Излагање помоћника министра финансија, Немање Павличића

Поштоване колеге,

Даме и господо,

Велико ми је задовољство што је Министарство финансија Црне Горе домаћин овог састанка управо у периоду када завршавамо наше националне буџете, и посебно у години када је највећа пажња инвеститора, банака и грађана усмјерена на фискалну политику.

Што се Црне Горе тиче, а мислим и других земаља које су овдје присутне, ми смо тек на пола пута фискалног прилагођавања, а имали смо неколико веома тешких година иза нас. Битно је да у наредном периоду успоставимо фискалне политике које ће нам дугорочно омогућити стабилност наших јавних финансија.

На састанку ћемо разматрати буџете Молдавије и Литваније, а вјерујем да ће и наша црногорска искуства допринијети унапређењу буџетских рјешења присутних земаља, која ће дугорочно гледано обезбиједити стабилан оквир наших економских и макроекономских политика.

За сваку земљу, па и за Црну Гору, највећи изазов у претходном периоду је било спровођење неопходних фискалних прилагођавања и вођење политике која не одступа од дугорочних економских циљева државе.

Свакако, рјешења која смо донијели значила су рестриктивнију фискалну политику, а рестриктивно није увијек популарно, нарочито ако подразумијева рјешења која ће значити мање новца.

Али то је, заправо, најважнија лекција коју смо научили из кризе, односно да се наша текућа потрошња мора ускладити са структурним приходима, значи са приходима који су карактеристични за земљу на једном нивоу њеног развоја. Наравно, то је најтеже питање за нас који водимо политику, који је то износ структурних прихода, при чему је битно да идентификујемо који су циклични приходи и да их искористимо колико можемо, прије свега кроз улагање у продуктивне капацитете, кроз капитални буџет и отплату дуга.

Црна Гора, упркос бројним мјерама које смо спровели, треба да настави са рестриктивном политиком, односно мјерама на смањивању јавне потрошње, јер је то добар курс који је недавно потврђен и на европском тржишту капитала, а препознале су га и међународне финансијске институције.

Вјерујем да је то карактеристика свих посткризних буџета, пронаћи најбољу мјеру даљег развоја и смањења потрошње.

У средњем року, Црна Гора, као земља која се креће ка Европској унији, треба да увијек има у виду Мастрихтске критеријуме, иако смо ми данас испод њиховог нивоа, али они и даље треба да нам буду лимит према којем наше фискалне политике треба да се крећу.

Такође, чвршћа фискална политика на расходној страни, конкурентна пореска политика, а опет политика која ће обезбиједити издашан фискалан потенцијал, су наш највећи приоритет.

Наше мјере треба да створе претпоставке да наше земље буду отворене за нове инвестиције, бизнис и капиталне пројекте.

У том смислу, наша интенција је да даље смањујемо текући буџет, до 2013. године будемо, према нашим пројекцијама, у зони суфицита, а до 2012. да имамо избалансирани буџет.

Вјерујем да ће овај састанак бити корисно искуство за неке нове фискалне мјере које нам могу послужити у унапређењу наших политика.

Желим нам успјешан рад.

Немања Павличић, помоћник министра за буџет