по здравље људи.
Месо крупне дивљачи може се ставити у промет само ако се труп одстријељене животиње транспортује до објекта за обраду дивљачи што је могуће прије након прегледа. Унутрашњи органи се морају послати уз труп животиње и морају бити означени ради утврђивања припадности трупу.
Када се током прегледа из става 2 овог члана не утврде знаци обољења, када прије одстрела није примијећено никакво неприродно понашање животиње и када се не сумња на контаминацију животне средине, обучено лице мора уз труп животиње приложити изјаву којом потврђује датум, вријеме и мјесто одстрела. У том случају, глава и унутрашњи органи се не морају слати са трупом, осим у случају врста које су подложне трихинелози (свиње, копитари и друге), и чија се глава (осим кљова) и дијафрагма морају послати уз труп. Ловци се морају придржавати и свих осталих прописаних посебних захтјева.
У случају сумње на обољења, уз тијело се мора послати глава (осим кљова, јеленских рогова и рогова) и сви унутрашњи органи, осим желуца и цријева. Обучено лице које је извршило преглед, дужно је да обавијести надлежни орган о свим знацима обољења, неприродном понашању животиње или сумњи на контаминацију животне средине због којих није могло да сачини изјаву у складу са ставом 4 овог члана.
Ако у одређеном случају нема обученог лица да изврши преглед у складу са ставом 2 овог члана, уз тијело се мора послати глава (осим кљова, јеленских рогова и рогова) и сви унутрашњи органи, осим желуца и цријева.
Хлађење меса дивљачи мора почети што прије након одстрела, тако да се постигне темпертура у дубини меса од највише 7°Ц осим, уколико климатски услови обезбјеђују одговарајуће природно расхлађивање.
Током транспорта до објекта за обраду дивљачи мора се избјегавати нагомилавање дивљачи.
Крупна дивљач која је допремљена у објекат за обраду дивљачи мора се предати ветеринарском инспектору на преглед.
Крупној дивљачи с које није скинута кожа може се скинути кожа и таква се дивљач може ставити у промет ако:
1) се прије скидања коже дивљач складишти и обрађује одвојено од остале хране;
2) дивљач није замрзавана;
3) се након скидања коже изврши преглед у складу са прописом којим је уређена контрола хране животињског поријекла.
Расијецање и одвајање меса од костију крупне дивљачи врши се у складу са чланом 19 овог правилника.
Руковање ситном дивљачи
Члан 33
Обучено лице мора да изврши преглед дивљачи што је могуће прије након одстрела ради утврђивања знакова који би могли указати да месо представља ризик по здравље људи.
Ако се утврде знаци обољења, примијети неприродно понашање животиње и када се сумња на контаминацију животне средине, обучено лице мора да без одлагања обавијести ветеринарску инспекцију.
Месо ситне дивљачи може се ставити у промет само када је труп превезен у објекат за обраду дивљачи без одлагања, након прегледа из става 1 овог члана.
Хлађење меса дивљачи мора почети што прије након одстрела, тако да се постигне темпертура у дубини меса од највише 4°Ц, осим уколико климатски услови обезбјеђују одговарајуће природно расхлађивање.
Вађење унутрашњих органа мора се извршити, без одлагања, по допремању дивљачи у објекат за обраду дивљачи.
Ситна дивљач која је допремљена у објекат за обраду дивљачи, мора се предати ветеринарском инспектору на преглед.
Расијецање и одвајање меса од костију ситне дивљачи врши се у складу са чланом 19 овог правилника.
ВИ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА МЉЕВЕНО МЕСО, МЕСНЕ ПРЕРАЂЕВИНЕ И МЕХАНИЧКИ ОДВОЈЕНО МЕСО
Захтјеви за производне објекте
Члан 34
Субјекат пословања може обављати дјелатност производње мљевеног меса, месних прерађевина или механички одвојеног меса (у даљем тексту: МОМ) само у објектима који:
1) су изграђени на начин којим се спрјечава контаминација меса и производа и обезбјеђује континуирани ток радних поступака или раздвајање различитих производних партија, серија или линија;
2) имају просторије за одвојено складиштење упакованог и неупакованог меса и производа осим, ако се складиште у различито вријеме или на начин којим се обезбјеђује да материјал за паковање и начин складиштења не могу представљати извор контаминације меса или производа;
3) имају просторије опремљене на начин којим је обезбијеђено испуњавање температурних захтјева утврђених чланом 36 овог правилника;
4) имају опрему за прање, чишћење и дезинфекцију прибора и алата снабдјевену врућом водом од најмање 82°Ц, или други одговарајући систем са истим ефектом;
5) имају опрему за прање руку коју користи особље које рукује неупакованим месом или производима са славинама израђеним на начин којим се спрјечава контаминација.
Захтјеви за сировине
Члан 35
Субјекат пословања који обавља дјелатност из члана 34 овог правилника за производњу може да користи само:
1) сировине које се користе за производњу мљевеног меса:
а) које испуњавају захтјеве прописане за свјеже месо;
б) које потичу од скелетне мускулатуре која обухвата припадајућа масна ткива;
ц) не потичу од отпадака који настају при расијецању меса (осим цијелих мишића), од МОМ-а, меса које садржи дјелове костију или коже, меса главе осим мишића за жвакање, немишићног дијела линеа албе, подручја царпус-а и тарсус-а, струготина од костију и мишића дијафрагме (осим када је уклоњена сероза);
2) сировине које се користе за производњу месних прерађевина:
а) које испуњавају захтјеве из тачке 1 подтач. а) и б) овог става;
б) за израду месних прерађевина за исхрану људи само уз претходну термичку обраду, могу се користити поред сировина које испуњавају услове из тачке 1 подтач.а) и б) овог става и месо добијено мљевењем или уситњавањем меса,осим ако потиче од отпадака који настају при расијецању меса (осим цијелих мишића)
ц) и МОМ које испуњава захтјеве из члана 36 став 6 овог правилника;
3) сировине које се користе за производњу МОМ-а морају:
а) испуњавати захтјеве из тачке 1 подтачка а) овог става;
б) бити сировине које не потичу од ногу, кожица са врата и глава живине и кости главе, као ни ноге, репови, бедрена кост (тибиа, фибула, хумерус, радиус и улна) од осталих животиње.
Хигијена током и након производње
Члан 36
Субјекат пословања који обавља дјелатност производње мљевеног меса, месних прерађевина или МОМ-а треба да организује обраду меса на начин којим се спрјечава или своди на минимум контаминација меса а за производњу користи само месо које се:
1) одржава на температури од највише 4°Ц за живину, 3°Ц за јестиве нус производе и 7°Ц за остало месо;
2) допрема у просторије за обраду поступно и према потреби.
За производњу мљевеног меса и месних прерађевина може се користити само:
1) замрзнуто и дубоко замрзнуто месо које је одвојено од костију прије замрзавања, осим уз претходно одобрење надлежног органа да се одвајање од костију може извршити прије самог мљевења, а које може бити ускладиштено само на ограничени временски период;
2) расхлађено месо, с тим што се тако добијено мљевено месо мора припремити:
а) у року од најдуже три дана, од клања живине;
б) у року од најдуже шест дана, од клања других животиња;
ц) у року од петнаест дана, од клања животиња, у случају коришћења откошћеног, вакумски упакованог говеђег и телећег меса.
Мљевено месо и месне прерађевине морају се одмах након производње упаковати односно амбалажирати и расхладити до температуре од највише 2°Ц за мљевено месо и 4°Ц за месне прерађевине или замрзнути на температури од највише 18°Ц. Ти температурни режими морају се одржавати и током складиштења и транспорта.
За производњу и употребу МОМ-а техникама које не мијењају структуру костију у којем се садржај калцијума значајно не разликује од садржаја калцијума код мљевеног меса могу се користити само:
1) сировине за одвајање које нијесу старије од пет дана, а ако потичу из кланице која је на истој локацији не смију бити старије од седам дана, с тим што трупови живине не смију бити старији од три дана;
2) механички одвојени дјелови који су добијени одмах након одвајања меса од костију.
Ако се не употребљава одмах по добијању, МОМ из става 4 овог члана мора се, без одлагања, упаковати или амбалажирати и расхладити на температури од највише 2°Ц или замрзнути на температуру од највише -18°Ц. Ти температурни режими морају се одржавати и током складиштења и транспорта.
Ако је субјекат пословања извршио анализу којом је утврђено да МОМ испуњава прописане микробиолошке критеријуме за мљевено месо, МОМ се може користити у месним прерађевинама које нијесу намијењене за конзумирање без претходне термичке обраде и у производима од меса.
МОМ за које је анализом утврђено да не испуњава прописане микробиолошке критеријуме за мљевено месо може се користити само за производњу термички обрађених производа од меса у одобреним објектима.
Изузетно од става 4 овог члана за производњу и употребу МОМ-а другим техникама, могу се користити само:
1) сировине за одвајање које нијесу старије од пет дана, а ако потичу из кланице која је на истој локацији не смију бити старије од седам дана, с тим што трупови живине не смију бити старији од три дана;
2) кости, са којих није извршено механичко одвајање меса без одлагања, а које су складиштене и превезене на температури од највише 2°Ц, или ако су замрзнуте, на температури од највише -18°Ц;
3) кости, које су добијене од замрзнутих трупова и које садрже дјелове меса и које нијесу поново замрзнуте.
Ако се не користи у року од једног сата по добијању, МОМ из става 8 овог члана, мора
се без одлагања, расхладити на температури од највише 2°Ц.
Ако се након расхлађивања МОМ-а из става 8 овог члана не преради у року од 24
сата, мора се замрзнути у року од 12 сати од тренутка производње, тако да у року од шест сати постигне температуру у дубини од највише -18°Ц.
