Интервју Бранка Вујовића, министра економије Дневном листу “Побједа“ поводом припреме Стратегије регионалног развоја Црне Горе, 2010-2014

Допустите ми да на почетку појасним разлоге који су довели до потребе да урадимо један овакав документ. Црна Гора се, као и многе земље у транзицији, суочава са неравномјерним развојем који је у највећој мјери резултат процеса преласка из планског у тржишни привредни систем. Колапс индустрије креиране на нереалним основама, утицао је на то да значајан број запослених у великим индустријским предузећима остане без запослења. Нови систем је захтијевао нове вјештине и знања, а само мањи број оних који су остали без посла, био је спреман да се прилагоди новим условима и продје кроз процес преквалификације. Развојни замах након обнове црногорске независности, понудио је нове шансе за стицање образовања и запошљавање, а инвестициона активност, посебно у приморском и средишњем дијелу, била је све значајнија. То је утицало на миграције становништва из континенталног у средишњи и приморски регион. Због свега наведеног, процијенили смо да је управо сада моменат када, на један систематизован начин, треба да приступимо стварању другачијег оквира за ублажавање разлика и равномјернији развој у будућности.

1. На који период је орочена Стратегија регионалног развоја и који су њени основни задаци и инструменти?

Стратегија се односи на период до краја 2013. године. Разлог због чега смо се опредијелили за овај рок јесте наша намјера да националну политику регионалног развоја ускладимо са регионалном политиком Европске уније. Задаци СРР су стварање услова за равномјернији социо-економски развој у складу са принципима одрживог развоја, стварање услова за повећање конкурентности свих дјелова земље и валоризација развојних потенцијала. То значи да се даје много простора за конструктивне иницијативе, а посебно за оне које долазе од јединица локлане самоуправе. Документ успоставља оквир и даје смјернице за координирање регионалног развоја, уз подршку оним јединицама локалне самоуправе које заостају у развоју. Посебну пажњу посветили смо животној средини, па се један од стратешких циљева односи на одрживо коришћење природних ресурса, примјену ниско карбонских технологија и развој комуналне инфраструктуре.

2. Који су кључни пројекти предвидјени стратегијом?

Пратећи праксу ЕУ у овој области, Стратегија полази од принципа “одоздо према горе”, што значи да се не прописују пројекти са националног нивоа, већ је то препуштено јединицама локалне самоуправе. Оправданост овог приступа огледа се у чињеници да локално становништво и носиоци развоја на локалном нивоу боље познају проблеме и потешкоће који спрјечавају или успоравају развој њихове средине. Путем израде стратешких планова развоја јединица локалне самоуправе, према унапријед одређеној методологији, биће дефинисане потребе и пројекати који задовољавају те потребе и омогућавају развој локалне заједнице. Препознати пројекти биће укључени у заједничку базу развојних пројеката и постати важно средство за усмјеравање финансијских средстава намијењених развоју јединица локалне самоуправе и региона којима припадају.
Паралелно са тим, активности Владе Црне Горе у функцији равномјернијег регионалног развоја биће усмјерене у три правца. Први се односи на даље повећање економске и правне атрактивности Црне Горе као система, посебно у дијелу владавине права која је једнако важна за демократски и за економски развој земље. Други правац подразумијева покретање великих пројеката који су претпоставка бржем укупном развоју - побољшање саобраћајне повезаности, рјешавање комуналних проблема, валоризацију енергетских ресурса и израду квалитетних планских докумената. На крају, и од посебне важности, Влада ће бити оријентисана на изградњу друштвене инфраструктуре, односно стварање услова за друштвени развој, што подразумијева адекватан приступ јавном сектору и управи, култури, образовању, здравственој и социјалној заштити, спорту и рекреацији, вјерским заједницама.

3. Колико новца треба за реализацију стратегије?

