Реаговање на саопштење НВО Светигора од 6. маја

Закључак НВО Светигора да је управо завршена јавна расправа „недвосмислено указала да хидроелектране на Морачи не треба градити“, донешен је на основу потпуно личног убједјења чланова ове НВО. Посебно ако се има у виду да је учешће мјештана Роваца и Мораче у јавним расправама било више него конструктивно, са квалиететним сугестијама и примједбама. Јавна расправа служи да се чују сва мишљења, те, осим уколико неко, прије доношења извјештаја са јавне расправе који је посао Министарства уредјења простора, није направио тачну рачуницу сваког гласа током расправе, не знамо како се могло доћи до закључка да је јавна расправа „недвосмислено“ рекла да не треба градити. Чак насупрот. Ако бисмо у овој фази, паушално, морали закључивати о закључку јавне расправе, онда је сигурно да се велики број учесника није противио искоришатвању огромног хидропотенцијала, већ је само, у складу са циљем и сврхом јавне расправе, изнио недоумице, питања, сумње и сугестије око начина искориштавања.

Такодје, током јавне расправе, више од мјесец дана, апсолутно се транспаретно покушало одговорити на сва питања, а позвана је и сва јавност да да сугестије на нацрт ДПП и нацрт СЕА. Стога, сматрамо да је много конструктивније било слати све конкретне критике, примједбе и сугестије директно у Министарство уредјења простора. Тиме би се створила добра комуникација на једном од највећих државних пројеката, гдје не смије бити једностраних и крајње радикалних предлога за стопирње пројекта, а да се од Министарства уредјења простора притом нијесу ни добили одговори на сугестије изнешене током расправе! Јер, чему нам је онда служила јавна расправа, ако смо свој суд донијели много прије њеног одржавања. Такодје, на већину ставова изнијетих у саопштењу ове НВО су већ дат одговори, али, нажалост, и поред тога, у саопштењу ове НВО се дају паушалне „информације“ и фаталистичке синтагме попут: драстичне и непоправљиве промјене, саблажњујуће, нестанак значајних археолошких налазишта, лом бране, активација клизишта, велике климатске промјене, погубно, директне штете, ненадокнадиво итд. Овакве оцјене су: 1. опште и фаталистичке 2. су нетачне.

Није јасно ко је радио истраживања која су показала да ће нестати значајна археолошка налазишта. Даље, већ је речено да не потоји апсолутно никакав ризилк од активације клизишта Дјурдјевине, које је већ сада у процесу истражних радова, и ако се на било који начин покаже дискутабилним, понуде заинтересованих компанија ће бити кориговане у смислу спуштања бране Андријево. Јако је зачудјујућа и необавијештеност о климатским промјенама након градње брана, с обзиром да је читава црногорска јавност до сада упућена што путем прес конференција што током јавне расправе, да је урадјен озбиљан документ - Климатски модел, који показује да неће бити великих климатских промјена. Што се тиче лома бране, такодје је до сада читава јавност упозната да се бране пројектују за степен сеизмичког ризика који је већи него што је у тој области могуће, те да око 800 европских брана, међу којим има и оних које су високе и до 260 метара, надгледа Међународна комисија за велике бране (ИЦОЛД), која има строге инструкције када је ријеч о безбједности. Није коректно ни износити тврдње да би простор Роваца био збрисан са географске карте, када сами Ровци знају да ће њихова инфрстркутурна позиција и опремљеност бити много боља у случају градње брана. Неколико мостова који се налазе у зони акумулације, биће, уколико је технички изводљиво, премјештени, те неће „нестати“, како се каже у саопштењу. Што се тиче три милона за санацију манастрира Морача, за које се тврди да није довољно, та три милона су предвидјена само за санацију платоа манастира. Општа сагласност јавности је да се манастир Морача мора очувати као духовно и културно-историјско насљедје овог краја и читаве Црне Горе.

Није јасно на шта се мисли када се каже да би директне штете претрпјеле општине Колашин, Мојковац, Шавник, Жабљак, Пљевља и Бијело Поље. Рачунамо да је овакав оштар суд о штетама изнесен на основу чињеница. А чињеница је да би се директан позитиван утицај на буџете локалних самоуправа рефлектовао на сљедећи начин:

• Општина Колашин и главни град Подгорица, на чијој територији је планиран пројекат, имали би директну корист кроз повећање запослености и по том основу повећања зарада, јер им, сходно законској регулативи, припада 10 % од наплаћеног Пореза на доходак на њиховој територији. Осим тога, имали би повећане приходе од Приреза на порез на доходак.
• Ове двије општине би такође имале додатни приход од повећања Накнада за коришћење добара од општег интереса, зато што им, сходно законској регулативи, припада 30 % од наплаћених накнада на њиховој територији.

Даље, уз поштовање имагинације чланова НВО Светогора, сматрамо да личне визије и слике о томе како би можда изгледао простор будућих акумулција, није озбиљно наводити у саопштењу против градње хидроелектрана.

Није јасно ни то које су то „релевантне анализе“ које показују да неце бити користи од овог пројекта, а очигледно је дискутабилно и то шта се сматра релевантним. За нас су то свакако анализе свјетских стручњака које показују да ће планирана изградња система хидроцентрала на Морачи имати далекосежне и значајне позитивне импликације на црногорску економију, као и на систем јавних финансија. Реализација пројекта хидроцентрала на Морачи би, поред директне користи кроз сигурност напајања електричном енергијом уз нижи електроенергетски дефицит, имала и снажне мултипликативне ефекте на раст економије Црне Горе. Учешће у добити Црне Горе у смислу подјеле профита зависиће и од учешћа које би Црна Гора имала у планираној инвестицији.

Не знамо ко су то заговорници или незаговорници пројекта ХЕ на Морачи. Ми, још увијек говоримо у категоријама науке и анализа, а не заговарања или незаговарања, свидјања или несвидјања.
Уз пуно поштовање НВО Светигора да искаже сопствени став по питању градње ХЕ на Морачи, штетно је за све стране укључене у овај процес, као и све градјане Црне Горе, па и за сами кредибилитет ове НВО, износити паушалне и, слободно можемо рећи нетачне информације, као основ из кога је потекао било који став, а посебно став о једном од најбитнијих инвестиционих подухвата у Црној Гори.
На крају, апелујемо и на цитав цивилни сектор, за који сматрамо да има јако велику улогу у овом пројекту, да, без општих и емотивних ставова, заједно са овим министарствима и свим укљученим ресорима, покушају да додју до пројекта који ће у крајњем представљати не само велики бенефит, већ и примјер добре и прије свега контруктивне сарадње оних који доносе одлуке и оних који се брину о томе да те одлуке буду најбоље могуће.