Саопштење поводом протеста радника Ковачнице

На једном од ранијих састанка представника Синдиката и пословодства Комбината Алумијума Подгорица које је организовали Министарство економије, договорено је да се преиспита оправданост наставка производње у Ковачници. Пословодство је преузело обавезу да ће позвати експерте који су у могућности да то испитају и направе одговарајуће анализе везано за оправданост рада у ливници Ковачнице. По нашим сазнањима, та експертиза се ради и она ће показати да ли има економског оправдања за рад или не. Такве одлуке су у апсолутној надлежности пословодства и Министарство економије на то не може утицати.
Агенција за реструктурирање привреде и страна улагања је дала сагласност на продају дијела имовине као и на продају фабрика Прераде, фабрике у Колашину, у Кучима. Ове фабрике нијесу продате јер није било озбиљнијег интересовања.
Опрема и двије пресе које су биле намјенски набављене за одређено тржиште и за одређени производ, више од 20 година нијесу у функцији, што је познато свима у КАП-у. Сви покушаји и инсистирање да се нађе могућност да се те пресе ставе у функцију су биле безуспјешне од стране пословодства и њихових стручних служби. Дакле, ради се о застарелој опреми којој се не исплати, по анализама већинског власника, уграђивати неке нове елементе нити они имају производ који има тржиште. Због тога и тек на основу таквих извјештаја смо дали сагласност на продају те имовине. Да је тржиште било стабилно посљедње двије године, логично је било да се дио тих средства користи за набавку дијела опреме у Ковачници или Ливници Ковачнице уколико, опет, постоје тржишне и економске претпоставке да је исплатљива производња у том дијелу КАП-а. То су потпуно јасне чињенице које су познате свима у Ковачници.
Што се тиче самих средстава, могло би се такође поставити питање на основу чега Ковачница прима плату толико времена а не ради. Из којих извора, ко ће и ко је обезбјеђивао та средства, јесу ли те финансије већ потрошене и да ли су чак и превазиђени ти трошкови на рачун исплате зарада. Дакле, могла би се отворити и та питања, али све то скупа је, понављамо, у оквиру пословне политике КАП-а.
Од времена када је продат дио опреме Ковачнице, десиле су се битне промјене на тржишту. Ту прије свега мислимо на незапамћену глобалну кризу која је, понављамо, највише погодила Комбинат алумијума. У тим условима пажња је усмјерена на то да се Комбинат одржи што је, на срећу, урађено до сада, уз максималне напоре Владе Црне Горе да се кроз овај обим производње и кроз одговарајуће гаранције, кроз обезбијеђена средства за рјешавање вишка радника, створе претпоставке да КАП може да функционише. То су били приоритети предвиђени државним програмом реструктурирања, који је усвојила Државна комисија и Влада Црне Горе, и Влада је практично спровела све своје обавезе које је преузела из тих докумената.
Дакле, пословна политика управе ће, на основу утврђених анализа, донијети одлуку да ли има смисла и у ком обиму рад у Ковачници. Није логично, уколико Ковачница или њен дио могу да послују профитабилно, да то не уради већински власник јер највише користи од тога има управо он. Нормално је да су тржишни елементи одлучујући фактор у креирању пословне политике већинског власника.