Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Одржана презентација Нацрта истраживачке студије везана за моделе на тржишту некретнина

Објављено: 16.09.2010. 22:32 Аутор: Биро

У Подгорици је одржана презентација Нацрта Истраживачке студије везана за моделе на тржишту некретнина, који је за потребе Министарства уређења простора и заштите животне средине урадила реномирана британска компанија Савиллс. Презентацији је присуствовао министар Бранимир Гвозденовић са сарадницима, као и представници британске компаније Савиллс.

Студија има за циљ да, сходно новонасталим дешавањима на тржишту, укључујући значајан пад индустрије „другог дома“, истражи нове моделе који постоје на тржишту некретнина и утврди потенцијал њиховог коришћења у Црној Гори. Тиме се жели пружити подршка и одржати индустрија у овом развојном сектору, али и повећати атрактивност Црне Горе код међународних инвеститора високог квалитета.

Модели на тржишту некретнина који су обрађени овом студијом су:

1. Тимесхаре- концепт који се односи на непокретности са правом на временски ограничену употребу. Обезбјеђује право власнику да користи али не и да посједује непокретност. Први пут је развијен почетком 1970-их у САД-у, а средином 1970-их почео се разрађивати на европском тржишту, на дестинацијама као што су Шпанија и Канарска Остра, Португалија и Италија.

2. Фрацтионал (сувласништво) - концепт који се развијао почетком до средине 1990-их у САД-у. У Европи се јавио на главним дестинациијама за одмор, као што су шпанска Цоста дел Сол и португалска област Алгарве. Концепт се односи на непокретности над којима се има заједничко власништво.

3. Леасебацк - концепт који је први пут креирала француска влада, као начин да се повећају туризам и број кревета у одређеним туристичким крајевима. Односи се на непокретности које се продају, а затим одмах изнајмљују истом продавцу.

Задатак консултанта био је да кроз Истраживачку студију укаже на области у којима постоје могућности за даљи развој црногорског сектора некретнина и туризма и омогући преглед добрих и лоших примјера из свјетске праксе.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?