Истанбул: Говор потпредсједника Владе и министра финансија, др Игора Лукшића, на састанку министара економије и финансија у оквиру регионалне иницијативе Процеса сарадње у југоисточној Европи

Поштоване колеге,

Велико ми је задовољство што имам прилику да са колегама из региона размијеним мишљења и искуства о актуелним економским дешавањима, као и да се кроз једну отворену дебату заједно осврнемо на економске, фискалне и актуелне политике међународних финансијских организација и будуће трендове у свјетској економији.

Криза је готово најгора ствар која је могла да се деси свијету и која је са собом показала сву рањивост економских система, велика отпуштања, раст незапослености, пад индустрије и других сектора, велике дилеме и отворена питања. Све оно што ниједна озбиљна политика и држава није могла да прихвати мирно и без добро осмишљене реакције. Истовремено, указује на мисалокацију ресурса усљед претјеране монетарне експанзије у посљедњих 20 – 25 година уз знатан раст цијена свих облика имовине.

Криза је била добар индикатор и показала је колико су земље способне да се брзо прилагоде новим економским условима и .донесу рјешења која ће обезбједити опоравак наших економија. Оно што је цјелокупна свјетска, стручна и политичка јавност препознала као најважнији аспект превазилажења кризе било је побољшање ликвидности у свим структурама економије. То је готово била јединствена мјера свих економских политика, само је било питање да ли је земља способна да сама обезбиједи ликвидност, позајмицама од међународних финансијских институција или ММФ-а, који је током кризе доживио своју ренесансу.

Сада, када се већина земаља, креће или се нашла у благом опоравку, и када се о кризи прича готово у прошлом времену, добра је прилика да се резимира урађено и да се будуће политике усмјере на нови циклус опоравка у економијама. И да економска историја посљедње три године забиљежи као феномем свјетских економских дешавања.

Оно што је, можда, био највећи изазов за моју земљу, а вјерујем и за политике других земаља урадити болна, али неопходна фискална прилагођавања и водитити политику која не одступа од дугорочних економских циљева државе, задржати конкурентност и атрактивност економије, наставити са мјерама на побољшању амбијента за пословања, како би прилив новог капитала у годинама након кризе, у првом инвестиционом таласу, захватио и нашу економију. И како би мали и средњи бизнис могао да полако преузима удио у БДП-у умјесто великих система. Мјера успјеха из перспективе наредних 10 година ће бити конзистентност структурних реформи пензионих система, улагања у знање, здравства и других социјалних политика.

Побољшање услова пословања препознајем као важан циљ будућих регионалних и националних економских политика и томе је моја земље кроз институције система и успостављање нових законских рјешења више него посвећена. Мислим да само нове, модерне, брзе и ефикасне администрације, поједностављеих процедура и олакшаних услова пословања могу да охрабре предузетнике и инвеститоре да шире своје бизнисе и инвестиције. Мислим да је то прави пут, нарочито за земље у транзицији или оне које су изашле из транзиције, да створе услове и охрабре своје грађане за нове бизнисе. У томе видим бенефит, прије свега, за наше грађане, а потом и за економије наших држава.

Оно на што се, свакако, треба осврнути и што је, можда, директни нуспроизвод кризе, усљед недостатка новца, јесте глобално наметање аранжмана са ММФ-ом, као спасоносно рјешење наших економија. Мени се чини да је управо ММФ била адреса многима, да своје грешке из преткризног периода оправдају аранжманом.

Аранжман за нас ни у једном моменту није нужда, већ нешто, што би, уколико се наша Влада одлучи да је потребно нашој економији, могло представљати добар сигнал инвеститорима да се ради о озбиљној држави која се не боји ригорозних политика ММФ-а, већ напротив држави која сигурно преговара, јер је само урадила много да би сачувала свој фискални и економски амбијент, а прије свега, своју привреду. Истовремено, нова архитектура међународних односа, Г20 и редефинисање улоге ММФ-а показују правац будућих промјена.

Криза је отворила бројна питања, па је негдје завадила, а негдје помирила фискалну и монетарну политику. Мислим да су у интересу наших економија и наших грађана, ове мјере морале пратити једна другу, јер је ликвидност реалног сектора у највећој мјери, више него икад, зависила од ликвидности банкарског сектора, а мала и средња предузећа данас највише трпе. У том смислу, у наредном периоду треба доносити она рјешења која ће допринијети појачаној активности банкарског система, а самим тим и додатног стимуланса реалног сектора.

Криза је захтијева и изналажење нових модела и начина побољшања функционисања контроле финансијског система којим би се утицало на процјену његове рањивости, јер је глобална финансијска криза открила велике недостатке у финансијској контроли.

На препоруку лидера земаља Г 20, основан је Одбор за финансијску стабилност у априлу прошле године, па и моја држава по угледу на овај модел ствара законске основе за оснивање Савјета за финансијску стабилност, чија ће основна улога бити у спречавању и ублажавања системских ризика у финансијском систему Црне Горе, како би се обезбиједило очување стабилности финансијског система, избјегли утицаји фактора који би могли довести до стварања распрострањене финансијске кризе и допринијело несметаном функционисању унутрашњег тржишта.

У наредном периоду питање свих питање, поред оправка великих индустријских система, биће обезбјеђивање новог капитала за наше економије, јер само нови капитал, који ће подстицати нове инвестиције и производњу, може бити покретач будућег раста.

У том смислу, мислим да је важно да је држава остала досљедна политикама и конкурентности своје економије, нарочито ако је, као један од главних аспеката своје економске политике препознала атрактиван порески амбијент и побољшање услова пословања. Из тог разлога, очекујем да политике које смо водили на неком будућем састанку министара финансија буду добар повод за нову тему: Како је криза дугорочно утицала на политике наших земаља и да ли су рјешења која смо донијели током кризе сачувала нашу економију или је вратила уназад.

Хвала Вам на пажњи.

Потпредсједник Владе и министар финансија, др Игор Лукшић