Замрзнути МОМ из ст. 4 и 8 овог члана мора се упаковати и амбалажирати прије складиштења или транспорта. Замрзнути МОМ не смије бити ускладиштен дуже од три мјесеца и мора се чувати на температури од највише -18°Ц, током складиштења и транспорта.
МОМ се може користити само за производњу термички обрађених производа од меса у одобреним објектима.
Једном одмрзнуто мљевено месо, месне прерађевине и МОМ несмију се поново замрзавати.
Означавање
Члан 37
Поред прописаних захтјева за декларисање и означавање хране животињског поријекла субјекат пословања дужан је да на ознаци производа намијењеног снабдијевању крајњег потрошача који садржи мљевено месо живине или копитара и месне прерађевине које садрже МОМ јасно и читко наведе да се производ мора скувати односно термички обрадити прије конзумирања.
ВИИ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА ПРОИЗВОДЕ ОД МЕСА
Захтјеви за сировине
Члан 38
Субјекат пословања за производњу и припрему производа од меса може да користи само месо које не садржи:
1) гениталне органе женских и мушких животиња, осим тестиса;
2) органе уринарног тракта, осим бубрега и бешике;
3) хрскавице гркљана, трахеје и ванлобуларних бронхија;
4) очи и очне капке;
5) спољашње слушне канале;
6) ткива рогова;
7) од живине главе, вољку, цријева и гениталне органа.
Месо, које обухвата и мљевено месо и месне прерађевине, које се користе за производњу производа од меса мора да испуњава прописане захтјеве за свјеже месо.
Мљевено месо и месне прерађевине које се користе за производњу производа од меса не морају да испуњавају друге посебне захтјеве из чл. 34, 35, 36 и 37 овог правилника.
ВИИИ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА ТОПЉЕНЕ ЖИВОТИЊСКЕ МАСТИ И ЧВАРКЕ
Захтјеви за објекте у којима се сакупљају или обрађују сировине
Члан 39
Субјекат пословања може да сакупља или прерађује сировине за производњу топљених животињских масти и чварака само у објекту који има:
1) центар за сакупљање сировина и њихов даљи транспорт до објекта за прераду који има и одговарајући простор и опрему за складиштење сировина на температури не вишој од 7Ц;
2) објекат за прераду који има:
а) простор и опрему за хлађење;
б) просторију за отпрему, осим ако се из објекта отпрема топљена животињска маст само у цистијернама;
ц) одговарајућу опрему за припрему производа који се састоје од топљене животињске масти помијешане са другим прехрамбеним производима или зачинима.
Простор и опрема за хлађење из става 1 тач. 1 и 2 подтачка а) овог члана, нијесу потребни ако је систем испоруке сировина организован на начин да није потребно њихово складиштење или транспорт.
Хигијенски захтјеви за припремање топљене животињске масти и чварака
Члан 40
Субјекат пословања за производњу топљене животињске масти и чварака може да користи само сировине које:
1) потичу од животиња које су заклане у кланици и од којих је месо након антемортем и пост мортем прегледа проглашено подесним за исхрану људи;
2) се састоје од масних ткива или костију које садрже што је могуће мање крви и нечиштоћа;
3) потичу из одобрених објеката;
4) су до топљења, превезене и складиштене у хигијенским условима и на температури од највише 7Ц или су складиштене и превезене без активног хлађења уколико се топе у току12 сати од када су добијене.
Током топљења сировина из става 1 овог члана не смију се користити растварачи.
Када маст за топљење испуњава нормативе из става 4 овог члана, топљена животињска маст из ст. 1 и 2 овог члана може се топити у истом или у другом објекту ради побољшања физичких и хемијских својстава.
Топљена животињска маст, у зависности од врсте, мора да испуњава сљедеће норме:
Преживари Свиње Остале животињске
масноће
Јестиви лој
Лој за
прво друго топљење
право(¹) Јестива маст
Маст и
друге
друго масноће маст(2) за
топљење
јестиве
за прераду
слободне масне кисјелине (м/м% олеинска киселина) максимум
0,75 1,25 3,0
0,75 1,25 2,0
1,25
3,0
пероксидни број -маx
4меq/кг 4меq/кг 6меq/кг
4меq/кг 4меq/кг 6меq/кг
4меq/кд
10 меq/кг
Укупно нерастворљивих нечистоћа
Максимум 0,15%
Максимум 0,5 %
Мирис, укус, боја
Нормалан
(¹)Топљена животињска маст добијена топљењем свјеже масти на ниској температури, добијене из свјежег масног ткива срца, трбушне марамице, бубрега и мезентерија говеда и масноће из објекта за расијецање.
(2) Топљена животињска маст маст добијена од масног ткива свиња.
Чварци намијењени за исхрану људи морају се складиштити у складу са сљедећим температурним захтјевима:
1) ако су чварци топљени на температури од највише 70Ц, морају се складиштити на температури не вишој од 7Ц, у времену од најдуже 24 сата, односно на температури не вишој од 18Ц;
2) ако су чварци топљени на температури већој од 70Ц и имају садржај влаге од 10% (м/м) или више, морају се складиштити на температури не вишој од 7Ц, у времену од најдуже 48 сати, односно на температури не вишој од 18 Ц;
3) ако су чварци топљени на температури већој од 70Ц и имају садржај влаге мањи од 10% (м/м), посебни температурни захтјеви нијесу потребни.
ИX ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА ОБРАЂЕНЕ ЖЕЛУЦЕ, БЕШИКЕ И ЦРИЈЕВА
Захтјеви за стављање у промет
Члан 41
Субјекат пословања који обрађује желуце, бешике и цријева може да стави у промет животињска желуце, бешике и цријева само ако:
1) потичу од животиња које су заклане у кланици и за које је антемортем и пост мортем прегледом утврђено да су подесни за исхрану људи;
2) су сољени, термички обрађени или сушени;
3) су послије обраде из тачке 2) овог члана предузете ефикасне мјере за спрјечавање накнадне контаминације;
4) се обрађени желуци, бешике и цријева који се не могу чувати на собној температури, складиште, до отпреме, у просторијама за хлађење;
5) су производи који нијесу сољени или сушени, чувани на температури не вишој од 3Ц.
X ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА ЖЕЛАТИН
Захтјеви за сировине
Члан 42
Субјекат пословања за производњу желатина може да користи само сљедеће сировине:
1) кости;
2) кожу папкара из изгоја;
3) кожу свиња;
4) кожу живине;
5) тетиве;
6) кожу дивљачи;
7) кожу и кости риба.
За производњу желатина не смије се користити кожа која је била подвргнута било каквом поступку штављења.
Сировине из става 1 тач. 1) до 5) овог члана морају да потичу од животиња које су заклане у кланицама и за које је анте мортем и пост мортем прегледом утврђено да су подесне за исхрану људи или, уколико се ради о кожи дивљачи, од животиња које су оцијењене као подесне за исхрану људи.
Сировине из става 1 овог члана морају потицати из одобрених објеката.
Објекат за сакупљање и прераду коже може да испоручује сировине за производњу желатина намијењеног за исхрану људи само ако је одобрен и ако испуњава сљедеће захтјеве:
1) има одговарајуће просторије за складиштење, са чврстим подовима и глатким зидовима који се могу лако чистити и дезинификовати а према потреби и хладњаче.
2) просторије за складиштење одржава чистим и у функционалном стању на начин да не представљају извор контаминације сировина.
3) ако се у просторијама за складиштење складиште или обрађују сировине које не испуњавају захтјеве из овог члана, те сировине морају бити одвојене од сировина које испуњавају захтјеве утврђене овим чланом у току периода примања, складиштења, обраде и отпремања.
Транспорт и складиштење сировина
Члан 43
Током транспорта сировина до објекта за сакупљање и обраду и објекта за производњу желатина умјесто прописаних идентификационих ознака, сировину мора да прати докуменат у којем се наводи објекат из кога потиче сировина и који садржи податке наведене у Обрасцу који је одштампан у Прилогу 1 овог правилника и чини његов сасатавни дио.
Сировине се морају складиштити и транспортовати охлађене или замрзнуте, осим уколико се не прерађују у року од 24 сата од почетка транспорта.
Одмашћене и осушене кости или коштана ткива, сољене, сушене и кречом обрађене коже, коже третиране базом или киселином могу се транспортовати и складиштити без посебног температурног режима.
Захтјеви за производњу желатина
Члан 44
У поступку производње желатина мора се обезбиједити да:
1) цјелокупан коштани материјал преживара потиче од животиња које су рођене, узгајане или заклане у земљама или регијама које су на листи земаља са ниском инциденцијом бовине спонгиоформне енцефалопатије (БСЕ), да је подвргнут поступку којим се обезбеђује да је цјелокупан коштани материјал фино здробљен и одмашћен врелом водом и третиран разријеђеном соном-киселином (с најмањом концентрацијом од 4 % и пХ 1,5) у трајању од најмање два дана, након чега је подвргнут алкалној обради засићеним кречним раствором (пХ 12,5) у трајању од најмање 20 дана, уз поступак стерилизације при 138Ц до 140Ц у трајању од 4 секунде или неком другом одобреном поступку са истим ефектом;
2) остале сировине буду подвргнуте поступку обраде базом или киселином након чега се врши једно или више испирања при чему се Пх мора накнадно прилагодити. Желатин се мора издвојити једним или већим бројем узастопних загријавања након чега се спроводи чишћење филтрирањем или стерилизацијом.
Субјекат пословања који испуњава захтјеве за обављање дјелатности производње желатина намијењеног исхрани људи, може у истом објекту складиштити и производити и желатин који није намијењен за исхрану људи.
Захтјеви за готове производе
Члан 45
Субјекат пословања који обавља дјелатност производње желатина дужан је да желатин произведе у складу са границама резидуа према сљедећој табели:
Резидуе
Гранична вриједност
Ас 1 ппм
Пб 5 пмм
Цд 0,5 ппм
Хг 0,15 ппм
Цр 10 ппм
Цу 30 ппм
Зн 50 ппм
СО2 (Реитх Wиллиамс) 50 ппм
Х2О2
(Европска фармакопеја из 1986 (В2О2)) 10 ппм
XИ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА КОЛАГЕН
Захтјеви за сировине
Члан 46
За производњу колагена намијењеног за употребу у храни могу се користити само сљедеће сировине:
1) кожа папкара из изгоја;
2) кожа и кости свиња;
3) кожа и кости живине;
4) тетиве;
5) кожа дивљачи;
6) кожа и кости риба.
За производњу желатина не смије се користити кожа која је била подвргнута било каквом поступку штављења.
Сировине из става 1 тач. 1) до 4) овог члана морају да потичу од животиња које су заклане у кланицама и за које је анте мортем и пост мортем прегледом утврђено да су подесне за исхрану људи или, уколико се ради о кожи дивљачи, од животиња које су оцијењене као подесне за исхрану људи.
Сировине из става 1 овог члана морају потицати из одобрених објеката.
Објекат за сакупљање и прераду коже може да испоручује сировине за производњу желатина намијењеног за исхрану људи само ако је одобрен и ако испуњава сљедеће захтјеве:
1) има одговарајуће просторије за складиштење, с чврстим подовима и глатким зидовима који се могу лако чистити и дезинификовати а према потреби, и хладњаче;
2) просторије за складиштење одржава чистим и у функционалном стању на начин да не представљају извор контаминације сировина;
3) ако се у просторијама за складиштење складиште или обрађују сировине које не испуњавају захтјеве из овог члана, те сировине морају бити одвојене од сировина које испуњавају захтјеве утврђене овим чланом у току периода примања, складиштења, обраде и отпремања.
Транспорт и складиштење сировина
Члан 47
Током транспорта сировине до објекта за сакупљање и обраду и објекта за производњу колагена умјесто прописаних идентификационих ознака, сировину мора да прати докуменат у којем се наводи објекат из кога потиче сировина и који садржи податке наведене у Прилогу И овог правилника.
Сировине се морају складиштити и транспортовати охлађене или замрзнуте, осим уколико се не прерађују у року од 24 сата од почетка транспорта.
Одмашћене и осушене кости или коштана ткива, сољене, сушене и кречом обрађене коже, коже третиране базом или киселином могу се транспортовати и складиштити без посебног температурног режима.
Захтјеви за производњу колагена
Члан 48
Колаген се мора производити поступком којим се сировина подвргава обради која обухвата прање, прилагођавање Пх вриједности употребом киселине или базе након чега се врши једно или више узастопних испирања, филтрирање и екстракција, или другим одобреним поступком са истим ефектом.
Након спроведеног поступка из става 1 овог члана колаген се може подвргнути поступку сушења.
Субјекат пословања који испуњава захтјеве за обављање дјелатности производње колагена намијењеног исхрани људи, може у истом објекту складиштити и производити и колаген који није намијењен за исхрану људи.
Захтјеви за готове производе
Члан 49
Субјекат пословања који обавља дјелатност производње колагена дужан је да колаген произведе у складу са границама резидуа према сљедећој табели:
Резидуе
Граничне вреијдности
Ас 1 ппм
Пб 5 ппм
Цд 0,5 ппм
Хг 0,15 ппм
Цр 10 ппм
Цу 30 ппм
Зн 50 ппм
СО2 (Реитх Wиллиамс) 50 ппм
Х2О2
(Европска фармакопеја из 1986 (В2О2)) 10 ппм
Означавање
Члан 50
На паковањима и амбалажи која садржи колаген односно желатин, мора да стоји натпис "колаген подесан за исхрану људи", односно "желатин подесан за исхрану људи" и датум производње.
XИИ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА ПРОИЗВОДЊУ И САКУПЉАЊЕ ЖИВИХ ШКОЉКИ
Општи захтјеви за стављање живих шкољки у промет
Члан 51
Живе шкољке могу се ставити у промет на мало, само када су допремљене из отпремног центра у којем је извршено идентификационо означавање у складу са чл. 5, 6 и 7 овог правилника.
Субјекат пословања може да прими у објекат ради стављања у промет само производне партије живих шкољки које прати документација утврђена чланом 52 овог правилника.
При преношењу производне партије живих шкољки из објекта у објекат, до допреме у отпремни центар или објекат за прераду, сваку производну партију мора да прати прописана пратећа документација.
Пратећа документација за живе шкољке
Члан 52
Када се објекат који прима производну партију живих шкољки налази ван територије Црне Горе, пратећа документација мора бити написана и на најмање једном службеном језику државе у којој се налази објекат прималац.
Пратећа документација из става 1 овог члана мора да садржи сљедеће податке:
1) ако се ради о производној партији живих шкољки која се отпрема из производне области:
а) име и адресу сакупљача;
б) датум сакупљања односно изловљавања;
ц) локацију производне области описану што је могуће детаљније или означену бројчаном шифром;
д) здравствени статус производне области;
е) врсту и количину живих шкољки;
ф) одредиште производне партије.
2) ако се ради о производној партији живих шкољки која се отпрема из области преноса, поред
података из става 1 тачка 1 овог члана и:
а) локацију области преноса;
б) трајање преноса;
3) ако се ради о производној партији живих шкољки која се отпрема из центра за пречишћавање, поред података из става1 тачка 1 овог члана и:
а) адресу центра за пречишћавање;
б) трајање пречишћавања,
ц) датуме када је производна партија допремљена у и отпремљена из центра за пречишћавање.
Субјекат пословања који отпрема производне партије живих шкољки, дужан је да попуни пратећу документацију на начин да је лако читљива и да се не може мијењати.
Субјекат пословања који прима производне партије живих шкољки, дужан је да упише датум
пријема и печатом овјери пратећу документацију или да евидентира датум пријема на неки други начин.
Субјекат пословања који отпрема односно прима производне партије живих шкољки, чува копије прописане пратеће документације за сваку отпремљену и примљену партију најмање дванаест мјесеци по отпремању или примању.
Изузетно од ст. 1 до 5 овог члана, ако субјекат пословања сакупља односно изловљава живе шкољке, а у склопу истог субјекта послује и отпремни центар, центар за пречишћавање, област преноса или објекат за прераду, није потребна пратећа документација ако надлежни орган приликом издавања одобрења то оцијени примјереним.
Захтјеви за производне области
Члан 53
Сакупљач може да сакупља живе шкољке само из производних области са локацијама и границама које је утврдио надлежни орган у складу са посебним прописом и које су класификоване као производне областе Класе А, Б или Ц, у складу са прописом којим је уређена контрола хране животињског поријекла.
Субјекат пословања може да стави у промет за непосредну исхрану људи само живе шкољке које су сакупљене односно изловљене из производне области класе А, и које испуњавају здравствене захтјеве из члана 59 овог правилника.
Субјекат пословања може да стави у промет живе шкољке које су сакупљене односно изловљене из производне области класе Б, за непосредну исхрану људи, само након обраде у центру за пречишћавње или након преноса.
Субјекат пословања може да стави у промет живе шкољке које су сакупљене односно изловљене из производних области класе Ц, за непосредну исхрану људи, само након дужег периода преноса у складу са чланом 55 овог правилника.
Након пречишћавања или преноса, живе шкољке из производних области класе Б или Ц морају да испуне здравствене захтјеве из члана 59 овог правилника.
Када живе шкољке из производних области класе Б и Ц нијесу биле подвргнуте пречишћавању или преносу, смију се послати у објекат за прераду у којем се мора, након уклањања пијеска, блата или муља у истом или другом објекту, извршити прерада ради уклањања патогених микроорганизама употребом сљедећих одобрених метода:
1) стерилизацијом у херметички затвореним посудама;
2) термичком обрадом која обухвата:
а) потапање у кључалу воду на период који је потребан да унутрашња температура меса шкољки достигне најмање 90°Ц и одржи ту температуру у трајању од најмање 90 секунди;
б) кување у времену од три до пет минута у затвореној посуди у којој је температура између 120°Ц и 160°Ц, а притисак између 25 кг/цм² и 5 кг/цм², након чега се одваја љуштура од меса шкољки и месо замрзава на температури до -20°Ц у средишту производа;
ц) излагање пари под притиском у затвореној посуди при чему се морају испунити захтјеви који се односе на вријеме кувања и унутрашњу температуру меса шкољки из става 6 тачка 2 подтачка а) овог члана при чему се морају спроводити поступци који се заснивају на ХАЦЦП принципима ради обезбјеђивања равномјерне расподјеле топлоте.
Субјекат пословања који обавља дјелатност производње или сакупљања живих шкољки, не смије да производи, сакупља односно изловљава живе шкољке из области које надлежни орган није утврдио односно класификовао и које не испуњавају здравствене захтјеве из члана 59 овог правилника.
Субјекат пословања који обавља дјелатност производње или сакупљања живих шкољки дужан је да води рачуна о свим важним подацима које се односе на безбједност производње и сакупљања добијене на основу сопствених провјера или од надлежног органа о временским условима и стању околине, ради утврђивања одговарајућег поступка који треба примијенити на сваку производну партију сакупљања.
Захтјеви за сакупљање и руковање живим шкољкама након сакупљања
Члан 54
Субјекат пословања који сакупља живе шкољке или који рукује живим шкољкама одмах након сакупљања дужан је да:
1) примјени технике сакупљања и руковања које не изазивају накнадну контаминацију или велико оштећење љуштуре или ткива живих шкољки и промјене које могу да утичу на њихово пречишћавање, прераду или пренос;
2) заштити живе шкољке од гњечења, огреботина или вибрација на одговарајући начин;
3) заштити живе шкољке од излагања високим температурама на одговарајући начин;
4) не врши поновно потапање живих шкољки у воду која може изазвати додатну контаминацију;
5) користи само производне области класификоване као област класе А, када кондиционирање врши на природним локацијама.
Транспортно средство за транспорт сакупљених живих шкољки мора да има одговарајућу опрему којом се обезбјеђује њихово прежиљавање и ефикасна заштита од контаминације, као и одговарајући одвод за отпадне воде.
Захтјеви за пренос живих шкољки
Члан 55
Субјекат пословања који обавља дјелатност преноса живих шкољки дужан је да:
1) користи само области које је надлежни орган одобрио за пренос живих шкољки, са јасно означеним границама обиљеженим бовама, стубовима или неким другим фиксним средством. Ради спрјечавања опасности од ширења контаминације између појединих области преноса и производних области мора да постоји минимална удаљеност између различитих области преноса као и између области преноса и производних области;
2) примјени технике руковања живим шкољкама које се преносе и које шкољкама омогућавају поновно успостављање исхране путем филтрирања, након потапања у природне воде;
3) врши пренос живих шкољки на начин који им обезбјеђује ефикасно пречишћавање;
4) држи живе шкољке потопљене у морску воду у области преноса одређени временски период који се утврђује на основу температуре воде, при чему тај период мора трајати најмање два мјесеца;
5) обезбиједи довољну удаљеност између појединих мјеста у области преноса ради спрјечавања мијешања производнох партија, по систему све унутра, све напоље, тако да се нова партија не може унијети прије него што се у потпуности уклони претходна производна партија.
Субјекат пословања дужан је да води сталну евиденцију о поријеклу живих шкољки, периодима и областима преноса, коришћеним областима преноса и сљедећем одредишту производних партија након преноса.
Захтјеви за изградњу и уређење центра за пречишћавање и отпремног центра
Члан 56
Центар за пречишћавање и отпремни центар морају бити смјештени на локацији која није угрожена поплавама због високе плиме или отицања вода из околних подручја.
Базени и резервоари за воду, у објектима из става 1 овог члана морају да:
1) имају унутрашње површине које су глатке, чврсте, непропусне, лаке за чишћење;
2) су израђени на начин којим се обезбјеђује потпуно одвођење воде;
3) имају тако постављен довод воде који спрјечава контаминацију воде;
4) одговарају количини и врсти производа који се пречишћавају.
Члан 57
Хигијенски захтјеви за центар за пречишћавање
Субјекат пословања који обавља дјелатност пречишћавања живих шкољки дужан је да:
1. живе шкољке опере чистом водом од муља и других накупљених нечистоћа прије пречишћавања;
2. успостави систем за пречишћавање који:
а) омогућава живим шкољкама брзо успостављање исхране путем филтрирања;
б) обезбијеђује ефикасно излучивање контаминената поријеклом из отпадних вода;
ц) спријечи поновну контаминацију и
д) обезбиједи да након пречишћавања шкољке остану живе и у одговорајајућем стању за паковање, складиштење и транспорт прије стављања у промет;
3. обезбиједи да количина живих шкољки која се пречишћава не буде већа од капацитета центра за пречишћавање. Поступак пречишћавања живих шкољки мора да траје непрекидно док се не испуне здравствени захтјеви из члана 59 овог правилника и прописани микробиолошки критеријуми;
4. обезбиједи да, ако се у базену или резервоару за пречишћавање налази више производних партија живих шкољки, оне припадају истој врсти, а трајање поступка пречишћавања мора да одреди према оној партији за коју је потребан најдужи период пречишћавања;
5. обезбиједи да резервоари или базени које користи за држање живих шкољки у систему за пречишћавање буду изграђени на начин који омогућава проток чисте морске воде с тим што дебљина наслага живих шкољки не смије спријечити отварање љуштуре током пречишћавања;
6. у базену или резервоару за пречишћавање у којем је у току пречишћавање живих шкољки не држи производе рибарства или друге морске врсте;
7. обезбиједи да свако паковање пречишћених живих шкољки које се шаље у отпремни центар има ознаку која потврђује да су живе шкољке пречишћене.
Хигијенски захтјеви за отпремни центар
Члан 58
Субјекат пословања у отпремном центру дужан је да:
руковање живим шкољкама, посебно одржавање, калибрирање, паковање и амбалажирање врши на начин којим се спрјечава контаминација производа и утицај на виталност живих шкољки;
живе шкољке темељно опере чистом водом прије отпремања;
обезбиједи да живе шкољке потичу из:
а) производне области класе А;
б) области преноса;
ц) центра за пречишћавање или
д) другог отпремног центра.
Захтјеви из става 1 тач. 1) и 2) овог члана примењују се и на отпремне центре који се налазе на риболовним пловним објектима. Живе шкољке којима се рукује у тим објектима морају потицати из производне области класе А или из области преноса.
Здравствени захтјеви за живе шкољке
Члан 59
Субјекат пословања може да стави у промет, за непосредну исхрану људи, само живе
шкољке које поред прописаних микробиолошких критеријума испуњавају и сљедеће захтјеве:
1) имају органолептичке карактеристике својствене живим и виталним шкољкама, чисту љуштуру (без обраштаја и нечистоћа) неоштећених рубова које се на додир потпуно затварају и које имају нормалну количини међуљуштурне течности;
2) не садрже морске биотоксине у укупним количинама (мјерено у цијелом тијелу или појединачним јестивим дјеловима) који прелазе сљедеће границе:
а) биотоксин који изазива парализу, паралитички отров шкољки (Паралитyиц Схеллфисх Поисон - ПСП): 800 микрограма по килограму;
б) биотоксин који изазива губитак памћења, амнезијски отров шкољки (Амнесиц Схеллфисх Поисон- АСП): 20 милиграма домоинске киселине по килограму;
ц) за окадаинску киселину, динофизистоксине и пектенотоксине заједно: 160 микрограма еквивалента окадаинске киселине по килограму;
д) за јесотоксине: 1 милиграм еквивалента јесотоксина по килограму и
е) за азаспирне киселине, 160 микрограма еквивалента азаспирне киселине по килограму.
Паковање и амбалажирање живих шкољки
Члан 60
Појединачна паковања живих шкољки које су намијењене за непосредну исхрану људи морају бити затворена и остати затворена од отпреме из отпремног центра па све до продаје крајњем потрошачу.
Каменице се морају паковати или амбалажирати на начин да је конкавна страна шкољке окренута према доље.
Идентификационо означавање и декларисање живих шкољки
Члан 61
Декларација која обухвата и идентификацијску ознаку мора да буде водоотпорна.
Поред захтјева за идентификацијску ознаку из чл. 5, 6 и 7 овог правилника декларација мора да садржи сљедеће податке:
врсту живих шкољки (уобичајени и научни назив);
датум паковања, при чему се обавезно наводи дан и мјесец.
Изузетно од прописаних захтјева за декларисање и означавање хране животињског поријекла, рок трајања се може замијенити текстом ове животиње морају бити живе у тренутку продаје.
Субјекат пословања који обавља дјелатност промета на мало живих шкољки, дужан је да декларацију са паковања живих шкољки, која нијесу појединачна паковања и која нијесу намијењена за непосредно снабдијевање потрошача, чува најмање 60 дана након дијељења садржаја паковања.
Остали захтјеви за живе шкољке
Члан 62
Субјекат пословања који складишти и транспортује живе шкољке дужан је да обезбиједи температурне услове током складиштења и транспорта ради очувања безбједности или виталности живих шкољки.
Ако су живе шкољке упаковане за стављање у промет на мало и отпремљене из отпремног центра, не смију се поново потапати у воду или прскати водом.
Посебни захтјеви за пектиниде сакупљене ван класификованих производних области
Члан 63
Субјекат пословања може да обавља дјелатност сакупљања односно изловљавања и руковања пектинидама ван класификованих производних области ако испуњава сљедеће захтјеве:
1) пектиниде не смије ставити у промет ако приликом сакупљања односно изловљавања и руковања нијесу испуњени захтјеви из чл. 54 и 59 овог правилника, што се утврђује на основу података из успостављених система самоконтроле субјекта;
2) ако подаци добијени на основу праћења стања у вези примјерености одређених производних области омогућавају да надлежни орган, према потреби, у сарадњи са субјектом пословања, разврста производне области у складу са чланом 53 овог правилника, сходно се примјењују и на пектиниде;
3) пектиниде се могу ставити у промет за непосредну исхрану људи само преко отпремног центра, објекта за прераду или преко рибарске лицитације.
Субјекат пословања који води објекат за рибарску аукцију, отпремни центар или објекат за прераду о стављању на тржиште пектинида преко тог објекта мора обавијестити надлежни орган, а отпремни центар мора испуњавати и захтјеве из чл. 54 и 56 овог правилника.
Субјекат пословања који рукује пектинидама поред захтјева из става 1 овог члана мора испуњавати и захтјеве у вези пратеће документације из члана 52 овог правилника. У пратећој документацији мора бити јасно наведена локација области у којој је извршено изловљавање.
Субјекат пословања који рукује упакованим односно амбалажираним пектинидама мора испуњавати захтјеве у вези идентификационе ознаке и декларације из члана 61 овог правилника.
XИИИ ПРОИЗВОДИ РИБАРСТВА
Захтјеви за риболовне пловне објекте
Члан 64
Субјекат пословања дужан је да обезбИједи да:
1) риболовни пловни објекат (у даљем тексту: брод) који се користи за сакупљање односно изловљавање производа рибарства из њиховог природног окружења, или за њихову обраду или прераду након сакупљања односно изловљавања испуњава захтјеве из члана 65 овог правилника, у погледу конструкције и опреме;
2) радне поступке које примјењује на броду врши у складу са захтјевима из члана 69 овог правилника.
Захтјеви у погледу конструкције и опреме за све бродове
Члан 65
Бродови морају бити пројектовани и конструисани на начин којим се спрјечава контаминација производа рибарства водом са дна брода, отпадним водама, димом, горивом, уљем, масноћом или другим непожељним материјама.
Површине с којима производи рибарства долазе у контакт морају бити израђене од одговарајућег глатког материјала, отпорног на корозију, који се лако чисти, са површинским премазом површина који мора бити постојан и нетоксичан.
Опрема и материјали који се употребљавају при раду с производима рибарства морају бити од материјала који је отпоран на корозију и који се лако чисти и дезинфикује.
Ако брод има посебан довод воде, која се користи приликом радних операција с производима рибарства, он се мора налазити на мјесту на којем је онемогућена контаминација воде.
Захтјеви у погледу конструкције и опреме за брод за чување свјежих производа рибарства дуже од 24 сата
Члан 66
Брод који је конструисан и опремљен за чување свјежих производа рибарства дуже од 24 сата мора имати одговарајуће просторе, базене и резервоаре за складиштење производа рибарства на температури из члана 78 овог правилника.
Простори за чување производа рибарства морају бити одвојени од машинског одјељења брода и од просторија за посаду, преградама довољним за спријечавање контаминације ускладиштених производа.
Простори и резервоари који се користе за чување производа рибарства морају да обезбиједе очување производа у одговарајућим хигијенским условима и према потреби, да вода која настаје отапањем леда не остане у контакту са производима.
На броду који је опремљен за хлађење производа рибарства у охлађеној чистој морској води, базени морају имати уређаје за постизање и одржавање уједначене температуре у цијелом базену. Тим уређајима се мора постићи таква брзина хлађења којом се обезбјеђује да мјешавина производа рибарства и чисте морске воде постигне температура од највише 3ºЦ шест сати након утовара и не више од 0ºЦ након 16 сати, која се може пратити и тамо где је потребно биљежити.
Захтјеви у погледу конструкције и опреме за брод - хладњачу
Члан 67
Брод- хладњача мора да:
1) има опрему за замрзавање довољне снаге за брзо снижавање температуре и постизање температура од највише -18ºЦ у средишту производа;
2) има опрему за замрзавање довољне снаге за одржавање производа рибарства у складишним просторима на температури од највише -18ºЦ. Складишни простори морају бити опремљени уређајем за бљежење температуре који је постављен на мјесту за лако очитавање са сензором мјерача температуре који је постављен у дијелу простора за складиштење где је температура највиша;
3) испуњава захтјеве из члана 66 став 2 овог правилника.
Захтјеви у погледу конструкције и опреме за брод- фабрику
Члан 68
Брод- фабрика мора да има:
1) простор за прихват производа рибарства конструисан на начин да се сваки сљедећи улов може одвојити од претходног, да се може лако прати и чистити и да су производи рибарства заштићени од сунца, временских непогода и извора контаминације;
2) хигијенски систем преноса производа рибарства из простора за пријем у радни простор;
3) радне просторе или просторије за припремање и прераду производа рибарства на хигијенски начин, одговарајуће величине, који се лако чисте и који су конструисани и распоређени на начин којим се спрјечава контаминација производа;
4) има просторе или просторије за складиштење обрађених производа рибарства одговарајуће величине и који су изграђени тако да се лако чисте. Ако се на броду обавља и прерада отпада, брод мора да има обезбијеђен посебан простор за складиштење тог отпада;
5) мјесто за складиштење материјала за паковање и амбалажирање, одвојено од простора за припрему и прераду производа рибарства;
6) посебну опрему за испуштање отпада или производа рибарства који су неподесни за исхрану људи директно у море или, када то околности налажу, одвојено сакупљање у водоотпорне резервоаре који су намијењени само у ту сврху. Ако се отпад привремено складишти и обрађује на броду ради његове санитације, за ту намјену мора бити одређен посебан простор;
7) отвор за довод воде смјештен на мјесту које спрјечава контаминацију воде;
8) опрему за прање руку особља које рукује неупакованим производима рибарства са славинама израђеним на начин којим се спрјечава контаминација производа.
Брод - фабрика на којем врши само кување, хлађење и паковање ракова и мекушаца не мора да испуњава захтјеве из става 1 овог члана.
Брод - фабрика на којем се производи рибарства замрзавају мора да има опрему која испуњава захтјеве за брод - хладњачу из члана 67 овог правилника.
Хигијенски захтјеви
Члан 69
Дјелови брода, базени или резевоари који се употребљавају за складиштење производа рибарства морају бити чисти и одржавани у добром и функционалном стању за вријеме употребе.
Производи рибарства морају се након допремања на брод, без одлагања, заштити од контаминације, сунца и других извора топлоте. За испирање производа рибарства може се користити само вода за пиће или када је то примјерено, чиста вода.
Производима рибарства мора се руковати и морају се складиштити на начин којим се спрјечава њихово оштећење. Лица која рукују производима рибарства могу да користе шиљасти прибор за манипулацију са великим рибама или рибама које би их могле повриједити, под условом да се не оштети месо производа.
Производи рибарства, осим оних који се чувају живи, морају се расхладити у што краћем року након улова односно утовара. Ако хлађење није могуће, производи рибарства се морају искрцати на копно што је могуће прије.
Лед који се користи за хлађење производа рибарства мора бити направљен од воде за пиће или од чисте воде.
Ако се на броду рибама одстрањује глава и/или се врши вађење унутрашњих органа, ти поступци се морају обавити на хигијенски начин у што краћем року након улова и производи се морају одмах темељно испрати водом за пиће или чистом водом. Одстрањене главе и извађени унутрашњи органи и дјелови који могу представљати опасност по јавно здравље морају се без одлагања уклонити и држати одвојено од производа намењених исхрани људи. Јетра и икра намијењена исхрани људи мора да се чува на леду, на температури која је приближна температури топљења леда, или се мора замрзнути.
Замрзавање цијеле рибе у сланом раствору (саламури) ради конзервирања мора се извршити на температури производа од највише -9ºЦ. Саламура не смије представљати извор контаминације производа рибарства.
Захтјеви који се морају испунити током и након пристајања
Члан 70
Субјекат пословања који врши истовар производа рибарства с брода на копно мора да:
1) обезбједи да опрема за истовар која долази у додир с производима рибарства буде израђена од материјала који се лако чисти и дезинфикује и да се одржава у добром и функционалном стању;
2) спријечи контаминацију производа рибарства у току истовара на начин да се:
а) истовар обавља брзо;
б) производи рибарства без одлагања складиште у одговарајући простор на температури прописаној у члану 78 овог правилника;
ц) не употребљава опрема и не примијењују поступци који могу довести до непотребних оштећења јестивих дјелова производа рибарства.
Субјекат пословања који управља објектом у којем се врши промет на велико и мало производа рибарства путем рибарске лицитације, велепродајних и малопродајних мјеста односно објеката мора обезбједити сљедеће услове:
1) посебне просторије и опрему за хладно складиштење задржаних производа рибарства и за складиштење производа рибарства који нијесу подесни за исхрану људи који се могу закључати;
2) опремљену посебну просторију за потребе ветеринарске инспекције;
3) у вријеме складиштења или излагања производа рибарства:
а) простори из става 2 тачка 1) овог члана не смију да се употрељавају у друге сврхе;
б) није дозвољен приступ тим просторијама, возилима која емитују издувне гасове који би могли штетно утицати на безбједност производа рибарства;
ц) лица које имају приступ тим просторијама не смију да уводе друге животиње;
д) просторије морају бити добро освијетљене ради омогућавања спровођења ефикасних контрола.
Ако на броду није могуће извршити хлађење, свјежи производи рибарства, осим производа који се чувају живи, морају се расхладити након истовара, без одлагања и ускладиштити на температури топљења леда.
Субјекат пословања дужан је да обавијести надлежни орган о времену и мјесту истовара производа рибарства у складу са прописом којим је уређена контрола хране животињског поријекла.
Захтјеви за свјеже производе рибарства
Члан 71
Субјекат пословања мора да обезбједи да се у објектима у којима се рукује производима рибарства спроводе сљедећи захтјеви:
1) ако се расхлађени, неупаковани производи рибарства не дистрибуирају, отпремају, припремају или прерађују одмах након допреме у објекат на копну, они се морају ускладиштити полеђени у одговарајућем простору. Лед се мора обнављати онолико често колико је то потребно, с тим што се паковани свјежи производи рибарства морају расхладити до температуре која је приближна температури топљења леда;
2) поступци као што је одсјецање главе и вађење унутрашњих органа морају се спроводити на хигијенски начин, а ако је са техничког и комерцијалног становишта могуће извршити вађење унутрашњих органа, оно се мора обавити што је могуће брже након улова или искрцаја производа и производи се морају темељно испрати водом за пиће или, на бродовима, чистом водом;
3) поступци као што је филетирање или резање на комаде морају се обављати на начин да се спријечи контаминација или кварење филета или комада с тим што филети и комади не смију остати на радним столовима дуже него што је потребно за њихову припрему и морају се паковати и, према потреби, амбалажиратии и расхладити што је могуће прије након припреме;
4) контејнери односно посуде које се користе за отпремање или складиштење неупакованих припремљених свјежих производа рибарства који се чувају полеђени морају обезбиједити да вода која настаје отапањем леда не остане у контакту с производима;
5) цијели и очишћени свјежи производи рибарства могу се транспортовати и складиштити само у охлађеној води на броду, а након искрцаја могу се транспортовати у охлађеној води и транспортовати из објеката аквакултуре, док не стигну у први објекат на копну у којем се обавља друга активност, осим транспорта и сортирања.
Захтјеви за замрзнуте производе рибарства
Члан 72
Објекти на копну у којима се замрзавају производи рибарства морају имати опрему која испуњава захтјеве за брод хладњачу утврђене чланом 67 ст. 1 и 2 овог правилника.
Захтјеви за производе рибарства добијене механичким одвајањем рибљег меса
Члан 73
Субјекат пословања који производи производе рибарства добијене механичким одвајањем рибљег меса мора да обезбиједи испуњавање сљедећих захтјева:
1) за производњу производа рибарства добијених механичким одвајањем рибљег меса могу се користити само цијеле рибе и кости након филетирања и сировине морају бити очишћене од унутрашњих органа;
2) поступак производње мора се извршити на сљедећи начин:
а) механичко одвајање меса мора се обавити одмах након филетирања, без одлагања;
б) ако се употребљавају цијеле рибе, претходно им се морају извадити унутрашњи органи и морају се испрати;
ц) након производње, производи рибарства добијени механичким одвајањем рибљег меса морају се што је могуће прије замрзнути или додати у производ рибарства предвиђен за замрзавање или стабилизацију.
Захтјеви за паразите
Члан 74
Производи рибарства (готови производи или сировине) који се морају, кроз најмање 24 сата, замрзавати на температури не вишој од 20ºЦ у свим дјеловима производа су:
1) производи рибарства који се конзумирају сирови или готово сирови;
2) производи рибарства који припадају сљедећим врстама ако се подвргавају поступку димљења којим се постиже унутрашња температура производа рибарства не већа од 60ºЦ и то:
а) харинге;
б) скуше;
ц) папалине;
д) (дивљи) лосос из Атланског или Тихог океана;
3) маринирани и/или сољени производи рибарства ако поступак прераде није недовољан за уништавање ларви нематода.
Субјекат пословања не мора спровести поступак из става 1 овог члана ако:
1) постоје епидемиолошки подаци који указују да риболовно подручје из којег потичу производи рибарства не представља опасност за здравље везано за присустност паразита;
2) то претходно одобри надлежни орган.
При стављању у промет производа рибарства из става 1 овог члана, осим ако се испоручују
крајњем потрошачу, производе рибарства мора да прати докуменат у којем произвођач наводи врсту поступка којем су ти производи били подвргнути.
Захтјеви за рибље уље за исхрану људи
Члан 75
Субјекат пословања мора обезбиједити да сировине које се користе за производњу рибљег уља за исхрану људи испуњавају сљедеће захтјеве:
1) да потичу од производа рибарства који су оцијењени као подесни за исхрану људи;
2) да потичу из објеката, укључујући бродове који су одобрени;
3) да су превезене и ускладиштене до производње у хигијенским условима.
Захтјеви за прерађене производе рибарства
Члан 76
Субјекат пословања који кува ракове и мекушце мора да обезбиједи испуњавање сљедећих захтјева:
1) производи се након кувања морају брзо охладити. Вода која се користи у ту сврху мора бити вода за пиће или на бродовима чиста вода, а ако се не примјењује друга метода конзервирања односно чувања, хлађење се мора наставити док се не постигне температура приближна температури топљења леда;
2) љуске или љуштуре морају се уклањати на хигијенски начин, при чему се мора избјегавати контаминација производа, а ако се ти послови обављају ручно, особље мора посебно обратити пажњу и на прање руку;
3) након уклањања љуске или љуштуре, кувани производи се морају одмах замрзнути или што је могуће прије охладити до температуре из члана 79 овог правилника;
4) у објектима на копну може се користити чиста вода за хлађење након кувања ракова и мекушаца.
Здравствени захтјеви за производе рибарства
Члан 77
Субјекат пословања може да стави у промет за исхрану људи само производе рибарства који испуњавају, поред прописаних микробиолошких критеријума, зависно од природе производа или врсте, и сљедеће захтјеве:
1) да је извршен органолептички преглед производа рибарства ради утврђивања испуњености критеријума свјежине;
2) да количина хистамина не прелази прописане дозвољене границе;
3) да непрерађене производе рибарства стави у промет само ако се хемијским испитивањем утврди да нијесу прекорачене границе које су утврђене за ТВБ-Н (Тотал Волатиле Басиц Нитроген) или ТМА-Н (Триметтхyламине Нитроген);
4) да је извршен визуелни преглед производа рибарства прије стављања у промет ради уочавања видљивих паразита;
5) производи рибарства који су видљиво инвадирани паразитима не смију се ставити у промет;
6) да се производи рибарства добијени од отровних риба из сљедећих породица: Тетраодонтидае, Молидае, Диодонтидае и Цантхигастеридае, не смију ставити упромет;
7) да се производи рибарства који садржи биотоксине као што су цигуатоксини или токсине који паралишу мишиће не смију ставити у промет;
8) производи рибарства добијени од шкољки, бодљокожаца, плашташа и морских пужева могу се ставити у промет само ако испуњавају захтјеве из члана 59 став 1 тачка 2) овог правилника.
Захтјеви за паковање производа рибарства
Члан 78
Посуде, резервоари или базени у којима се производи рибарства држе полеђени морају бити водоотпорни и морају обезбиједити да вода која настаје отапањем леда не остане у контакту с производима.
Смрзнути блокови припремљени на броду морају се на одговарајући начин упаковати прије искрцаја.
Ако се производи рибарства пакују на броду , субјекат пословања мора обезбиједити да материјал за паковање:
1) не буде извор контаминације;
2) буде складиштен на начин да није изложен опасности од контаминације;
3) ако је намијењен за поновну употребу, буде такав да се лако чисти и, према потреби, дезинфикује.
Захтјеви за складиштење производа рибарства
Члан 79
Субјекат пословања који складишти производе рибарства мора обезбиједити испуњавање сљедећих захтјева:
1) свјежи производи рибарства, одмрзнути, непрерађени производи рибарства, кувани и охлађени производи од ракова и мекушаца морају се одржавати на температури која је приближна температури топљења леда;
2) замрзнути производи рибарства морају се чувати на температури која у свим дјеловима производа износи највише -18°Ц. Међутим, цијеле рибе замрзнуте у саламури и намијењене производњи конзервиране хране могу се чувати на температури до -9°Ц;
3) производи рибарства који се чувају живи, морају се одржавати на температурии на начин који не утиче штетно на безбједност хране и одрживост и виталност производа.
Захтјеви за транспорт производа рибарства
Члан 80
Субјекат пословања који транспортује производе рибарства мора обезбиједити испуњавање сљедећих захтјева:
1) током транспорта, производи рибарства се морају одржавати на сљедећим температурама:
2) субјекат пословања не мора испунити захтјеве из става 1 тачка 1 подтачка б) овог члана ако се замрзнути производи рибарства транспортују из хладњаче до одобреног објекта у којем ће се по доласку одмрзнути ради припремања и/или прераде, ако транспорт траје кратко или ако то претходно одобри надлежно орган;
3) ако се производи рибарства држе полеђени, вода која настаје отапањем леда не смије остати у контакту с производима;
4) производи рибарства који се намјеравају живи ставити на тржиште морају се транспортовати на начин који не утиче штетно на безбједност хране и одрживост и виталност производа.
XИВ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА ЖАБЉЕ БАТАКЕ И ПУЖЕВЕ
Жабљи батаци и пужеви
Члан 81
Субјекат пословања који припрема жабље батаке или пужеве за исхрану људи мора обезбиједити испуњавање сљедећих захтјева:
1) жабе и пужеви се морају усмртити у објекту који је изграђен, уређен и опремљен за ту намјену;
2) да објекат у којем се припремају жабљи батаци мора имати просторију намијењену искључиво складиштењу и прању живих жаба и за њихово клање и искрварење просторију која је физички одвојена од просторије за припремање;
3) жабе и пужеви који угину на други начин, а не усмрћивањем у објекту, не смију се припремати за исхрану људи;
4) жабе и пужеви се морају подвргнути органолептичком односно лабораторијском прегледу, а ако се испитивањем утврди да би они могли представљати опасност за здравље људи, не смију се употребљавати за исхрану људи;
5) одмах након припреме, жабљи батаци се морају темељно испрати текућом водом за пиће и одмах охладити до температуре која је приближна температури топљења леда, замрзнути или прерадити;
6) након усмрћивања, пужевима се мора уклонити хепатопанкреас, ако би могао представљати опасност и не смије се употријебити за исхрану људи.
Члан 82
У односу на поизводе рибарства, примарна производња обухвата узгој, риболов и сакупљање живих производа рибарства ради стављања у промет.
Пратеће дјелатности када се обављају на броду као што су убијање, искрварење, одстрањивање главе, унутрашњих органа, пераја, хлађење и умотавање обухватају и:
1) транспорт и складиштење производа рибарства чија природа није суштински измијењена, укључујући живу рибу, на рибарским узгајалиштима или на копну;
2) транспорт производа рибарства чија природа није суштински измијењена, укључујући живу рибу, од мјеста производње до првог објекта дестинације.
XВ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА МЛИЈЕКО И ПРОИЗВОДЕ ОД МЛИЈЕКА
Здравствени захтјеви за производњу сировог млијека
Члан 83
Субјекат пословања који обавља дјелатност производње или сакупљања сировог млијека (примарна производња) дужан је да испуни сљедеће захтјеве:
1) сирово млијеко мора да потиче од животиња:
а) које не показују симптоме заразних болести преносивих на људе путем млијека;
б) које су доброг општег здравственог стања, не показују знакове болести која би могла довести до контаминације млијека и које не пате од инфекције полног система праћене исцјетком, ентеритиса праћеног проливом и температуром или од упале вимена;
ц) које немају никакве повреде вимена које би могле утицати на млијеко;
д) којима нијесу даване недозвољене супстанце или производи и које нијесу били подвргнуте никаквом облику недозвољеног лијечења у складу са прописом којим је утврђен мониторинг резидуа у живим животињама и производима животињског поријекла;
е) код којих су се, ако су им давани дозвољени производи или супстанце, поштовале каренце прописане за те производе или супстанце.
2) у вези превенције бруцелозе, сирово млијеко мора да потиче од:
а) крава које припадају стаду које је слободно или службено слободно од бруцелозе;
б) оваца или коза које припадају пољопривредном газдинству које је службено слободно или слободно од бруцелозе или
ц) женки других врста које припадају стадима која се, ако се ради о врстама које подлијежу обољењу од бруцелозе, редовно испитују на ту болест у оквиру оперативног програма здравствене заштите;
3) у вези превенције туберкулозе, сирово млијеко мора да потиче од:
а) крава које припадају стаду које је слободно или службено слободно од туберкулозе;
б) женки других врста које припадају стадима која се, ако се ради о врстама које подлијежу обољењу од туберкулозе, редовно испитују на ту болест у оквиру оперативног програма здравствене заштите;
4) ако се козе држе заједно с кравама, такве се козе морају прегледати и тестирати на туберкулозу.
Сирово млијеко животиња које не испуњавају услове из става 1 тачке 2 овог члана уз претходно одобрење надлежног органа, може се употребљавати:
1) након што се термички обради тако да тест на фосфатазу даје негативни резултат, ако се ради о кравама које не реагују позитивно на тестове на туберкулозу или бруцелозу нити имају било какве симптоме тих болести,
2) ако се ради о овцама или козама које не реагују позитивно на тестове на бруцелозу, или које су вакцинисане против бруцелозе у оквиру оперативног програма здравствене заштите и које не показују никакве симптоме те болести:
а) за производњу сира с раздобљем зрења од најмање два мјесеца или
б) након што се термички обради тако да тест на фосфатазу даје негативан резултат;
3) уколико се обради тако да се обезбиједи његова безбједност, ако се ради о женкама других врста које не реагују позитивно на тестове на туберкулозу или бруцелозу, нити показују симптоме тих болести, али које припадају стаду у којем је бруцелоза или туберкулоза откривена након провјера из става 1 тачка 2 подтачка ц) или тачка 3 подтачка б) овог члана.
Сирово млијеко које потиче од животиње која не испуњава услове из става 1 овог члана, а нарочито од животиња које појединачно показују позитивну реакцију на превентивне тестове на туберкулозу или бруцелозу у складу са прописима којима је уређено сузбијање и искорјењивање бруцелозе односно туберкулозе, не смије се употребљавати за исхрану људи.
Заражене животиње односно животиње за које се сумња да су заражене било којом болешћу изстава 1 овог члана морају се изоловати ради избјегавања штетних утицаја на млијеко других животиња.
Хигијена на газдинствима за производњу млијека и захтјеви за просторије и опрему
Члан 84
Опрема за мужу и простори у којима се млијеко складишти, њиме рукује или се хлади, морају бити смјештене и изграђене на начин којим се спрјечава контаминација млијека.
Простор за складиштење млијека мора бити заштићен од штеточина и на одговарајући начин одвојен од простора у којем су смјештене животиње и, ако је то потребно за испуњавање услова из члана 85 овог правилника, мора имати одговарајућу опрему за хлађење.
Површине опреме које долазе или могу доћи у контакт с млијеком (прибор, посуде, цистијерне намијењене за мужу, сакупљање или транспорт) морају се лако чистити и, према потреби, дезинфковати и одржавати у добром стању, с тим што се за њихови израду морају употребљавати глатки, периви и нетоксични материјали.
Површине опреме из става 3 овог члана морају се након употребе очистити и, према потреби, дезинфиковати. У случају да је вријеме између истовара и сљедећег утовара врло кратко након сваког транспорта, или након сваке серије транспорта, морају се најмање једном дневно очистити и дезинфиковати.
Посуде и цистијерне који се употребљавају за транспорт сировог млијека морају се на одговарајући начин очистити и дезинфиковати прије поновне употребе.
Хигијена током муже, сакупљања и транспорта
Члан 85
Мужа се мора обављати на хигијенски начин, при чему се мора обезбиједити:
1) да прије почетка муже сисе, виме и околни дјелови буду чисти;
2) да млијеко сваке животиње буде прегледано, било од стране лица које врши мужу или помоћу методе којом се постижу слични резултати, како би се утврдиле органолептичке или физичко хемијске промјене и да млијеко које показују те промјене не буду употријебљено за исхрану људи;
3) да млијеко животиња које показују клиничке знаке болести вимена буде употријебљено за исхрану људи само по упутствима ветеринара;
4) да животиње које су подвргнуте лијечењу код којег би могло доћи до присутности остатака лијекова у млијеку буду означене и да млијеко добијено од тих животиња не буде употријебљено за исхрану људи прије истека прописане каренце;
5) да се средства у која се урањају или којим се перу сисе употребљавају само уз претходно одобрењенадлежног органа у складу с посебним прописом.
Одмах након муже, млијеко се мора држати на чистом мјесту које је тако изведено и опремљено да се избјегне контаминација.
Млијеко се, у случају свакодневног сакупљања, мора одмах охладити до температуре не више од 8°Ц, или не више од 6°Ц ако се сакупљање не обавља свакодневно.
Током транспорта мора се одржавати хладни ланац и при доласку у одредишни објека т температура млијека не смије бити виша од 10°Ц.
Субјектат пословања не мора да испуњава захтјеве за температуру који су утврђени у ст. 2. и 3. овог члана ако млијеко испуњава критеријуме из члана 85 овог правилника и ако:
1) се млијеко прерађује у року од два сата од муже; или
2) је већа температура потребна због технолошких разлога везаних уз производњу одређених млијечних производа и ако то претходно одобри надлежни орган.
Хигијена особља
Члан 86
Лица које обављају мужу и/или рукују сировим млијеком морају носити одговарајућу чисту одјећу.
Лица која обављају мужу морају одржавати високи степен личне хигијене.
У близини мјеста на којем се обавља мужа мора бити обезбијеђена одговарајућа опрема за прање руку особља које обавља мужу или рукује сировим млијеком.
Критеријуми за сирово млијеко
Члан 87
Уколико није другачије утврђено посебним прописима о квалитету млијека и производа од млијека, примјењују се сљедећи критеријуми за сирово млијеко:
1) испуњавање захтјева из ст. 2 и 3 овог члана за сирово мијеко мора се провјерити на репрезентативном броју узорака сировог млијека сакупљеног на газдинствима за производњу млијека, који се узимају методом случајног узорка. Провјере обавља или се оне обављају у име и за рачун:
а) субјекта пословања који производи млијеко;
б) субјекта пословања који сакупља или прерађује млијеко;
ц) удружења/ задруге субјекта пословања; или
д) у оквиру утврђеног програма контроле.
Субјекат пословања мора обезбиједити да сирово млијеко испуњава сљедеће захтјеве:
1) за сирово кравље млијеко:
Број колонија на 30 Ц (по мл)
Број соматских ћелија (по мл) 100 000 (*)
400 000 (**)
(*)Промјенљива геометријска средина у току двомјесечног периода, са најмање два узорка мјесечно.
(**) Промјенљива геометријска средина у току тромјесечног периода, са најмање једним узорком мјесечно, уколико надлежни орган не одреди неку другу методологију која има у виду сезонске варијације у производним нивоима.
2) за сирово млијеко од других врста:
Број колонија на 30 Ц (по мл) 1 500 000 (*)
(*) Променљива геометријска средина у току двомесечног периода, са најмање два узорка месечно.
Уколико сирово млијеко потиче од неке друге врсте животиња, а не од крава, а намијењено је за производњу производа који се праве од сировог млијека поступком који не укључује термичку обраду, субјекат пословања који обавља дјелатност прераде млијека дужан је да предузме мјере којим ће обезбиједити да млијеко које се употријебљава испуњава сљедеће захтјеве:
Број колонија на 30 Ц (по мл) 500 000 (*)
(*) Промјенљива геометријска средина у току двомјесечног периода, са најмање два узорка мјесечно.
Субјекат пословања мора да примијени поступке како би обезбиједио да сирово млијеко не буде стављено у промет ако:
1) садржи остатке антибиотика у количинама које прелазе количине допуштене посебним прописом или
2) укупна количина остатака антибиотика прелази највећу дозвољену вриједност.
Ако сирово млијеко не испуњава захтјеве из ст. 2, 3 и 4 овог члана субјекат пословања мора о томе да обавијести ветеринарску инспекцију и без одлагања предузме корективне мјере.
Критеријуми за сирово кравље млијеко
Члан 88
Субјекат пословања који производи производе од млијека мора да примијени поступке који обезбјеђују да непосредно прије прераде:
1) код сировог крављег млијека које се употребљава за припремање производа од млијека број микроорганизама (број колонија на подлози) на 30°Ц буде мањи од 300.000/мл; и
2) код прерађеног крављег млијека које се употребљава за припремање производа од млијека број микроорганизама (број колонија на подлози) на 30°Ц буде мањи од 100.000/мл.
Ако млијеко не испуњава критеријуме из става 1 овог члана субјекат пословања мора да обавијести ветеринарску инспекцију и без одлагања предузме корективне мјере.
Захтјеви за млијечне производе
Члан 89
Субјекат пословања мора да обезбиједи да се по доласку у објекат за прераду млијеко брзо охлади до температуре од највише 6°Ц и да се одржава на тој температури до тренутка прераде.
Субјекат пословања смије држати млијеко на вишој температури ако:
1) прерада почиње одмах након муже или у року од четири сата од доласка у објекат за прераду; или
2) ако надлежни орган одобри вишу температуру због технолошких разлога везаних уз производњу одређених производа од млијека.
