Животна средина- заједничка одговорност

Свјетски дан заштите животне средине, 5. јун, установљен на конференцији Уједињених нација у Штокхолму (1972.) која је била посвећена заштити животне средине. Од 1972. год. тај дан се обиљезава широм Планете, а истовремено подстице све актере у процесу доносења одлука да се јос сназније заузму за заститу природе, уз одрзиво корисцење природних ресурса и смањење негативног утицаја цовјека и економског развоја на зивотну средину, и данас врло актуелно питање климатских промјена.
На данашњи дан СВИ треба да застанемо и заузмемо чвршћи став да је здрава, квалитетна и очувана животна средина, НАШЕ заједничко добро - наша ЗАЈЕДНИЧКА ОДГОВОРНОСТ. Зато, Свјетски дан заштите животне средине представља јос један у низу подстрека да људи постану активни чиниоци одрживог и равномјерног развоја, те да преузму одговорност за очување планете, и да је разумијевање улоге Владе са стратешког становиста с једне стране и улоге локалних заједница у оном конкретном и пргаматичном аспекту очувања ресурса кључно за побољсање квалитета животне средине и остварења сигурније и просперитетније будућности за све.
Тема обиљежавања Свјетског дана заштите животне средине 2010. гласи 'Бројне врсте. Једна планета. Једна будућност'. С обзиром да су Уједињене нације 2010. годину прогласиле Међународном годином заштите биодиверзитета, избор теме посвећене њеном очувању намеће се као једини логичан избор. Од процијењених 5 па до чак 100 милиона врста које настањују нашу планету, њих 17.291 је на рубу изумирања. Нажалост, та бројка представља само врх леденог бријега, јер многе врсте нестају и прије него што их научници успију открити и описати, а стопа изумирања сваке се године још више повећава.
У овом тренутку, сва одговорност лежи на човјеку, на сваком појединцу, јер основни узрок данасњих последица лези у дјеловању човјека. Зато се данас воде политицке, технолоске и економске битке за смањивањем утицаја климатских промјена и њихово даље ублазавање, како би, измедју осталог и биолоска разноликост могла опстати у измијењим условима који неминовно утицу на зивотну средину. Крчење великих шумских површина, исушивање мочвара, испуштање гасова са ефектом стаклене басте у атмосферу само су неке од активности којима смо утицали на измјену климатских услова, а самим тим, умањили квалитет зивотне средине, сто је неповратно уништило у одредјеном степену разноликост живота на Земљи.
Како смо свјесни да културна разноликост представља вриједност која даје особени печат нацијама и земљама, тако је неопходно схватити и прихватити чињеницу да биолоска разноликост представља основ за здраву животну средину, па саими тим представља један од инструмената за борбу против климатских промјена и за изналазење рјесења за квалитенији и здравији зивот свих нас, на овој једној-НАШОЈ ЗАЈЕДНИЧКОЈ Планети. Зато смо сви позвани да својим личним ангажманом допринесемо очувању природних станишта, разноликост биљних и зивотињских врста, и тако помогнемо у отклањању опасности да заувијек изгубимо још већи број врста.
Напори се улази на свим нивоима, глобално, медјудрзавно, регионално и национално да се постигну договори и надју ријесења за изазове са којим се зивотна средина суоцава. Медјутим, данас смо свјесни да је локална заједница основа за промјену понашања према примарном човјековом окружењу, на ста указују многи медјунаордни споразуми и успјесно спроведене активности и постигнути резултати на локалном нивоу, у градовима, сиром Планете. Самим тим УЈЕДИЊЕЊЕ свих актера, свих нас је кљуц успјеха за одрзивост насе Планете, за оцување биолоске разноликости.
Данас, Црна Гора, на прагу двадесетогодисњице еколоске дрзаве има видан и очигледан напредак у изради стратешких докумената. Како Црна Гора улазе напоре да усвоји и примењује тековине и стандарде Европске уније, тако је до сада наслиједјено и потписано 57 међунородних споразума и конвенција. Црној Гори, је циљ да заштити скоро четвртину површине, сто је и предвиђено Просторним планом Црне Горе до 2020. Затим, имамо 5 националних паркова (најновији НП Проклетије), већи број споменика природе, природни предјели посебних одлика, међунордно застићени предјели- УНЕСЦО (Дурмитор и сливно подручје канјона Таре, Которско-рисански залив); РАМСАР, Скадарско језеро; Емералд станишта Бернске конвенције, подручја од међународног значаја за боравак птица (ИБА) и станишта од значаја за опстанак биљака (ИПА). Оно што је предвиђено Просторним планом јесте да Црна Гора до 2020 посједује 6 националних паркова (будући Орјен), 6 регионалних паркова (Љубишња, Биоч-Маглић-Волујак, Сињавина, Турјак и Хајла, Виситор и Зелетин, Комови и Румија) и 3 међународна заштићена подручја.

Медјутим, много тога треба јос урадити- треба спровести и постовати стандарде и изведена законска рјесења која су донесена. Треба установити „здраву“ праксу, која це нас развој засновати на „зелним“ одлукама и чистијим технологијама. Зато на Светски дан заштите животне средине јос снажније се обавезујемо да утемељимо будуци развој на принципма одрзивог развоја,и самим тим сацувамо ресурсе за генерације које долазе.

Министарство уређења простора и заштите животне средине