Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Изјава секретара Министарства финансија, Дамира Рашкетића, за портал "Аналитика"

Објављено: 26.03.2010. 15:50 Аутор: Ивона Михајловић - администратор

Министарство финансија припрема пројекат емитовања еуро обвезница у вриједности до 150 до 200 милиона еура и планира да овај посао заврши у првој половини године, односно у јуну 2010. године. Новцем добијеним од еуро обвезница финансираће се дефицит буџета, саопштено је Порталу Аналитика из тог владиног ресора
Секретар Министарства финансија Дамир Рашкетић рекао је Порталу Аналитика да је министарство ових дана упутило позив међународним финансијским институцијама које би могле бити потенцијалне инвестиционе банке за емитовање обвезница.

- Тек након завршетка тог посла информисаћемо јавност о којим институцијама се ради. У сваком случају, инвестициона банка мора бити реномирана међународна финансијска институција са добрим иностраним контактима која ће привући највећи број инвеститора, објаснио је Рашкетић.

Ризици и предности издавања обвезница: Рашкетић сматра да су еуро обвезнице најтранспарентнији начин задуживања једне државе.

- Свака врста задуживања носи одређени ризик, али треба подсјетити да су еуро обвезнице најликвиднији и најтранспарентнији начин задуживања и за купца представљају дугорочну хартију од вриједности, коју свакодневно може наплатити на тржишту од неколико хиљада милијарди еура, појаснио је Рашкетић.

Како тврде у Министарству финансија, кључна предност овог модела задуживања је значајна потражња за државним обвезницима.

- Готово све што се изда, прода се на тржишту еуро обвезница О томе најбоље говори и недавни случај Грчке. То је, прије свега, најликвидније средство задуживања, много боље од других дужничких инструмената и за инвеститора представља ликвидну хартију од вриједности коју може сваког дана наплатити, прије рока доспијећа, тврди Рашкетић.

Црна Гора би први пут изашла на европско тржиште и то би, истовремено, била шанса да се инвеститори, који до сада нису улагали, упознају са црногорским потенцијалима.

- Улазак Црне Горе на ово тржиште имало би, свакако, утицај и на улазак наших финансијских институција и привредних субјеката на ово тржиште, казао је Рашкетић.

Министарство финансија за ММФ и обвезнице: У Министарству финансија кажу да еуро обвезнице нису алтернатива аранжману са ММФ-ом, те да подржавају комбинацију ова два модела.

- Наравно, треба сачекати одлуку Владе око потенцијалног аранжмана са ММФ-ом. У сваком случају, средства које добијемо од еуро обвезница користићемо за финансирање дефицита и отплату дуга, а потенцијална средства из аранжмана са ММФ-ом не би морали одмах повлачити, већ наредне године. Мислим да су оба модела добра и да ће пренијети добру поруку инвеститорима да је Црна Гора атрактивна и сигурна дестинација за улагања, истакао је Рашкетић.

Искуства земаља региона: Рашкетић објашњава да је црногорски модел емитовања обвезница сличан оним које примјењују и друге земље из региона попут Хрватске, Македоније и Словеније.

- Словенија је пласирала своје еуро обвезнице са каматом од 2,75% и доспјећем 2015. године, с тим што је Словенија чланица ЕУ и еуро-зоне, са много већим кредитним рејтингом, па представља много мањи ризик за купца обвезница, навео је Рашкетић.

Издавање словеначких обвезница су заједно водили Абанка Випа, Комерцбанк (Цоммерзбанк), британска РБС (Роyал Банк оф Сцотланд) и Сосијете Женерал (Социете Генерале), објавило је словеначко Министарство финансија.

Ако се зна да у Црној Гори послује Сосијете Женерал банка, која је власник Подгоричке банке, онда, према сазнањима Портала Аналитика, не би било никакво изененађење ако би ова финансијска институција била једна од оних која би водила посао емитовања црногорских обвезница. О роковима доспијећа обвезница и каматама може се говорити тек након преговора с инвеститорима.

- Суштина читавог пројекта није само обезбјеђивање новца, већ и добра промоција Црне Горе међу будућим инвеститорима, закључио је Рашкетић

Овдје можете погледати изјаву:

Портал Аналитика

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?