Интервју потпредсједника Владе и министра финансија, др Игора Лукшића, за портал балканс.цом

Балканс.цом: Дозволите ми да на почетку кажем да смо почаствовани тиме што сте Ви, као потпредсједник Владе и министар финансија у Црној Гори, упркос бројним обавезама, издвојили вријеме за наше читаоце. Регион Балкана снажно је погођен финансијском кризом. У таквој ситуацији психологија кризе води ка мањој потрошњи, а самим тим и мањој производњи, те стога имамо домино ефекат. Као економиста, и неко ко је веома упознат са ситуацијом у региону, шта мислите које мјере би Европска унија и владе земаља региона требало да предузму како би се побољшала ситуација?

Потпредсједник Лукшић: Мислим да су у претходном периоду напори свих влада мање више били сконцентрисани на очување ликвидности финансијског и реалног сектора. Сада се већ може рећи да је прошао најгори дио кризе и да свјетска економија улази у фазу опоравка. На то нам указују и посљедњи извјештаји ММФ-а, Свјетске банке и показатељи из другог квартала ове године. То не значи да су проблеми за нама. Криза је оставила посљедице од којих ће се националне економије годинама лијечити. Мислим да је криза свима била једна важна лекција и да је управо утицала да препознамо слабе стране наших економија и да у том дијелу радимо на проналажењу дугорочно одрживих рјешења. Вјерујем да је рјешење у области структурних реформи, унапређења пословног амбијента и прудентне фискалне политике, што ће допринијети бржем оправку наших економија, али и некој врсти економске системске хармонизације на глобалном нивоу.

Балканс.цом: Како је таква економска клима погодила Црну Гору; назире ли се свјетло на крају тунела?

Потпредсједник Лукшић: Економска и финансијска криза је у последње двије године снажно утицала на успоравање раста црногорске економије. Највећи утицај и посљедице осјетио је наш банкарски сектор, али и индустрије алуминијума и челика које су морале проћи кроз неопходно реструктурирање. Међутим, има и индикатора који охрабрују. Између осталог, стране директне инвестиције које су за четири мјесеца ове године порасле за 30,0% у односу на исти период прошле године, смањује се незапосленост, буџетски приходи за првих седам мјесеци ове године већи су 1,67% у односу на прошлу годину, уз структуру која је дугорочно много одрживија. Мјере снажне подршке покретању и опоравку индустријске производње и оптимизацији запослености у великим индустријским системима, уз реализацију економско-социјалних програма, резултирале су повећањем индустријске производње. Можемо рећи да је у првој половини године заустављен пад црногорске економије. Такође, без обзира на снажан пад економије, који процјењујемо на око 5,3% у прошлој години, то је ипак мање од раста забиљеженог у 2008, од скоро 7%. Многе друге земље су током 2009. године изгубиле једну и више година у економском смислу.

Балканс.цом: Да подсјетимо, Ви сте се срели са највећим инвеститорима, познатим личностима и пословним људима широм свијета који су дошли у Црну Гору да инвестирају или уживају у њој, па можете ли рећи за наше читаоце шта Вас је инспирисало да отворите блог хттп://игорлуксиц.wордпресс.цом/?

Потпредсједник Лукшић: Мислим да је ово добар модел и начин да се испровоцирају неке нове бизнис идеје, размијене мишљења и подстакну предузетници, инвеститори, економски стручњаци, да се заинтересују за Црну Гору. Нови блог који носи слоган "Отворена дискусија из срца Балкана" имао је за циљ да анимира међународну стручну и другу јавност и да кроз један савремени облик комуникације представимо Црну Гору као модерну европску земљу која се занима и коментарише дешавања у Европи и свијету.

Балканс.цом: Љепота Црне Горе инспирисала је Лорда Бајрона да напише: “Када се рађала наша планета, најљепши сусрет мора и копна мора да се догодио на црногорском приморју, а када су сијани бисери природе, пуним шакама су бацани на ово тло...“.
Бернард Шоу је са врха Ловћена узвикнуо: “Да ли сам ја у рају или на мјесецу?”, и сигурна сам да би се већина туриста који долазе у Вашу земљу сложили са њим, а туризам је једна од најбољих могућности за улагање. Криза је, наравно, дубоко ранила туризам, па ме занима какве су пројекције за тај сектор у земљи ове године и у будућности?

Потпредсједник Лукшић: Чари црногорске егзотике су већ вјековима познате, али у данашњем глобалном свијету постају планетарно атрактивне. Дефинитивно ће туризам у будућем периоду бити једна од главних грана економије, а приходи од туризма снажно балансирати рачун спољне трговине, али и генерисати тражњу и привредни развој у другим гранама. Планирали смо да приходи од туризма у 2010. години буду на нивоу прошлогодишњих. Посљедњи показатељи указују да су посјете у посљедња два мјесеца премашиле план. Очекујем наставак тог тренда, а уз мјере које предузимамо на плану унапређења хотелске и туристичке инфраструктуре, промоције и позиционирања на туристичкој мапи свијета да Црна Гора у наредном периоду буде препозната и призната као висококвалитетна елитна туристичка дестинација.

Балканс.цом: Које црногорске индустрије или сектори, поред туризма, највише обећавају у смислу раста и одрживости?

Потпредсједник Лукшић: Стратешко опредјељење Владе, која је економском политиком дефинисала туризам, енергетику и пољопривреду као стратешке и приоритетне привредне гране развоја, учинило нас је интересантним и атрактивним за улагање. Поред туризма, свакако, за улагања и даљи развој наше економије интересантан је и сектор енергетике, који је Црна Гора посљедњих година отворила за улагање. Истовремено, то не значи да даљи развој појединих облика индустријске производње у алуминијумској и индустрији челика не могу кроз прераду утицати на даљу диверзификацију економије. Исто важи и за дрвопрераду и рударство, на примјер. Црна Гора јесте мала земља, али располаже бројним ресурсима које је могуће валоризовати.

Балканс.цом: Које посебне могућности земља сада нуди или ће их нудити у блиској будућности?

Потпредсједник Лукшић: Ми градимо државу владавине права и олакшаног пословног амбијента у којем ће свака област бити атрактивна и привлачна за инвеститора. Не вјерујем у економски инжењеринг, већ у инстинкт предузетника. Држава треба да гради институције које ће охрабривати тај инстинкт.

Балканс.цом: Планирате ли додатне подстицаје или реформе како би побољшали амбијент инвеститорима или пословним заједницама?

Потпредсједник Лукшић: Црна Гора је атрактивна, мала туристичка дестинација, која је на путу ка ЕУ показала једну политичку зрелост, што се одразило и на економски развој. Ми смо у претходном периоду политиком очувања стабилности, великим приливом страних директних инвестиција, политиком ниских пореза уврстили Црну Гору у ред најконкурентнијих земаља у Европи. Осим тога, активно радимо на елиминисању бизнис баријера и унапређењу пословног амбијента, што је препознато и у бројним међународним извјештајима, прије свега, Фреедом Хоусе и Доинг Бусинесс. Отварајући нове могућности за бизнис, отварамо нова радна мјеста, а самим тим се стварају услови за повећање животног стандарда наших грађана.

Балканс.цом: Црна Гора је недавно преузела предсједавање Процесом сарадње у југоисточној Европи. Које би још улоге Црна Гора требало да има на Балкану?

Потпредсједник Лукшић: Црна Гора је већ дуго времена од међународне заједнице препозната као земља која својом политиком доприноси европеизацији нашег региона. Прије свега, доприносећи политичкој стабилности, али и изградњи толерантног друштва са јасном визијом уласка у ЕУ и НАТО. Као предсједавајући таквих иницијатива, као што је и процес сарадње у југоисточној Европи настојаћемо да даље такве вриједности ширимо и помажемо у превазилажењу регионалних проблема.

Балканс.цом: Наши читаоци су инвеститори и пословни људи који су већ присутни или намјеравају да започну посао/ улагање у регион. Шта бисте им савјетовали?

Потпредсједник Лукшић: Регион западног Балкана има највећи потенцијал за економски раст у Европи. Више сам него сигуран у то. Црна Гора припада земљама које су посвећене стварању најповољнијег амбијента за улагања и јачању својих институција са једнаким могућностима за сваког инвеститора.

Новинар Јелена Мишић