Изјава министра здравља доц.др Миодрага Радуновића на конференцији за новинаре поводом 31. маја - Свјетског дана борбе против пушења

Аудио запис: Изјава министра здравља доц.др Миодрага Радуновића на конференцији за новинаре поводом 31. маја - Свјетског дана борбе против пушења

Поштоване даме и господо, представници медија,
У Црној Гори као и у већини других земаља пушење је друштвено прихваћена навика. Према подацима СЗО, 3 милиона људи годишње умре од посљедица пушења, а дневно 10 хиљада људи.
У Црној Гори око трећина укупне популације су пушачи, а готово сваки пети средњошколац је пушач. У средњим школама има више дјевојчица него дјечака који су пушачи. Међу основцима има око 5% пушача, а подаци глобалног истраживања о потрошњи дувана показују да је број пушача међу петнаестогодишњацима смањена у 2008. години у односу на 2003. годину за свега 1 %.
Према структури морталитета, процјењује се да од посљедица пушења у Црној Гори сваке године умре више од 1.000 људи.
Овогодишња тема под којом СЗО обиљежава Свјетски дан борбе против пушења- 31. мај гласи : „Полна једнакост и пушење - усмјеравање пажње на жене и утицај маркетинга на жене и дјевојчице пушаче“.
Активности на пољу контроле дувана су тако осмишљене да утичу на свијест жена, посебно на труднице, чије пушење представља велику опасност за њу и за нерођено дијете. Осим тога, пушење жена угрожава дјецу и остале чланове породице, као и остале људе који се налазе у њиховом окружењу. Не треба занемарити ни трошкове које има једна земља због лијечења пушача и посљедица пушења , затим трошкови због одсуства запослених са радног мјеста који су неупоредиво већи од трошкова политике без дуванског дима. Међутим, поред мјера Владе, редукција пушења подразумијева промјену друштвене свијести, већу одговорност појединца и друштва али и медији су ти који би значајно допринијели сузбијању пушења кроз разне едукативне емисије и промовисање „простора без дуванског дима“.
Већи број земаља у свијету има врло јасно дефинисана правила и обавезе пушача и правила и обавезе људи који не пуше. Јасна су права и обавезе непушача у сваком тренутку испред права и обавеза пушача због тога што пушачи не угрожавају само своје здравље него и здравље оних који су њихове жртве, прије свега због чињенице да су осуђени да се налазе у њиховом присуству. У Турској је прије годину дана у потпуности забрањено пушење. У Италији, такође врло јасно се поштује тај закон. У неким земљама ЕУ је дозвољено пушење, али на начин, како је то предвиђено законом. Јасно је да се прилике у земљама у којима је проглашена потпуна забрана коришћења дуванских производа мијења у складу са новонасталом економском ситуацијом. Тако су законодавци њемачке покрајине Баварске прије неколико дана одлучили да ублаже националну забрану пушења и да од 1. августа дозволе пушење у баровима тако што би се у већим од њих издвојиле посебне просторије за пушаче. Мањи барови у којима је пушење дозвољено морају да носе ознаку "барови за пушаче". Том одлуком је окончана потпуна забрана пушења у баровима, ресторанима и диско клубовима која је важила од јануара прошле године. Проширење забране пушења у угоститељским објектима изгласано је у белгијском парламенту јула ове године, а према новом закону пушење ће бити дозвољено само у баровима који не служе свјеже припремљену храну. Ако је бар мањи од 50 квадратних метара, пушење је дозвољено у цијелом објекту, а ако је већи, одељак за пушаче треба да заузима мање од 50 одсто укупне површине. Грчка је, после више неуспјешних покушаја увођења потпуне забране пушења овог мјесеца почела примјену новог закона, по којем власници објеката мањих од 70 квадратних метара бирају да ли ће се у њему пушити или не, док власници већих објеката могу да обезбиједе одвојени простор за пушаче. Слично искуство забележено је и у Хрватској.

Полазећи од чињенице да је Црна Гора ратификовала Оквирну конвенцију СЗО о контроли дувана, усвојила Закон о ограничавању употребе дуванских производа (Службени лист РЦГ", бр. 52/2004), као Стратегију за контролу пушења, преузела је обавезу да спроводи мјере на смањењу броја пушача у популацији.
Приотитети одређени Стартегијом су смањење броја пушача, посебно међу младима примјеном програма одвикавања од пушења, смањења изложености становништва утицају дуванског дима, едукацијом становништва о штетним ефектима утицаја дуванског дима, доношење и примјена законских одредаба које се односе на производњу, рекламирање и продају дуванских производа. Доношење закона је представљао значајан корак у реализацији постављених циљева, али и извршење међународних обавеза. На жалост, ми смо лидери на црним листама – од оне којом се мјери проценат жена обољелих од различитих облика малигнитета, па до оне којом се мјери проценат младих који пуше или проценат становништва који пуши, проценат новца који се издваја по глави становника за дуван и дуванске производе.
Држава не може да буде нијема пред чињеницом – да смо ми друштво које само себе уништава. Није довољно ни апеловати на грађане, сугеришући – да је боље да живе здраво. Потребно је, наравно поред ових норми, утицати на друштвену свијест, како би, прије него што постане касно, људи схватили зашто је овај Закон изузетно важан и зашто заслужује много више пажње, него што му ми сами поклањамо.
Поред Закона, треба формирату јавну свијест о штетности дувана, цијени коју држава плаћа за лијечење пацијената који имају обољења која су последица пушења, о цијени коју плаћају компаније и о великој цијени коју плаћа свако од нас - здрављем.
Међутим, од несумљиво највећег значаја је примјењивати Закон досљедно. С обзиром да се мониторинг примјене Закона показао као нефикасан и недјелотворан неопходно је урадити измјене И допуне у овом дијелу Закона, у циљу његове релевантније примјене.
Из свега наведног може се закључити да смо до сада неадекватно/недовољно примењивали Закон о ограничавању и употреби дуванских производа, те је он био формално дио тренда успостављања система вриједности карактеристичног за простор ЕУ .
Немамо податке о томе колики су трошкови Фонда за здравствено осигурање ЦГ за лијечење људи који су обољели од болести које су посљедице пушења? Колики су трошкови наших компанија због тога што људи узимају боловање усљед лијечења које је посљедица пушења? Колики су били трошкови државе у досадашњој борби против пушења и колики ће они бити у времену које је пред нама уколико желимо да будемо ефикасни у примјени овог закона? Колико је наплаћено казни за непоштовање Закон о ограничавању и употреби дуванских произовда?
Поред тога, неопходно је поставити питање како се врши контрола продаје дуванских производа? Да ли смо ефикасни у поштовању оне забране, која каже – да не може лице млађе од 18 година да купи дувански производ у продавници? Ова препорука из Закона пише на свим продајним мјестима, али није сасвим јасно да ли се она поштује.
Јасна је порука да се ми не боримо против пушача, него се боримо за живот оних који не пуше, који су угрожени тим задовољством људи који уживају у цигарети. То је много више питање културе, него санкција.
Пушење је најопаснији, али и узрок болести који се може отклонити. Остаје питање пасивног пушења дјеце у кући уз родитље, пријатеље. Не заборавите и дјеца су изложена свим ризицима пасивног пушења. Престанак пушења је изазов пред којим се прије или касније нађе сваки пушач. Престанак пушања није лак, али је могућ.Тиме ћемо смањити катастрофалне последице пушења, спријечити непотребне смрти и инвалидитете, охрабрити оне који су престали пушити, а кроз едукативни рад смањити број оних који почињу пушити. Хвала!