Успјешна емисија црногорских еурообвезница

Црна Гора је више него успјешно дебитовала на свјетским тржиштима капитала емисијом еуро обвезница у износу од 200 милиона еура.

Овој трансакцији претходила је презентација, тзв. роад схоw са посјетама Лондону, Цириху, Минхену, Франкфурту и Бечу, гдје су се представници Министарства финансија и Централне банке састали са бројним инвеститорима и презентирали економске и фискалне показатеље о Црној Гори.

Од земаља које нијесу излазиле на тржиште обвезница, Црна Гора је дебитант на тржишту након грчке кризе, и успјешно је емитовала и пласирала обвезнице. Излазак Црне Горе на тржиште еуро обвезница је готово историјски, имајући у виду да се Црна Гора појављује по први пут, као и дешавања на овом тржишту која је условила грчка криза.

Црна Гора је импресионирала инвеститоре, а томе у прилог говори чињеница да је постојало преко 600 милиона еура потражње, што је јединствен случај да једна земља која се први пут појављује на тржишту обвезница оствари тражњу трипут већу од понуде. Понуду је доставило преко 140 инвеститора из 25 различитих земаља, из Европе, Азије и Сједињених Америчких Држава, а обвезнице је купило 125 инвеститора.

Истовремено, треба имати у виду и чињеницу да се радило о тајмингу након љетњих мјесеци, а велики одзив инвеститора показује да улагачи имају повјерења у нашу економску и фискалну политику и да наша економска политика има добар курс.

Обвезнице су емитоване са рочношћу од пет година, камата је фиксирана на 7.875%, а водећи аранжери обвезница су били Кредит Свис /Цредит Суиссе/ и Дојче /Деутсцхе/ Банк, док је Ерсте банка била менаџер на трансакцији, а правна кућа из Лондона, Линклејтерс /Линклатерс/, правни савјетник у процесу припреме пројекта.

Нашу хартију од вриједности инвеститори су купили у сљедећем учешћу: фондови 45%, банке 38%, приватне банке 10%, хеџ фондови 3%, осигуравајуће куће 2%, остали 2%, а у погледу географске заступљености: Велика Британија 30%, Њемачка/Аустрија 24%, Швајцарска 22%, САД 6%, скандинавске земље 6%, источна Европа 3%, остали 9%.

Сматрамо да је овом успјешном трансакцијом Црна Гора значајно диверзификовала базу инвеститора, а уз то је дебитант у свијету, по томе што је издала обвезницу у еурима после турбулентних последњих мјесеци на свјетским тржиштима, што је опет доказ кредибилитета државе, а истовремено и оправданости наше процјене за излазак на тржиште.

Вјерујемо да ће двије емисије које су се десиле претходних дана - Црне Горе и Чешке - утицати на побољшање прилика на тржишту и враћању повјерења у еуро.

Тржиште је већ јуче позитивно реаговало, па је евидентирана повећана тражња и пораст цијене наше обвезнице на секундарном тржишту, која сада вриједи више него у тренутку емитовања. То је и доказ да је Црна Гора пажљиво ослушкивала потребе инвеститора током роад схоw-а, што ће вјероватно наићи и на добар пријем код заједнице инвеститора, која би Црну Гору у будућим понудама могла наградити преко цијена концесије.

ИСТОРИЈА ПРОЈЕКТА: ПРАВНИ САВЈЕТНИК И АРАНЖЕР

Пројекат је подразумијевао реализацију неколико фаза, а у првој је послат позив угледним правним кућама за помоћ у изради проспекта земље, како би се Црна Гора, која први пут излази на тржиште еуро обвезница, представила инвеститорима. Проспект садржи податке о основним и економским показатељима земље. За правног савјетника у овом послу изабрали смо лондонски Линклејтерс, чији адвокати савјетују водеће свјетске компаније, финансијске институције и владе у њиховим најзначајнијим и комплексним трансакцијама.

У следећој фази изабрали смо аранжере, Дојче банку и Кредит Свис. Посао аранжера је да помогну земљи у организовању аукције и одабиру тржишта, односно инвеститора који су заинтересовани за наше хартије.

ЗАШТО ЕУРО БОНД?

Тржиште еуро обвезница је огромно, а процјењује се да ће укупне трансакције на овом тржишту ове године износити неколико хиљада милијарди еура.

Еуро обвезнице су, прије свега, најликвидније средство задуживања, много боље од билатералних, синдикалних кредита и других дужничких инструмената и за инвеститора представља хартију од вриједности коју може сваког дана наплатити, прије рока доспијећа.

Осим тога, излазак Црне Горе на европско тржиште представља одличну прилику да се инвеститори који до сада нијесу улагали у нашу земљу боље упознају са могућностима инвестирања, док се, с друге сране, отвара пут нашим финансијским институцијама и привредним субјектима за улазак на ово тржиште.

Истовремено, овакав начин задуживања показује да инвеститори имају повјерење у јавне финансије једне земље, што је нарочито значајно са аспекта привлачења нових инвеститора.

ШТА ЋЕ СЕ ФИНАНСИРАТИ ОВИМ НОВЦЕМ?

Тим новцем ћемо, како је планирано Законом о буџету за 2010. годину, финансирати дефицит и отплату дуга.

КАДА ДОСПИЈЕВА ПРВА РАТУ НА НАПЛАТУ? КАКО ЋЕ СЕ НОВАЦ ВРАЋАТИ?

Држава плаћу годишњу камату, а након пет година враћа цјелокупан износ. Као и код свих облика задуживања, средства ће бити планирана годишњим буџетом.

ПР СЛУЖБА
МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА