Извјештај са петог састанка Форума за дијалог са цивилним друштвом у области родне равноправности – Улога јавног сервиса у афирмисању и промоцији родне равноправности

Министарство за људска и мањинска права, Одјељење за послове родне равноправности, имплементирајући План активности за постизање родне равноправности у Црној Гори, организовало је пети састанак са организацијама цивилног друштва. Састанак је одржан у Подгорици, 30. јуна 2010. године, у Хотелу Црна Гора, у времену од 11.00 до 14:30. Састанку су  присуствовали/е  представници/це организација и институција цивилног друштва, координатори/ке из државних институција задужени за родну равноправност, представници/е међународних организација, као и представнице Јавног сервиса.

Састанком је предсједавала координаторка Одјељења за родну равноправност у Министарству за људска и мањинска права госпођа Ирена Бошковић, која је упознала присутне са темом Форума. Госпођа Бошковић је истакла значај улоге медија у промовисању родне равноправности и унапрјеђењу положаја жена и навела да пораст прилога и емисија које се баве овом тематиком указује на отвореност и спремност медија да подрже активности из области родне равноправности. Међутим, у медијима се и даље преносе патријархалне слике, док прецизни статистички подаци о броју и положају жена у медијима не постоје.

Након уводних ријечи, присутнима се обратила Г-ђа Јованка Ковачевић Ђурановић, уредница редакције за културу ТВЦГ. Она је указала на структуру запослених у Телевизији Црне Горе као позитивну слику равномјерне заступљености оба пола – од 745 запослених 354 су жене, од којих су неке на високим позицијама одлучивања. Истакла је да ограничени технички капацитети ТВЦГ често представљају узрок немогућности да се пропрати и поклони пажња неким друштвеним догађајима. Навела је да се данас много учесталије, увођењем у употребу родно-сензитивног језика, кроз информативне програме и разне емисије, пласирају теме из области родне равноправности, али да још увијек не постоји посебна емисија која се бави искључиво овом проблематиком и коју би, с обзиром на још увијек присутан анимозитет у јавности о овој теми, требало пажљиво организовати, уз едукацију кадра који ће их водити. Г-ђа Ковачевић Ђурановић је навела да постоји свијест о недовољности постојећег дјеловања и да се у будућности мора сарађивати на сличним скуповима како би се узајамним радом допринијело побољшању родне равноправности у Црној Гори.

Г-ђа Јадранка Прелевић, шефица деска РЦГ, такође је указала на велики број жена запослених у Радију Црне Горе, али да се треба изборити за једнаку заступљеност оба пола и у области програмских сегмената. Такође је навела да су учињени кораци у употреби родно-сензитивног језика, уз наду да ће заживјети у свим програмским садржајима. Г-ђа Прелевић је додала да је РТЦГ спреман да организује посебну емисију на тему родне равноправности.

Прва за ријеч се јавила представница НВО НОВА Центар за феминистичку културу, Наташа Нелевић, која је указала на то да више зена у Јавном сервису не мора неминовно значити употребу родно-сензитивног језика, као и на чињеницу да се јавност различито односи према темама из области родне равноправности, у зависности од самог/е говорника/це.

Мира Асовић, представница НВО Лига жена гласача, је истакла да не постоји воља и одлучност Јавног сервиса да се теме и активности из области родне равноправности пласирају и пропрате за разлику од других догађаја, као и да и поред спремности новинара/ки да прихвате теме, постоје виши фактори који их спречавају у раду.

Љупка Ковачевић, представница НВО АНИМА, је истакла да се политика родне равноправности у Црној Гори не схвата озбиљно, што се огледа у непоштовању постојећих прописа, посебно Закона о родној равноправности, као и да се питања родне равноправности не промовишу адекватно. Она је навела да Јавном сервису недостаје јасно формулисана политика о родној равноправности која би довела до посвећивања више пажње овим питањима, као и да је у том циљу неопходан одређен број едукованих новинара/ки који желе промјене. Такође је истакла значајну улогу Јавног сервиса и образовања у подизању јавне свијести о родној равноправности. Госпођа Ковачевић је у свом обраћању указала на изостајање видљивости и активности Одјељења за послове родне равноправности у случају кршења Закона о родној равноправности.