Захтјеви за термичку обраду
Члан 90
Ако се сирово млијеко и производи од млијека термички обрађују, субјекат пословања мора обезбиједити да се прерада врши у складу са прописом којим је утврђена хигијена хране животињског поријекла, а посебно мора да обезбиједи да у сљедећим производним поступцима буду испуњени сљедећи захтјеви:
1) за поступак пастеризације:
а) високу температуру кроз кратко вријеме (најмање 72 °Ц кроз 15 секунди);
б) ниску температуру кроз дуже вријеме (најмање 63 °Ц кроз 30 минута);
ц) другу комбинацију времена и температуре са истим ефектом тако да производи, гдје је примјењљииво, показују негативну реакцију на тест алкалне фосфатазе одмах након таквог поступка обраде;
2) за обрада ултра високом температуром (УХТ) поступак:
а) који укључује континуирани ток поступка на високој температури кроз кратко вријеме (не мање од 135 °Ц у комбинацији с одговарајућим временом одржавања) тако да нема преживјелих микроорганизама или спора које би се могле развијати у обрађеном производу, ако се држи у асептички затвореним посудама на собној температури;
б) који обезбјеђује да производ остане микробиолошки стабилан након инкубације од 15 дана на температури од 30 °Ц у затвореној посуди, или 7 дана на 55°Ц у затвореној посуди, или након друге методе доказивања да је примијењени начин обраде одговарајући.
Приликом избора начина термичке обраде сировог млијека субјекат пословања мора:
1) узети у обзир поступке утврђене према начелима ХАЦЦП система у складу с прописом којим се уређује контрола хране животињског поријекла, и
2) испунити све захтјеве које у том погледу донесе надлежни орган при одобравању објекта или обављању прегледа у складу с прописом којим се уређује контрола хране животињског поријекла.
Захтјеви за амбалажу и паковање
Члан 91
Паковања намијењена потрошачу морају се затворити одмах након пуњења у објекту у којем се обавља последња термичка обрада течних производа од млијека и то помоћу уређаја за затварање који спречавају контаминацију. Систем затварања мора бити такав да након отварања постоји јасни, лако провјерљив доказ да је паковање отворено.
Захтјеви за означавање
Члан 92
Поред захтјева утврђених прописом о означавању и декларисању хране на декларацији морају бити јасно наведене ријечи:
1) "сирово млијеко", ако се ради о сировом млијеку намијењено непосредној исхрани људи;
2) "направљено од сировог млијека", ако се ради о производима на бази сировог млијека.
Захтјеви из става 1 овог члана примјењују се на производе намијењене малопродаји.
Захтјеви за идентификациону ознаку
Члан 93
Изузетно од члана 5 овог правилника:
1) умјесто да буде наведен број одобрења објекта, идентификациона ознака може упућивати на објекат у којем се врши паковање, и на паковању или амбалажи се налази број одобрења објекта;
2) ако се ради о боцама за вишекратну употребу, на идентификационој ознаци може бити наведена само шифра земље из које се млијеко допрема и број одобрења објекта.
XВИ ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА ЈАЈА И ПРОИЗВОДЕ ОД ЈАЈА
Захтјеви за јаја
Члан 94
У просторима произвођача и све до продаје потрошачу, јаја се морају одржавати чистим, сувим, без страних мириса, ефикасно заштићена од удараца и не смију бити изложена директној сунчевој свјетлости.
Јаја се морају складиштити и транспортовати на температури, по могућности непромјенљивој, која је најподеснија за обезбјеђивање оптималног очувања њихових хигијенских својстава.
Јаја се морају испоручити потрошачу у року од највише 21 дан од ношења.
Захтјеви за објекте за производњу производа од јаја
Члан 95
Субјекат пословања мора да обезбиједити да објекти за производњу производа од јаја буду изграђени, уређени и опремљени на начин који обезбјеђује раздвајање сљедећих послова:
1) прање, сушење и дезинфекцију прљавих јаја, ако се ти послови обављају;
2) разбијање јаја, сакупљање њиховог садржаја и уклањање дјелова љуске и мембрана; и
3) послова који нијесу наведени у тач. 1 и 2 овог члана.
Сировине за производњу производа од јаја
Члан 96
Субјекат пословања мора да обезбиједи да сировине које употребљава за производњу производа од јаја испуњавају сљедеће захтјеве:
1) љуске јаја која се употребљавају за производњу производа од јаја морају бити потпуно развијене и не смију бити напукле. Напукла јаја смију се употребљавати за производњу производа од јаја ако их објекат у којем се обавља производња или центар за паковање испоручује непосредно објекту за прераду, у којем се она морају без одлагања разбити;
2) течна јаја добијена у објекту који је одобрен за обављање те дјелатности смију се употребљавати као сировина. Течна јаја се морају добити у складу са захтјевима из члана 97 тач. 1), 2), 3), 4) и 7) овог правилника.
Хигијенски захтјеви за производњу производа од јаја
Члан 97
Субјекат пословања мора обезбиједити да се сви послови обављају на начин којим се спрјечава контаминација током производње, руковања и складиштења производа од јаја, а посебно се морају испунити сљедећи захтјеви:
1) јаја се не смију разбијати ако нијесу чиста и сува;
2) јаја се морају разбијати на начин којим се контаминација своди на најмању мјеру, а нарочито се мора обезбиједити да се тај посао обавља одвојено од других послова. Напукла јаја морају се прерадити без одлагања;
3) јаја која нијесу добијена од кокошака, чурки или гусака морају се обрађивати и прерађивати одвојено. Сва опрема мора се очистити и дезинфиковати прије почетка прераде јаја добијених од кокошака, чурки или гусака;
4) садржај јаја не смије се добити центрифуговањем или дробљењем јаја, нити се из празне љуске центрифуговањем смије вадити остатак бјеланца за исхрану људи;
5) након разбијања, сваки дио течног јајета мора се без одлагања прерадити како би се уклониле или смањиле микробиолошке опасности. Серија која није довољно прерађена може се одмах поново прерадити у истом објекту, ако том прерадом она постаје подесна за исхрану људи. Ако се утврди да серија није подесна за исхрану људи, мора се денатурисати како би се ообезбиједило да се не употријеби за исхрану људи;
6) није потребно прерађивати бјеланце које је предвиђено за производњу сушеног или кристализованог албумина који ће се даље термички обрађивати;
7) ако се не прераде одмах након разбијања, течна јаја се морају ускладиштити било у замрзнутом стању било на температури од највише 4°Ц. Период ускладиштења на температури од 4°Ц прије прераде не смије трајати дуже од 48 сати. Ови захтјеви се не примјењују на производе из којих се издваја шећер, ако се поступак издвајања шећера изврши без одлагања;
8) производи који нијесу стабилизовани ради чувања на собној температури морају се охладити до температуре од највише 4°Ц. Производи за замрзавање морају се замрзнути одмах након прераде.
Аналитичке спецификације
Члан 98
1. Концентрација 3-хидрокси-бутерне киселине не смије бити већа од 10 мг/кг у сувој материји неизмијењеног производа од јаја.
2. Удио млијечне киселине у сировини која се употребљава за производњу производа од јаја не смије бити већи од 1г/кг суве материје. За ферментисане производе та вриједност мора бити вриједност забиљежена прије поступка ферментације.
3. Количина остатака љуске, мембране и других честица у прерађеном производу од јаја не смије бити већа од 100 мг/кг производа од јаја.
Декларација и идентификациона ознака
Члан 99
Поред захтјева за идентификациону ознаку из члана 5 овог правилника пошиљке производа од јаја које нијесу намијењене за стављање у промет на мало него ће се употребљавати као састојак у производњи другог производа, морају имати декларацију на којој је наведена температура на којој се производи од јаја морају одржавати и период током којег се на тај начин
може обезбиједити њихова очуваност/одрживост.
Ако се ради о течним јајима, декларација из става 1 овог члана мора да садржи и и ријечи: "непастеризовано течно јаје обрадити на одредишту", као и датум и сат разбијања.
Члан 100
Ступањем на снагу овог правилника престају да важе одредбе Правилника о ближим условима за издавање потврде за пошиљке животиња, намирница, сировина, производа, хране за животиње и отпадака животињског поријекла, ветеринарско-санитарним условима које мора испуњавати пошиљка, мјесто и транспортно средство приликом утовара, претовара и истовара у унутрашњем и међународном промету ("Службени лист РЦГ", број 13/06) и одредбе чл. 1 до 22 Правилника о минималним хигијенским условима које морају да испуњавају бродови за улов морске рибе, начину вршења ветеринарско санитарног прегледа и контроле и посебни услови у погледу хигијенске исправности за свјежу морску рибу намијењену извозу ("Службени лист РЦГ", број 41/03).
Члан 101
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном листу Црне Горе.
Број:323/09-0601-2/5
Подгорица, 16. фебруар 2009. године
Министарство пољопривреде, шумарства и
водопривреде
Министар
мр Милутин Симовић
ПРИЛОГ И
ОБРАЗАЦ ДОКУМЕНТА КОЈИ МОРА ДА ПРАТИ СИРОВИНЕ НАМИЈЕЊЕНЕ ПРОИЗВОДЊИ ЖЕЛАТИНА ИЛИ КОЛАГЕНА
И. Индентификација сировине
Врста производа: .................................................................................
Датум производње: .............................................................................
Врста паковања: ..................................................................................
Број паковања: ...................................................................................
Гарантовани рок складиштења: .............................................................................................................
Нето тежина (кг): .................................................................................
ИИ. Поријекло сировине
Адреса/е и регистрацијски број/еви одобреног производног објекта/објеката:
...................................................................................................................................
ИИИ. Дестинација сировине
Сировина се шаље:
од: ..............................................................................................................................
(мјесто утовара)
до: ..............................................................................................................................
(земља и мјесто дестинације)
сљедећим транспортним средством:
.............................................................................................................
Име и адреса пошиљаоца: ..................................................................................................................................
Име и адреса примаоца: ..................................................................................................................................
Везани чланци:
17. Симпозијум о заштити биља у Мостару 20.11.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?