Саопштење поводом ситације у “Техностилу”

Проблеми у “Техностилу” настали прекидом производње и измијештањем дијела опреме у Србију, врло су сложени и не могу се брзо ријешити. О томе смо у више наврата разговарали са радницима Техностила.
Министарство економије је покренуло низ активности у циљу рјешавања овог проблема. Одмах смо позвали већинског власника да понуди предлог о томе на који начин ће исплатити заостале зараде и организовати производњу. Већински власник се није одазвао позиву нити још увијек имамо њихов предлог.
Ургирали смо код државних органа, у првом реду код Врховног државног тужилаштва и Управе полиције да испитају основаност измијештања опреме из Црне Горе. Тај посупак је у току а покренуће се и поступак преиспитивања одговорности.
Са НЛБ Монтенегро банком која је издала кредит Техностилу у вриједности од преко три милиона еура и која у залог има објекте и опрему, такође смо више пута разговарали о изналажењу рјешења, уз сагласност да преко државних органа треба обезбиједити повраћај опреме, макар оне на коју постоји хипотека, како би се пронашао партнер који би могао упослити те капацитете. У том циљу су контактирали и експерте из Словеније.
Министарство економије је такође конатактирало и потенцијалне инвеститоре из Хрватске који би могли бити заинтересовани за инвестиције у Техностилу. Ти разговори ће бити настављени и идуће недјеље.
Уз све ово, Министарство економије је са Привредним судом разговарало о могућој правној процедури увођења новог власника уколико се са постојећим не нађе рјешење. Оцијењено је да је то једино могуће кроз увођење програмираног стечаја како би се организовала производња са истим бројем радника и са сличним програмом у коме се могу искористити постојеће машине уз могућност набавке неке нове опреме за допуну асортимана и уз договор са НЛБ Монтенегро банком као повјериоцем који има обезбијеђена потраживања. Овакав поступак је неопходан због тога што је Жељезара Никшић продала акције постојећем власнику прије осам година па не постоји могућност раскида уговора нити правног утицаја Жељезаре а посебно Министарства економије, на пословање фабрике.
Наша је молба била, од самог почетка, да радници не остају у фабричким халама јер практично тиме не могу ништа ријешити због тога што је у питању процедура која изискује одређено вријеме. Свјесни смо, наравно, да за раднике постаје озбиљан проблем што већ неколико мјесеци немају зарада, али и још већи проблем неизвјесности опстанка Техностила. Због тога се мора имати стрпљена да се дође до правог рјешења јер, уколико се не исцрпе такве могућности, онда неће ни бити шансе да се покрене производња.