- Влада Црне Горе
Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине Конференција „Суочавање са климатским промјенама“ ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Конференција „Суочавање са климатским промјенама“ - Говор министра Бранимира Гвозденовића
Објављено: 10.05.2010. • 20:55 Аутор: Министарство
Уважени гости,
представници држава ЦЕИ региона и учесници Конференције,
представници држава ЦЕИ региона и учесници Конференције,
Дозволите да вас поздравим и да вам пожелим добродошлицу у Црну Гору. Посебно задовољство ми је да на самом почетку констатујем прусуство високог нивоа представника већине делегација ЦЕИ земаља и присуство значајног броја представника дипломатског кора Црне Горе и представника међународних партнерских организација. То је већ добар знак који наговјештава успјешну Конференцију “Суочавање са климатским промјенама” коју организујемо под окриљем црногорског предсједавања Централноевропском иницијативом и спремност свих субјеката на регионални приступ овом проблему.
Имајући у виду значај регионалне и међународне сарадње, Црна Гора је веома одговорно приступила обавезама предсједавања овом Иницијативом са циљем промовисања универзалних вриједности и стандарда на којима почива модерна Европа. Предсједавање ће обиљежити динамичан план активности, а вјерујемо и резултата, као одговори на политичке, економске и социјалне промјене 21. вријека.
Од 01. јануара, када смо преузели предсједавање, организовали смо више састанака: састанак министара саобраћаја (одржан 26. априла), као и састанак парламентарног комитета и цетињски парламентарни форум (26-27. април). Додатно, организовали смо 2 састанка комитета националних координатора и 2 састанка међународне експертске групе на плану редефинисања ЦЕИ.
Као најстарија иницијатива у овом дијелу Европе, ЦЕИ је показала изузетну флексибилност и способност за иницирање интерних реформи и у циљу прилагођавања различитим приликама и периодима. Чињеница да је половина држава ове иницијативе стекла чланство у Европској Унији, додатно нас подстиче на пуну ангажованост и посвећеност њеним циљевима у оквирима блиске сарадње и партнерстава са ЦЕИ чланицама.
Изазови на које наилазимо у области животне средине захтијевају рјешавање на регионалном нивоу, узимајући у виду географску повезаност, климастке услове, културно наслеђе, традицију и обичаје. С тога је животна средина, тачније утицај климатских промјена на животну средину, једна од најважнијих тема у оквиру црногорског предсједавања ЦЕИ.
Нема дилеме да климатске промјене и њихов тренд представљају један од најзначајнијих изазова савременог човјечанства. Индустријализација, као доминантан развојни облик у времену иза нас, довело је до нарушавање природне равнотеже, а неријетко и девастације животне средине, условљавајући истовремено појаву климатских промјена. Интензивирање негативних фактора условило је да проблем климатских промјена постане кључно питање у међународним оквирима, које је подједнако предмет пажње и дјеловања свих релевантних субјеката са глобалног и регионалног нивоа. Прогресиван раст концентрације природних гасова са ефектом стаклене баште константно доводи до прекомјерног загријавања атмосфере, узрокујући промјене климе и несагледиве посљедице на животну средину и здравље човјека. Посматрано из садашње перспективе, може се констаовати да се узрок у значајној мјери налази у неблаговременом и неадекватном одговору. Тек када су климатске промјене постале очигледне, а њихови погубни ефекти уочљиви, дошло је до раста свијести о радикалним промјенама које ова појава доноси нашој планети.
Зато, наш заједнички задатак је да се тим трендовима супроставимо и пронађемо све могуће механизме координираног и на принципу партнерства заснованог дјеловања наших држава.
Иако је очигледно да Црна Гора, као и регион у цјелости, не доприносе значајније у глобалним и регионалним оквирима порасту нивоа емисија гасова са ефектом стаклене баште, без изузетка се суочавамо са посљедицама утицаја климатских промјена које не познају границе, и погађују како развијене, тако и државе у развоју.
Црна Гора је чврсто опредијељена да свој економски развој заснива на принципима „зелене економије“. Као држава која Уставом дефинисана као еколошка, Црна Гора предузима мјере које на нивоу секторских политика треба да омогуће превентивно дјеловање и ублажавање погубних ефеката које промјена климе може имати на изузетност биодиверзитета и природних богатстава којим располажемо.
Иако нисмо значајна индустријска земља, наши напори су усмјерени на санацију претходних индустријских загађења и модернизацију постојећих индустријских постројења, чиме пружамо допринос редукцији емисије гасова са ефектом стаклене баште. Ово је нарочито значајно полазећи од чињенице да сектор индустрије има највећи удио у емисијама угљен диоксида. Истовремено као држава са огромним хидропотенцијалом, енергетски развој заснивамо на обновљивим изворима. Сектор саобраћаја, други по реду са аспекта удјела у емисијама стакленичких гасова, предмет је посебне пажње у циљу редукције аеро загађења, укључујући и редукцију гасова са ефектом стаклене баште. Додатно, имајући у виду позиционирање Црне Горе као атрактивне туристичке дестинације, у сектору туризма посебна пажња се треба посветити промовисању рјешења која се заснивају на стимулисању еко туризма који подразумијева и органску производњу хране.
Додатно, имајући у виду ресор Министарства којим координирам, посебну пажњу посвећујемо просторном планирању у контексту климатских промјена. Циљ је да сваки просторни план садржи и анализу утицаја климатских промјена, односно два потенцијална сценарија која предвиђају велики и мали утицај климатских промјена. Стимилисаће се сви пројекти који испуњавају савремене критеријуме еколошке заштите, енергетске ефикасности, одрживе и еколошке градње и сл. У циљу постизања и промоције одрживог развоја залажемо се да се у све стратешки развојне документе уграде смјернице за ублажавање и спречавање ефеката климатских промјена.
На крају, циљ данашњег састанка нам је да омогућити размјену искустава и најбоље праксе, као и да омогући разговоре о проблемима који су везани за ову све важнију тему у оквиру животне средине. У оквиру данашње теме “Климатске промјене и Црна Гора” моји сарадници из Министарства ће презентирати резултате два веома важна документа из ове области која су резултат интезивног рада и сарадње Министарства са међународним институцијама и чији резултати нам омогућавају да јасно дефинишемо своје приоритете везане за област климатских промјена, али и за политику животне средине генерално. То су документи Прва национална комуникација за климатске промјене и Студија утицаја климатских промјена на осјетљиве секторе црногорске економије.
Такође, Конференција ће обухватити двије панел дискусије од којих очекујемо активно учешће присутних и презентације важних информација и достигнућа од стране земаља учесница.
Овом приликом желим још једном посебно истаћи да без снажне регионалне сарадње и сарадње са међународним партнерским институцијама, није могуће остварити прогрес у вођењу политике заштите животне средине и борбе са климатским промјенама. Стога, дозволите да вам се искрено захвалим на досадашњој сарадњи, да вас позовем на још интензивнију и дјелотворнију сарадњу у периоду пред нама и да нам свима пожелим успјешну Конференцију.
Имајући у виду значај регионалне и међународне сарадње, Црна Гора је веома одговорно приступила обавезама предсједавања овом Иницијативом са циљем промовисања универзалних вриједности и стандарда на којима почива модерна Европа. Предсједавање ће обиљежити динамичан план активности, а вјерујемо и резултата, као одговори на политичке, економске и социјалне промјене 21. вријека.
Од 01. јануара, када смо преузели предсједавање, организовали смо више састанака: састанак министара саобраћаја (одржан 26. априла), као и састанак парламентарног комитета и цетињски парламентарни форум (26-27. април). Додатно, организовали смо 2 састанка комитета националних координатора и 2 састанка међународне експертске групе на плану редефинисања ЦЕИ.
Као најстарија иницијатива у овом дијелу Европе, ЦЕИ је показала изузетну флексибилност и способност за иницирање интерних реформи и у циљу прилагођавања различитим приликама и периодима. Чињеница да је половина држава ове иницијативе стекла чланство у Европској Унији, додатно нас подстиче на пуну ангажованост и посвећеност њеним циљевима у оквирима блиске сарадње и партнерстава са ЦЕИ чланицама.
Изазови на које наилазимо у области животне средине захтијевају рјешавање на регионалном нивоу, узимајући у виду географску повезаност, климастке услове, културно наслеђе, традицију и обичаје. С тога је животна средина, тачније утицај климатских промјена на животну средину, једна од најважнијих тема у оквиру црногорског предсједавања ЦЕИ.
