Саопштење Министарства финансија поводом изјаве предсједника Уније послодаваца о антикризном програму Владе Црне Горе

Влада Црне Горе на кризу је реаговала брзо и благовремено и донијела пакет антикризних мјера у износу од преко 10% БДП-а, што је значајно већа подршка него у другим државама. Владине мјере усмјерене су на очување ликвидности привреде и банкарског система, што је основ нашег програма, док би све друге интервенције, дугорочно гледано, биле контрапродуктивне.

Први пакет подршке у 2008. години који је упућен привреди односио се на смањење пореза на доходак физичких лица, са 15% на 12% у 2009. години, смањење стопа доприноса за обавезно социјално осигурање, укидање накнаде за коришћење грађевинског земљишта, смањење цијена електричне енергије за сектор мале и средње привреде и најугроженије, укидање накнаде за ауто-путеве, реализацију пројекта „Посао за Вас” и др.

Подршка банкарском систему, кроз обезбјеђивање гаранција за кредитну подршку код међународних финансијских институција- Европске инвестиционе банке и Њемачке банке за развој (КфW), прва је иницијатива такве врсте коју је затражила нека земља. Кредитна средства користило је укупно 9 црногорских банака, за које је држава издала гаранције у износу од 122 милиона еура.

Банкарском сектору и привреди је, кроз пријевремену отплату дуга, издавање државних гаранција и др, обезбијеђена подршка у укупном износу од преко 7% БДП-а, што је готово највећи пакет помоћи у региону и Европи. Такође, Законом о буџету за 2010. годину планирали смо гаранције за подршку привреди у износу од 140 милиона еура.

У циљу даљег унапређења пословног амбијента и побољшања ликвидности привреде у 2009. години донесене су измјене Закона о порезу на добит. Укинута је обавеза плаћања пореза на добит правних лица у виду мјесечних аконтација, и на тај начин остављено више новца предузећима за потребе бизниса и побољшање ликвидности. Истовремено, усвајањем измјена и допуна Закона о порезу на доходак физичких лица остали смо при даљем смањењу пореза на доходак физичких лица са 12% на 9%, и изједначили пореске стопе за аконтативно плаћање за све изворе дохотка на 9%, што је представљало значајно пореско растерећење за предузетнике и оне који се баве додатном дјелатношћу.

Да би избјегли негативан ефекат нових пореских рјешења на приватни сектор, смањили смо доприносе на терет послодавца и тиме смањили њихово укупно давање (бруто и доприноси послодавца), чиме је створен простор за кориговање нето зарада, као и да се смањење зарада подијели између послодавца и запосленог.

Такође, Влада је, у циљу побољшања ликвидности општина и привреде, успоставила модел према којем ће општине своје обавезе према привреди измиривати преузимањем пореског дуга, а који се од 1. априла 2010. године може плаћати у девет мјесечних рата.

Влада је у априлу 2010. године усвојила Уредбу о одложеном плаћању пореза на добит правних лица, којом је дата могућност пореским обвезницима да доспјели дуг плате у шест једнаких мјесечних рата. Осим тога, као мјеру подршке привреди омогућили смо и одложено плаћање царинског дуга.

Да би додатно помогли приватни сектор, Министарство финансија је предложило, а Влада усвојила Уредбу о условима за одложено плаћање пореских и непореских обавеза, којом је за одређене ситуације предвиђено одлагање на рок до шест мјесеци или на 12 мјесечних рата. Истовремено, Министарство финансија разматра да предложи Влади измјену Уредбе о условима за одложено плаћање пореских обавеза како би се додатно помогла ликвидност предузећа.

Пратећи најбоља европска искуства, активирањем Инвестиционо развојног фонда успостављен је модеран механизам за додатно побољшање ликвидности привреде и покретање бизниса.

Влада Црне Горе активно ради на унапређењу пословног амбијента и елиминисању бизнис баријера, што је препознато и у бројним међународним извјештајима – Свјетске банке о лакоћи пословања, извјештају „Прекогранично инвестирање 2010“, Фреедом Хоусе-у и др.

Све ово указује да је Влада у претходном периоду имплементацијом различитих мјера, које су на нивоу антикризних пакета свих развијених економија, предуприједила негативне посљедице кризе и обезбиједила претпоставке за дугорочну одрживост наше привреде.

ПР СЛУЖБА
МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА