Излагање Министра рада и социјалног старања др Суада Нумановића на 99 сједници Међународне конференције рада у Женеви

Уважени Предсједавајући,
Генерални директоре,
Поштоване колеге,
Даме и господо

Црна Гора је након стицања чланства у Међународној организацији рада 2007.године, путем сукцесије преузела 68 конвенција којих је била потписник Државна заједница Србија и Црна Гора и на тај начин званично преузела обавезу њихове имплементације.
У корпус ових конвенција спадају и осам фундаменталних конвенција, међу којима су и Конвенција бр.138 о минималним годинама живота за запошљавање и Конвенција бр.182 о најгорим облицима дјечијег рада. Према Уставу Црне Горе, потврђени и објављени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права саставни су дио унутрашњег правног поретка, а по правној снази су изнад закона.
Држава Црна Гора је прихватила већину међународних уговора за заштиту и унапређење људских права и слобода међу којима су и Конвенција о правима дјетета из 1989.године, Конвенција МОР-а бр. 100 о једнаким платама за мушкарце и жене, Конвенција МОР-а бр. 111 о забрани дискриминације у звању и запошљавању. Као веома значајно истичемо да смо у децембру 2009.године усвојили Закон о потврђивању Измијењене Европске социјалне повеље, међународног инструмента који представља један од централних међународно-правних механизама заштите социјалних, економских и културних права у Европи

Такође Црна Гора је ратификовала Конвенцију МОР-а 144 о трипартитним консултацијама и усвојила Закон о Социјалном савјету. Кроз функционисање Социјалног савјета остварује се и унапријеђује трипартитни дијалог. Социјални партенери равноправно су заступљени и учествују у свим секцијама Социјалног савјета, које покривају области рада, запошљавања, заштите на раду, социјалног осигурања итд.
Црна Гора је усвојила Закон о репрезентативности Синдиката, и тиме су створени услови за плурализам синдикалних организација и њихову укљученост у социјалном дијалогу.

Закон о раду Црне Горе за опште услове за закључивање уговора о раду поставља услов да је лице навршило најмање 15 година живота и да има општу здравствену способност. Узраст од најмање 15 година зивота, према медицинским, психолошким и социолошким стандардима представља доњу животну границу за укључивање у процес рада без велике опасности по живот и здравље лица које се запошљава. Општа здравствена способност треба да обезбиједи, да се у процес рада укључују лица чије опште здравствено стање омогућава излагање уобичајеним условима рада, сагласно Конвенцији бр.138 и Препоруци бр.146 МОР-а о минималним годинама живота за запошљавање. Уговор о раду се може закључити и са лицем млађим од 18 година живота али само уз писану сагласност родитеља ако такав рад не угрожава његово здравље, није забрањен законом и само на основу налаза надлежног здравственог органа којим се утврђује његова способност за обављање послова за које закључује уговор о раду.
Такође, Закон о раду нормира у оквиру заштите запослених, посебну заштиту лица млађих од 18 година живота. Тамо гдје се послови обављају под посебно неповољним условима, гдје се предузимају посебне мјере заштите радне и животне средине и гдје постоји повећани ризик по здравље и живот, млађи од 18 година не могу да раде.Упућивање ове категорије запослених на таква радна мјеста је незаконито.Одредбе су императивног карактера и представљају прекршај, па је установљена прекршајна одговорност за случај њихове повреде.
Заштита лица млађих од 18 година се огледа и у забрани рада ноћу и дуже од пуног радног времена. Забрањује се одређивање прековременог рада малољетном запосленом, имајући у виду да његовој психофизичкој конституцији не одговара рад дужи од пуног радног времена. Изузетак од правила забране рада ноћу представља ситуација када је неопходно да се настави рад који је прекинут усљед елементарних непогода, када треба да се спријечи штета на сировинама или другом материјалу.Овакви се изузеци морају рестриктивно примјењивати и о њиховој примјени одлучује надлежни орган послодавца.Ова материја је уређена на начин да су њоме испуњени захтјеви постављени у ревидираној Конвенцији МОР-а број 90 о ноћном раду дјеце у индустрији, коју је Црна Гора такође ратификовала.
У склопу законодавне реформе желим да истакнем да је Црна Гора по први пут нормативно и свеобухватно, доношењем посебног закона регулисала материју волонтерског рада и у априлу ове године усвојила Закон о волонтерском раду, који је усаглашен са свим значајним међународним документима за ову област.Волонтерски рад по својој природи представља рад и као таквог га препознаје и Приручник МОР-а о мјерењу волонтерског рада и представља његову прву карактеристику.
Волонтирање може да обавља и малољетно лице али не може бити млађе од 15 година живота и на њега се примјењују посебни принципи заштите за малољетне волонтере. Малољетни волонтер може да закључи уговор о волонтерском раду само уз писану сагласност родитеља. Сама чињеница да је у питању рад обавезивала нас је да поставимо доњу старосну границу за дјецу која се баве овом врстом рада. Закон о раду поставља ту границу на 15 година па се и овај рад ограничава за дјецу испод те старосне доби.Наведена старосна граница је успостављена јер се имало у виду да се дијете сматра свако лице од момента рођења до навршене 18 године живота, односно по дефиницији Конвенције о правима дјетета и Породичног закона Црне Горе, до стицања пунољетства.Ово значи да дјеци испод 15 године живота није дозвољено да се баве волонтерским радом и тиме је обезбијеђена заштита гарантована Уставом. Устав Црне Горе јемчи дјетету уживање права и слобода које су примјерене његовом узрасту и зрелости, као и посебну заштиту од психичког, физичког, економског и сваког другог искоришћавања и злоупотребе.
Желим да нагласим да се питање волонтеризма третира кроз Стратегију развоја волонтеризма у Црној Гори којом се даје могућност дјетету млађем од 15 година да се укључи у обављање образовно-васпитних волонтерских активности али у оквирима образовног система, у циљу образовања и васпитања.
Надзор над примјеном Закона о раду и других прописа о раду врши Министарство рада и социјалног старања преко инспекције рада. Инспекција рада Црне Горе постоји од 1946 године и врши надзор над примјеном прописа којима су уређени радни односи и запошљавање.Када је у питању дјечји рад можемо рећи да приликом надзора ове инспекције није евидентиран дјечји рад, већ се у потпуности поштују одредбе Закона о раду и релевантних конвенција.
У поступку инспекцијског надзора, од стране инспекције рада никада није евидентирано присуство на раду дје це млађе од 15 година, па можемо констатовати да у Црној Гори није присутан дјечји рад већ се у потпуности поштују прописи којима је ова материја уређена.

Хвала за пажњу.
15.06.2010.године