У мрежи здравствених установа и приватне амбуланте

У мрежу здравстених установа у Црној Гори биће укључено од 15 до 20 одсто приватних амбуланти, на основу чега ће, како тврди министар здравља Миодраг Радуновић, бити смањено чекање на специјалистичке прегледе и подигнут ниво здравствене заштите. Радуновић је у интервјуу агенцији МИНА рекао да ће Министарство за десет до 15 дана предложити Влади мрежу здравствених установа.

Он тврди да ће усвајање нових законских рјешења допринијети да пацијенти на специјалистичке прегледе не чекају дуже од 30 дана, а да ће допунски рад моћи да остваре само они љекари који у јавним здравственим установама постигну квалитетне резултате, односно испуне нормативе.

Радуновић је казао да је примјена закона о здравственој заштити и осигурању, који су донесени 2004. и дали оквир реформским промјенама, показала да су потребне измјене и допуне одређених рјешења.

«Циљ предложених измјена је ефикасније пружање здравствене заштите и несметано спровођење реформи на свим нивоима, уз финансијску одрживост», истакао је Радуновић.

Он је објаснио да се предложеним рјешењима модификује допунски рад тако што ће он бити дозвољен само у оквиру мреже здравствених установа, коју ће поред јавних чинити и одређени број приватних, а начин обављања допунског рада биће ближе уређен подзаконским актом, који је у припреми.

Радуновић је рекао да мрежу здравствених установа припрема Министарство, а доноси Влада, као и да она представља јавне здравствене и приватне установе на подручјима на којима нема довољан број љекара или специјалистичких амбуланти који треба да задовоље потребе становништва.

«У мрежу установа, која ће за око десет до 15 дана бити предложена Влади, биће укључено од 15 до 20 одсто приватних здравствених установа. Та мрежа, односно установе, потписаће уговоре са Фондом и грађани ће у њима са овјереним упутом и књижицом моћи да се лијече као у јавном систему», објаснио је министар.

Приватне здравствене установе биће умрежене, како је казао Радуновић, на основу јасних критеријума и преко јавног тендера.

«Није довољна регистрована ординација, већ и то да ли има добар кадар, специјалисте, да ли је препоручује досадашњи рад, услови у њој, опрема», навео је он.

Анализе указују да ће умрежавање бити потребно у свим крајевима Црне Горе - у приморским општинама интегрисањем појединачних специјалистичких амбуланти, у Подгорици, као и на сјеверу.

«И кроз концесионе уговоре приватно-јавног партнерства рјешаваћемо одређене проблеме. Моћи ће и странац да улаже и запошљава, и на тај начин имаћемо одређене услуге у Црној Гори», рекао је Радуновић.

Он је истакао да ће новим рјешењима бити дефинисан и допунски рад љекара.

«Највеће примједбе су и биле због рада љекара у јавном и приватном систему, у смислу да су ту били извори корупције или неформалног плаћања, јер пацијенти, рецимо, нијесу могли нешто завршити у Клиничком центру или у болници у Беранама, али су то завршавали у приватним установама», рекао је Радуновић.

«Сада ће управо ти љекари, који својим квалитетом и оствареним резултатима за осам сати рада у јавним здравственим установама моћи да раде у послијеподневним сатима, као и током викенда, у оквиру мреже установа за накнадна средства и тако подигну свој стандард», рекао је Радуновић.

Радуновић сматра да професионални и стручни љекари имају шансу у здравственом систему.

«Онај љекар који за осам сати уради оно што му је стандардом дато, добиће сагласност да ради допунски. До сада су то сви добијали. Кад сам дошао на чело Министарства 106 људи из Клиничког центра имало је сагласност да ради допунски», казао је Радуновић.

Он је казао да је добијао ту сагласност ко се год јавио, без обзира на то што је требало видјети да ли је задовољио норму, односно обавезу да заради плату у установи из које долази.

«Нама неће требати велики број услуга ван јавног система, када сви дају максимум односно испуне стандарде и нормативе. Ако то не испуни, љекар неће добити сагласност да иде на допунски рад», поручио је Радуновић.

Он је оцијенио да је неиспуњавање норме посљедица инерције током одређеног времена, одређени «балкански» догађаји у посљедњих 20 година, импортација љекара из сусједних држава. «Са њима је, нажалост, ушла и негативна навика».

«Дошло је вријеме да се томе каже стоп», истакао је Радуновић, и како је додао, да се кроз реформу и уређење направи ефикасан систем који ће бити добар за грађане и за квалитетне љекаре.

Он тврди да ће укључивањем приватних амбуланти у мрежу установа, бити смањено чекање и подигнут ниво здравствене заштите.

Према његовоим ријечима, истовремено ће бити постигнуто да пацијенти не чекају дуже од 30 дана на специјалистички преглед.

«Ако пацијенту неко, на примјер, закаже преглед за два мјесеца, он ће поћи у специјалистичку амбуланту у оквиру мреже, завршити преглед, а ми ћемо платити», казао је Радуновић, истичући да ће сви морати да поштују стандарде и нормативу.

Он је казао да Фонд здравственог осигурања има буџет од 169 милиона ЕУР, за плате, љекове и услуге, са којима се мора очувати квалитет здравствене заштите.

Министарство жели и да кроз измјене Закона о здравственом осигурању, добровољним видовима тог осигурања, обезбиједи додатна средства, на основу којих ће се добијати одређене софистициране услуге ван основног пакета.

Радуновић је навео да се за операцију на ортопедији не чека дуже од 30 дана, осим ако се не бира одређени љекар. «На кардио-хирургији не чека се дуже од три мјесеца».

«Али, препознали смо уска специјалистичка грла – очне амбуланте, дијагностика, коронарографија, прегледи интерниста, кардиолога», казао је он.

Министар је рекао да Црна Гора, у односу на земље окружења, има позитивне резултате у посљедње три године у вези са скраћивањем листа чекања и убрзавања тока дијагностике и специјалистичких прегледа.

Значајне допуне закона, према ријечима Радуновића, је и обавезно образовање комисија за контролу квалитета, у свакој здравственој установи, које спроводе контролу, мониторинг и евалуацију на свим нивоима здравствене заштите, предлажу мјере, спроводе антикорупцијске мјере.

Он је напоменуо да је у скупштинској процедури и Закон о правима пацијената, који, како је казао, представља искорак у остварењу и пружању здравствене заштите и побољашање положаја пацијената.

Тим законом прописано је и формирање института омбудсмана за пацијенте, којег одређује директор здравствене установе.

«Пацијент коме је ускраћено право на здравствену заштиту, односно није задовољан услугом може поднијети приговор директору установе или омбудсману. Заштитник права пацијената дужан је да приговор преиспита одмах, а да се у року од три дана утврде све околности и чињенице у вези са наводима пацијента», објаснио је министар.

Он је истакао да су прописане драстичне казне, уколико се утврди повреда права пацијената.

Радуновић је оцијенио да је пројекат изабрани доктор дао позитивне резултате .

Радуновић је казао да то показује Извјештај континуираног мониторинга и евалуације пројектних активности, према коме више индикатора потврђује успјешност пројекта.

«Показало се да 83одсто грађана има свог изабраног доктора, а њих 78 одсто задовољно је квалитетом пружених услуга», рекао је Радуновић.