Реаговање на саопштење Грин хоума од 06. априла 2010. године

Није познат случај у свијету гдје хидроелектране нијесу донијеле економске користи за државу и грађане. Да је тако, потврђује и чињеница да су све земље свијета, а посебно у региону, окренуте овом виду извора енергије и убрзано раде на валоризацији хидропотенцијала. Црна Гора има велики енергетски дефицит што сасвим сигурно не доприноси економији државе.

Министарство економије је више пута поновило да ће Нацрт концесионог акта који ће бити усвојен када се заврши финални документ Детаљног просторног плана, бити доступан јавности. Наиме, по Закону о концесијама, Нацрт концесионог акта мора садржати и дјелове из просторно-планске документације. Тај акт ће, што је такође више пута поновљено, садржати и економске параметре о којима ће се водити јавна расправа у законски предвиђеном року и гдје ће „економски експерти“ из Грин хоума, као и сва остала заинтересована јавност, моћи да дају примједбе и сугестије.

Оно што је у овом тренутку извјесно је да ће изградњом хидроелектрана у току концесионог периода концесионар плаћати концесиону накнаду, накнаде за коришћење воде, порезе, накнаде за пренос енергије уколико се извози ван Црне Горе, порез на профит предузећа које позитивно послује и др. На крају концесионог периода концесионар ће извршити генерални ремонт свих електрана и предати их држави Црној Гори у власништво. Дакле, грађани, након концесионог периода добијају бесплатно у руке четири хидроелектране са производњом од 721 ГWх годишње у односу на просјечних 1800 ГWх тренутно искоришћеног водног потенцијала. Вијек трајања хидроелектране је преко стотину година. У зависности од нивоа цијена електричне енергије за 50 година производње ХЕ на Морачи ће донијети економске користи Црној Гори које се према анализама ИФЦ-а (главни консултант Владе на пројекту и дио Свјетске банке) и Поyрy-ја (економски консултант Владе из Шведске) крећу од 474 до 743 милиона ЕУР. Такође, хидроелектране на Морачи ће довести до пораст БДП-а, смањења спољнотрговинског дефицита Црне Горе, производњу чисте енергије и смањење емисије ЦО2, повећања индустријске производње, развоја туризма, развоја пољопривреде, омогућавање водоснабдијевања и наводњавања, повећање запошљавања, посебно током шест година изградње ХЕ, заустављања негативне миграције становништва и напуштање простора слива Мораче... Све ово, наравно, по тврдњама Грин хоума, није довољна надокнада за, како кажу, губитак привредних грана које су вези са садашњим статусом Мораче? О којим је привредним гранама ријеч и колика је економска добит становништва, као и на основу којих анализа Грин хоум долази до тих података? Међутим, мјештани подручја која гравитирају овом дијелу, сматрају да је изградња хидроелектрана велика развојна шанса овог дијела Црне Горе. Управо је њихов захтјев за евентуланим учешћем државе у пројекту, посебно у дијелу експропријације. Захтјев грађана подручја Мораче је да се питање експропријације не препусти потенцијалном инвеститору, већ да се ријеши од стране државе.

За ту намјену је у укупном буџету за изградњу хидроцентрала на Морачи од 543 милиона еура планирано 57 милиона еура. Уколико држава буде покрила те трошкове експропријације, то неће бити уступак или поклон инвеститору, јер ће та средства, свакако бити надокнађена или кроз власничко учешће државе у компанији која добије концесију, учешћем у профиту компаније или повраћајем средстава из пословања хидроелектрана.

Није нам позната рачуница од 220 до 250 милиона еура и на основу којих економских параметара је Грин хоум дошао до ових цифара, посебно ако се има у виду да се Влада још није донијела одлуку, ни у форми предлога, о свом учешћу у пројекту. Ипак, не чуди пласирање нетачних информација јер је, од самог почетка, вођена неаргументована расправа и то о Детаљном просторном плану и Стратешкој процјени утицаја на животну средину и прије него што су усвојене у форми нацрта. Када су ова два документа дошла на јавну расправу, “прави стручњаци” Грин хоума су тврдили да је прекршена законска процедура. Када смо доказали да су испоштовани сви законски прописи, укључили су се “економисти” Грин хоума, расправљајући о бенефитима и учешћу државе, иако још није усвојен ни Нацрт концесионог акта. Ово је још једна прилика да апелујемо на јавност да се води конструктиван дијалог који ће допринијети квалитету пројекта умјесто пласирања непровјерених, нетачних или исхитрених информација.