Реаговање министра Ферхата Диносхе на изјаве доскорашњег приправника у Министарству за људска и мањинска права г-дина Сокоља Беганаја које су ових дана објављиване у дневном листу „Вијести“.

Кад човјек чини добро има наду да ће му се добром вратити. Медјутим, увијек и у свему , има изузетака. То ми потврдјује и „случај“ мог доскорашњег радника, г-дина Сокоља Беганаја, који се ових дана не скида са страница једне препознатљиво тенденциозне новине у којој се он приказује жртвом и особом којој смо ја и моје Министарство нашкодили.

Ако су његове ријечи то што читам ових дана, онда је г-дин Беганај огријешио душу. Зашто?

Кад сам прошле године, након парламентарних избора, дошао на функцију Министра за људска и мањинска права, једно од првих интересовања било ми је како доћи до школованог Рома са којим бих покренуо формирање „одјељења за роме“ у оквиру Министарства. У ходу сам правио логистику за што бољу инплементацију Стратегије за декаду Рома, па се десило да мој помоћник, г-дин Сабахудин Делић буде изабран за Националног координатора за ромска питања.

Елем, кажу ми да постоји Ром с факултетском дипломом. Надјем му број телефона, позовем га и примим у мом кабинету. Два пута. Кажем му да ми је једина могућност да га запослим то што сам учинио. Да буде приправник годину дана, да бих му, потом, повјерио формирање „ромског одјељења“ у Министарству. Он ми каже да ће му годину дана добро доћи да упозна област рада у којој нема искуства и да радо прихвата моју понуду јер има нешто радног искуства само у дјечијем вртићу.

Кажем му да су плате мале и да се стрпи годину дана, јер ће мо у ходу доћи до обострано задовољавајућег статуса за њега. Кажем му да ми је стало да промјеним нешто набоље по питању положаја Рома у црногорском друштву, што, иначе, чини и Влада Црне Горе, поготово у последње вријеме. Са овим упознам и предсједника Ромског Савјета у Црној Гори г-дина Исена Гашија.

Објави се конкурс за приправнике у Министарству. Пријави се и г-дин Беганај и примим га. Срећан што ћу имати првог факултетски наобразованог Рома за јаче радно мјесто у Влади Црне Горе.

Медјутим, не лези враже! Ових дана, преко новина, видим да је г-дин Беганај несрећан што сам га запослио. Испада, „Министар Соколу зулум учинио, зулум учинио што га запослио“.

Осим тога, г-дин Беганај је мог помоћника г-дина Делића обавјестио (путем е маила) да више не жели да ради у Министарству... Ових дана он не долази на посао. Умјесто тога, даје интервјуе у којима износи разноразне неистине и блати оне који су му хтјели помоћи. Мене и Владу Црне Горе. Не знам за чији рачун, али знам да то чини у корист сопствене штете и жао ми је због тога.

Моју и бригу Владе Црне Горе за инклуизију Рома у црногорско друштво неће ослабити чињеница да г-дин Беганај, у предизборној кампањи, служи жутој штампи за неукусне нападе који су потребни противницима демократских процеса у Црној Гори.

Потрудићу се да, ускоро, за то радно мјесто, надјем другог Рома.