Интервју др Игора Лукшића, потпредсједника Владе и министра финансија, за Побједу

У Црној Гори су окончане и политичка и економска транзиција, али траје транзиција вриједности. Ријеч је о новим вриједностима, западним вриједностима, вриједностима ЕУ, а не онима које су доминирале у социјалистичким земљама у двадесетом вијеку

- Податак Централне банке да је кредитно способно само 59 од око 15 хиљада предузећа у Црној Гори представља чисто механичку анализу која не даје исправне показатеље – рекао је у интервјуу Побједи потпредсједник Владе и министар финансија Игор Лукшић.


ПОБЈЕДА: Централна банка је објавила у понедјељак податак. Из ове тврдње и чињеница попут високог спољнотрговинског дефицита, таласа штрајкова и кашњења плата дио опозиције изводи закључак да је црногорска економија пред банкротом...

- И тако посљедњих десетак година, а можда и дуже зависно од тога колико је ко на политичкој сцени. Црногорска економија је показала висок степен виталности. То је високо реструктурирана економија која и даље има доста проблема углавном из ранијих периода који се мало по мало рјешавају. Ми смо, у том смислу, одмакли у односу на одређене земље у региону.

ПОБЈЕДА: Има ли још разлика у Вашим ставовима и политици Централне банке?

- Министарство финансија има редовне контакте са Централном банком. Око доношења сета нових закона тимови Министарства финансија, Централне банке заједно са правним експертима ММФ-а и Свјетске банке али и Владе у дневној су комуникацији. Ми немамо никакав проблем у односу на различите видове сарадње и начина на који се одређени проблеми требају рјешавати. Ми се можемо слагати или не око одређених мјера или око политике у претходном периоду, али у томе нема ништа спорно. Не знам ни једну земљу у којој постоји унисоно размишљање о свим економским питањима. Дебата са разликама је корисна.

ПОБЈЕДА:Рециклира се с времена на време теза да је у Црној Гори проблем свих проблема то што Влада и Централна банка имају различите визије. Колико је тај став заснован?

- Не бих рекао да се фундаментално разликујемо. И даље сматрам да је један од проблема с којим се сусрећемо данас у банкарском сектору то што смо 2006. и 2007. имали рекордни раст банкарских зајмова. Године 2006. раст активе свих банака био је 120 одсто, а годину касније 160 одсто. У 2008.години дошло је до пада јер су банке почеле полако да се суоачвају са проблемима нарочито у четвртом кварталу. Економија је мало по мало почела да се хлади. Банкарски сектор са једне стране је дјеловао експанзивно на економију, а са друге стране ми смо у том периоду биљежили суфицит. Данас мислим да је тај буџетски суфицит требао да буде већи, да би макар то дијелом кориговали. Мислим да је требало брже радити на сузбијању кредитног раста. У том дијелу је разлика међу нама.

Сматрам да је ова криза као што су и све друге поприлично монетарни феномен. Прије кризе дошло је до еномног раста цијена некретнина и акција, што у крајњој надувава балоне који у једном моменту могу да прсну. Ми као држава у наредном периоду морамо да радимо на даљем реструктурирању јавне потрошње која се у Црној Гори креће између 35 и 40 одсто. Са нивоом опорезивања то обезбјеђује пуну одрживост буџета у дугом року и његову избалансираност. Новац треба трошити ефикасније и ефективније. Није кључ у томе да има више новца, него да са истим буџетом реализујете више ствари.

Ово што сам рекао значи да у овом моменту нема разлике у којем правцу фундаментално треба ствари поставити. Неопходне су стабилност финансијског сектора и адекватна капитализованост банкарског сектора што подразумијева да Централна банка такву политику спроведе до краја. Са аспекта државе то значи даље прилагођавање јавне потрошње. То је у коначном комплементарно.

ПОБЈЕДА: Да ли ће талас протеста промијенити нешто у стратешким правцима Владе Црне Горе или сматрате су штрајкови уобичајена појава у кризи?

- У времену кризе социјални притисак расте. То је неминовост. Настављамо јер морамо наставити са овим пословима који су веома тешки. Те одлуке које доносимо не могу бити популарне. Са свијешћу некога ко носи одговорност у дугом временском периоду и у времену које долази знамо да треба да покушамо да објаснимо и да добијемо подршку за објашњење да је су у Црној Гори окончане и политичка и економска транзиција али да траје транзиција вриједности. Ријеч је о новим вриједностима, западним вриједностима, вриједностима ЕУ, а не онима које су доминирале у социјалистичким земљама у двадесетом вијеку.

