Сарајево: Излагање министра иностраних послова Милана Роћена на састанку на високом нивоу ЕУ – Западни Балкан

Излагање министра иностраних послова Милана Роћена на састанку на високом нивоу ЕУ – Западни Балкан у Сарајеву

Господине предсједавајући,

Екселенције,

Даме и господо,

Срдачно вас поздрављам у име Црне Горе. Ово је велики дан за Западни Балкан. Али, и за ЕУ. Захваљујем шпанском предсједништву, ЕК, свима који су иницирали и организовали овај састанак. Сматрам да треба одати признање онима који су се потрудили да представници свих земаља региона буду окупљени у Сарајеву. Недавни Самит лидера Западног Балкана на Брду код Крања био је добра увертира. Учешће представника САД, Русије и Турске доживљамо као спремност ЕУ да визију будућности Западног Балкана, која је европска, а самим тим и визију сопствене будућности, подијели са земљама које могу помоћи прогрес овог дијела Европе. Захваљујем нашим пријатељима, властима БиХ, на организацији састанка.

Десет година је од Загребачког самита, и седам од Солунског. Подсјетићу и на свјетски Самит пакта стабилности за ЈИЕ прије једанаест година у Сарајеву. Ко је тада могао и помислити да ће Сарајево управо бити сједиште Савјета за регионалну сарадњу, који је наставак Пакта у регионалном власништву. Ми на Балкану смо за то вријеме прескочили вјекове. Првенствено заслугом ЕУ. Европа се потврдила као јединствени интеграциони систем у свијету. Виталност тог система огледа се и у формалном проширењу великим бројем нових чланица у међувремену. Још више – у ширењу европских вриједности и на Западном Балкану, гдје су настале нове државе, мирним путем. Црна Гора је прије четири године у референдумском процесу, под директним покровитељством ЕУ, обновила своју државност.

Захваљујући том кредибилитету, Црна Гора је за кратко вријеме практично постала модел европске политике у региону. Примјер успјешности европске стратегије за Западни Балкан. То потврђују резултати које смо остварили у тијесној сарадњи са Бриселом, са нашим сусједима, и са великим бројем чланица ЕУ. Наш приступ процесу интеграције је истовремено и индивидуални, и регионални. Ми смо мала земља, која његује националне, вјерске и културне различитости као своје највеће богатство. Обезбиједили смо стабилан политички и макроекономски оквир да би се могли фокусирати и на обавезе у процесу интеграције. Од 01. маја ССП је ступио на снагу. Припрема одговора на Упитник ЕК за нас је био до сада највећи административни изазов. Кроз тај процес ојачали смо наше капацитете. Очекујемо позитивно мишљење ЕК и консензус свих чланица за добијање статуса кандидата и датума за приступне преговоре. Европска интеграција је есенција наше политике, о којој постоји широки консензус. Свјесни смо да квалитетно морамо испунити све обавезе до европског циља, и да за нас нема политичких пречица до Брисела. Изградња добросусједских односа и допринос регионалној стабилности наш су приоритет и најбоља препорука за прогрес на европском путу.

Ко може рачунати на партнерство са европским и другим земљама ако не може рјешавати проблеме и градити мостове пријатељства са најближим сусједима? Ми једни другима морамо помагати, а не блокирати једни друге неријешеним проблемима. Могли би размислити о некој врсти обавезујућег договора у том смислу, на начин како су то својевремено урадиле земље Централне и Источне Европе. Регионална стабилност се најбоље учвршћује кроз заједничке инфраструктурне и друге пројекте. Треба размислити о заједничким одредницама у систему образовања. Морамо престати да трујемо покољења националним фрустрацијама из ближе и даље прошлости. Мањине треба да буду споне заједништва, а не потенцијална могућност за дестабилизацију сусједа. Морамо се повезивати по европским, а не по балканским правилима. То је сигуран оквир да се дијалогом рјешавају и преостала отворена питања. Регионални контекст је предуслов објективизације мјерљивости прогреса сваке земље. Анахронизам је стереотипно форсирање унапријед проглашених фаворита и категоризација на државе првог и другог реда.

Од најаве овог састанка до сада много је више оних који на његов исход гледају са скепсом него са оптимизмом. Скептици полазе од економске и финансијске ситуације у једном броју чланица ЕУ и у еуро-зони. То се не смије потцјењивати, али ми немамо друго вријеме од овог које имамо. Кажу да никада није ни било добрих старих времена. Ми вјерујемо да је Лисабонски уговор трајно институционализовао политику проширења. Довођење у сумњу европског циља земаља Западног Балкана, било би погубно за нас, као и за ЕУ. Не тражимо било какве уступке, већ примјену утврђених правила и процедура, без прича о паузи. И оцјењивање свих земаља појединачно. Принцип регате подстиче здраву конкуренцију. Мапа пута за визну либерализацију показала се као опипљив стимуланс за брже и квалитетније испуњавање обавеза. Исто тако, и за ширење европског фронта на Балкану. Радујемо се скором укидању виза и за преостале земље региона. Највећи успјех овог састанка биће снажна порука земљама региона да Европа рачуна на нас, да политика проширења остаје као једна од најбољих политика ЕУ. И да се темпо проширења неће равнати по онима који заостају, већ по онима који напредују.

Захваљујем на пажњи.