Даље рјешавање питања уредјења простора и заштите животне средине уз помоћ Свјетске Банке

Министар уредјења простора и заштите животне средине Бранимир Гвозденовић сусрео се данас са регионалном координаторком Свјетске банке за земље Југоисточне Европе Жан Армитаж и шефом канцеларије Свјетске Банке у Црној Гори Јан Петер Олтерсом.

На састанку се разговарало о најбитнијим темама у области уредјења простора, градјевинарства и заштите животне средине. Министар Гвозденовић обавијестио је саговорнике о раду управљачког одбора Пројекта земљишне администрације и управљања (ЛАМП) и начину и успјешности комуникације измедју укључених субјеката - Министарства уредјења простора, Општина и Управе за некретнине.

Пројекат земљишне администрације и управљања (ЛАМП) усмјерен је на побољшање ефикасности у процесу просторног планирања, издавања дозвола и укњижбе некретнина. Пројекат се финансира једним дијелом из кредита Свјетске банке (ИБРД), а другим дијелом из средстава Владе Црне Горе. Пројектом ЛАМП, између осталог, финансира се израда Просторно урбанистичких планова (ПУП) у општинама које имају ограничене финансијске и с друге ресурсе.

Разговарано је и о планираном завршетку тендерске процедуре, те избору обрадјивача планских докумената за општине укључене у ЛАМП пројекат. Ради се о три тендера и то: тендеру за општине Даниловград и Цетиње, затим Колашин и Шавник и тендеру за општине Плав и Бијело Поље. Договорено је да се прије потписивања одлуке о избору обрадјивача изврше све неопходне припреме како би се одмах након потписивања уговора отпочело са радом, те тиме максимално скратили рокови израде планских докумената за поменуте општине.

Предложено је и евентуално проширење ЛАМП пројекта на остале општине. Истакнуто је да ће тендери који су тренутно у процедури показати квалитет досадашњег приступа и рада на овом пројекту, те да ће се на основу оцјене успјешности тих тендера процијенити на који начин наставити са радом и да ли на исти начин проширити пројекат и обезбиједити средства.

Гвозденовић је истакао напредак у борби против дивље градње кроз рад заједничких државних и општинских тимова тужилаштва, полиције и правосудних органа, као и кроз квалификовање бесправне градње и бесправног прикључења на инфраструктуру као кривичног дјела. Такодје, Гвозденовић је нагласио важност континуиране контроле и сталности активности на спречавању бесправне градње.

Разговарано је и о укључивању средстава Свјетске банке у Пројекат претварања неформалних насеља у формална те о организацији донаторског састанка са медјународним финансијским институцијама -WБ, ЕИБ, ЕБРД и КфW-ом наредних мјесеци, а који би за циљ имао презентацију овог пројекта и евентуално иницирање сарадње са донаторима.

Пројекат претварања неформалних насеља у формална има за циљ уредјење простора у Црној Гори и његово опремање комплетном потребном инфраструктуром те утврдјивање који бесправно саграђени објекти могу, и под којим условима, бити уклопљени у планску докуметацију уз истовремено добијање финансијских и др. обавеза. Наравно, све то након комплетирања урбанистичке и друге планске документације.

На крају, разматрана је и проблематика одлагања чврстог отпада, чији дио чини и пројект МЕСТАП (Монтенегро Енвиронменталлy Сенситиве Тоурист Ареас Пројецт) чија је компонента изградња депоније Можура, којом би се ријешили проблеми одлагања чврстог отпада за општине Бар и Улцињ.

Када је у питању планирање програма WБ за наредни четворогодишњи период дат је акценат припреми пројекта за рјешавање проблема одлагалишта опасног отпада. Гвозденовић је као позитиван примјер истакао пројекат Јаловишта Мојковац. Овај пројекат представља истовремено позитиван примјер партнерства Владе ЦГ и УНДП као имплементационе агенције за дио активности за које је средства донирала Влада Холандије.

Саговорници су се сложили да је учињен напор на рјешавању питања у градјевинарству, просторном планирању и заштити животне средине, те да је неопходно наставити интензивне активности у правцу даљег унапрједјења тих области.