Ауторски текст помоћника министра финансија, Наташе Ковачевић, објављен у дневном листу Вијести

Пут Црне Горе ка Европској унији, није могуће градити само једним колосјеком. С једне стране, Црна Гора се потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању опредијелила за усклађивање националног законодавства са законодавством Европске уније, а са друге стране, приступило се припреми државне администрације за управљање фондовима Уније. У том смислу, неопходно је оформити одговарајуће институције, како би Црна Гора показала спремност и способност за преузимање обавеза и одговорности у коришћењу Европских фондова. Активности на ова два колосјека морају се одвијати паралелно и једино постизањем очекиваних помака на оба поља може се остварити циљ који је Црна Гора себи поставила, а то је чланство у европској породици.

Земље, које се налазе у претприступној фази за чланство у Унији, па самим тим и Црна Гора, имају на располагању средства из Инструмента за претприступну помоћ (ИПА), који, у случају Црне Горе, износи око 33 милиона еура годишње. Мада је ријеч о бесповратним средствима, добијеним на основу прихваћених пројеката од стране Владе Црне Горе и Европске комисије, а у складу са унапријед дефинисаним приоритетима државе, средства су строго намјенска, дефинисана уговором и бесповратна, једино у случају ако се користе у складу са правилима прописаним од стране Европске комисије. Средствима која се тренутно користе кроз прве двије компоненте ИПА-е (подршка транзицији и изградњи институција, прекогранична сарадња), управља Европска комисија, што представља тзв. Централизовани систем управљања. Након стицања статуса кандидата, али и успостављањем тзв. Децентрализованог система управљања, односно, цјелокупног система у којем ће државна администрација бити спремна да на начин дефинисан од стране Европске комисије управља фондовима, Црној Гори се пружа могућност коришћења ових средстава и кроз преостале три компоненте (регионални развој, развој људских ресурса и рурални развој).

Наиме, да ли је државна администрација спремна за управљање фондовима процјењује Европска комисија, оцјењујући институције, дефинисане структуре, као и документа којим се дефинишу начин управљања средствима Уније, уз обезбјеђивање ефикасности и транспарентности овог процеса. У моменту када Европска комисија процијени, Црна Гора ће добити акредитацију за Децентрализовани систем имплементације (ДИС) фондова Европске уније. Акредитација представља потврду да је држава корисница средстава оформила институције на начин да самостално и одговорно управља додијељеним средствима. На тај начин, ДИС представља систем у којем је управљање програмима и пројектима, финансираним од стране Европске уније, пренешено са Европске комисије на земљу корисницу, што значи да ће наша земља бити задужена за цјелокупан процес спровођења тендерских процедура, уговарања и плаћања, уз претходну контролу од стране Комисије.

Како искуства других земаља говоре, пут је дуг и захтјеван и тражи много више рада, знања, већу ефикасност, организацију, односно, европеизацију свакодневног живота. Овај процес треба схватити као припрему за коришћење Структурних и Кохезионих фондова, односно учење кроз рад. Што боље успоставимо структуре, које ће управљати претприступним фондовима, спремније ћемо дочекати улазак у Европску унију и могућности коришћења значајно већег износа средстава. Ту долазимо до значаја који ДИС има за Црну Гору и њен процес интегрисања у Европску унију.

ДИС ће бити успостављен, само у оном случају када Европска Комисија додијели акредитацију. На тај начин, акредитација представља потврду да успостављене структуре могу управљати и користити новац Европске уније, односно потврду да је земља оформила институције на адекватан начин, које ће моћи да потроше додијељена средства.

Како најбоље представити и илустровати ДИС? У моменту фудбаске грознице, изазване свјетским превенством, можда је најбоље описати шта тај систем представља за Црну Гору кроз аналогију, рецимо играча и тренера. У овој случају, Црна Гора, као држава, је играч спреман да учи нове ствари, а све под надзором тренера (Европске уније). Од играча, његове посвећености, жеље и рада зависе резултати, док је тренерова улога исправљање неправилности, као и упућивање на прави пут, све у циљу достизања најбољих резултата. Уколико пак играч (Црна Гора), по процјенама тренера, чији су критеријуми високи, прекрши правила, слиједи му удаљавање са игралишта. У случају поменутог процеса управљања европским претприступним фондовима, ово би значило повлачење акредитације, односно стопирање коришћења средстава. На тај начин започети пројекти не би могли бити реализовани.

Само извршавање обавеза не само да ће водити ка испуњењу циљева, већ ће се искуство стечено током „тренирања“, вишеструко исплатити у будућум пројектима приближавања Црне Горе Европској унији.

Наташа Ковачевић, помоћник министра финансија