Дводневна радионица о безбједности хране

Дводневна радионица о безбједности хране из међународне перспективе, која се организује у сарадњи Министарства здравља и Канцеларије Свјетске здравствене организације за Црну Гору, почела је данас у Подгорици. Циљ ове радионице јесте пружање подршке Црној Гори у јачању система безбједне хране чиме се доприноси заштити и унапријеђењу јавног здравља као и успостављању оквира за одрживи развој.
Програм рада ове радионице обухвата модеран и интегрисан систем безбједне хране: ЦОДЕX Алиментариус, ХАЦЦП, надзор и праћење, антимикробну резистенцију из перспективе безбједне хране и комуникацију о ризичним аспектима безбједности хране.
Главни здравствено санитарни инспектор др Љиљана Јовићевић, отварајући радионицу, истакла је да права на осигурање довољне количине разноврсне и здравствено безбједне хране је основно људско право. Задовољење нутритивних потреба и осигурање здравствене безбједности хране, како је казала, важни су фактори у превенцији настанка читавог низа заразних болести и поремећаја. Стога су здрава исхрана и безбједност хране услов постизања, одржавања и унапрјеђења здравља људи.
Она је подсјетила да је Влада Црне Горе, са циљем унапређења и очувања здравља становништва и промовисања здравих стилова живота, усвојила велики број стратешких докумената, од којих је посљедњи Акциони план за исхрану и безбједност хране као кровни документ који даје основне смјернице за координисани одговор на све веће изазове јавног здравља везаних за храну и исхрану.
Шеф Канцеларије СЗО за Црну Гору г-ђица Мина Брајовић нагласила је да је безбједна храна главна детерминанта здравља, оболијевања и продуктивности која обезбјеђује ефикасну платформу развоја и смањење сиромаштва. Доступност безбједне хране унапређује људско здравље и представља основно људско право. Широм свијета болести које се преносе храном учествују у значајној мјери у укупном оптерећењу болестима и представљају велики изазов када је ријеч о јавном здрављу. Она је нагласила да се висок данак плаћа болестима које се преносе храном, тако да сваке године 1/3 популације развијених земаља оболе од ових болести, док је овај проблем још присутнији и израженији у земљема у развоју. Према њеним ријечима, трендови у глобалној производњи хране, укључујући генетски инжињеринг, обраду, дистрибуцију и припрему хране, носи нови сет изазова са аспекта безбједне хране. Нови урбани стилови живљења представљају важне факторе због којих питања безбједне хране постаје озбиљан јавно здравствени проблем.
Све дужи животни вијек и већи број особа са имунокопромитованим стањем доводе до пораста вулнерабилне популације за које небезбједна храна врло често представља озбиљну опасност.
Она је нагласила да не треба заборавити све учесталији проблем антимикробне резистентности која почиње да представља јавно здравствени проблем широм свијета, као и све већи број алергија на храну. Ту су свакако све већа свијест потрошача о безбједности хране и њеном квалитету, као и све чешћи захтјеви за правоременим, тачним и поузданим информацијама.
Обавезе које произилазе из чланства у ЕУ и СТО, генерално нарастајући значај Комисије кодекс алиментариус, а стратешко опредјељење да се земља развија као туристичка дестинација, представљаће додатни разлог да се у ЦГ јача инфраструктура за контролу безбједне хране.
На радионици, између осталог, представљен је Акциони план за храну и исхрану у Црној Гори, Акциони план СЗО за Европу о политици хране и исхране за период 2007.-2012. године, надзор хране и болести изазваних храном у ЕУ, мониторинг зооноза у прехрамбеном ланцу у ЕУ, примјена оквира анализе ризика на националном и међународном нивоу, а представљен је и систем и стање безбједности хране у Црној Гори.