Нема дилеме да климатске промјене и њихов тренд представљају један од најзначајнијих изазова савременог човјечанства. Индустријализација, као доминантан развојни облик у времену иза нас, довело је до нарушавање природне равнотеже, а неријетко и девастације животне средине, условљавајући истовремено појаву климатских промјена. Интензивирање негативних фактора условило је да проблем климатских промјена постане кључно питање у међународним оквирима, које је подједнако предмет пажње и дјеловања свих релевантних субјеката са глобалног и регионалног нивоа. Прогресиван раст концентрације природних гасова са ефектом стаклене баште константно доводи до прекомјерног загријавања атмосфере, узрокујући промјене климе и несагледиве посљедице на животну средину и здравље човјека. Посматрано из садашње перспективе, може се констаовати да се узрок у значајној мјери налази у неблаговременом и неадекватном одговору. Тек када су климатске промјене постале очигледне, а њихови погубни ефекти уочљиви, дошло је до раста свијести о радикалним промјенама које ова појава доноси нашој планети.
Зато, наш заједнички задатак је да се тим трендовима супроставимо и пронађемо све могуће механизме координираног и на принципу партнерства заснованог дјеловања наших држава.
Иако је очигледно да Црна Гора, као и регион у цјелости, не доприносе значајније у глобалним и регионалним оквирима порасту нивоа емисија гасова са ефектом стаклене баште, без изузетка се суочавамо са посљедицама утицаја климатских промјена које не познају границе, и погађују како развијене, тако и државе у развоју.
Црна Гора је чврсто опредијељена да свој економски развој заснива на принципима „зелене економије“. Као држава која Уставом дефинисана као еколошка, Црна Гора предузима мјере које на нивоу секторских политика треба да омогуће превентивно дјеловање и ублажавање погубних ефеката које промјена климе може имати на изузетност биодиверзитета и природних богатстава којим располажемо.
Иако нисмо значајна индустријска земља, наши напори су усмјерени на санацију претходних индустријских загађења и модернизацију постојећих индустријских постројења, чиме пружамо допринос редукцији емисије гасова са ефектом стаклене баште. Ово је нарочито значајно полазећи од чињенице да сектор индустрије има највећи удио у емисијама угљен диоксида. Истовремено као држава са огромним хидропотенцијалом, енергетски развој заснивамо на обновљивим изворима. Сектор саобраћаја, други по реду са аспекта удјела у емисијама стакленичких гасова, предмет је посебне пажње у циљу редукције аеро загађења, укључујући и редукцију гасова са ефектом стаклене баште. Додатно, имајући у виду позиционирање Црне Горе као атрактивне туристичке дестинације, у сектору туризма посебна пажња се треба посветити промовисању рјешења која се заснивају на стимулисању еко туризма који подразумијева и органску производњу хране.
Додатно, имајући у виду ресор Министарства којим координирам, посебну пажњу посвећујемо просторном планирању у контексту климатских промјена. Циљ је да сваки просторни план садржи и анализу утицаја климатских промјена, односно два потенцијална сценарија која предвиђају велики и мали утицај климатских промјена. Стимилисаће се сви пројекти који испуњавају савремене критеријуме еколошке заштите, енергетске ефикасности, одрживе и еколошке градње и сл. У циљу постизања и промоције одрживог развоја залажемо се да се у све стратешки развојне документе уграде смјернице за ублажавање и спречавање ефеката климатских промјена.
На крају, циљ данашњег састанка нам је да омогућити размјену искустава и најбоље праксе, као и да омогући разговоре о проблемима који су везани за ову све важнију тему у оквиру животне средине. У оквиру данашње теме “Климатске промјене и Црна Гора” моји сарадници из Министарства ће презентирати резултате два веома важна документа из ове области која су резултат интезивног рада и сарадње Министарства са међународним институцијама и чији резултати нам омогућавају да јасно дефинишемо своје приоритете везане за област климатских промјена, али и за политику животне средине генерално. То су документи Прва национална комуникација за климатске промјене и Студија утицаја климатских промјена на осјетљиве секторе црногорске економије.
Такође, Конференција ће обухватити двије панел дискусије од којих очекујемо активно учешће присутних и презентације важних информација и достигнућа од стране земаља учесница.
Овом приликом желим још једном посебно истаћи да без снажне регионалне сарадње и сарадње са међународним партнерским институцијама, није могуће остварити прогрес у вођењу политике заштите животне средине и борбе са климатским промјенама. Стога, дозволите да вам се искрено захвалим на досадашњој сарадњи, да вас позовем на још интензивнију и дјелотворнију сарадњу у периоду пред нама и да нам свима пожелим успјешну Конференцију.
Везани чланци:
Извјештај о јавној расправи о Нацрту Урбанистичког пројекта за комплекс православног Сабор 28.01.2025.
Конкурс за избор идејног пројекта који ће представљати Црну Гору на XИX међународној изло 21.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?