19 ГОДИНА ОД ПРОГЛАШЕЊА ЦРНЕ ГОРЕ ЕКОЛОШКОМ ДРЖАВОМ

Сјутра се навршава 19 година од како је Црна Гора усвојила Декларацију којом је проглашена еколошком државом, чиме је обавезала све генерације да се према природи односе као према извору здравља и инспирацији слободе, и посвећују се њеној заштити у име будућности потомства. Чином усвајања Декларације о еколошкој држави, септембра 1991. године, Црна Гора је постала прва еколошка држава у свијету. Документ је представљен на Конференцији УН о животној средини и развоју у Рио де Жанеиру 1992. године и уврштен у документе Конференције.
Црна Гора до данас је, у односу на период проглашења, остварила значајна унапређења. Прије свега, створен је институционални оквир у области заштите животне средине, као основне претпоставке за успјешно савладавање свих изазова у процесу стварања еколошке државе. Такодје, ако као један од индикатора успјешности, узмемо степен хармонизованости законодавства са законодавством Европске уније, напредак је евидентан.
Остварени су и конкретни резултати: изграђене су или се граде депоније за одлагање комуналног отпада у складу са одредбама директива ЕУ и које задовољавају стандарде успостављене за ову врсту инфраструктурних пројеката. Поред реконструкције постројења за пречишћавање отпадних вода у Подгорици, изграђено је, у оквиру пројекта санације и рекултивације јаловишта рудника олова и цинка, постројење у Мојковцу, а почетком наредне године треба да крене изградња постројења за пречишћавање отпадних вода у Никшићу... Дакле, простора за задовољство има, али то не значи да се није могло и не треба улагати још више напора да ситуација у области животне средине буде још боља.
У дијелу јачања институционалних капацитета, почетак рада Агенције за заштиту животне средине представља стварање снажне основе за квалитетније спровођење закона. Донијет је и низ важних планских документа ткз. нове генерације, чија реализација треба да омогући одрживи развој и видљиве резултате у нашем непосредном окружењу. Донијета су и друга важна документа, попут прописа као и Националне стратегије одрживог развоја, Просторног плана дражаве, Документи правца развоја Црне горе као еколошке државе, Проклетије препознате као подручје којем треба дати највећи степен заштите, сачувана је Тара, донијет програм УН за Скадарско језеро, покренут програм валоризације Бјеласице и Комова, формирана је канцеларија Владе за одрживи развој.
Изградјен је Регионални водовод, а и уградјују се филтери за заститу ваздуха у ТЕ Пљевља и Зељезари НК. Осим тога, Свјетска банка је уважила потребу за анализом потенцијално еколошки проблематичних локација, а паралелно са овим пројектом, такође у сарадњи са Свјетском банком, реализује се и пројекат Интегралне заштите Скадарског језера. Пројекат се састоји од три компоненте од којих се трећа компонента односи на обезбјеђивање инвестиција за рјешавање еколошких проблема загађења вода Скадарског језера.
Заштита животне средина изискује значајна финансијска средства јер на њен квалитет утичу и инфраструктурни системи (индустрија, застарјеле технологије, комунална инфраструктура, путна инфратсруктура, итд.) и потребно је уложити финансијске ресурсе које Црна Гора самостално није у могућности да обезбиједи. Из тог разлога, приступило се изналажењу рјешења у виду кредитних задужења, успостављања приватно-јавних партнерстава, зајмова и на крају ефикасног коришћења средстава која су нам на распологању од Европске Уније (ИПА фондови, ИПФ фондови–Инфраструцтуре Пројецт Фацилитy, итд).

Поред наведених могућности Влада Црне Горе ће уложити напоре да успостави национални систем финансирања и ко-финанисрања еколошких пројеката из средстава која би се добијала убирањем еколошких финансијских инструмената (еколошка такса, принцип „загађивач плаћа“, надоканде за коришћење одређених природних ресурса, одвајањем приликом процеса приватизације домаћих предузећа и компанија, итд) што би дало значајан подстицај рјешевању одређених еколошких проблема у земљи.

Ова деветнаеста годисњица добра је прилика и да најавимо да се припрема акција уљепсавања Црне Горе, тачније, највећа акција чишћења у нашој земљи, уз уцешће невладиних организација, компанија, локалних заједница, удрузења И појединаца, а помоћ из Словеније која је већ прошла кроз ову акцију, коју је тада покренуо и организовао Словеначки НВО сектор. Досадашње акције, И оне које планирамо, показују да заједно али И својим појединачним доприносом можемо урадити много да сачувамо Црну Гору, наш дио планете .
Медјутим, све активности и сав напредак неће бити довољан уколико свако од нас поједничано не схвати да мозе да уради доста. За почетак, довољно је не угрозавати простор у коме зивимо одлагањем отпада на мјестима која нијесу за то намијењена.
Као ресорно министарство, чинимо све у циљу санирања еколошких проблема из ранијег периода и заштите животне средине и потенцијала који су нам на располагању. Чињеница је да се својевремена интензивна индустријализација Црне Горе није одвијала у оквирима концепта одрживог развоја због чега још увијек трпимо еколошке посљедице. Значи, поред потребе да наш нови економски замах буде у складу са стандардима, суочавамо се са наглашеном потребом за елиминисањем раније учињених девастација.
На крају, вјерујемо да данас имамо много развијенију свијест о важности животне средине знатно побољшану еколошку културу, али свијест градјана мора бити на много вишем нивоу, због чега Министартво планира велику кампању у том правцу наредне године, када обиљезавамо 20-ту у годисњицу. Та развијенија свијест мозе се, вјерујемо, идентифковати и кроз однос овог министартсва према неким великим развојним пројектима који су, у дијелу који се тиче заштите животне средине, водјени транспаретно и у пуној сагласности са европским стандардима