Реаговање Министарства економије на саопштење Форума 2010 од 08. априла 2010.године

Министарству економије није јасна рачуница да ће Влада Црне Горе, за градњу хидроелектрана на Морачи, морати да се кредитно задужи за 220 до 250 милиона еура и на основу којих параметара је Форум 2010 дошао до тих цифара. Такве паушалне оцјене збуњују јавност, утолико више ако се има у виду да Влада још није донијела одлуку, ни у форми предлога, о свом учешћу у том пројекту. Спорно је и то што Форум 2010 наводи да би Црна Гора добијала, како кажу “само извјесне бенефите од концесионих накнада, накнада за коришћење воде, пореза, накнада за пренос енергије уколико се извози ван Црне Горе, пореза на профит предузећа које позитивно послује и друго“.

Црна Гора ће то свакако добити самом изградњом хидроелектрана, али и не само то, већ ће хидроелектране на Морачи довести до пораста БДП-а, смањења спољнотрговинског дефицита, производње чисте енергије и смањења емисије ЦО2, повећања индустријске производње, развоја туризма и пољопривреде, унапређења водоснабдијевања и наводњавања, повећања запошљавања, посебно током шест година изградње ХЕ, као и заустављања миграције становништва и напуштање простора слива Мораче... Дакле, држава добија све то и много више и без њеног учешћа у пројекту.

Међутим, уколико држава узме учешћа у изградњи хидроелектрана, као што то Форум 2010 тврди, иако нејасно на основу којих факата, то неће бити уступак или поклон инвеститору, јер ће та средства свакако бити надокнађена или кроз власничко учешће државе у компанији која добије концесију, учешћем у профиту компаније или повраћајем средстава из пословања хидроелектрана. Дакле, држава ће заштити свој дио инвестиција уколико се одлучи да на тај начин учествује у пројекту. Све то ће, наравно, бити предмет расправе кад буде припремљен Нацрт концесионог акта и Министарство економије упорно понавља да ће сви заинтересовани имати прилику да на јавној расправи о том документу, изнесу примједбе и сугестије. Та расправа ће бити такође организована у законом предвиђеном року од 15 до 30 дана, што је уз јавну расправу о Нацрту детаљног просторног плана и Нацрту стратешке процјене утицаја на животну средину, која такође траје мјесец дана, више него довољно да се сви конструктивни предлози изнесу и уврсте у та документа.

Оно што забрињава је чињеница да се упорно истиче да је пројекат неисплатив за будућег концесионара. Уколико заиста буде тако, онда се неће ни градити, јер се нико од инвеститора неће јавити на тендер. Зашто онда толика забринутост од штетних посљедица пројекта уколико се неће десити?

Приоритет у искоришћавању хидропотенцијала није ексклузива Црне Горе. Развијене земље су давно препознале значај тог извора енергије, а земље у региону убрзано раде на изградњи нових енергетских потенцијала, па чак и нуклеарних електрана. Енергетика је развојна шанса државе и то не само на унутрашњем плану. Таква оријентација је резултат детаљних анализа и подршке које је пројекат хидроелектрана на Морачи добио од Свјетске банке, ИФЦ-а, Појрија, Ковија и других релевантних институција које су обављале истраживања, оцјенивши да се на тај начин може валоризовати хидро потенцијал. Понављамо, према анализама ИФЦ-а (дио Свјетске банке и главни консултант Владе на пројекту) и Поyрy-ја (економски консултант Владе Шведске), бенефити које ће Црна Гора имати од тог пројекта крећу се од 474 до 743 милиона ЕУР, и то само од хидроелектрана.



Немамо ништа против нових рјешења и предлога. Да ли, међутим, треба да прође још 30 година у расправи о њиховој одрживости да би их на крају прогласили застарелим или неисплативим? За то вријеме, као и за протеклих 30 година колико Црна Гора није изградила ниједан нови енергетски објекат, земље региона и свијета валоризују енергетске потенцијале како би, будућим генерацијама, оставиле непроцјењиво благо.
Није први пут да Форум 2010 износи паушалне информације о пројекту. Подсјећамо да се управо Форум 2010 укључио у расправу о плану изградње хидроцентрала на Морачи, тврдећи да је Јавни позив за претквалификацију расписан незаконито. Међутим, доказали смо да су у тој процедури испоштовани сви законски прописи. Управо због тога апелујемо још једном да се не износе исхитрене и непровјерене информације, већ да се на основу чињеница а не хипотеза води конструктиван дијалог о пројекту