Министар правде Мираш Радовић говорио на Конференцији за поновно разматрање Римског статута Међународног кривичног суда (ИЦЦ) у Кампали

’’Као демократско друштво и одговорна држава, потрудили смо се да сви случајеви кршења норми које прописују хуманитарно право и ратно право, у границама црногорске јурисдикције и јуриспруденције буду квалитето процесуирани или пред нашим националним судовима или пред Хашким судом, са којим Црна Гора интензивно и тијесно сарађује од његовог оснивања; и успјели смо у томе да ни један случај не остане препуштен нити забораву нити оправдању, као ни да било који починилац остане ван домашаја правде, нити да иједна жртва остане без пијетета и сатисфакције, не само моралне природе“, изјавио је данас министар правде Мираш Радовић у обраћању делегатима Конференције за поновно разматрање Римског статута Међународног кривичног суда (ИЦЦ), која се од 31. маја до 11. јуна одржава у главном граду Уганде – Кампали.

Циљ конференције, која окупља представнике 111 држава чланица Римског статута, је сагледавање остварених резултата и изазова са којима се ИЦЦ сусријеће у свом раду. На конференцији се разматра и потреба усвајања измјена и допуна Статута суда. Такође, конференција представља форум на којем се расправљају расправљана конкретна питања из области међународног кривичног права и сарадње држава са ИЦЦ.

Изражавјући посвећеност наше државе његовању, заштити и промоцији универзалних вриједности савременог свијета, међу којима посебно мјесто заузимају људска права и слободе, мир, принцип хуманости и санкционисања учинилаца најтежих кривичних дјела, министар Радовић је истакао да је Црна Гора ову посвећеност глобалним тековинама показала најприје на локалном плану, још у времену распада бивше Југославије. „Црногорски брод пролазио је кроз буру балканске реконфигурације и 21. маја 2006. године ушао је у мирну луку своје државне независности и просперитета. На том броду многи су нашли свој спас: Црна Гора је била уточиште за десетине хиљада избјеглих лица из нама сусједних држава“, нагласио је Радовић.

Када је ријеч о сарадњи са Међународним кривичним судом, министар је истакао да је Црна Гора чланица Римског статута од 2001. године. „Свеобухватном реформом кривичног законодавства, измјенама постојећих и доношењем нових закона, Црна Гора је ускладила свој нормативни оквир са материјално правним захтјевима из Римског статута. У Кривичном законику Црне Горе имплементирани су чланови 6, 7 и 8 Статута који се односе на инкриминацију геноцида, злочина против човјечности и ратних злочина, навео је Радовић и додао да је, осим материјалноправног аспекта сарадње, потврђивањем Римског статута Црна Гора преузела обавезу да уреди и процесноправне аспекте сарадње са ИЦЦ, што је и учињено доношењем Закона о сарадњи са Међународним кривичним судом 2009. године, чиме је потврђена наша спремност за имплементацију свих обавеза које проистичу из Римског статута.

Међународни кривични суд је независан, стални суд, који је надлежан за најтежа кривична дјела од међународног значаја. Суд је успостављен Римским статутом (17. јула 1998. године), којим су прописана и кривична дјела која се налазе под јурисдикцијом ИЦЦ, а то су: злочин против човјечности, ратни злочини и кривично дјело агресије.

Статут је међународни уговор који је обавезујући само за државе које су дале пристанак да су везане њиховим одредбама. Статут је ступио на снагу 01. јула 2002. године, када је 60 држава депоновало своје инструменте ратификације. Данас, 111 држава су чланице ИЦЦ.

Након што је упознао делегате са рјешењима из кривичног законодавства Црне Горе, министар се осврнуо на питање дефиниције агресије, која се нашла на дневном реду Конференције „Подржавајући тезу да акт агресије несумњиво представља напад на мир, како на то указује дух резолуције 3314 Уједињених нација у складу са Повељом УН, дијелимо мишљење о деликатности задатка да се у кривично-правном смислу дефинише агресија и да је прави изазов да се пропишу обиљежја овог кривичног дјела и његови одговорни учиниоци, као и услови одговорности“, казао је Радовић и истовремено подржао став да коришћење недозвољених средстава у сукобима треба да буде санкционисано у било којем сукобу, било да је он међународног или ужег карактера.

Министар је изнио став да најважнији допринос у остварењу ових циљева треба да дају саме државе, у складу са нечелом супсидијарности рада Међународног кривичног суда, и у том смислу изразио приврженост Црне Горе даљем јачању националног законодавства у питањима која су тема конференције у Кампали. „Истовремено, изражавамо потребу за демонстрирањем јединства у постављању и остваривању циљева који су реално оствариви у овом тренутку, у погледу унапрјеђења Римског статута и његове дјелотворне примјене“, закључио је министар Радовић, уз напомену да је Црна Гора је страна уговорница бројних међународних инструмената из области хуманитарног и ратног права и безбједности, на које се ослањању одредбе Римског статута.