- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја "Сигурност за улагање"- Независни дневник Вијести,...
"Сигурност за улагање"- Независни дневник Вијести, 23.07.2010 године
Закон о истраживању и производњи угљоводоника
Истраживање и производња угљоводоника, крајње осјетљива област људског дјеловања која има импликације на глобалну економију а са тим и на укупну свјетску политику, до сада је код нас била предмет интересовање јавности кроз познате догађаје везане за приватизацију которског Југопетрола.
Постојећи закони и подзаконска акта који су до сада третирали истраживање и производњу нафте и гаса у склопу истраживања и производње других минералних сировина, нијесу уважили посебности везане за специфичне услове нафтних и гасних лежишта, начин њиховог истраживања и производње, нити су обезбјеђивали квалитетне предуслове за мотивацију озбиљних инвестиционих улагања у овој области.
Као посљедица наведеног стања, раније склопљени уговори који се односе на поменути ресурс, нијесу довели до жељеног циља и није дошло до открића и производње угљоводоника из сопствених извора. Самими тим и Црна Гора, односно црногорско друштво у цјелини, није осјетило користи које проистичу из ове активности.
Оваквим стањем наметнута је потреба да се ова материја детаљније уреди у складу са најбољом међународном праксом и позитивним прописима других земаља. Закон о истраживању и производњи угљоводоника о коме се недавно позитивно изјаснио црногорски парламент, створиће атрактиван амбијент за инвестициона улагања. Његовим усвајањем, Црна Гора је снажно заштитила свој интерес у овој области и омогућила квалитетне предуслове да се кроз валоризацију овог природног ресурса остваре трајни бенифити за њене грађане.
Нафто-гасни бизнис је бизнис највећег могућег инвестиционог ризика. Зашто је то тако? Па због чињенице да су истраживања нафте и гаса најчешће неуспјешна. Без обзира на сва техничка достигнуће и савременост метода које се примјењују, тек свака пета бушотина открије постојање неког угљоводоничног ресурса. Много се улаже, много се ризикује да би се на крају много и зарадило и због тога су пројекти истраживања нафте и гаса пројекти на које се рачуна да трају дуго, најмање двадесет до тридесет година, како би било успјешни. За озбиљне нафтне компаније, опредијељеност за инвестицију у неко подручје не зависи од политичке воље или воље партије која је на власти. Нафтне компаније сигурност за улагање и смањење економског ризика траже управо у постојању закона и квалитетних законских оквира којим се уређује ова област. Код писања овог Закона се о томе се итекако водило рачуна.
Нови Закон разрађује све фазе процеса истраживања и производње угљоводоника са јасним правилима и обавезама концесионара са једне и концедента са друге стране и предвиђа могућности закључивања двије врсте уговора и то уговора за концесију за истраживање и уговора за концесију за производњу.
Уговор о концесији за истраживање додјељује се за просторе на којима степен истражености није довољан да би се додијелио уговор о концесији за производњу. Сврха додјеле уговора о концесији за истраживање је да се без улагања од стране државе, кроз давање овог права компанијама које се баве специфичним сизмичким истраживањима, повећа ниво знања о потенцијалности недовољно истраженог простора. Истражени простор након тога добија на својој вриједности а компаније кроз продају података до којих су дошли, на извјестан начин, врше његову промоцију међу потенцијалним инвеститорима.
Уговор за концесију за производњу је уговор за који су заправо заинтересоване нафтне компаније које се баве истраживањем и производњом. Овај уговор се додјељује за просторе гдје је ниво наше информисаности такав да ми са извјесном поузданошћу можемо претпоставити са каквим ресурсом располажемо и колику добит држава може да оствари кроз његову валорзацију. Кроз овај уговор концесионар ће бити у могућности да прође кроз фазу истраживања, фазу верификације резерви, фазу развоја и фазу производње. Нити један о предвиђена два типа уговора не даје ексклузивна права само једном концесионару.
Иначе, оно што је можда и најбитније, овај Закон предвиђа да држава корист остварује кроз наплату двије врсте концесионе накнаде: и то накнада за уговор о концесији и накнада за произведену нафту и гас. Накнада за уговор о концесији у ствари представља накнаду којом се плаћа простор који је покривен концесијом и биће рачуната на основу површине коју концесија покрива. Накнада за експлоатисану нафту и гас представља накнаду која се обрачунава на основу произведене нафте и гаса и везана је за процентуални износ количине произведене нафте и гаса која ће се плаћати концеденту. Принцип наплате прихода по овом основу је такав да се он максимализује у тој мјери све док је год могуће привући профитабилне инвеститоре.
Присуство комерцијалних лежишта угљоводоника у земљама у које гравитирају јадранском басену, затим досадашњи резултати геолошких и геофизичких истраживања указују да и на територији Црне Горе постоји могућност проналажења комерцијалних лежишта нафте и гаса. Усвајањем квалитетног и модерног Закона о истраживању и производњи угљоводоника Црна Гора је начинила први и најзначајан искорак на путу ка квалитетној валоризацији овог потенцијала.
Владан Дубљевић, помоћник министра економије за рударство и геолошка истраживања