Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Саопштење: Пети састанак Савјета за праћење пројекта Бјеласице и Комова

У организацији Министарства уређења простора и заштите животне средине данас је одржан пети састанак Савјета за праћење пројекта Бјеласице и Комова. Састанку су поред Министра Бранимира Гвозденовића присуствовали и представници Министарства туризма, предсједници општина Мојковац и Андријевица, представници општина Колашин, Беране и Бијело Поље као и Директор Јавног предузећа Национални паркови.

Савјет је закључио да простор Бјеласице и Комова представља велику развојну шансу како за сјевер Црне Горе тако и за цијелу државу. У циљу динамичног развоје ове регије Влада је издвојила средства за стварање услова и израду Просторног плана посебне намјене за Бјеласицу и Комове у износу од преко 1.250.000 еура. На међународном тендеру је одабран конзорцијум који сачињавају компаније Ецосигн Моунтаин Ресорт Планнерс (Екосајн Маунтин Ризорт Планерс) из Канаде, »Хорwат и Хорwат« из Загреба и Републички завод за урбанизам и планирање из Подгорице. Ецосигн Моунтаин Ресорт Планнерс (Екосајн Маунтин Ризорт Планерс) из Канаде је учествовао у планирању четири зимске олимпијаде. Референце конзорцијума увјеравају да ће пројекат резултирати оптималним рјешењима за сваку перспективну локацију у региону Бјеласице и Комова

Савјет је сагласан да се ради о капиталном пројекту и подржава концепт регионалног развоја који је осмишљен у Плану. У току реализације пројекта општине су доставиле корисне сугестије од којих је велики број и прихваћен. Наглашено је да простор треба планирати у складу са могућом динамиком реализације инвестиција и реалном тражњом на тржишту.

Уз уважавање савремених методологија планирања, одредиће се позиције зимских туристичких центара, скијалишта, образовних институција, центара рекреације, здравствених установа... За сваки планирани објекат дефинисаће се капацитет и ранг и процијенити економска исплативост, а са посебном пажњом ће се анализирати могући утицаји на животну средину.

Користи за општине овог региона, биће вишеструке: стварањем услова за изградњу планинских центара, нових скијалишта као и квалитетно инфраструктурно опремање омогућиће креирање нових радних мјеста и побољшање укупног квалитета живота. Инвеститори ће ангажовати све секторе у локалној економији: грађевинарство, туризам, пољопопривреду итд.

План је у директној корелацији са Националним парком па у том смислу, он треба да дефинише режим заштите, намјене и коришћења простора у заштитној – контактној зони НП –а а за остали простор дефинише намјену усклађену са карактером и значајем НП-а.Такође, овај нетакнути природни резерват остаће заштићен и као такав интересантан за туристе, природњаке- истраживаче и љубитеље природе. Развој не треба чинити на уштрб заштићеног простора, него напротив развој треба спојити са постојећом заштитом и њеним ширењем. Туризам у служби привредног развоја постаје чувар тог простора. На основу извршених планерских анализа предложен је плански концепт који подразумијева развој туризма, пољопривреде, шумарства, експлоатације, енергетике и развој саобраћајне и остале техничке инфраструктуре.

Савјет је предложио да се Нацрт плана прослиједи Влади на усвајање након чега ће се кренути у јавну расправу.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?