Изјава начелника за управљање дугом и готовином, Драгана Дармановића, за портал "Аналитика"

Иако укупни дуг Црне Горе премашује милијарду и сто милиона еура, наша држава не спада у ред енормно задужених земаља и чак се сматра да има простора за – нова задужења за инфраструктурне пројекте

Државни дуг Црне Горе на дан 31. децембра 2009. године износи - 1, 14 милијарди еура што чини 38 одсто бруто домаћег производа (БДП). Од тог износа, унутрашњи дуг је 440,3 мил. еура или 14,7 одсто БДП-а, док спољни дуг износи 699,9 милиона еура, што представља 23,3 БДП-а, саопштено је Порталу Аналитика из Министарства финансија.

Другим ријечима, сваки од 620.000 становника Црне Горе дугује по 1838,7 еура што је, макар на први поглед, значајан износ. Међутим, упоређујући црногорску ситуацију са земљама у окружењу, просјечан дуг црногорског грађанина је значајно мањи од дуга грађанина Хрватске и Словеније, а неколико пута мањи од европског просјека. Према званичним подацима, држава Црна Гора највише дугује Међународној банци за обнову и развој (ИБРД) - 181,8 милиона еура, потом Париском клубу кредитора 124,4 милиона и Европској инвестиционој банци (ЕИБ) 62,3 милиона еура.

Црна Гора ниско задужена: Начелник Сектора за управљање дугом и готовином Драган Дармановић, каже за Портал Аналитика да је Црна Гора ниско задужена држава и да се може додатно задуживати.

- Црна Гора спада у ред ниско задужених земаља, што је одраз опрезне и конзервативне фискалне политике коју води Влада Црне Горе, нарочито у условима нарушених глобалних економских услова. Та је државна политика довела до одрживости и очувања стабилности црногорских јавних финансија, истиче Дармановић.

Према његовим ријечима, Црна Гора је према задужености - а и према упоредним подацима земаља ЕУ и региона - знатно испод критеријума из Мастрихта, што говори у прилог тези да Влада Црне Горе води конзервативну фискалну политику.

- Имајући у виду да је према мастрихтским критеријумима горња граница учешћа државног дуга у БДП-у 60 одсто, након чега је земља високо задужена, сматрамо да Црна Гора има могућности за додатно задужење, а да притом не угрози своју фискалну и економску стабилност -, објашњава Дармановић.

Хрватска дугује више од бивше СФРЈ: Од земаља бивше СФРЈ, према подацима којима располаже Портал Аналитика, најзадуженије су Словенија и Хрватска. У обзир су узети само државни дугови без осталих сектора, па је реални дуг земаља бивше СФРЈ много већи од званичног на који се сви позивају.

Хрватска , која броји скоро четири и по милона становника, дугује 22,4 милијарде еура захваљујући огромним улагањима у сопствену мрежу аутопутева. Према званичним подацима, јавни дуг те државе износи 161,4 милијарду куна, што чини 48,5 одсто хрватског БДП-а, а дуг по глави становника износи – 5.010 еура.

У нешто повољнијој је позицији Србија. Јавни дуг Србије, према званичним подацима тамошње Владе, износи 10,07 милијарди еура, што је 30,5 одсто бруто домаћег производа. То значи да сваки од седам и по милиона становника Србије дугује просјечно по 1.330 еура.

Јавни дуг државе Словеније (1,97 милиона становника) је 13,3 милијарде еура, што је чак 6.750 еура по глави становника или око 50 одсто БДП-а.

Јавни дуг БиХ - која има 3,8 милиона становника – износи око четири милијаде еура, што је око 1.100 еура по глави становника или око 35 одсто БДП-а. Македонски (2,1 милиона становника) јавни дуг је око 2,1 милијарде еура или око 1.000 еура по глави становника што чини око 30 одсто БДП-а.

Простор за нове пројекте: Мањи дуг Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније и Србије се тумачи чињеницом да у тим државама тек треба да се реализују велики инфраструктурни пројекти, попут градње аутопутева и инсталисања нових извора енергије.

Бивша СФРЈ уочи распада страним повјериоциома дуговала је 22 милијарде долара - мање него што данас дугује Хрватска. То практично значи да се сусједна држава могла врло лако наћи у раљама “дужничког ропства”.

Црна Гора, према тврдњама из Министасртва нема разлога за забринутост, макар што се тиче дуга у наредне четири године.

- Према пројекцијама кретања државног дуга, у наредних неколико година, до 2014. године, а у која су укључена нова задужења за различите пројекте, укључујући и финансирање буџетске потрошње, политика државе ће бити да јавни дуг не прелази ниво задужености од 40 одсто БДП-а, закључио је Дармановић.

Овдје можете погледати: