Ауторски текст, Владислава Караџића и Радована Живковића, самосталних савејтника у Министарству финансија, објављен у дневном листу Вијести

На економском форуму у Давосу грчки премијер Папандреу је оптужио аглосаксонске медије и берзанске шпекуланте да подривају напоре Грчке у вези с смањивањем огромног буџетског дефицита и да је гурају у пропаст да би остварили своје себичне циљеве. Како финансијски шпекуланти могу да се кладе на Грчку и какав је то финансијски инструмент који стоји иза свега? Грчка влада је због свог огромног буџетског дефицита од скоро 13% БДП-а у 2009. принуђена да се задужује на тржишту еурообвезница. Грчка је запала у дужничку кризу и у наредном периоду јој предстоје болна структурна и фискална прилагођавања, а стручна и финансијска помоћ од стране ММФ-а је одбијена од стране земаља чланица еуро-зоне, које проблем Грчке третирају као свој унутрашњи проблем. Сличан проблем имају и неке друге земље, чланице еуро-зоне–Португалија, Шпанија и Ирска, а ни Италија није далеко, због огромног спољњег дуга. Потенцијални купци обвезница процјењују ризике и прате све релевантне информације о земљи издаваоцу. Три најмоћније компаније које се баве послом процјене кредитног рејтинга (Моодy’с, Фитцх и Стандард&Поорс) су незаобилазан учесник у овим пословима. Они процјењују финансијску позицију неке земље и у складу с тим објављују кредитни рејтинг заинтересованих земаља. Потенцијални инвеститори (пензијски фондови, банке, осигуравајуће куће) не желе да преузимају ризик да земља чије су обвезнице купили не враћа своје дугове, па по овом основу траже осигурање својих потраживања да би били сигурни да ће она у року доспјећа бити наплаћена. Висина премије осигурања зависи од процијењеног ризика који опет зависи од много фактора као што су кредитни рејтинг, величина економије, висина дуга, изгледи за раст економије у дужем року, политичка ситуација у земљи и окружењу итд. Компаније које се баве осигурањем ових ризика свакодневно израчунавају и објављују вјероватноћу ризика којем је дуг неке земље изложен од опасности банкрота и у складу с тим обрачунавају премију осигурања коју инвеститор плаћа у одређеним временским интервалима, који варирају од процијењеног нивоа ризика. Премија осигурања је за Грчку у фебруару текуће године износила око 400 поена (4%) и кад се на то дода вриједност референтних обвезница Њемачке (најсигурније) добија се камата на обвезницу. Када се додају и трошкови агента који одрађује посао око емитовање обвезница долази се до почетне цијене на аукцији. Зависно од понуде и тражње, цијена се може кориговати на доље или горе. Почетна цијена петогодишњих обвезница које је Хрватска емитовала прошле године била 8%, да би током аукције, због велике тражње, била спуштена на 6.5%. Македонија је пласирала своје обвезнице (доспјеће 2015.) с купоном од 9.875% вриједне 200 мил.€ и платиће камате у вриједности од 98.5 мил.€, што је, свакако, значајна сума. Словенија је пласирала своје еурообвезница са каматом од 2.75% (доспјеће 2015). Уочљива је драстична разлика словеначке емисије еурообвезница у односу на претходно описане случајеве, а разлог је што је Словенија чланица ЕУ и еуро-зоне, са много већим кредитним рејтингом, па представља много мањи ризик за купца обвезница. Осигурање од кредитног ризика је најзаступљенији финансијски дериват. ЦДС је дериват примарних хартија од вриједности, тј. обвезница. Овај инструмент су осмислили експерти гигантске инвестиционе банке ЈП Морган 1997. године. Средином 2007. године тржишна капитализација овог деривата износила је незамисливих 45 трилиона $. Претходно описани механизам се односи на регуларан начин осигурања. Међутим, берзански шпекуланти се кладе на други начин. Они осигуравају туђи дуг од банкрота кад процијене да земља има невоље с плаћањем (дакле шпекуланти не осигуравају обвезнице које су у њиховом власништву) и краткорочним продајама или куповинама остварују добит. Ту се, свакако, не преза ни од преувеличавања проблема (медији и гласине) које нека земља има да би се остварио профит. Неко је ову врсту клађења упоредио с осигурањем комшијине куће од пожара - Кад осигурате туђу кућу у вама се свјесно или несвјесно појављују жеље да би за вас било добро да она изгори (јер ћете добити пуну противвриједност уз мало улагање, па у ту сврху можете подстицати пиромане да пораде на томе). Ово је клађење с малом вјероватноћом великог добитка уз велику вјероватноћу малог губитка - слично томболи. Дакле, вјероватноћа из горе поменутог случаја Грчке је да постоји 4% могућности да ће Грчка доживјети банкрот и 96% да га неће бити (или да то приближимо нашим кладионичарима квота је око 1:25) Тренутно је та вриједност испод 3.3%, што показује да инвеститори процјењују да се ризик од банкрота смањио. Управо ова врста операција су оне које ће се морати регулисати да би неопходна основна функција осигурања била сачувана. Путем овог механизма, порески обвезници неке земље плаћају цијену политици високог дефицита. Чим плаћате више за ове намјене, свакако, да мање преостаје за друге. Кредибилни планови Владе у вези с смањењем буџетског дефицита смањују ризик од неплаћања, а самим тим смањују и цијену дуга. Међутим, проблем кредибилних планова нису само потенцијалне социалне тензије, него и успорен раст у дужем року што ниједна Влада не жели да види у свом дворишту. Ова тема ће бити интересантна за Црну Гору у вези с најављеним издавањем еурообвезница и контроверзи које су се јавиле у вези тога. Свакако, да је задуживање овим путем само један од начина за финансирање недостајућих средстава, јер ће наша земља морати да рачуна с каматама које су сличне оним под којим се задужила Македонија, која је овај посао започела још 2005. године. Иначе, и наше комшије Албанци планирају задуживање у висини од 300 мил. €. И на крају, што се намеће као закључак!?Само дугорочни одрживи раст објезбјеђује да се проблеми ријеше и дође до уравнотежења. Цитираћемо Била Гросса - суоснивача Пимка-највећег светског трговца обвезницама: Балон (мисли се на надувано свјетско финансијско тржиште) је био рефлексија богатства, функција тржишта некретнина и финансијских деривата. То није реално богатство. Како оно заиста изгледа показали су нам Кинези: Трансформација креативног и добро обученог рада у производе који се могу извозити.