Горан Ђуровић, члан Савјета РТЦГ, указао је на велики број проблема присутних у Јавном сервису по питању родне равноправности, наводећи посебно незаинтересованост менаџмента за ову тему, системске грешке у формирању Савјета (Закон предвиђа формирање Савјета РТЦГ од представника организација које се доминантно финансирају из Буџета Црне Горе што умањује њихову независност), недостатак нових иницијатива и јасног програмског приступа Јавног сервиса. Истакао је да је неопходно промијенити постојеће правне акте (Статут РТЦГ, Програмски принципи и професионални стандарди) којим ће се створити адекватан правни амбијент за потребне промјене, али да се то дјелатношћу неких чланова менаџмента  зауставља. Г-дин Ђуровић је предложио организовање састанка представница НВО које се раде на родној равноправности са менаџментом куће, како би им се представиле обавезе, као и како би се указало на потребне промјене у раду Јавног сервиса.

Борка Вуковић, представница Министарства културе, подсјетила је присутне на недавно објављени текст "Шта бити или чинити да би се медији заинтересовали за вас, а при том сте жена", ауторке др Дубравке Валић Недељковић, објављеном у фебруарском броју новосадског "Линка", наводи се, између осталог, да бројна истраживања говоре да су жене медијски маргинализоване тако да - или их нема у медијима, или се приказују кроз стереотипе.

Наташа Нелевић, НВО НОВА Центар за феминистичку културу, предложила је оснивање посебног Савјета по узору на Хрватску, у којим би се расправљало о промовисању родне равноправности у медијима. 

Љупка Ковачевић, НВО АНИМА, дала је предлог да се организује мониторинг Радија и Телевизије Црне Горе, како би се испитало постојеће стање и тренутна ситуација у црногорском Јавном сервису, као и дале препоруке за унапрјеђење постојеће ситуације.

Душка Пејовић, новинарка АТЛАС телевизије, у свом обраћању посебно је истакла значај и хитност едукације новинарског кадра, напомињући да ће се само тако резултати јако брзо показати и довешће до увођења родно-сензитивног аспекта у свим емисијама.

Љупка Ковачевић, НВО АНИМА, је као одговор навела да, иако је едукација новинара/ки добра, да недостаје едукованих, родно-сензитивних доносиоца/тељки одлука (директора/ица, уредника/ца) који су спремни/е да дају подршку.

Биљана Зековић, НВО СОС телефон Подгорица, указала је на неадекватну и недовољну комуникацију међу невладиним организацијама и институцијама и државним органима као значајан проблем. Навела је да је неопходно спровести едукацију запослених у институцијама о Закону о родној равноправности, јер се овај правни акт често сматра неважним, или мање значајним у односу на остале. Неопходна је заједничка дјелатност свих, што укључује и бољу сарадњу Одјељења за родну равноправност са невладиним организацијама које се баве овим питањима.

Јованка Ковачевић Ђурановић је подржала предлог о организовању мониторинга, указујући на чињеницу да грешке новинара/ки често произилазе из непознавања и недостатка осјетљивости за стереотипе и дискриминацију, као и несвјесног дјеловања.

Љиљана Раичевић, представница НВО Сигурна женска кућа, указала је присутнима на значај Закона о забрани дискриминације који убрзо треба да буде усвојен. Г-ђа Раичевић је такође навела да би Јавни сервис требало да прати законе које усваја Влада Црне Горе и њихово спровођење.

Горан Ђуровић је информисао присутне да ће Савјет ускоро извршити истраживање јавног мњења о раду Јавног сервиса. Предложио је да учесници/це састанка као и представници/це НВО сектора и државних органа креирају листу предлога и идеја које би се доставиле Савјету на разматрање. Такође је истакао да без константног притиска и вршења утицаја на рад Сервиса, и поред постојања обавеза, неће доћи до значајнијих промјена.

На крају састанка г-ђа Бошковић је закључила да су изнешене добре препоруке, као и да овакви састанци показују да воља постоји и да се само заједничким снагама и једниственим дјеловањем може утицати на рад Јавног сервиса. Договорено је да ће Одјељење за послове родне равноправности накнадно сачинити листу закључака и предложених активности који ће, након сагласности свих учесника/ца, бити упућени директорки Телевизије Црне Горе, директору радија Црне Горе и Савјету Јавног сервиса Црне Горе.

У другом дијелу састанка размијењене су информације између Одјељења за послове родне равноправности и организација цивилног друштва о активностима које су реализоване у овој години, као и планови за наредни период. Такође, учесници/це су говорили/е о планираним активностима у предстојећем периоду и договорили/е сарадњу у реализацији неких од њих.