ПОБЈЕДА: Која су овогодишња стратешка очекивања црногорске Владе? Вјерујете ли да ће туристичка сезона напунити буџет или се ослањате на аранжман са ММФ-ом?

- Са економским параметрима из првог квартала смо углавном задовољни, јер су порески приходи, који осликавају дневну активност, на нивоу плана. Најтежи први квартал је иза нас али то не значи да су сви проблеми за нама. Оно што се догађа у јавним финансијама других земаља нарочито из окружења и ЕУ може да се одрази на нас. Због тог морамо бити на опрезу. У том контексту размишљамо о могућности склапања аранжмана за ММФ-ом. Не због тога што нам је потребан новац, већ нам треба одређена врста тампон зоне уколико би дошло до одређених погоршања да бисмо имали алтернативу.

ПОБЈЕДА: Шта очекујете да ће ММФ тражити од Црне Горе уколико уђемо у аранжман?

- Текућу потрошњу треба задржати на постојећем нивоу, ограничити раст зарада, што значи да не говоримо више од смањењу. Неопходно је ограничити раст фонда плата. То треба да обезбиједи враћање јавног дуга на испод 35 одсто. Мора се обезбиједити да капитални издаци не падају испод три одсто БДП-а јер то обезбјеђује одржив ниво финансирања у инфраструктурне пројекте али и друга јавна добра - школе, здравство...

Питање је додатне калкулације прилагођавања које би можда тражио ММФ. У фебруарским разговорима нијесмо успјели сазнати шта је то што они сматрају да би било довљно прилагођавање. Нама се чини да би у наредним годинама требало додатно фискално да се прилагоди 1-1,5 одсто БДП-а. Планови – овај и средоњорочни то обезбјеђују.

ММФ углавном инсистира на повећању прихода или на смањивању потрошње. Ми смо, чини ми се, дошли до лимита у смањењеу потрошње. Уколико би било потребно додатно фискално прилагођавање претпостављамо да би ММФ тражио корекцију одређених пореских стопа.

Аранжман са ММФ би био потврда да је економска политика на правом путу, а додатно би подржао напоре Владе и Централне банке да одрже стабилност финансијског сектора. Шта би могао бити конкретан захтјев у пореској политици можемо сазнати током евентуалних преговора.

ПОБЈЕДА: Чују се приговори Влади да је Црна Гора „превише отворена“ економија и да је то један од узрока проблема?

- Ни једна економија никада не може бити довољно отворена. Једино отворена и динамична економија, која се заснива на предузетништву може се у данашњем свијету брже развијати и брже напредовати. Отвореност не значи само трговину него и приступ знању, праћење нових трендова. Ја не вјерујем у протекционизам и заштиту економије по дефиницији. Наше рјешење није у томе да се затворимо него да будемо што је могуће више флексибилни, креативни и бржи од других.

ПОБЈЕДА: Приговара се и то да држава недовољно штити домаћу производњу?

- Многи су били склони да у првим мјесецима кризе проглаше крах тржишта, крај либерализма и тржишне економије. Након тога су искристалисани захтјеви у политици - да се наставе разговори о слободној трговини, побољша пословни амбијент, да се ради даље на укидању баријера, подршци предузетништву, смњењу трошкова... Да би државе могле да троше новац на различите програме неко мора да генерише нову вриједност у економији. Као резултат ове кризе биће афирмисано тржиште, а не држава. Управо због тога економије никада не могу бити довољно отворене. Меркантилистички приступ који се чује ових дана да ће земље базирати будући развој на извозу односно смањивању потрошње као принцип је у реду. Поставља се међутим, питање ако сви заснивају раст на извозу ко ће то да купује. Нијесмо још успоставили контакт са ванземаљским цивилизацијама.

ПОБЈЕДА: Опозиција Вас оптужује да превише задужујете економију и да сте гаранција умјесто КАП-у требали усмјерити за градњу у туристичком сектору?

