- Влада Црне Горе
Реаговање проф. др Гордане Ђуровић, министра за ев...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Реаговање проф. др Гордане Ђуровић, министра за европске интеграције
Објављено: 03.04.2010. • 17:52 Аутор: Влада ЦГ
Министарство за европске интеграције
РЕАГОВАЊЕ, 3. април 2010
Проф др Гордана Ђуровић
С обзиром да се последњих дана у медијима Црне Горе у негативном контексту коментарише пројекат ЦАНУ “Црна Гора у XXИ стољећу – у ери компетитивности”, посебно дебата о подпројекту “Интеграција у европске и еуроатланске структуре”, због шире јавности, објављујемо реаговање руководиоца подпројекта, проф др Гордана Ђуровић, министра за европске интеграције.
Пројекат ЦАНУ: Црна Гора у XXИ стољећу - у ери компетитивности, који финансира Влада Црне Горе, окупио је 150 експерата из земље и иностранства, како би се пројектовала визија развоја Црне Горе у свим кључним сегментима, у деценијама које предстоје, посебно имајући у виду изазове глобализације и дефинесане стратешке интеграционе правце земље.
Као редовни професор Универзитета Црне Горе и истовремено Министар за европске интеграције, позвана сам у Ауторски тим са предлогом да окупим референтне колеге које ће одговорити захтјеву овог важног пројекта. Прихватила сам тај професионални изазов, поред свих осталих обавеза, увјерена да могу окупити добар тим, ког препоручују потвржене стручне референце (три професора и два докторанта, сви директно ангажовани у области истраживања) и који ће допринијети сагледавању визије развоја Црне Горе, из угла европских и евроатланских интеграција. О овом пројекту, о значају интеграција за Црну Гору, говорила сам већ 25. фебруара 2009.године на угледном Лондон Сцхоол оф Ецономицс, као и на многобројним конференцијама у последњих годину дана (Бледски економски форум, Конференција о еуроатланским интеграцијама у Дубровнику, многобројне конференције у земљи и иностранству, разговори са представницима европских институција). О томе сам и писала у стручним часописима. Један рад објављен је у медјународном часопису „Цоннецтионс“, а други рад, о вези европских интеграција и WТО, изаћи ће ускоро у часопису „Еуропеан перспецтиве“. Трећи рад, на тему европских интеграција управо завршавам и биће објављен у јуну у посебном броју „Еуропе’с wорлд“. Истовремено, и сви остали чланови тима, афирмисали су значај овог пројекта и резултате истраживања, посебно на важним међународним адресама.
Друга дебата подпројекта „Интеграција у европске и евроатланске структуре“, одржана прије пар дана у ЦАНУ, презентовала је, веома стручно, професионално и храбро пројекцију о интеграцијама Црне Горе, са акцентом на обавезе и потребу благовремене припреме, а не само на бенефите. Сценарио догађаја приказан је детаљно, са свим изазовима које носи, као и траса даље европске консолидације коју очекујемо. Иза сажетка пројектног истраживања (32 стране) стоји преко 250 страна анализа које поткрепљују све што је изложено на дебати. Иза свих нас, који смо у тиму, стоји велико професионално искуство и референце. Финализација пројекта тек предстоји, нацрт интегралног документа биће презентован у јулу, а финални документ, иза кога је око 150 истраживача из земље и иностранства, биће предложен Влади Црне Горе у октобру ове године.
Сама дебата, која је одржана прије пар дана у ЦАНУ, у функцији је што боље финализације пројекта, кроз дијалог. Неки учесници у дебати веома су добро дискутовали, афирмативно о пројекту и дали пар веома добрих предлога и сугестија, што наравно није било интересантно за медије. Неки учесници у дебати, међу којима и господин Момчило Радуловић, предсједник НВО Европски покрет у Црној Гори, дали су веома уопштене примједбе, које више говоре о неразумијевању процеса интеграција и намјери дискредитације резлултата истраживања, што се посебно види у серији чланака у дневном листу „Вијести“ последњих дана. Овом приликом потврђујем да су „Вијести“ у данашњем броју испоштовале мој захтјев да се чује и друга страна и објавиле највећи дио мог реаговања.
Уз наведено, овом приликом додајем да посебну професионалну сатисфакцију и потврду стручности мог рада у области европских интеграција Црне Горе, дугујем Европској комисији. Наиме, у Извјештају о напретку из 2007.године, на страни 7, Европска комисија је наставак мог радног ангажмана у тадашњој Влади оцјенила као “ обезбјеђење континуитета и високог квалитета управљама европским пословима”.
Господин Радуловић, у „Вијестима“ од 1.априла 2010.године, измедју осталог, спори састав и стручност нашег тима. Ријеч о веома стручном и квалитетном тиму и тешко да је ЦАНУ могла другом понудити да пише о процесу европских интеграција у Црној Гори, осим тиму који сам ја, на позив ЦАНУ, екипирала и који водим. Тим је екипиран на бази стручних способности и досадашњих референци. Да је, којим случајем у тој категорији дотични господин, свакако би био позван у тим, тако да ове критике вјероватно не би ни било. Претпостављамо да је његова критика у ствари незадовољство што се није нашао у нашем стручном тиму. Своје сопствено незадовољство због истог је резултирало његовом нестручном, уопштеном и злонамјерном критиком састава тима и резултата истраживања. У недостатку аргумената које се односе на стручност и квалитет нашег тима, спочитава „партијску припадност“, што је сваком читаоцу јасно да је апсолутно нетачно. Партијска подобност не може надомјестити ничију стручност, написане књиге, објављене стручне чланке и професионални углед, што је и самом господину Радуловићу, надам се, јасно.
Што се тиче финансијског аспекта, Влада јесте опредијелила 920.000 Еура за овај пројекат, који је продужен до септембра 2010.године, али је у њега укључено преко 150 истраживача у десет подпројеката, што обухвата и трошкове организације више конференција, дебата, штампање и све остале трошкове које један овакав пројекат подразумијева. Ја сам кроз овај пројекат, од маја 2009.године, сваког мјесеца примила 350 €, па се не може рећи да ме је „превисоки“ хонорар мотивисао да удјем у овај пројекат, већ професионални изазов и интерес свеукупног црногорског друштва за реализацијом овако важног пројекта.
Што се тиче наступа предсједника ЦАНУ, академика Момира Ђуровића на дебати, саопштила сам на састанку комплетног Ауторског тима пројекта, између осталог, да је његово излагање и уопштена критика нашег истраживања, у појединим медијима крајње исполитизовано и да је то нанијело штету угледу и резултатима нашег једногодишњег рада. Критике академика Ђуровића, су се у највећем дијелу односиле на економски дио пројекта (структура привреде, економски бенефити интеграција, и др.), који је обрађен у другом подпројекту на стручан, квалитетан и свеобухватан начин.
На поменутом састанку, након мог иступа, академик Ђуровић је пред комплетним Ауторским тимом пројекта изразио жаљење и упутио ми извињење, истичући да није очекивао да ће се наша дебата на тај начин предимензионирати и коментарисати у дневној штампи. Идемо даље, као тим, то је био наш закључак.
Пошто је мени, професионално и персонално, као и свим члановима нашег тима на пројекту „Интеграција у европске и евроатланске структуре“ важно шта ће се презентирати у штампаним медијима, због објективног и истинитог информисања шире јавности, имајући у виду значај ове теме за све грађане Црне Горе, сачињено је ово реаговање.
РЕАГОВАЊЕ, 3. април 2010
Проф др Гордана Ђуровић
С обзиром да се последњих дана у медијима Црне Горе у негативном контексту коментарише пројекат ЦАНУ “Црна Гора у XXИ стољећу – у ери компетитивности”, посебно дебата о подпројекту “Интеграција у европске и еуроатланске структуре”, због шире јавности, објављујемо реаговање руководиоца подпројекта, проф др Гордана Ђуровић, министра за европске интеграције.
Пројекат ЦАНУ: Црна Гора у XXИ стољећу - у ери компетитивности, који финансира Влада Црне Горе, окупио је 150 експерата из земље и иностранства, како би се пројектовала визија развоја Црне Горе у свим кључним сегментима, у деценијама које предстоје, посебно имајући у виду изазове глобализације и дефинесане стратешке интеграционе правце земље.
Као редовни професор Универзитета Црне Горе и истовремено Министар за европске интеграције, позвана сам у Ауторски тим са предлогом да окупим референтне колеге које ће одговорити захтјеву овог важног пројекта. Прихватила сам тај професионални изазов, поред свих осталих обавеза, увјерена да могу окупити добар тим, ког препоручују потвржене стручне референце (три професора и два докторанта, сви директно ангажовани у области истраживања) и који ће допринијети сагледавању визије развоја Црне Горе, из угла европских и евроатланских интеграција. О овом пројекту, о значају интеграција за Црну Гору, говорила сам већ 25. фебруара 2009.године на угледном Лондон Сцхоол оф Ецономицс, као и на многобројним конференцијама у последњих годину дана (Бледски економски форум, Конференција о еуроатланским интеграцијама у Дубровнику, многобројне конференције у земљи и иностранству, разговори са представницима европских институција). О томе сам и писала у стручним часописима. Један рад објављен је у медјународном часопису „Цоннецтионс“, а други рад, о вези европских интеграција и WТО, изаћи ће ускоро у часопису „Еуропеан перспецтиве“. Трећи рад, на тему европских интеграција управо завршавам и биће објављен у јуну у посебном броју „Еуропе’с wорлд“. Истовремено, и сви остали чланови тима, афирмисали су значај овог пројекта и резултате истраживања, посебно на важним међународним адресама.
Друга дебата подпројекта „Интеграција у европске и евроатланске структуре“, одржана прије пар дана у ЦАНУ, презентовала је, веома стручно, професионално и храбро пројекцију о интеграцијама Црне Горе, са акцентом на обавезе и потребу благовремене припреме, а не само на бенефите. Сценарио догађаја приказан је детаљно, са свим изазовима које носи, као и траса даље европске консолидације коју очекујемо. Иза сажетка пројектног истраживања (32 стране) стоји преко 250 страна анализа које поткрепљују све што је изложено на дебати. Иза свих нас, који смо у тиму, стоји велико професионално искуство и референце. Финализација пројекта тек предстоји, нацрт интегралног документа биће презентован у јулу, а финални документ, иза кога је око 150 истраживача из земље и иностранства, биће предложен Влади Црне Горе у октобру ове године.
Сама дебата, која је одржана прије пар дана у ЦАНУ, у функцији је што боље финализације пројекта, кроз дијалог. Неки учесници у дебати веома су добро дискутовали, афирмативно о пројекту и дали пар веома добрих предлога и сугестија, што наравно није било интересантно за медије. Неки учесници у дебати, међу којима и господин Момчило Радуловић, предсједник НВО Европски покрет у Црној Гори, дали су веома уопштене примједбе, које више говоре о неразумијевању процеса интеграција и намјери дискредитације резлултата истраживања, што се посебно види у серији чланака у дневном листу „Вијести“ последњих дана. Овом приликом потврђујем да су „Вијести“ у данашњем броју испоштовале мој захтјев да се чује и друга страна и објавиле највећи дио мог реаговања.
Уз наведено, овом приликом додајем да посебну професионалну сатисфакцију и потврду стручности мог рада у области европских интеграција Црне Горе, дугујем Европској комисији. Наиме, у Извјештају о напретку из 2007.године, на страни 7, Европска комисија је наставак мог радног ангажмана у тадашњој Влади оцјенила као “ обезбјеђење континуитета и високог квалитета управљама европским пословима”.
Господин Радуловић, у „Вијестима“ од 1.априла 2010.године, измедју осталог, спори састав и стручност нашег тима. Ријеч о веома стручном и квалитетном тиму и тешко да је ЦАНУ могла другом понудити да пише о процесу европских интеграција у Црној Гори, осим тиму који сам ја, на позив ЦАНУ, екипирала и који водим. Тим је екипиран на бази стручних способности и досадашњих референци. Да је, којим случајем у тој категорији дотични господин, свакако би био позван у тим, тако да ове критике вјероватно не би ни било. Претпостављамо да је његова критика у ствари незадовољство што се није нашао у нашем стручном тиму. Своје сопствено незадовољство због истог је резултирало његовом нестручном, уопштеном и злонамјерном критиком састава тима и резултата истраживања. У недостатку аргумената које се односе на стручност и квалитет нашег тима, спочитава „партијску припадност“, што је сваком читаоцу јасно да је апсолутно нетачно. Партијска подобност не може надомјестити ничију стручност, написане књиге, објављене стручне чланке и професионални углед, што је и самом господину Радуловићу, надам се, јасно.
Што се тиче финансијског аспекта, Влада јесте опредијелила 920.000 Еура за овај пројекат, који је продужен до септембра 2010.године, али је у њега укључено преко 150 истраживача у десет подпројеката, што обухвата и трошкове организације више конференција, дебата, штампање и све остале трошкове које један овакав пројекат подразумијева. Ја сам кроз овај пројекат, од маја 2009.године, сваког мјесеца примила 350 €, па се не може рећи да ме је „превисоки“ хонорар мотивисао да удјем у овај пројекат, већ професионални изазов и интерес свеукупног црногорског друштва за реализацијом овако важног пројекта.
Што се тиче наступа предсједника ЦАНУ, академика Момира Ђуровића на дебати, саопштила сам на састанку комплетног Ауторског тима пројекта, између осталог, да је његово излагање и уопштена критика нашег истраживања, у појединим медијима крајње исполитизовано и да је то нанијело штету угледу и резултатима нашег једногодишњег рада. Критике академика Ђуровића, су се у највећем дијелу односиле на економски дио пројекта (структура привреде, економски бенефити интеграција, и др.), који је обрађен у другом подпројекту на стручан, квалитетан и свеобухватан начин.
На поменутом састанку, након мог иступа, академик Ђуровић је пред комплетним Ауторским тимом пројекта изразио жаљење и упутио ми извињење, истичући да није очекивао да ће се наша дебата на тај начин предимензионирати и коментарисати у дневној штампи. Идемо даље, као тим, то је био наш закључак.
Пошто је мени, професионално и персонално, као и свим члановима нашег тима на пројекту „Интеграција у европске и евроатланске структуре“ важно шта ће се презентирати у штампаним медијима, због објективног и истинитог информисања шире јавности, имајући у виду значај ове теме за све грађане Црне Горе, сачињено је ово реаговање.
Везани чланци:
БОК одржао седму редовну сједницу 30.11.2024.
Gjeloshaj поново позван у Вашингтон 01.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?