Ауторски текст потпредсједника Владе и министра финасија, др Игора Лукшића, објављен у НД Вијести и на блогу потпредсједника

Док уживамо у успјесима наших кошаркашких репрезентација, али и других црногорских спортиста, оно што посебно испуњава јесте нова врста патриотизма која почиње да се убрзано развија у нашој земљи.

Вјерујем да је све више дијеле сви наси житељи, без обзира на опредјељење током референдумске кампање. Чини ми се да је спорт један од најбољих мостова који спајају друствене противрјечности - политичке, генерацијске, идеолошке на најбољи могући начин комбинујући жељу за такмичењем и морални систем. Из тог разлога сматрам да је неопходно у што краћем року преиспитати наша стратешка опредјелјенја када је спорт у питању.

Несумњиво, Црногорци и Црногорке (фраза грађани и грађанке која подсјећа на тековине француске револуције мало по мало би могла да изблиједи имајући у виду да смо у складу са међународним стандардима коначно схватили да смо сви национално гледано Црногорци/Црногорке док је појединачно право свих да се етнички сврстају и у неку другу категорију ако тако желе) су веома талентовани за спорт. Међутим, треба имати у виду да финасирање спорта често бива неодвојиво од економских могућности и то посебно у времену економске кризе.

Из тог разлога, из угла државе сматрам да постоје неколике обавезе: улагања у инфраструктуру - фудбалски стадиони, спортске дворане, базени, потом обезбјеђивање средстава за функционисање спортских савеза, прије свега, у циљу остваривања конкурентних репрезентативних наступа и даља подршка развоју спорта посебно млађих селекција. Улагање у инфраструктуру је несумњиво логичан избор и оно што је извјесно добри резултати остварени у том смислу у претходном периоду како ће се и наставити.

Средства за спортске савезе су логичан избор, с тим сто ми се чини разумним приоритет дати спортовима у којима се биљеже запажени резултати какви су ватерполо, кошарка, рукомет посебно женски и одбојка имајући у виду талентоване млађе селекције.

Богата је земља у којој бар у једном спорту будете конкурентни, а наше је богатство у том смислу вишеструко веће. Од појединачних спортова већ се издвајају атлетика кроз сјајну Марију Вуковић, али и женски тенис у континуитету већ неко вријеме, а од недавно кроз, такође, сјајну Данку Ковинић - дакле два потенцијална олимпијска злата у Рио де Женеиру 2016. године!

Од борилачких спортова дјелује ми логичним размишљати о олимпијским спортовима какви су џудо, али и теквондо.

Улагање у младе звучи као клише, али је битно зашто то радите да не би био. Рекао сам већ да наши клубови кубуре са проблемом економског потенцијала. Зато сматрам много реалнијим улагати у домаће играче до њихових раних двадесетих и потом стратешки се повезивати са престижним европским клубовима како би наставили свој развој и тиме повратно јачали насе репрезентативне селекције.

Важан задатак у том смислу је улагање у тренерски потенцијал на чему сви савези додатно треба да пораде ангажујући и кадрове из региона. Не заборавимо да су земље које су се најбрже развијале током историје биле склоне увозу знања.

Добра игра, Црногорци!

Игор Лукшић