- То није реална критика јер је на крају марта ове године државни дуг око 36 одсто БДП што значи да је више него толерантан. Нето дуг је још нижи. Ако узмемо у обзир вриједност укупне финансијске активе, државне акције у различитим предузећима долазимо до у потпуности одрживог нивоа јавног дуга. Ми смо гаранције усмјеравали за реструктурирање ка предузећима за која сматрамо да не би било паметно да од њих одустанемо. Најгора ствар коју бисмо могли да напрвимо да додатно сужавамо потенцијале економије. Улажемо много у туризам, а зависимо од тога колико ће љето бити кишно. С друге стране грађевинарство не може бескрајно да се развија. Црногорска економија јесте мала, али располаже са многобројним ресурсима не само у туризму и индустрији алуминијума и челика него и енергетици и пољопривреди. Економију треба ширити, а не сужавати, а које политике у том контексту треба употребљавати је увијек велика дилема и пред свим креаторима економске политике.

ПОБЈЕДА: Да ли то значи да црногорску економију видите са великим системима - КАП-ом, Жељезаром и у наредних рецимо пет година?

- Не треба посматрати сужено КАП и Жељезару, него и испитати могућности развоја кластера и прераде. Ми нажалост сада имамо лоше искуство са Хладном ваљаоницом или Ливницом као дјеловима кластера Жељезаре, али то не значи да су те бизнис идеје пропале. Можда је стицај околности довео до тога да у неком тренутку то није успјешно, али не значи да не може бити успјешно.

Фрапантно ми је било сазнање да ни једна фирма у Црној Гори не производи рецимо саобраћајне знакове или банкине. А не видим да је то нека филозофија да би се произвела, а тражња постоји. Улогу државе и преко инвестиционо развојног фонда видим у промовисању нових бизниса, чак и у изради бизнис планова који би били оквирни и пробудили пажњу предузетника. Суштина је у томе да наше институције указују на шансе које предузетници могу искористити у времену које долази остварили профит, запослити нове раднике, исплаћивати редовно плате, плаћати порезе.

ПОБЈЕДА: Које су стратешке пројекције Владе односно са којим економским парамтерима, платама и БДП-ом можемо рачунати, рецимо 2015. године?

- Ми смо прије неколика дана утврдили смјернице макроекономске политике за идућу годину, које прозилазе из економског фискалног програма који смо комуницирали са Бриселом и који ће са Европском комисијом бити разматран идуће седмице. У идућој години смо предвидјели благи опоравак економије и раст од три одсто, а ММФ процјењује да ће он бити 4,6 одсто. Сматрам, међутим, да се у овом тренутку рационалније задржати код конзервативнијих процјена и у том контексту планирати средњорочну буџетску потрошњу. Уколико због раста економије будемо у могућности да брже елиминишемо буџетски дефицит и додатно смањимо јавни дуг - још боље. Ипак, ми се чини да је слика коју нудимо реална.

Дугорочно гледано требало би да будемо задовљни оним што нудимо а то је стопа раста 4,5 – 5 одсто јер је процјена да је то потенцијални раст у дугом року црногорске економије. Све преко пет одсто је циклични карактер фазе експанзије. Испод пет одсто би могли рећи да је подбачај на овом нивоу. У развијеним земљама потенцијални раст економије је од два до три одсто. То је стопа раста коју у дугом року треба да обезбиједимо да би сустизали стандард ЕУ.

Ми очекујемо да од 2012. године стопе раста економије буду између четири и пет одсто. Реално је очекивати даљи раст запослености односно смањивање незапослености, прије свега кроз инвестиционо предузетнички циклус и генерисање малих и средњих предузећа. То у дугом року треба да буде окосница економије.

Влада инсистира на промјенама у менаџменту КАП-а

- Ко год био власник КАП-а, вољели га или не вољели он је власник. Оно што се догодило у четвртак у овој комапнији озбиљан је проблем. Радници морају бити свјесни да они директно, и поред најбоље намјере, раде против себе. Зар неко заиста мисли да ће то остати непримијећено? Зар мисле да оно што се у КАП-у догађа неће бити у брифинзима свих потенцијалних инвеститора, можда и оних који би били заинтересовани да сјутра преузму КАП и њиме управљају?

Црна Гора не смије бити земља у којој се власничка права угрожавају.

Тачно је да имао пуно примједби на начин којим се управља Комбинатом. Да је било више слуха и разумијевања за социјални дијалог сигуран сам да до овога свега не би дошло. Менаџмент или поједини његови чланови односно дјелови направио је пуно пропуста. Промјене морамо очекивати и у том дијелу.

