Први Национални извјештај о климатским промјенама

Данас је Влада размотрила и усвојила Први Национални извјештај о климатским промјенама. Ријеч је о извјештају којим се достављају информације и анализе од значаја за имплемнтацију УН Оквирне Конвенције о климатским промјенама и Кјото Протокола у Црној Гори, и дефинише приступ у контексту преузетих обавеза које произилазе из одредби саме конвенције, као и Споразума из Копенхагена.

Документ је резултат двогодишњег консултативног и истраживачког процеса координираног од стране Министарства уређења простора и заштите животне средине и канцеларије УНДП-а у Црној Гори, као и експертске и техничке помоћи Министарства животне средине, копна и мора Републике Италије.У изради Извјештаја учствовао је велики број стручњака за различите области, уз укљученост релевантних министарства, научних и стручних институција, УНДПа, цивилног и пословног сектора.

По први пут у Црној Гори је припремљен детаљан приказ емисија гасова се ефектом страклене баште за 1990 и 2003 годину, укључујући и приказ емисија гасова се ефектом страклене баште по секторима и главних емисионих индикатора. Емисије су приказане по становнику и по БДП-у.

Укупна ЦО2 еквивалентна емисија (рачунајући и поноре) по становнику (попис становништва из 1991. године) износи 7,7 т ЦО2еq/становнику што Црну Гору сврстава у ред земаља са ниском емисијом у односу на развијене земље. Низак однос емисије по становнику у Црној Гори се објашњава малим удјелом термоенергетског сектора у укупној производњи електричне енергије. Истовремено емисија по БДП је значајна са становишта удјела енергетског сектора, а тиме и реализованих емисија у стварању укупног прихода земље. Значајно је навести да је емисија угљендиоксида из сектора енергетике и индустрије у 2003. години у односу на 1990.годину је незнатно промијењена, јер се обим производње ТЕ Пљевља и главних индустријских емитера не разликује значајно за посматране године.

У извјештају је дата и процјена потенцијала смањења ГХГ емисија, у складу са усвојеним развојним плановима националне економије у кључним секторима, у периоду 2010-2025. године. Према пројекцијама ГХГ емисија примјеном различитих сценарија повећање нивоа ГХГ емисија се креће на нивоу од 25 % до приближно 40% у 2025. години у односу на 1990. годину.

Такође, дата је анализа рањивости и могућности прилагођавања климатским промјенама Најзначајније промјене температуре на основу примијењеног модела добијене су за сценарио А2, за временски период 2071-2100, за сјеверни дио Црне Горе током љетњег периода и износе 4.8°Ц. За период 2071-2100. године очекује се снажан поремећај у билансу водних ресурса, тако да се може очекивати да ће укупан водни потенцијал у одређеним областима бити смањен чак за 50%.

Једна од посљедица глобалног загријавања, јесте и повећање нивоа мора. Према сценарију А2 за период 2071-2100, горња граница за повећање нивоа мора у басену Средоземног мора укључујучи и Јадранско-Јонски басен је 35цм.

На бази полазних основа датих у овом докуемнту приступиће се изради Националне политике климатских промјена и Националног плана за ублажавање климатских промјена, што су и обавезе утврђене Законом о животној средини