Изјава самосталне савјетнице, Бојане Бошковић, за Европски репортер

Грађанима који су орочили новац у случају банкротства банке Фонд за заштиту депозита мораће у року од 20 дана да исплати гарантовани депозит у висини до 50.000 еура, док ће остатак новца бити исплаћен у поступку спровођења стечаја у банци.

То је пракса у земљама Европске уније, а ускоро би требало да буде правило и у Црној Гори с обзиром да је такво рјешење предвиђено предлогом новог Закона о заштити депозита, који је ушао у скупштинску процедуру.

Важећим Законом о заштити депозита прописано је да је висина гарантованог депозита у случају стечаја банке 5 000 еура, а да је рок за почетак исплате 90 дана од дана настанка заштићеног случаја.

Самостална савјетница у министарству финансија Бојана Бошковић казала је за „Европски репортер“ да је предлог закона усаглашен са европским законодавством у дијелу повећавања нивоа заштите депозита, скраћивања рокова за поступање Фонда у случају исплате гарантованих депозита, као и унапређења техника и процедура исплате.

Скраћен рок за исплату са 90 на 20 дана

Предлогом Закона о заштити депозита предвиђено је постепено повећавање нивоа гарантованог депозита на начин да ће тај износ у 2011. години бити 20.000 еура, у 2012. години 35.000 еура и 50.000 еура у 2013. години.

«На овај начин обезбиједиће се највећи могући степен усаглашавања са европским и међународним праксама уважавајући степен развијености финансијског система у Црној Гори. Имајући у виду чињеницу да код нас још нема других кредитних институција осим банака, кључне одредбе ЕУ директива којима се регулише систем гарантовања депозита су предвиђене кроз одредбе предложеног закона. У предложеном тексту је обезбијеђено успостављање система за заштиту депозита у који су укључене све банке, предложено да се у систем заштите депозита укључе и филијале банака које послују ван Црне Горе, повећан је ниво гарантованог депозита и скраћен рок за исплату гарантованог депозита» објаснила је Бошковић.

Поступак утврђивања гарантованих депозита, како је објаснила Бошковић, није ближе уређен европским директивама, већ је остављено право државама чланицама да то пропишу, у складу са домаћим законодавством.

Важећи закон даје право Фонду да, у поступку обрачуна гарантованог депозита, умањи укупне износе депозита једног депонента за износ свих његових обавеза које има према банци.


Ради усклађивања закона са домаћим законодавством предложено је да се укупни депозити једног депонента умањују само за износ доспјелих обавеза.

Предложеним одредбама је, у односу на важећи закон, поред усклађивања рока за исплату гарантованог депозита са директивама, детаљније разрађен поступак и начин исплате гарантованог депозита.

Директива 2009/14/ЕЦ, прописује да се најкасније у року од 20 радних дана од дана настанка заштићеног случаја, уз могућност продужења за још 10 радних дана, исплате сви депоненти, који доставе верификовани доказ о праву на исплату гарантованог депозита.

Директива 94/19/ЕЦ утврђује обавезу државама чланицама, да у складу са националним правом, утврде Фонду право на обештећење из стечајне масе до висине исплаћених депозита.

«Како је Законом о стечају и ликвидацији банака ограничен рок за пријаву потраживања, предлаже се рјешење да Фонд у поступку пријављивања потраживања доставља податке о висини укупних обавеза за исплату гарантованог депозита и на тај начин се стварају услови да Фонд благовремено пријави своја потраживања», истиче Бошковић.

У марту 2009. године, Европски Парламент и Савјет ЕУ су усвојили измјену основне директиве о гарантовању депозита којом је гарантовани депозит у земљама Европске уније повећан на минимум 50.000 еура, а рок за исплату скраћен на максимум 20 радних дана уз могућност да се, у оправданим случајевима, рок за исплату продужи за још 10 радних дана.

Пут за заокруживање финансијског тржишта

«Начела за успостављање система гарантовања депозита у ЕУ утврђена су Директивом из 1994. године (Дирецтиве 94/19/ЕЦ) и измјеном директиве из марта 2009. године (Дирецтиве 2009/14/ЕЦ). Код усвајања Директива 94/19/ЕЦ, поред уобичајених разлога који се односе на стварање услова за хармоничан развој активности кредитних институција и унапређење слободе кретања капитала, као кључни разлози за њено предлагање и усвајање наведени су утврђивање система обавезне заштите депозита као суштинског елемента за окончање процеса формирања унутрашњег тржишта и неопходна допуна система супервизије кредитних институција кроз солидарну помоћ учесника једног финансијског тржишта у случају неуспјешног рада било које од њих», рекла је Бошковић.

Она додаје да је због хитности гарантовани депозит у марту 2009. године у ЕУ утврђен у висини од 50.000 еура, али је остављена могућност разматрања гарантованог депозита на износ од 100.000 еура.

Генерални секретар Удружења банака Црне Горе Мирко Радоњић сматра да Предлог новог закона о заштити депозита представља даљи корак ка усаглашавању правне регулативе у области финансијског и банкарског сектора са Директивама ЕУ.

«Основна новина је подизање лимита осигурања са 5.000 на 50.000 еура. Иако ће се до износа од 50.000 доћи кроз три фазе (прво 20, затим 35 и на крају 50.000 еура), важно је напоменути да свако подизање лимита осигурања представља већи степен сигурности, како депонената, тако и самих банака. Осим тога, новим законом се значајно скраћује рок за исплату (са 90 дана по постојећем на 20 дана по новом закону)», рекао је Радоњић.

Он је оцијенио да је велика разлика и у начину утврђивања гарантованог депозита јер, док је постојећим законом гарантовани депозит утврђиван на начин да се од укупних депозита једног депонента код банке у стечају одузму све обавезе које депонент има према тој банци, новим законом се код утврђивања гарантованог депозита одузимају само доспјеле обавезе.

«То депоненте ставља у много бољи положај него што је сада. Из наведених разлога Удружење је подржало нацрт новог Закона о заштити депозита.Систем заштите депозита доприноси стабилности банкарског и укупног финансијског сиситема», каже Радоњић за «Европски репортер».

Он напомиње да од формирања Фонда до данас није било тзв. „заштићеног случаја“.

»Што се тиче банака, премију коју плаћају Фонду представља стварни трошак, али се такав трошак не би могао поредити са штетом (губљење повјерења у банке) коју би изазвао стечај и најмање банке. Фонд је у протеклом периоду од формирања значајно финансијски ојачао и био би у стању да интервенише у случају стечаја. Но, надамо се да у догледно вријеме не може доћи до тога», истиче Радоњић.

У Удружењу банака сматрају да ће новим законом депоненти добити већу сигурност за своје депозите, а банке се надају да ће већ стечено повјерење депонената додатно увећати тако што ће држати депозите у банкама на дужи рок.

Ауторка је новинарка НД «Вијести» и сарадница Европског репортера

Извор: хттп://www.европскирепортер.цом/