Као што је неприхватљиво да се угрожавају власничка права, није прихватљиво ни подстицање немира. Свако треба да сноси одговорност, па вјерујем да ће Влада у том контексту инсистирати на одређеним менаџерским промјенама.

ПОБЈЕДА: Да ли је реално да Влада 12. маја преузме половину руских акција у Комбинату и уђе у менаџерску структуру?

- Да би се то догодило потребно је да се испуне многи предуслови - да се потпише уговор о поравнању, да се потпуно затвори трансакција. Трећи елемент државних гаранција је помоћ у реструктурирању ранијег дуга. Претпостављам да није реално очекивати да све ово до 12. маја договоримо јер од власника КАП-а немамо иницијативу. Сигурно је да ћемо око тих питања морати још да разговарамо.

ПОБЈЕДА: Да ли ће у тим разговорима чињеница да се приближавају локални избори Владу спутавати, а другој стани помагати?

- Ми немамо превелики избор. Сигуран сам да већина грађана то разумије. Имали смо парламентарне изборе прошле године, а криза у КАП-у је била веома актуелна. То није спречавало Владу да ради на рјешавању тих питања на најбољи могући начин. То се у крајњем није одразило на резултат парламентарних избора, зато што грађани разумију ко се озбиљно бави проблемима. Док ми то чинимо, док тражимо рјешење за проблеме, рецимо за раднике „Техностила“, са друге стране имате импровизоване политичке протесте у којима поједини опозициони лидери покушавају да уберу неке поене, а представници НВО-а се понашају као носиоци ових листа, шаљући крајње политичке поруке. То је дио политичког апсурда у којем ми живимо. У крајњем грађани рационално просуђују и процјењују ко је тај који може да преузме одговорност за рјешавање одређених проблема.

Аутопут

ПОБЈЕДА: Да ли ће Црна Гора градити ауто пут по сваку цијену?

- То је пројекат за који се не поставља питање да ли ће бити изграђен него ко ће га градити и у ком трошку ће почети. Настојимо да створимо услове да се тај пут гради што прије јер инфраструктура полако почиње да кочи наш будући развој. Чини ми се да је кључно да обезбиједимо подршку Европске инвестиционе банке, Евроспке банке за обнову и развој и Свјетске банке. То је битно из најмање два разлога. Прво зато што то потврђује да је аналитичка основа пројекта добра. То је потврда да ће наш буџет у годинама које долазе моћи да сервисира све обавезе које се тичу приватног јавног партнерства. Зато је веома важно да међународне финансијске институције то подрже.

Из тог разлога можда није битно колика је цијена али постоји одређена маргина кретања унутар понуђених цијена која дозвољава такво размишљање зато што је много битније да ли ћете у року од 5, 10, 15 или 20 година, до подстизања самоодрживости тога пута, бити у стању да буџетски обезбиједите сервисирање буџетских обавеза. Да се погрешно не схватимо, то не значи да нам цијена није битна.

ПОБЈЕДА: Да ли је тачна процјена да градња ауто пута зависи у подности од става Европспке инвестиционе банке о том пројекту?

-Евроспка инвестициона банка је увијек била позитивна према том пројекту. Они су само постављали питање да ли смо избор дионица направили на прави начин. Они су сматрали да су неке дионице економски исплативије и да би са њима требало почети изградњу ауто пута. Ми у влади,међутим, сматрамо да управо оне дионице које смо изабрали су од изузетног значаја не само економског него и социјалног, али и на сваки други начин битне за развој Црне Горе. Вјерујем да је у том контексту могуће доћи до компромиса који би значио да ће Европска инвестициона банка финансирати пројекат и да ћемо самим тим реализовати дионице које су њима битне и изградити дио пута који је Црној Гори изузетно важан.

Рјешавање структурних проблема је мјера усјпеха

У наредних десет година све земље ће свој успјех мјерити по томе колико су успјеле да ријеше структурних проблема. Недавна порука Европске комисије је да је један од разлога што ће опоравак у ЕУ и Европи генерално бити много спорији него у другим дјеловима свијета, јесте посљедица одређених структурних дебаланса који се морају рјешавати. Државно учешће и државни програми у нашим економијама, мање више и европским у просјеку су 45 одсто. То је превисоко и мора се мијењати уколико желимо да Европа драстино не изгуби конкурентност у односу на друге дјелове свијета.