Излагање Бранимира Гвозденовића, министра уређења простора и заштите животне средине, поводом одржавања Координационог састанка“Партнерство за имплементацију мултилатералних споразума у области биодиверзитета и климатских промјена“Будва, 22. април 2009

Уважени учесници,

Дозволите да вас поздравим и изразим задовољство поводом одржавања Координационог састанка “Партнерство за имплементацију мултилатералних споразума у области биодиверзитета и климатских промјена“.

Међународна сарадња у области животне средине, нарочито у контексту чланства и сарадње са УН агенцијама и тијелима и структурама Европске Уније, основ је за изградњу и вођења националне политике заштите животне средине. Сарадња са агенцијама у систему Уједињених Нација, Европском комисијом и партенрима у оквирима регионалне и билатералне сарадње пружа незамјенљив допринос спровођењу текућих реформи у националним оквирима. Полазећи од добре праксе успостављене приликом одржавања Првог секторског донаторског састанка у мају 2009. године, у циљу афирмисања овог приступа Министарство уређења простора и заштите животне средине уз подршку Програма за развој Уједињених Нација обиљежава Дан Планете Земље организацијом, између осталог, Координационог састанка посвећеног приоритетима у области биодиверзитета и климатских промјена под окриљем Шеснаестог сајма екологије. Примарни значај који придајемо питањима биодиверзитета и климатских промјена у националној политици животне средине, такође, је у складу са проглашењем 2010-те Годином биодиверзитета, као и са активностима медјународне заједнице у области климатских промјена у контексту недавно донијетог Уговора из Копенхагена.

Успјешна имплементација мјера у погледу међународно прихваћеног односа према заштити животне средине посебно је значајна у процесу интеграција Црне Горе у Европску Унију и изградње имплементационих капацитета за спровођење приоритетних међународних иницијатива и програма. Праћење усклађености прописа и политика Црне Горе са прописима и политикама ЕУ, оставрује се кроз комуникацију са Евопском делегацијом у форми Унапројеђеног сталног дијалога, кроз сталну комуникацију и сарадњу са Делегацијом Европске Уније у Црној Гори, док се процјена и документовање напретка оствареног у апроксимацији законодавства у области заштите животне средине остварује кроз низ пројектних активности, посебно кроз Пројекат Генералниог директората за животну средину Европске комисије „Мониторинг напретка у сектору животне средине“. Недавно завршен рад на изради одговора на питања из Упитника допринио је дефинисању пресјека постојећег стања, односно успостављању основе за израду Стратегије апроксимације националног законодавства са европским у циљу реорганизације и јачања административних и институционалних капацитета за спровођење овог процеса у оквирима Сектора заштите животне средине и институција које дјелују у овој области.

Незамјенљив допринос овом процесу пружа имплементација мултилатералних споразума у животној средини која се одвија у сарадњи са агенцијама из система Уједињених Нација, уз подршу партнера у оквирима билатералне и регионалне сарадње. Успјешност таквог дјеловања зависи од ефикасности коришћења механизама и техничких и финансијских инструмената доступних кроз различите форме дјеловања на међународном нивоу.

Ово посебно полазећи од чињенице да у Црној Гори још увијек нијесмо постигли жељени ниво улагања у заштиту животне средине. Управо зато дјеловање у области заштите животне средине заснивамо, између ос на анализи потреба и могућности које су доступне кроз различите видове билатералне, регионалне и мултилатералне сарадње. Најзначајнији извори и донатори су Глобални фонд за животну средину (ГЕФ), ИПА фондови, државе чланице Европске Уније: Италија, Њемачка, Холандија, Аустрија, Чешка, Словенија, Шпанија, САД, и друге, као и фондови намијењени прекограничној и регионалној сарадњи са сусједним државама. Стога смо овом приликом имамо приступ којим се промовишу

- успјешно реализовани пројекти, који су истовремено основа за реализацију низа будућих приоритетних пројеката;
- пројекти, планови и програми који се налазе у почетној фази и који су платформа за укључивање заинтересованих субјеката кроз успостављање ефикасних партнерстава, укључујући и оне за чију реализацију је потребно обезбиједити недостајућа средства за имплементацију приоритетних активности у складу са претходно израђеном пројектном документацијом;
- пројектне идеје које могу бити основа за реалиазцију нових пројеката.

Данашњи Координациони састанак је прилика за усмјеравање подршке међународне заједнице националним субјектима у циљу унапрјеђења ефикасноти, сарадње и координације дјеловања у контексту приоритета утврђених стратешким документима, нарочито оних приоритета који су значајни за успостављање адекватног институционалног и законодавног оквира у националној политици животне средине. Такође, овај састанак видимо као значајну могућност за антиципирање потреба у вођењу националне политике заштите животне средине у контексту чланства Црне Горе у Уједињеним нацијама и спровођења програма УН као један. Истовремено циљ нам је да подстакнемо примјену механизама којим се јача синергија између “УН колосјека” у вођењу националне политике и процеса приступања Европској Унији, посебно уважавајући чињеницу да мултилатерализам снажно подстиче одрживост животне средине.
Презентацијом текућих и планираних пројеката, желимо да, поред унапрјеђења континуираног праћења и планирања текућих и нових пројеката, подстакнемо изградњу партнерстава како измедју националних и медјународних субјеката, тако и измедју медјунардоних субјеката на билатералном, регионалном и мултилатералном нивоу дјеловања. Ово посебно са аспекта постизања ефикасног и усклађеног дјеловања партнера у складу са приоритетима дефинисаним кроз националне стратешке документе: Националну стратегију одрживог развоја, Национални програм интеграција Црне Горе у Европску Унију, Националну политику заштите животне средине, као и појединачним програмима и акционим плановима, нарочито оним у области биодиверзитета и климатских промјена. Ово се односи нарочито на планове и програме од суштинксог значаја за имплементацију УН Конвенције о биолошкој разноврсности и УН Конвенције о климтским промјенама, односно Стратегије биодиверзитета са акционим планом и Прве националне комуникације о климтаским промјенама. На тај начин Министарство и остали релевантни национални субјекти биће у могућности да ефикасније усмјеравају приоритете у односу на потребе у контексту даље реформе легислативе, изградње институционално-административног оквира и техничких капацитета, уз постизање ефикасности у фазама имплементације.

Брошура коју данас презентујемо обухвата само дио текућих пројеката, за које смо оцијенили да имају приоритетан значај, при чему желим указати на чињеницу да ће наше дјеловање у предстојећем периоду бити фокусирано и на унапрјеђивање обухватности, репрезентативности и систематичности текућих и планираних пројеката у области заштите животне средине. Такође, значајно је подршку за имплементацију стратешких опредјелјенја све више усмјеравати и према крајњим корисницима, односно научним и стручним институцијама, локалним самоуправама и цивилном сектору. Вјерујемо да је овај вид партиципативности процеса неопходан елемент за успјешно спровођење реформи на свим нивоима и структурама.

Овом приликом желим посебно истаћи да без снажне подршке вас, наших међународних партнера, није могуће остварити прогрес у вођењу политике заштите животне средине. Стога, на крају дозволите да вам се захвалим на досадашњој сарадњи, да вас позовем на још интензивнију и дјелотворнију сарадњу у периоду пред нама.