Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Делегација Министарства здравља учествује на скупу: Дијалог о здравственој политици на тему партнерства јавног и приватног сектора у здравству, у Бањалуци

Објављено: 22.09.2010. 23:00 Аутор: ПР служба Министарства здравља
Делегација Министарства здравља учествује на скупу Дијалог о здравственој политици на тему партнерства јавног и приватног сектора у здравству – преглед искустава и научене лекције, који се 22. септембра 2010.г. одржава у Бањалуци, Република Српска, Босна и Херцеговина.

Скуп који заједно организују ресорна министарства из Босне и Херцеговине, Регионална канцеларија за Европу Свјетске здравствене организације и Европска обсерваторија за здравствене системе и политике, има за циљ да подржи креаторе политика из региона да размотре најбоље праксе и изазове који се јављају у јавно-приватним партнерствима у здравству, као и да окупи креаторе политика и доносиоце одлука, партнере и експерте из земаља учесница како би међусобно продискутовали критична питања.

Све већи број земаља уводи јавно-приватно партнерство у своје системе као начин да се унаприједи укупан учинак здравственог система. Ово захтијева осврт на могућности као и изазове који се јављају приликом разматрања јавно-приватног партнерства - у том смјеру дијалог о здравственој политици има за циљ да:

- пружи преглед јавно-приватног партнерства у европским здравственим системима и развије заједнички језик међу главним партнерима по питању концепта јавно-приватног партнерства у здравству,
- презентира клучне теоретске основе и искуства јавно-приватног партнерства у здравству широм европског региона,
- изврши преглед текућег развоја догађаја у јавно-приватном партнерству у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској, Бившој југословенској републици Македонији, Словенији и Србији,
- омогући форум за кључне партнере да продискутују користи и ризике који су придружени јавно-приватним партнерствима и идентифицирају најбоље праксе да би осигурали успјех.

Током састанка представљени су постојећи модели јавно-приватног партнерства (ЈПП) и јавно-приватне сарадње (ЈПС) у здравственом сектору у Европи, са фокусом на капиталне инвестиције, а у посебним сесијама су презентирани карактеристични модели који су заступљени у земљама региона.

Преглед искустава у имплементацији јавно-приватног партнерства у Црној Гори представила је помоћница министра здравља, гдја Горица Савовић, прузајуци пуну подрску уводјењу јавно-приватног партнерства у здравствене системе као начину да се унаприједи укупан учинак истог.
Она се посебно осврнула на значај регулативе која уредјује ову област, као главног средства за избјегавање негативних последица двојног ангажовања здравствених радника у систему и спрјечавање услова за појаву коруптивних радњи. У том смислу, измјенама и допунама Закона о здравственој заштити из 2004.г. и доношењем Мреже здравствених установа, створени су предуслови да се изадје у сусрет потребама становника за које се оцијени да нису задовољене на одговарајући начин.
Гдја Савовић је у свом обраћању навела да у Црној Гори постоји мјешовити систем здравствене заштите, који се састоји из државног и приватног сектора, те да оба сектора треба да функционишу синхроно, по истим етичким и стручним принципима, у оквиру интегрисаног информатичког система.
Регулисано увођење модела мјешовитих приватно – јавних улагања у здравствени систем, као и систем давања концесија приватним здравственим установама, мора спријечити неплански развој овог дијела здравственог система.
Даље ширење мреже здравствених установа у Црној Гори, закључила је Савовић, базираће се првенствено на потребама становништва, јасним циљевима здравствене политике и расположивим финансијским средствима, а поступак интеграције приватних здравствених установа у мрежу здравствених установа је деликатан процес који мора бити заснован на процјени дугорочних импликација на јавни сектор, од организацијских и финансијских до квалитета и безбједности пружања услуга здравствене заштите осигураницима, а такодје се мора базирати на анализи и законској регулативи надзора над врстом и квалитетом пружаних услуга.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?