Интервју потпредсједника Владе и министра финансија, др Игора Лукшића, за НД Вијести

Потпредсједник Владе и министар финансија, др Игор Лукшић изјавио је, у интервјуу “Вијестима”, да је Прва банка вратила Влади 44 милиона еура кредита прије рока и у складу са уговором који је склопљен, а да је начин на који је банка дошла до новца ствар њихове пословне политике.

- Влада је наплатила кредит у року дефинисаном уговором о кредиту, а посљедњу рату и прије рока. И то је оно што интересује министра финансија да је уговорни однос испоштован, да је новац пореских обвезника враћен на вријеме и да је утрошен на капиталне пројекте, односно повећање економских потенцијала наше државе. На који начин је Прва банка обезбиједила ликвидност, то је ствар пословне политике. Мислим да је у крајњем некоректно извлачити ствари из контекста. Све нас би требало да радује оздрављење и напредак сваке финансијске институције, јер је то, прије свега, у интересу њихових клијената. Исто тако мислим да је потребно да сви уложимо напоре у оквиру својих одговорности и ингеренција да се у потпуности банкарски сектор опорави. Ситуација у тој конкретној банци према ревизорском извјештају је побољшана, али и даље крхка. У сваком случају, чини ми се да је вријеме показало оправданост наше интервенције имајући у виду потенцијалне размјере финансијске кризе – казао је Лукшић.

• Да ли Вам нешто значи да је Прва банка користила новац државних фирми да врати тај кредит?

- То је несувисла интерпретација. Треба раздвојити питање токова новца и стања на рачуну. Тим фирмама је најважније да новац који држе у банци могу да користе кад им затреба. Да ли је банка у међувремену искористила њихов или други новац који има на рачуну, за уплату неке рате кредита, то је ствар располагања средствима. Тако све банке, предузећа, домаћинства раде. Суштина је да фирме, које год да су у питању, могу да користе новац који имају у банци кад им затреба. У случају да банка не може да им изађе у сусрет, то је онда посао за Централну банку. На примјер, Регионални водовод нема задржаног новца у Првој банци, већ је све искористио за инвестицију. Пођимо од свих нас појединачно. Како измирујемо обавезе које су нам доспјеле - тако што имамо приливе и одливе.

• Прва банка није била ликвидна у вријеме када је враћала кредит, што значи да је новац државних фирми био кључан да измире обавезе према Влади. Ово питање је важно, ако се зна да је највећи акционар банке премијеров брат, а и сам премијер има мали удио?

- Могу се сложити да је тај новац био важан за опстанак банке. Прва банка се борила са проблемом ликвидности настојећи да врати кредит доживљавајући то као важан корак у обнављању повјерења. Али понављам, суштина је да те фирме могу тај новац да користе кад им је потребан, а на који начин банка са њиме располаже, то је ствар пословања банке. Да ли би било боље да је банка отишла у стечај, да ли би нам било боље да је пропао КАП, Жељезара. Понекад, помислим да постоје неки људи којима би било драже да је све пропало. Уосталом, зашто Централна банка није спријечила гомилање државних или парадржавних депозита прије кризе у појединим банкама ако је сматрала да је то лоше? Зашто ЦБЦГ није увела, на примјер, велике резервације на државне депозите и на тај начин обесхрабрила банке да се боре за тај новац? То сам им својевремено предлагао да учине и након окончања кризе сматрам да би то могли урадити.

• Мени се чини очигледним да је Прва банка привилегована. Влада јој даје кредит од 44 милиона, државне фирме јој помажу да врати тај кредит, државне фирме и данас, као и фондови, јавне институције и општине, имају огромне депозите у Првој? Јасно је да се Прва банка одржава захваљујући држави?

- Што се Министарства финансија тиче нема привилегованих банака и потпуно ми је свеједно ко је акционар! У времену финансијске кризе на неки начин, све су банке у циљу побољшања ликвидности биле помагане од државе. На примјер, наш је предлог био да продајемо државне записе које су банке куповале с циљем ангажовања средстава обавезне резерве, али не за државну потрошњу него као упумпавање депозита да би се помогла њихова финансијска ситуација. Нажалост, Централна банка није дозволила да тај проценат буде већи од 25 одсто, иако је функција резерве управо да послужи у најтежем времену. Истовремено, нема банке која се не бори да привуче државне фирме, а неке су се по сличном моделу раније развиле и не видим да те друге банке сматрате привилегованим. С друге стране, и даље сматрам као и раније да је енормни кредитни раст генератор прегријавања економије, као и разлог дубине кризе. У периоду 2006-2008. предњачила је Прва банка, али није била једина. Жао ми је што је Централна банка касно реаговала да то спријечи, па и када је ограничила кредитни раст није ограничила настанак лоших кредита. Буџетски суфицит који смо имали није могао у потпуности компензирати такво прегријавање, али је био веома користан у тренутку избијања кризе. Тада су се сви опет обратили Министарству финансија и Влади. Питам се шта би било да смо стајали по страни? Шта би било са свјетском економијом да разне свјетске владе нису на исти начин реаговале? Те наше напоре је на крају и ММФ недавно поздравио. Срећом, данас је банкарски систем стабилан.

• Да ли је Прва банка заиста фискални проблем како је то Крговић изјавио, јер је тамо наводно 55 одсто од укупног новца из јавних извора, или скоро 150 милиона еура?

- Моја надлежност као министра финансија су јавне финансије Црне Горе, а банкарски систем је надлежност Централне банке. Оно што је, по мом мишљењу, највећи проблем је то што се питање Прве банке не рјешава. Очекујемо да одговорна институција заврши контролу, предложи и спроведе мјере, ако је то неопходно, а Министарство финансија, односно Влада ће подржати мјере надлежне институције. Да бисмо ишли у правцу даље сарадње са Свјетском банком и ММФ-ом, Централна банка треба да заврши свој дио посла. Ми смо свој завршили пославши у парламент сет закона који ојачава независност Централне банке и обезбјеђује нове инструменте супервизије. Свакако, мислим да вријеме које је утрошено на бројне медијске полемике могло је бити утрошено квалитетније и обезбиједити предлог конкретних мјера и политика, што би допринијело свеукупној стабилизацији финансијског система. Чињеница је да је структура депозита Прве банке за нас посебно значајна, али сам сигуран да из сваке ситуације постоји одговарајући излаз. Мене интересује да цјелокупан банкарски сектор функционише и остварује кредитни раст.

• Кад кажете да је за Вас структура Прве банке значајна и да из сваке ситуације постоји излаз, онда на неки начин признајете да је то фискални проблем, или да може бити фискални проблем?

- Не бих рекао фискални проблем, већ рјешење уколико би се испоставило да је потребно да држава докапитализује ту банку ради даљег реструктурирања. Не преферирам ту опцију и вјерујем у тржишно рјешење.

• Да ли је тржишно да Влада, државне фирме, установе, општине држе толике депозите у Првој?

- Ако се изузме ЕПЦГ која је и власник Прве банке, државни депозити нијесу толико високи и стално се смањују. У сваком случају, сматрам да је потребно донијети план смањивања државних депозита по свим банкама. Предузећа, међутим, имају своје органе управљања и своју пословну политику, и то треба раздвојити од државе.

• Релација Владе, државних фирми и институција са Првом банком, на основу неког логичког расуђивања, представља конфликт интереса, ако се зна ко су акционари банке? Вјероватно су тиме друге банке оштећене?

А зашто? Ми имамо уређен систем привредних друштава и њихове органе управљања, а имамо и законодавство које се бави питањима конфликта интереса и док год је све у сагласности са системом и законима не можете логицирати на тај начин. Замислите да неко пита да ли има потенцијалног конфликта интереса уколико се нпр. у неком приватном медију државне институције рекламирају. Наша обавеза је да градимо институције и њихову контролну улогу по угледу на европски систем, а то значи да дјелујемо уколико се не примјењују закони.

• Усвајање предлога закона о Централној банци изазвало је различите реакције у јавности. Предсједник Савјета ЦБЦГ Крговић каже да је тај закон неуставан, да није у складу са европским стандардима, јер се члановима Савјета скраћује мандат на пола итд.?

- Ја мислим да је та тема превише заузела простора у нашим медијима и пријети да замагли чињеницу да су у питању сјајни закони. Испада да је цијела прича око тога ко ће у коју фотељу сјести. Суштина је, међутим, да смо предложили одличне законе и обезбиједили пуну независност Централној банци. Скупштински одбори за уставна питања и законодавство као и економију, финансије и буџет су препоручили Скупштини да их усвоји. Влада има могућност да на самој сједници мијења одређена рјешења и то је уобичајена пракса, што је у овом случају било посљедица правне анализе. Мислим да је много важније да се закони на адекватан начин примјењују када ступе на снагу.

• С обзиром на то да је Крговић већ дуже од годину у сукобу са Првом банком, одлука о смјени Савјета ЦБЦГ се може тумачити као посљедица сукоба тих двију страна?

- Мене не интересује било каква лична релација, већ институционално рјешавање проблема.

• Неликвидност у привреди расте, банкарских кредита је недовољно, финансијско тржиште мирује, озбиљних инвестиција скоро да нема? Како изаћи из тог зачарог круга? Криза је евидентна?

Не слажем се да нема озбиљних инвестиција. Подсјетићу на инвестиције Свети Стефан, Порто Монтенегро, Луштица, ЕПЦГ, вјетрењаче, бројни капитални пројекти Владе. Наравно да је криза утицала да се наш план инвестиција не реализује планираном динаником и то је сценарио свих земаља свијета, али управо у том правцу су усмјерене и наше будуће активности на стварању повољног амбијента за инвестиције и привлачење инвеститора у годинама опоравка. Мислим да је евидентније да криза завршава свој циклус и да се у појединим областима осјећају први сигнали опоравка економије. Кључ рјешавања проблема биће у јачању кредитних активности, али опрезност и бојажљивост банака је нус производ кризе који није специфичност Црне Горе. У том дијелу, очекујем веће ангажовање банкарског сектора на премошћавању тих проблема.

• Колики је буџетски дефицит за досадашњи дио године? Који су приходи највише пали, а који порасли? Како се криза одражава на наплату пореза?

- Према подацима Министарства финансија, у првој половини године дефицит је износио 1,6 милиона еура. Свакако, прву половину године обиљежила је мања потрошња, јер се реализују мањи мјесечни планови потрошње и Министарство финансија на тај начин контролише потрошњу. Такође, треба имати у виду да потрошачке јединице највећи дио обавеза уговарају у првој, а реализују у другој половини године.
Генерално посматрано, сви приходи су нам већи у односу на прошлу годину, сви порески приходи, изузев пореза на добит, су изнад прошлогодишњих. Оно што је добар индикатор је да су порези на доходак физичких лица већи за 10 одсто и доприноси на доходак физичких лица су нам за 7 одсто већи у односу на план. ПДВ се остварује 98 одсто у односу на план, а 5 одсто је веће остварење у односу на претходну годину. Усљед економске кризе и опште неликвидности, економија ради испод својих капацитета, не може се наплатити прихода колико би реално могло да се наплати и то је управо утицај кризе.

• С обзиром на тренутна кретања и процјене, колики дефицит очекујете до краја године?

Макроекономским смјерницама које смо усвојили у априлу, ове планиране приходе буџетом за 2010. годину смо смањили, а предвидјели смо да ће дијелом доћи да повећања расхода због повећања социјалних давања и пензија, тако да смо овим документом пројектовали буџетски дефицит око 5,5 одсто БДП-а. У смјерницама смо уважили смањење прихода, а према нашим пројекцијама расходи ће се остварити у пуном износу, а ниво дефицита задржати на 4,5 одсто БДП-а, имајући у виду да се један број донација и кредита неће реализовати у цјелости. То је реалан сценарио до краја године.

• Како планирате надомјестити рупу у буџету и да ли је планиран ускоро ребаланс буџета? Када су у питању задужења, шта је ближа опција – ММФ, Свјетска банка, комерцијалне банке, еурообвезнице?

- У овом тренутку нема потребе да размишљамо о ребалансу. Ми смо у Закону о буџету за 2010. годину пројектовали да ће нам за финансирање потрошње требати додатних 200 милиона еура. Наш је план да се задужимо на тржишту еурообвезница и то је нама најближи, а, прије свега, најбољи и најмодернији начин задуживања данас. Могућност да издате еурообвезнице потврђује да инвеститори имају повјерење у јавне финансије. Емитовање еурообвезница значиће и добру промоцију Црне Горе у условима када се све свјетске економије боре за нове инвестиције. Прилике на европском тржишту су пореметиле наш план да то буде у првој половини године, али, свакако, ми смо завршили све што је неопходно, припремили документацију и надамо се да ћемо затворити овај аранжман. Када ће то бити, зависи од тајминга који ће предложити наши савјетници.Сви остали инструменти задуживања - комерцијалне банке, синдикални кредити су алтернатива, а ММФ и Свјетска банка су нам значајнији као потврда да водимо одговорне политике него за задуживање.

• Запослени у државној администрацији и даље жале што су им смањене ионако ниске плате? Да ли је морало до тога да дође, да ли се могло то компензирати на други начин и да ли постоји шанса да се плате врате макар на ранији ниво?

Након пропадања преговора са социјалним партнерима, Влада није имала друго рјешење. Није популарно смањивати плате, али морало је до тога доћи и то је био одговоран потез који је обезбиједио да све зараде, пензије, социјална давања исплаћујемо на вријеме. Мислим да је смањивање зарада од 3 до 6,5 одсто мање болно од кашњења плата. Да смо одложили проблем и чекали да он ескалира, доживјели бисмо примјер Грчке која упозорава све оне који сматрају да се тешке и неопходне мјере могу одлагати. У том смислу, мислим да је улога министра финансија у овим околностима да не буде „емотиван”, већ да доноси дугорочна рјешења за добробит грађана и економије. Уколико би се смањио број запослених, повећала продуктивност, постоји могућност за враћање зарада. Сви треба да будемо свјесни чињенице да само раст економије може да допринесе расту зарада. На крају, увећава се број, па и западно европских земаља које или замрзавају или смањују зараде.

• Према Вашим процјенама, колико запослених у државној администрацији је вишак, а колико у општинама. Да ли ускоро планирате да рјешавате тај проблем и на који начин и колико је потребно новца? Смањењем вишка радника се смањује јавна потрошња, о којој се толико прича?

Процјене општина су да је вишак на нивоу од 19 одсто. Ми смо у претходном периоду донијели низ мјера на плану смањивања јавне потрошње. Припремили смо читав сет законских, подзаконских аката, информација које се односе на смањивање надокнада, стопирање запошљавања, буквално цјелокупна регулатива је подвргнута измјенама, како бисмо обезбиједили оквир за одрживост фонда зарада. Оно што забрињава је да су издвајања за бруто зараде већа него осталих земљама у региону, како због вишка запослених, тако и због већих зарада него у осталим земљама у региону. Ми сматрамо да додатно, када је у питању фонд зарада, треба јавну потрошњу смањити за 1 одсто БДП-а. И управо ове мјере су једини начин да смањимо јавну потрошњу и доведемо је у одржив оквир.

• Да ли то значи да ће бити смањења плата поново и занима ме гдје су то плате мање него у Црној Гори?

- Не очекујем даље смањење плата. Иначе, послије Хрватске зараде у Црној Гори су веће у просјеку него у другим државама региона. А некад је Црна Гора била најмање развијена земља бивше СФРЈ. Далеко од жељеног, али се не могу затварати очи пред чињеницама.

• У медијима је недавно објављена информација да топ менаџери и мања група уредника и новинара РТЦГ зарађује много више од колега, а и знатно више од највиших државних функционера, а знамо да се РТЦГ финансира највећим дијелом из државног буџета. Како је могуће да се на тај начин расипа новац пореских обвезника и како дозвољавате да РТЦГ то ради без правилника о платама? Да ли имате намјеру да нешто предузмете?

- То је питање за ресорно министарство. Ако је тако, како ви кажете, онда завређује њихову пажњу.

• Новац пореских обвезника се троши и на помагање “Побједе”. Опростили сте им 6,3 милиона еура дуга за порезе и доприносе и дали гаранције за добијање два кредита од укупно око шест милиона еура? По којој логици то радите? То је мимо свих тржишних принципа?

- Ништа није опроштено. У складу са законом о државној помоћи спроведена је одговарајућа процедура коју је “Побједа” испоштовала. Разлоге сам већ раније коментарисао. Подсјетићу и да су “Вијести”, “Дан” и “Монитор” тражили у једном тренутку један облик државне помоћи и у Влади смо били спремни о томе да разговарамо. Када сам их упутио на законску процедуру, разумио сам да су ти медији одустали. Ако се ситуација промијени, радо ћемо поново разговарати о модалитетима. Медији чине важан инструмент функционисања јавне сфере и зато представљају јавни интерес. Без обзира на све, очекивао сам више медијске солидарности.

• Да ли је у игри улазак у аранжман са ММФ-ом? У посљедње вријеме не помиње се та опција. Да ли ЦГ испуњава услове за тај аранжман и шта бисмо ми добили од тога?

Свакако, постоји та опција, али више као подршка економској политици без повлачења средстава. У претходном периоду усагласили смо ставове и извјештај извршних директора ММФ-а из априла ове године потврдио је наше напоре и активности Владе Црне Горе, које је у претходном периоду спровела на плану стабилизације економског и финансијског амбијента, нарушеног усљед кризе. Такође, извјештај позитивно третира и реакцију Владе Црне Горе на финансијску кризу и побољшање ликвидности у банкарском и реалном сектору.

Конкретни услови нијесу познати, они се дефинишу током преговора са ММФ-ом. Обично се с ММФ-ом разговара на теме фискалне консолидације - смањење дефицита, било повећањем пореза било смањењем расхода. Успостављање стабилног финансијског система је други услов ММФ-а. Ово подразумијева усвајање финансијских закона усаглашених са међународном праксом и јачање супервизорских капацитета Централне банке. У том дијелу, као што сам казао, Влада је испунила своју обавезу. Преостала је обавеза Централне банке да заврши контролу Прве банке, припреми извјештај и да предлог мјера, уколико током контроле утврди да су мјере неопходне. У међувремену урађени су ревизорски извјештаји што, свакако, помаже рјешавању статуса. За нас би аранжман био потврда да смо на правом економском путу и допринијела бисмо креирању бољег имиџа код инвеститора и међународних партнера.

• Државни дуг је 1,13 милијарди, и повећан је за 10 одсто БДП-а у посљедње двије године. Да ли забрињава таква тенденција раста дуга. Да ли је ЦГ у стању да све то финансира? Да ли пораст дуга може довести до раста пореза и којих, и да ли су то захтјеви ММФ-а?

- Црна Гора и даље спада у ред ниско задужених земаља, што је, свакако, одраз наше опрезне и конзервативне фискалне политике. Чињеница је да је државни дуг порастао са 26,8 одсто са краја 2008. године на 36,3 одсто на крају марта 2010. године, али треба узети у обзир да је то посљедица економске кризе и да је и у другим земљама државни дуг растао, управо из разлога, јер су државе морале да упућују пакете помоћи привреди и банкарском сектору. Ово не треба да забрињава, јер ми и даље наш дуг држимо далеко испод критеријума из Мастрихта. Према пројекцијама кретања државног дуга, у наредних неколико година до 2014. године, а у која су укључена нова задужења за различите пројекте, укључујући и финансирање буџетске потрошње, политика државе ће бити да јавни дуг не прелази ниво задужености од 30 -35 одсто БДП-а. ММФ увијек заговара повећање пореза као начин за смањивање дефицита. Али такве опције увијек треба пажљиво разматрати.

• Дакле, постоји шанса да се порези повећају? Који би се порези могли повећати?

- Прије свега разматрамо политику акциза, а имам у виду и нова рјешења када је у питањју порез на некретнине.

• Да ли сте спремни да преузмете функцију премијера, с обзиром на све чешће оцјене да сте Ви Ђукановићев насљедник? Да ли сте разговарали са Ђукановићем о томе и како уопште видите расплет ако до њега ускоро дође?

- Не размишљам о томе и не мислим да је то питање које завређује било какву елаборацију. Црна Гора има свог премијера, а ја као потпредсједник Владе и министар финансија имам важне државне послове којима сам посвећен.

Здравко ВУЧИНИЋ