Интервју министра економије Бранка Вујовића за Дневни лист “Дан“

Како оцјењујете досадашњи рад менџамента КАП-а и Рудника босита?
Прије свега, у оцјени рада менаџмента Комбината алуминијума и Рудника боксита требало би имати у виду глобалну економску кризу, посљедице које је оставила у производњи алуминијума, посљедице на највеће свјетске компаније, на индустрију и економију уопште, дешавања у окружењу и у земљама које су чланице Европске уније, колико је фабрика затворено, колико је радника остало без посла, колико је тешко чак и уз помоћ Влада развијених држава, очувати неке привредне системе.
Чињеница је да је већински власник КАП-а и Боксита, на основу извјештаја Економског факултета урађеног на крају трећег инвестиционог периода тј. 30.11.2008. год. испунио све инвестиционе обавезе дефинисане купопродајним Уговором осим 7.200.000 € (1.000.000 € је требао да буде инвестиран у фабрику Прераде). Влада је тај износ наплатила од већинског власника по основу гаранције за инвестиције које је имала.
Укупно уговорена улагања према Анексу 2 у периоду од 36 мјесеци износила су 27.750. 000 €. У оквиру тог износа уговорена улагања у производњу глинице износила су 13.500.000 €, у производњу алуминијума 13.250.000 €, производњу фолије 1.000.000 €;
Структура плаћених инвестиција по појединим сегментима је сљедећа: производња глинице 9.616.695 € или 71,2%; производња алуминијума је плаћено 8.456.972 € или 63,8%; док у производњу фолија није било улагања, тако да је проценат реализације 0,00%.
У трећем Инвестиционом циклусу уговорена су инвестициона улагања у износу од 12.250.000 €. Од уговорених инвестиција плаћено је 6.440.242 € или 53,00% уговорених улагања, односно уложено је мање од уговорених улагања 5.809.758 €.
Сви произвођачи алуминијума у свијету су суочени са крупним посљедицама глобалне економске кризе. Цијена алуминијума на ЛМЕ је од 3.290 $ у јулу 2008. године дошла на испод 1.300 $ крајем јануара 2009. године, што је разлика 2,5 пута. У првом кварталу ове године се креће на нивоу од око 2.300 $. Производна цијена у комбинатима са најмодернијом технологијом и ефикасном организацијом не иде испод 2.000 $ по тони, па је позитивно пословање могуће само у оним компанијама које имају јефтине сопствене изворе електричне енергије или значајне државне субвенције. Због тога је за КАП припремљен програм реструктурирања компаније као једини начин да се избјегне стечај.
Што се тиче Рудника боксита, преузете обавезе које су произилазиле из Купопродајног уговора, односно Инвестиционог програма укључивале су трошкове инвестиција у друштво, или обавезе Друштва да инвестира износ не мањи од оног који је предвиђен Инвестиционим програмом у износу од 4.000.000 € за период од пет година почев од 30. новембра 2005. године. Закључно са мјесецом мартом 2009. године Друштво је инвестирало укупно 5.843.127,73 € од чега се 2.193.878,15 € односи на инвестирање у 2008. години. Све ово најбоље говори о напорима који су чињени у правцу опоравка овог предузећа.
Укупне остварене инвестиције у протеклих 36 мјесеци су премашиле уговорене планиране инвестиције за 1.683.247,34 еура, тј. за око 56%.
Када је у питању испуњење обавеза за дио који се односи на Социјални програм, може се закључити да је Купац у протеклом периоду испоштовао све обавезе предвиђене Анексом 4.
Глобална криза је условила значајан пад производње алуминијума, а тиме и боксита. Цијена глинице на тржишту је знатно повољнија од цијене коштања у производњи КАП-а са бокситом из РБН. То је условило заустављање производње у Рудницима боксита.
До настанка глобалне економске кризе, дакле, били смо задовољни приватизацијом и у Комбинату Алуминијума и у РБН. Давањем кредитних гаранција и пролонгирањем рокова, Влада је учинила све да, у мјери у којој је то могуће, и у условима кризе очува домаће привредне гиганте и осигура да се реализују квалитетни социјално-развојни програми како би се заштитили радници и привреда. Никако се, међутим, не може очекивати да ће та подршка трајати вјечно и да ће стрпљење И разумијевање које имамо моћи било ко да искористи у циљу аболирања евентуалних грешака и неуспјеха у сналажењу у новонасталим условима. Након потписивања Уговора о поравнању, Влада ће, као један од акционара, имати свог представника у одбору директора и могућност да учествује у избору предсједника управе И извршног менаџера. Одлука да ли ће представник државе некоме дати свој глас или не биће најбоља оцјена нечијег рада. Та одлука ће такође зависити и од оцјена Синдиката који су, у посљедњим наступима, исказали задовољство односом са Управом.

Ближи се најављени рок за потписивање уговора о поравнању са власницима Комбината алуминијума, да ли су испуњени сви услови да до тога дође? Да ли је прецизиран датум? Ко ће бити представник Владе у одбору директора КАП-а?
Влада Црне Горе је испунила све услове да се уговор потпише а, према најавама из ЦЕАЦ-а, припремљени сви неопходни документи тако да се може очекивати да ће уговор бити потписан до краја јула. Ипак, још није прецизиран датум па ћемо о нашем представнику говорити тек након што се уговор дефинитивно потпише. Сада са сигурношћу могу рећи да то неће бити Драган Кујовић, помоћник за индустрију И предузетништво, као што су медији спекулисали.
Уговором о поравнању, који ће потписати Влада и Централно европска-алуминијска компанија (ЦЕАЦ), стичу се услови да извршна власт преузме половину акција које посједују Руси и да на првој наредној Скупштини акционара именује свог представника у управи КАП-а.

Радници у никшићким Боситима траже да Ви иницирате преговоре синдиката и послодавца и да будете свједок приликом потписивања евентуалног споразума двије стране. Како то коментаришете?
Министарство економије И ја лично смо увијек били спремни да посредујемо између Синдиката И власника иако то није у нашој надлежности. Јавност пренебрегава чињеницу да Влада Црне Горе није власник акција у Рудницима боксита. И поред свега овога, у Министарству смо више пута покушавали да ургирамо да дође до компромиса између Синдиката и Управе. Што се тиче радничког захтјева да ја лично иницирам преговоре и будем свједок приликом потписивања евентуалног споразума, морам да кажем да такав захтјев мени лично нити Министарству није упућен у званичној форми па те наводе не бих могао да коментаришем.

Што мислите о репрезентативности синдиката у Бокситима и који од два постојећа је релевантан за Министарство?
Као што сам више пута поновио, Влада Црне Горе а посебно Министарство економије није арбитар у оцјењивању репрезентативности синдиката било које компаније. То је ствар Закона о раду. Министарство економије је, као што је јавности познато, небројено пута показало вољу да посредује у преговорима између синдиката и Управе, без обзира о ком се синдикату радило.


И радници Жељезаре пријете заузимањем фотеља менаџмента у случају да касне плате. Раније сте рекли да ће Министарство пратити реализацију кредита које је Влада гарантовала тој компанији. Па, испуњава ли менаџмент преузете обавезе? Може ли се десити да и у тој компаниј рдници избаце менаџмет из пословне зграде?
Влада Црне Горе, у складу са Протоколом потписаним у јулу 2009.г., има своја три представника у Одбору директора Жељезаре Никшић док МНСС има четири представника. Обавеза наших представника је прије свега да воде рачуна о интересима Компаније, јер је та обавеза дефинисана Законом о привредним друштвима а, уз то, и да прате реализацију Програма реструктурирања на основу којег је Жељезара добила гаранције за кредит од 26,3 милиона, као и реализацију средстава од 8,5 милиона добијених од МНСС-а. За сада можемо констатовати да је евидентно инвестирање у компанију и да се чине сви напори да купљена опрема буде што прије стављена у функцију. Надамо се да ће МНСС имати снаге и знања да квалитетно заврши започети посао јер је то и у интересу њих као власника компаније.
Што се тиче порука које се упућују са радничких протеста, свима је већ познат став Министарства економије да се проблеми морају пажљиво анализирати и уз пуни допринос свих заинтересованих страна опредијелити за оно рјешење које мора бити дугорочно одрживо. Такође, свако мора бити свјестан и посљедица које одређене активности могу изазвати и да свако сноси одговорност за своје поступке.