То зависи од броја пројеката које ћемо имати. У суштини, средства ће се користити из државног и буџета јединица локалне самоуправе, као и из инструмента за претприступну помоћ ЕУ. У овом моменту нису планирана додатна средства за финансирање развојних пројеката из државног буџета, али од 2011, након усвајања Закона о регионалном развоју и пратећих уредби и прописа, могуће је планирати додатна средства за финансирање развојних пројеката. Очекујем да ће до тада бити припремљени и стратешки планови развоја јединица локалне самоуправе и индикативне листе пројеката. Подсјетио бих да је тренутно, поред значајних активности Дирекције јавних радова и Дирекције за саобраћај, које се односе на унапрјеђење локалне путне инфраструктуре, домова културе, здравствених установа и сл. (у питању је преко 100 пројеката), у фази припреме и реализације петнаест пројеката од регионалног значаја у области водоснабдијевања, изградње постројења за пречишћавање отпадних вода и канализационих мрежа, изградње регионалних санитарних депонија и путне инфраструктуре чија је укупна вриједности око 360 милиона ЕУР, а који се финансирају из капиталног буџета, кредита међународних развојних институција, ИПА програма, општинских буџета и донација.

4. У чему ће се сјевер Црне Горе разликовати од садашњег стања након реализације стратегије?

Ниједна стратегија није ријешила проблеме преко ноћи, па неће ни ова. Отклањање последица неравномјерног развоја је дугорочан процес. Важно је да Стратегија промовише принцип “одозго према горе” што представља, не само значајан демократски искорак, већ и прилику за јединице локалне самоуправе да усмјеравају сопствени развој. Стратегија даје једнаке шансе за убрзање развоја континенталном, али и другим дјеловима Црне Горе. Шансе се неће искористити чекањем. Потребне су иницијативе. Само конкретне иницијативе промијениће садашње стање.

5. Да ли ће Стратегија успјети да заустави расељавање сјевера и на који период?

Расељавање ће престати, па и усудјујем се рећи да ће започети обрнути трендови, оног момента када се препознају економски одрживи пројекти који ће допринијети повећању живнотног стандарда. Стратегија даје оквир за овај процес, али не може сама по себи понудити запослење. Да би се било ко запослио, прво мора тражити посао. Исто тако, да би се зауставило расељавање, морају се осмислити дугорочно одрживи пројекти. Зато је један од задатака Стратегије подизање нивоа конкурентности јединица локалне самоуправе. То подразумијева и побољшање друштвене инфраструктуре која ће учинити појединачне регионе примамљивим за живот. Имајте у виду да највише реалних ресурса и компаративних предности Црне Горе данас с налази у најнеразвијенијем региону земље. Будући развој Црне Горе биће везан за валоризацију ових ресурса.

6. Да ли имате податак колико се градјана сјеверне регије у посљедњих 20 година преселило у друге регије Црне Горе?

Према попису из 2003. у односу на попис из 1991. општине Плав, Шавник, Плужине, Жабљак и Андријевица имале су негативне стопе раста становништва од: -28,5%, - 20,14%, -18,60%, -14,45% и -13,60% респективно, док је општина Колашин забиљежила раст од 10,53%. У истом периоду, средишњи и приморски регион карактрише повећање броја становника од 11,34% и 6,02% респективно. Сличан тренд је настављен и последњих година.

7. Опозиција оптужује Владу да је закаснила са стратегијом?

Стратегија регионалног развоја је и раније била у плану рада Владе. Медјутим, ранија рјешења се нису показала ефикасним. Управо зато, вјерујемо да ће нови приступ регионалном развоју, усклађен са принципима ЕУ, имати позитивне ефекте, прије свега јер означава системски приступ и препознаје јединице локалне самоуправе као важне носиоце развоја.

8. Опозиција такодје тврди да Влада нема озбиљну намјеру да развија Сјевер већ да доноси стратегију и промовише развој ове регије због обавеза према ЕУ?

Овдје морам да подсјетим на конкретне пројекте који су предпоставка бржем укупном развоју, прије свега побољшање саобраћајне повезаности, изградњу ауто-пута и повезивање општине Пљевља са будућом Жељезницом, побољшање жељезничке инфраструктуре, изградња аеродрома у континенталном дијелу Црне Горе итд. Такође, веома су значајни пројекти рјешавања комуналних проблема у дијелу управљања чврстим отпадом и отпадним водама, валоризације енергетских ресурса и израде квалитетних планских докумената на основу Просторног плана Црне Горе до 2020. како би се задржали постојећи и привукли нови инвеститори.
Изградња друштвене инфраструктуре, односно стварање услова за друштвени развој подразумијева адекватан приступ јавном сектору и управи, култури, образовању, здравственој и социјалној заштити, спорту и рекреацији, вјерским заједницама. Суштински предмет интересовања постаје квалитет образовања који ће бити у фокусу у наредном периоду.
Како би се ове активности реализовале, Црна Гора ће се ослонити на сопствене финансијске ресурсе, биџет и Инвестиционо-развојни фонд, затим на сарадњу са приватним сектором кроз приватно-јавно партнерство, привлачење нових и задржавање постојећих инвеститора (страних и домаћих), евентуална нова повољна кредитна задужења код међународних развојних институција као и на фондове ЕУ који ће јој бити доступни у процесу интеграција.

9. Замјерено је Влади и на изузетно малој државној помоци сјеверу- свега 141 хиљаду за разлику рецимо од КАП-а коме је само за субвенције за струју дато 15 милиона еура. Како то коментарисете, без обзира сто се помоцу не подстице развој?

Поменути износ додијељене помоћи од 141 хиљаде € односи се на директну буџетску помоћ. Међутим, то је само дио помоћи који је усмјерен ка сјеверу. У периоду 2007-2009 за финансирање пројеката у континенталном дијелу Црне Горе Фонд за развој је издвојио 13,3 мил € за 108 пројеката, Завод за запошљавање 8,8 мил € за 1.601 пројекат, док је Дирекција за развој малих и средњих предузећа одобрила 5,2 мил € за финансирање 184 пројекта. Додатно, у оквиру својих надлежности и у сарадњи са међународним институцијама, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је кроз Агробуџет реализовао пројекате у вриједности од 43,4 мил €. Сложићете се да су уложена средства много већа од поменутих у Вашем питању.

10. Који главни разлог заостајања сјевера и да ли их је у наредном периоду могуће елиминисати?

Најчешци проблеми са којима се суочавају неразвијене и мање развијене општине су неизграђена и неадекватна инфраструктура, смањен обим привредне активности, висок ниво незапослености, неповољна демографска и образовна структура становништва итд. Неке од програма које треба реализовати у наредном периоду су: изградња инфраструктурних објеката (локални и регионални путеви, болнице, школе, вртици, спортски објекти, изградња стамбених објеката итд.), повећање привредне активности и даљи подстицаји развоју предузетништва, малог и средњег бизниса, идентификовање области за инвестирање и привлачења страних инвеститора, подстицајне мјере за насељавање неразвијених општина у циљу смањења исељавања, повратка исељеног и привлачења новог становништва, подизање нивоа и квалитета образовања, поготово у области високог образовања са посебним акцентом на развијање и оснаживање предузетничких способности код младих људи.

Александар Аванесов, стални координатор УН и стални представник УНДП у Црној Гори УНДП ће подржати спровођење Стратегије

Стратегија регионалног развоја Црне Горе резултат је рада домаћих стручњака који су, било као независни експерти, било као представници надлежних институција, дали свој допринос креирању Стратегије. За потребе процеса, Влада је формирала Савјет за израду Стратегије регионалног развоја Црне Горе. Додатну стручну помоћ и подршку обезбиједила је канцеларија Програма за развој Уједињених нација у Подгорици.

1. Зашто је Канцеларија Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Црној Гори подржала стратегију регионалног развоја?
Да би била економски одржива, Црној Гори је потребан нови модел економског раста који ће, између осталог, бити заснован на националној компетитивности и унутрашњим капацитетима за производњу, као и на мањој зависности од спољашњих фактора.

У многим земљама широм Европе може се наићи на феномен региона који доживљавају озбиљне потешкоће одговарајући на изазов уношења разноликости у традиционалну економску структуру. Ово је присутно и у земљама ЕУ и у државама Централне и Источне Европе. Свједоци смо појаве истог, такозваног “процеса старења” кога карактеришу велика, оронула и некомпетитивна предузећа, затворене фабрике, висок степен незапослености, расељавање, ниски стандарди заштите животне средине, застарјела инфраструктура, деградација друштвених услуга.

Црна Гора се такође бори с оваквим изазовима, и Регионална стратегија је предвиђена да помогне да та борба буде што дјелотворнија. Да нагласим, важно је да акценат подршке која ће се пружити мање развијеним регионима буде на оптималном коришћењу њихових развојних потенцијала, као и на уклањању узрока који спречавају развој. Ово је предуслов одрживог развоја цијеле земље у складу са највишим европским и међународним стандардима.

2. Да ли УНДП има амбицију да подржи процес спровођења стратегије?
Дефинитивно. То је већ постало дио нашег цјелокупног програма који укључује конкретне пројекте - за подршку развоју националних паркова, предузетништва, оснивања малих и средњих предузећа, развој малих хидроелектрана, као и активних радних механизама укључујући стварање друштвених фондова за иновације наредних година, итд. Током посљедњих годину дана нарочито смо ставили нагласак на подршку држави у пружању ефикасног одговора на глобалну економску кризу и ублажавање њених краткорочних и дугорочних ефеката..

УНДП ће наредних година наставити да пружа подршку оним програмима који јачају националне и локалне капацитете за побољшање услуга у дијелу пружања бољег одговора на потребе локалног становништва и, у исто вријеме, за бољу координацију локалних приоритета и свеукупних националних приоритета. УНДП ће с великим ентузијазмом подржати програме који јачају компетитивност Црне Горе. Ово укључује подршку развоју и расту малих и средњих бизниса који би апсорбовали појединце који су остали без посла, у оним областима у којима Црна Гора као држава има компаративну предност.

Узмите за примјер сјеверозападни регион Црне Горе који обухвата дурмиторски појас од пет општина. Ова област која има богат биодиверзитет, водни и дрвни потенцијал, као и туризам и производњу органске хране, стављена је под заштиту Свјетске баштине као област у којој постоје врхунски природни феномени, изузетна природна љепота од естетске важности, која садржи изузетне примјере који представљају главне фазе у историји планете, као и најзначајније примјере природних хабитата за конзервацију биолошке разноликости - укључујући врсте којима пријети изумирање, од изузетне универзалне важности са тачке гледишта науке или конзервације. Као таква, ова област садржи огроман потенцијал за развој “зелене економије” са могућностима за чисту производњу енергије, обраду дрвета, одрживи туризам и пољопривреду.



Шанса за финансирање малих инфраструктурних пројеката и развој капацитета општина

На недавној презентацији грант шема за развој општина, шеф Делегације ЕУ у Црној Гори Леополд Маурер истакао је важност припреме црногорских општина како би могле да користе фондове Европске уније. „Када Црна Гора постане земља кандидат, мора развити управљачке структуре како би била у могућности да користи структурне фондове. Ови фондови имају за циљ да избалансирају разлике између богатих и сиромашних региона, и управо ту је кључна улога општина. Од кључне је важности да општине креирају капацитет да апсорбују расположива средства. На примјер, у случају Бугарске и Румуније, преко 300 милиона ЕУР је остало неискоришћено због неадекватне припреме.“ Актуелна грант шема пружа могућност за 15 општина корисница Егализационог фонда да финансирају мале инфраструктурне пројекте у вриједности и до 1 милион ЕУР. Рок за апликацију је 4. октобар 2010. године.