Почео Шести годишњи састанак високих буџетских званичника из земаља централне, источне и југоисточне Европе

ФОТО ГАЛЕРИЈА

Шести годишњи састанак високих буџетских званичника из земаља централне, источне и југоисточне Европе (ЦЕСЕЕ) почео је данас у хотелу Сплендид, у Будви.

Састанак, чији је домаћин ове године Црна Гора, отворили су уводним говорима предсједавајући састанка, Ричард Емери /Рицхард Емерy/, помоћник министра финансија, Немања Павличић, директор словеначког Центра за развој финансија (ЦЕФ), Мира Добовишек, као и вршилац дужности директора сектора за буџет и јавну потрошњу у Организацији за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), Дирк Краан.

Павличић је оцијенио да су Црна Гора, али и друге земље присутне на састанку, на половини пута фискалног прилагођавања, због чега је за наредни период битно успостављање фискалних политика које ће дугорочно омогућити стабилност јавних финансија. Он је рекао да је најважнија лекција коју смо научили из кризе то да се текућа потрошња мора ускладити са структурним приходима. “Наравно, износ структурних прихода најтеже је питање за нас који водимо политику, при чему је битно да идентификујемо који су циклични приходи и да их искористимо колико можемо, прије свега, кроз улагање у продуктивне капацитете, капитални буџет и отплату дуга”.

Павличић је саопштио да Црна Гора треба да настави са рестриктивном политиком, односно мјерама смањивања јавне потрошње, јер је то добар курс који је недавно потврђен и на европском тржишту капитала, а препознале су га и међународне финансијске институције. “Вјерујем да је то карактеристика свих посткризних буџета, пронаћи најбољу мјеру даљег развоја и смањења потрошње”.

Он је навео да очекује да ће црногорска искуства допринијети унапређењу буџетских рјешења присутних земаља, како би се дугорочно обезбиједио стабилан оквир економских и макроекономских политика.

Једну од кључних порука са састанка послао је професор Универзитета из Љубљане, Мојмир Мрак, који је излагао на тему Да ли економије региона ЦЕСЕЕ могу поново расти бржим темпом него западна Европа у наредним годинама, као и који услови морају бити испуњени како би се то и остварило.

Професор Мрак рекао је да фактори који генеришу потенцијалне стопе раста региона, које ће бити ниже у предстојећем средњорочном периоду у односу на на преткризни, имају два извора - прво, очекује се да ће измијењено међународно окружење пружати знатно мању подршку за генерисање високог економског раста региона, друго - нижи раст у земљама западне Европе осујетиће потражњу за извозним производима из источне Европе.

„Нема сумње да ће драстично смањени потенцијални раст нових земаља чланица у предстојећем средњорочном периоду значајно утицати на посљедице реалног економског приближавања ЕУ просјеку. Дугорочно гледано, реално је за очекивати да ће се процес развоја нормализовати и представљати “процес приближавања“ мање развијених земаља источне Европе, које се развијају брже у односу на партнере из западне Европе“, навео је проф. Мрак.

Он је саопштио да постоје три кључна елемента реформе постојећег модела раста источне Европе, како би се створили услови за остваривање динамичног економског раста и одрживог приближавања региона. Први елемент је повећање домаћих депозита, чиме би се умањила зависност од страних депозита. Прилагођавања макроекономске и фискале политике представљају други елемент, који би требало да одигра већу улогу у управљању приливима капитала, укључујући стимулисање тих токова у трговинске, извозно орјентисане активности. На крају, радикалне структурне реформе, чији је циљ повећање продуктивности, представљају трећи неопходан елемент за поновно успостављање динамике и одрживог економског раста у источној Европи. Институционалне промјене представљају кључну компоненту реформи.

Проф. Мрак закључио је да нема довољно простора за примјену потпуно новог модела раста у земљама региона, већ да је неопходна корекција постојећих модела раста како би мале и отворене економије биле отпорније на екстерне шокове. „Краткорочно гледано, умањена зависност од страних депозита биће валоризована економским растом, док ће дугорочни изгледи раста региона умногоме зависити од узајамног дјеловања свих наведених компоненти за утврђивање потенцијалне стопе раста региона“.

Предсједавајући састанка, Ричард Емери, подсјетио је да је прије седам година радна група виших буџетских званичника ОЕЦД-а донијела програм реформи и оспособљавања у циљу пружању подршке реформама буџетског процеса земљама које нијесу чланице ОЕЦД-а. Мрежа је од самог почетка имала за циљ размјену информација и искустава између свих земаља у региону, без обзира на њихову повезаност са међународним организацијама. Он је навео да мрежа има исту улогу као и радна група високих буџетских званичнике: неформална размјена мишљења о искуствима и плановима за будућност, колегијални преглед буџетског процеса, дискусија о документима које су припремили стручњаци за израду буџета и темама од заједничког интереса.

Вршилац дужности директора сектора за буџет и јавну потрошњу у ОЕЦД-у, Дирк Краан, казао је да је Секретаријат ОЕЦД-а за потребе данашњег састанка извршио контролу два буџета- Литваније и Молдавије.

„Ове двије земље се доста разликују између себе и имају различите буџетске институције. Молдавија је представљала посебан изазов нашем тиму за контролу буџета јер се суочавала са одређеним превирањима у фискалној политици, која су имала одређене реперкусије на буџетска правила и поступке које смо контролисали“, рекао је Краан.

Домаћин и организатор састанка, који се завршава сјутра, је Министарство финансија, у сарадњи са ОЕЦД-ом и словеначким ЦЕФ-ом.

ПР СЛУЖБА
МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА