Обиљежавање “Међународног дана заштите озонског омотача“

У четвртак , 16. септембра обиљежава се “Међународни дан заштите озонског омотача”, посвећен подизању свијести становништва о потреби заштите озонског омотача.

Овај датум се обиљежава сваке године, будући да је 16. септембра 1987. године у Монтреалу прихваћен Протокол о материјама које оштећују озонски омотач. Земље чланице Монтреалског протокола обавезале су се на предузимање мјера за укидање потрошње озону штетних материја.

Имајући у виду да образовање има кључну улогу у креирању одговарајућег става према заштити животне средине, представници Министарства уредјења простора  и заштие животне средине, Министарства просвјете и Агенције за заштиту животне средине, у четвртак, 16. септембра одржаће  Еколошки час, у оквиру кога ће упознати најмлађе са основним појмовима из области заштите животне средине. У исто вријеме, у школском дворишту, Удружење горана Подгорице посадиће саднице.

Еколошки час са И и ИИИ разредом  одржаће се у  ОШ „Штампар Макарије “ у Подгорици, са почетком у 14:30 х. На ћасу ће говорити:

·         Далиборка Пејовић,директорица Агенције за заштиту животне средине,

·         Весна Вучуровић, Министарство просвјете и науке

·         Дмитровић Драгана,  директорка ОШ „Штампар Макарије “ Подгорица 

.............................................................................................................................................................

Стандардна дебљина озонског омотача је око три милиметра, али она значајно варира усљед постојећих штетних утицаја. Данас је дебљина озонског омотача тања у свим дјеловима свијета највише захваљујући дуготрајној употреби материја које га оштећују. "Озонска рупа" је први пут примијећена осамдесетих година прошлог вијека, а утврђено је да су узроци њеног настанка физичко-хемијски процеси, у којима атоми хлора и брома из фреона и халона разграђују молекуле озона.

Највећа озонска рупа забиљлежена је 17. октобра 2006. године изнад Антартика и била је површине 27,4 квадратних километара. Настала је као кумулативна посљедица испуштања фреона од прије 15 до 20 година.

"Озонском рупом" се сматра свака област, гдје је очитавање дебљине озонског омотача мање од 220 Добсонових јединица. Данас је у неким подручјима дебљина слоја свега 1,2 Добсонових јединица, што значи да је ту озон буквално нестао.